преподобни Јустин Ћелијски
О ИЗГОЊЕЊУ ТРГОВАЦА ИЗ ХРАМА
(Мт. 21, 12-16)

Храм је обиталиште Бога, стога је дом молитве, јер се са Богом општи првенствено молитвом. Уђе ли се у храм са користољубивом, среброљубивом жељом, храм се претвара у пећину разбојничку. Богоугодна молитва је израз и излив богољубља. Саможива молитва је слуга грехољубивог самољубља. Права молитва је увек богочежњива и богољубива, и стога човекољубива, јер увек помаже и умножава оно што је божанско и богочежњиво у човеку. Пошто је храм дом молитве, он је тиме школа бесмртности човекове, школа бескрајности човекове, школа вечности човекове јер обесмрћује, обескрајњује, овечнује оно што је богочежњиво, боголико у човеку.
У преносном смислу: душа је обиталиште Бога, ако је дом молитве, то јест ако је молитвена. Молитвена пак значи, ако је богочежњива и жели да живи Богом и у Богу. Но душа се претвара у пећину разбојничку, ако се не моли: њу краду, њу пљачкају, њу оболешћују страсти као разбојници. И све што се косне ње, косне се пећине разбојничке. Среброљубље, самољубље, мржња, похота, гордост, пакост, злоба, завист и остали греси претварају душу у пећину разбојничку. Појави ли се у души ма која еванђелска жеља или богочежњива мисао, страсти као разбојници нагрну на њу са свих страна еда би је уништили и сатрли. Душа се великим трудом претвара у дом молитве = у обиталиште Бога. Како? Приморавањем себе на молитву, постепеним навикавањем себе на свете врлине еванђелске док оне не постану саставни део наше душе и потисну из нас све разбојнике = све страсти. А те врлине су: вера, молитва, пост, љубав, кротост, смиреност, трпљење и друге. У том светом хору врлина - молитва је хоровођа.
Храм је дом молитве - дом Божји, и стога дом милости за све слабе, хроме, слепе. Они се исцељују од свих болести Богом, посредно или непосредно. Молитва је посредник; она низводи исцелитељску силу Божију на болеснике, нарочито преко свештеника, а понекад и непосредно. Оваплотивши се, Богочовек је тело људско пре творио у дом Божији, јер је Њиме тело човечије постало телом Божјим. Зато Црква јесте, и назива се телом Христовим, телом Богочовековим. Хришћани су сутелесници тога Богочовечанског тела, које је дом Божији - дом молитве. Стога су сви прави хришћани «домаћи Богу» (Еф. 2, 19). Исцељење свих недуга бива у Цркви која је дом Божји, тело Христово. У њој таквој: бораве и струје све божанске силе; а оне не трпе ништа болесно, смртно, греховно, ђавоље, већ све то изгоне из човека, исцељујући га од свих болести и недуга.
Колико упорности у греху! колико слепила! Пред главарима свештеничким и књижевницима Спаситељ чини очигледно божанска чудеса, а они Му пребацују што Га народ слави као Сина Давидовог, као Месију, као Спаситеља. Народ и деца осећају и виде оно што је божанско у Исусу, и славе га, јер су чистога срца. А чисто срце и јесте око душе којим људско биће назире и види Бога и оно што је Божје. Спаситељ и овом приликом хвали дечицу за коју је раније говорио да је њихово царство небеско. Христопознање је дар Божији који Бог даје човеку за чисто срце. Не може човек хвалити и славити Христа док му Бог не открије да је Исус заиста Богочовек, заиста Спаситељ од греха, смрти и ђавола. За сва времена и за све људе увек је истинита реч Спаситељева: «Нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако коме хоће Син казати» (Мт. 11, 27; ср. Јн. 6, 44-45). А Син указује свакоме који жели. Јер? - Његова је свеистинита благовест: «који долази к мени нећу га истерати напоље» (Јн. 6, 37).

 

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio