"ДНЕВНИК" НА ЛИЦУ МЕСТА: СЛАВА "СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА" У НАЈСТАРИЈОЈ СРПСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

Свето училиште на обали Крке

Слава Света три јерарха у истоименој Богословији у манастиру Крка била је јуче истински празник за целу Далматинску епархију. У госте су дошли и некадашњи игуман манастира и професор овог светог училишта, а данас епископ горњокарловачки Герасим, па потпредседник Владе Хрватске проф. др Слободан Узелац, бројни архимандрити, монаси и свештеници, бивши питомци а данас професори, попут оца Радована Биговића, учитељи веронауке, пароси, студенти теологије... Јер, слава у "школи за спремање свештеничког подмлатка", како записна традиција описује ову најстарију богословију у Срба, прерасла је у сабор који далеко надилази манастирске зидове. Богословија, чији се заштитници – свети Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти – у црквеним химнама називају и учитељима васељене, основана је 1615. године, на темељу залагања тадашњег пећког патријарха Пајсија" да се у народу подигне просвета, негује национална култура и традиција", које су предано усвојили дабробосански митрополит Теодор, који је тада столовао у Рмњу, и ондашњи крчки игуман Јоаким. Изашло је из ње током протекла четири века на хиљаде свештеника и делатника Цркве Христове", па и велики број српских владика.

Али, како каза епископ далматински Фотије, који је данашњи њен ректор, Богословија је "одувек пролазила и кроз страдања и распећа као и српски православни народ у Далмацији". Ера егзодуса почела је већ 1647, када су Турци опљачкали и запалили манастир, а калуђери и 17 ђака с народом из околних села уточиште морали да потраже у Задру. Неколико пута је школа мењала и локацију, али је увек била везана за Крку, јер је манастир био и остао центар духовности православне Далмације. И не само то, већ "када год је оживљавала Богословија, оживљавала је и Епархија; и обрнуто". Тако је и за време олујне 1995. била принуђена на сеобу најпре на Дивчибаре, потом у Фочу, да би се пре десет година ипак вратила кући. Одлуком Светог архијерејског сабора, донетом у мају 2001, Српска православна богословија "Света три јерарха" поново је отворила своја врата у манастиру Крка. Те је године школа имала само 12 ученика, а данас их има 40 редовних и двадесетак ванредних, којима Христову науку, али и црквенословенски, латински, руски, енглески и српски језик, историју националну, СПЦ, хришћанства као  и предмете који су карактеристични за класичну гимназију, попут информатике, предаје 11 професора. При томе млади богослови долазе са простора далматинске епархије, бањалучке регије, Лике, али и из Србије, Немачке, Словеније...

Радни дан им почиње у пола седам, од 7 је јутарње богослужење, а потом до један имају наставу; после ручка их до четири "чека" одмор, након којег следи обавезно двочасовно учење, односно "занимање", како то кажу у "Света три јерарха". Након вечерњег богослужења и вечере поново на ред долази обавезан блок учења, све до повечерја, које је по распореду у пола десет. Иначе, када заврше школовање у манастиру Крка, богослови уколико желе да буду свештеници или да предају веронауку морају да заврше теолошки факултет, али су им отворена и врата других високих школа, јер се Богословија признаје као свака друга гимназија.

Архимандрит Герман, игуман Крке, каже нам да није лако младим богословима да се навикну на услове живота у манастиру, разбокореном на обали прелепе реке, окруженом високим шумовитим горјем, али неколико километара хода удаљеном од цивилизације, без ваљаног сигнала мобилног телефона, поште, и без конфора уобичајеног за 21. век. Треба се изборити и с повременим провокацијама, изазовима, нарочито појачаним када су и политичке турбуленције веће. Али, додаје игуман, све проблеме ти млади људи превладавају захваљујући љубави према вери, светињи, школи...И многи наши богослови се након студија враћају и постају свештеници диљем Далмације или монаси у неком од овдашњих манастира. Има их и који нам се враћају као професори, да у срца младих богослова усаде љубав хришћанску, љубав према Богу и љубав према ближњем прича игуман Герман. И српски живаљ овдашњи у потпуности схвата значај Богословије и за Цркву и за сам народ. То се на самој слави најбоље види, јер она је права радост за све са ових простора. Школа и манастир су истинско уточиште за православну веру и српски народ у Далмацији. Баш као што и тај род наш у Богословији види наду и веру у свој останак и опстанак, и у њу има велико поверење јер у потпуности, с пуно труда, испуњава своју мисију која јој је већ вековима одређена.

 

Мирослав Стајић

Преузето са: http://www.dnevnik.rs

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio