МАНАСТИРИ КРУПА И КРКА
ДОЖИВЉАЈИ ЗА ПАМЋЕЊЕ


Био сам разочаран када нас је погоршање времена потјерало с плаже и расхладило море. Размишљали смо хоћемо ли остати у апартману у Водицама или ћемо се вратити кући. Не знам коме је пало на памет да прекинемо досађивање пред ТВ-ом и одемо некуда на излет. Размишљали смо о Корнатима и слаповима Крке. На излетничким бродовима за Корнате била је гужва. Било је немогуће укрцати се на неки од њих осим у Задру и Биограду, а то нам је било далеко. Слапови Крке су отпали када смо израчунали колико коштају улазнице за наше двије четверочлане обитељи.

Гдје је реклама за манастир Крка?

Одлучили смо отићи особним аутомобилима до Рошког слапа али смо залутали. Из Водица преко села Гаћелеза и Крковића није лако погодити пут према Рошком слапу јер путоказа готово и нема. Тако смо се возили, возили... и наједном се нађемо у Кистањама. Одлучили смо попити каву и вратити се у Водице али тада угледамо путоказ за манастир Крку. Па кад смо већ ту... идемо видјети манастир Крку. О том повијесном здању нисмо знали практично ништа па је наше изненађење и одушевљење оним што смо видјели и доживјели тим веће. Разгледали смо цркву и катакомбе испод манастира, а онда смо открили невјеројатно лијепо шеталиште уз ријеку Крку стотињак метара од манастира. Лијепо одржава и уређена стаза дуга је мало више од пола километра. Уз њу је неколико клупа, а на пашњаку уз њу пасу коњи. Стољетно дрвеће, врбе чије се крошње надносе над зелене воде ријеке Крке дословно су нас зачарали. Питали смо се зашто у Водицама нигдје није могуће добити информацију о постојању те љепоте? Штета је што нигдје у близини манастира Крка нема чак ни неког импровизираног угоститељског објекта у којем би било могуће попити каву и освјежити се.
Шетајући уз Крку чули смо од групе младих људи која сједила на једној од клупа да намјеравају посјетити и манастир Крупу. Питали смо их гдје се он налази. Објаснили су нам да је удаљен двадесетак километара, да дио пута није асфалтиран али да вриједи потрудити и да се има што видјети.
Како смо били одушевљени манастиром Крка, а дан је тек започео одлучили смо кренути преко Ервеника према Каштелу Жегарском и манастиру Крупи. Од Кистања до Ервеника цеста је била одлична, а оних 4 – 5 километара неасфалтираног пута од Ервеника према Каштелу Жегарском није био никакав проблем. Асфалта нема али је та дионица одлично одржавана па смо је савладали без потешкоћа. Што више било је угодно осјетити како смо се возили некада када је било више неасфалтираних него асфалтираних путова. Први лијепи доживљај био је пријелаз преко ријеке Зрмање. Стали смо с друге стране моста и освјежили се у бистрој води која је напросто мамила на купање. Штета што је ту Зрмања плитка па смо могли само гацати плићаком. Десетак минута касније уживали смо у невјеројатној љепоти природе око манастира Крупе, а приуштили смо си и незаборавно купање у смарагдним водама ријеке Крупе. Шетња до слапа који хучи мало више од једног километра узводно од моста преко Крупе била је прилично напорна јер нема уређених стаза али се труд итекако исплатио.

Купање покрај Крупе

Окупали смо и под слапом, а онда освјежени пошли разгледати манастир. Тај је манастир старији од манастира Крка. Погледали смо цркву и одушевили се манастирским двориштем пуним зеленила усред којега је мала фонтана. Били смо помало збуњени када нас је љубазна домаћица манастира позвала да погледамо изложбу манастирског културно – повијесног блага, икона, упорабних предмета и црквене одјеће. Нисмо знали да тако нешто уопће постоји. Домаћица нам је објаснила да је у манастир враћена трећина његове ризнице која је однијета тијеком Домовинског рата и да је уз помоћ министарства културе РХ уређен стални постав. Разгледавање самостана и изложбе коштало нас је свега двадесетак куна. Пуни дојмова изашли смо из самостана и угледали оно што нам је мањкало у манастиру Крка – скромни али лијепо уређени угоститељски објект на сред ливаде! Сјели смо у дебелу хладовину големих топола, слушали жубор Крупе и освјежили се соковима, пивом и кавом. Дословно нам се није дало отићи с тог прекрасног мјеста. На повратку схватили смо колико су манастири Крка и Крупа заправо близу Водицама, колико смо обогатили свој одмор и колико бисмо били закинути да возећи се из Водица према Рошком слапу нисмо забуном скренули лијево умјесто десно.
Искористио бих вашу занимљиву рубрику Био сам ту да изразим своје одушевљење оним што смо видјели и доживјели те разочарање због чињенице да у Водицама и Шибенику нисмо добили баш никакву информацију о постојању тако лијепих и вриједних сакралних објеката и природних љепота.

Ваш вјерни читатељ Давор Радуловић, Шибенчанин са сталном адресом у Детроиту.

преузето са: http://mok.hr

 

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio