Бег из живота у шарени виртуелни свет

Професор др Иван Димитријевић, неуропсихијатар у КЦС о опасностима које доноси прекомерна употреба Интернета

Друштвене мреже, игрице и стално трагање за информацијама на интернету створили су нове зависнике, а последице тих злоупотреба готово једнако су тешке као зависност од наркотика, алкохола, или коцкања: одвајање од стварности, распад породице, губитак посла и здравља, упозорава у интервјуу „Новостима“ професор др Иван Димитријевић, неуропсихијатар са Клинике за психијатрију Клиничког центра Србије, и председник стручне комисије Београда за превенцију злоупотребе психоактивних супстанци код младих.

* Шта је заједничко злоупотреби интернета и наркотика?
- Код свих зависности присутан је такозвани механизам награђивања. Све зависности нуде једну врсту задовољства, И због тога зависник стално трага за њима. Играње игрица, као и коришћење дрога ствара хемијски ефекат у мозгу, који зависника задовољава, а потреба за тим задовољствима стално расте.
* Да ли су исти и разлози због којих неко стално тражи „дозу“ на интернету као и дрогу или алкохол?
- Образац који већ педесет година објашњава зависности је: изазов, бекство, задовољство. Најпре се креће од експеримента, изазова, да се проба нешто што је ново. Ако то пружа задовољство, корисник ће увек бежати од стварности и проблема у такву врсту „нирване“, све док на крају не постане зависник.
 Зар сваки човек не тражи неко задовољство које ће га опустити и одвући од сурове стварности?
- Тачно је да сви ми имамо дневну, месечну, годишњу потребу за разним активностима које нас чине задовољним. Али зависник постаје онај који има и друге факторе који директно или индиректно утичу на интернет адикцију.
* Који су то фактори и ко је најсклонији овој врсти зависности?
- Интернет зависници су креативни, врло интелигентни, али помало усамљени људи. Имају мањак самопоуздања, па потврду својих вредности траже на интернету, а у стварном животу немају подршку породице. Њима је интернет бег од стварности. Једна корејска студија показала је да су млади који злоупотребљавају интернет осећајнији, емотивно мање стабилни, маштовити, дубоко замишљени, довољни сами себи и не дозвољавају да им се утиче на одлуке.
* Да ли то значи да су они који су склони дрогама, склони и алкохолу, коцкању и интернету истовремено?
- Тако је. Реч је о такозваној укрштеној зависности. Њима је заједнички тај хемијски ефекат који им ствара неодољиву потребу за задовољствима. Последица је понашање које води ка трагању за дрогом, алкохолом и осталим пороцима.
* Где се налази та фамозна граница између рационалне и претеране употребе интернета?
- Више од два сата свакодневно проведених на интернету представља први упозоравајући знак. Одрасли морају да контролишу време проведено на интернету или у игрању игрица, а родитељи морају својој деци то време да ограниче. У пракси сам се сретао са школарцима који су били одлични ђаци, а као награду за свој успех родитељи су им допуштали да цео викенд играју игрице. То су опасне ствари, то ствара зависника.
* Како се и за које време постаје интернет зависник?
- Корисник има осећај сигурности и прихваћености од стране виртуелне заједнице, у ствари оно што нема у стварном животу. Због тога се постепено све више окупира боравком на интернету у разговорима са члановима групе. Временом се социјално изолује, занемарује свакодневне активности. Због брзог протока информација стиче се утисак блискости са особама, што надокнађује осећај отуђености, лоших међуљудских односа, немогућност остваривања емотивне везе. Време до стварања зависности може да траје од неколико недеља до неколико месеци.
* Које врсте интернет зависности постоје?
- Одређени корисници углавном приступају истим апликацијама. Тако постоји сексуална стимулација путем интернета, када се приступа само еротским садржајима. Једна група интернет користи само за онлајн куповину. Трећу групу чине они који стално сурфују по интернету у потрази за информацијама, док је четврта група општег карактера који није уско везан за употребу интернета. То су особе окупиране компјутерским игрицама. Све већу групу чине и корисници друштвених мрежа који имају претерану потребу за склапањем познанстава.
* Како објашњавате потребу за ширењем виртуелне групе пријатеља?
- Свако ко има хиљаду пријатеља на фејсбуку или другим друштвеним мрежама треба да се забрине. То значи да је дошло до отуђења у оквиру породице, а виртуелни пријатељи су сурогат замена за неостварене контакте у стварном животу. Није само по себи лоше имати профил на некој од друштвених мрежа, али природно је и нормално да неко има највише десет пријатеља ван куће, и педесет у оквиру породице.
* Како се лечи интернет зависност?
- С обзиром на то да са овом зависношћу егзистирају и психосоцијални поремећаји, поремећаји расположења, незадовољство партнерским односима, сагоревање на послу, терапија мора да пружи зависнику замену за зависност: неки хоби, вежбе, рекреацију, спорт. Брачна саветовалишта такође могу да одиграју велику улогу у опоравку интернет зависника, а пошто се код многих јављају и психијатријски поремећаји неопходно је упоредо са третманом укључити медикаментозни и психотерапијски третман.
 Како би могло да се превенира злоупотреба интернета и других зависности?
- Што се више зна о последицама злоупотреба наркотика и интернета, то је ризик од зависности мањи. Значи, кључ је у превенцији. Сада већ већина адолесцената зна за штетне последице дроге, алкохола и коцкања, али мањи број је упознат са тим да је интернет подједнако тежак порок ако се злоупотребљава.

ЂАЦИ СЕ КОНТРОЛИШУ* Колико су млади у Србији окупирани интернетом? - Недавно је рађено истраживање међу ђацима у Београду, које је показало да 56 одсто ученика нема зависност од интернета, 34 одсто има контролу над временом проведеним на интернету, док осам има повремене, а један одсто значајне проблеме са зависношћу од интернета.

АПСТИНЕНЦИЈАЛНА КРИЗА* Да ли интернет као и свака зависност даје исте апстиненцијалне симптоме? - Апстиненцијални симптоми се развијају у периоду до месец дана након покушаја престанка или смањења употребе интернета и могу да узрокују стрес или тешкоће у социјалној професионалној области живота. Дрхтање, ситан тремор, анксиозност, опсесивне мисли, фантазије и сањарење о интернету, појава вољних или невољних покрета прстију, као што је случај код куцања на тастатури, знаци су апстиненцијалне кризе.

М. ВАСИЉЕВИЋ 
Из Вечерњих Новости
21. 12. 2011

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio