АВГУСТ

У ПРИПРЕМИ НОВО ИЗДАЊЕ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ
А. Блејн
ГЕОРГИЈЕ ФЛОРОВСКИ
РУСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ - ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВ

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ ВАЗНЕСЕЊА ХРИСТОВОГ (СВЕТИ СПАС)
У ШИБЕНИКУ

У Недељу 10. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије,служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику, уз саслужење шибенског пароха протојереја Милорада Ђурђевића.

У току Свете Литургије, поред вјерника који су узели учешћа у Светој Тајни Tијела и Крви Христове,причестили су се и полазници Православне вјеронауке, Ђорђе и Никола.За њих ће, због малог броја православне дјеце у школама, и због тога што се многи не изјашњавају као православни Срби, Православна вјеронаука бити организована при Црквеној општини Шибеник.Закони Републике Хрватске прописују да за организацију Православне вјеронауке у школи, мора бити најмање седам ученика у једној групи.

На крају Свете Литургије, Епископ Фотије је бесједио и поучио вјерни народ значају поста и молитве , а у контексту Јеванђеља прочитаног на Светој Литургији.

Обраћање Епископа далматинског Г. Фотија и в. д. ректора богословије Света Три Јерарха на Семинару за професоре богословија СПЦ

(Сремски Карловци, 24. август 2013. год.)

Ваша Преосвештенства,
уважена господо ректори и професори наших богословија,
часни оци, драга браћо и сестре,

Дозволите ми да по благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г. Василија и Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г. Хризостома – члана Светог Синода задуженог за црквену просвету, са неколико скромних речи поздравим ово наше сабрање у Сремским Карловцима – Српском Сиону на овом семинару за професоре богословија СПЦ.
Овакви семинари су се и раније одржавали када и где је то било могуће и добро је да се та традиција обнавља. Рекао бих да они имају троструки смисао: црквено-просветни; богословско-научни и чисто људски, братски смисао.
1. Црквено-просветни смисао видимо у томе што смо се ми овде у Карловцима сабрали као професори богословија Српске Православне Цркве (тренутно имамо осам богословија у четири различите државе), а оне дају темељно средњошколско образовање будућих црквених пастира и богослова наше Цркве. Због тога ми морамо непрестано да радимо на своме богословском усавршавању, како би из наших богословија излазили добро припремљени ученици за даље богословско образовање. Овај семинар, дакле, има тај циљ, да и нас професоре подстакне на преданији и стручнији рад. Да оно што можда не знамо, чујемо и без сујете будемо отворени за усвајање пребогатог Предања Православља, које нам се опет и опет даје кроз богословље Цркве и учење Светих отаца.

ЦИЈЕЛИ ТЕКСТ ОВДЈЕ

2. Богословско-научни смисао овог семинара видимо у томе што ћемо се кроз предвиђена предавања (бар укратко) упознати са развојем и путевима модерне богословске мисли и науке и њеног односа са црквеном просветом. Колико су богословска мисао и наука истоветни? У чему се разликују и у чему се допуњују? Православље никада није било затворено за савремену мисао, па ни богословска наука и ту никада не требамо имати страха од наводне „издаје“ Православља и наше вере у било ком смислу. Напротив, православна мисао и богословска наука су најчешће „крштавала“ сва људска учења и науке са којима су се у историји сусретале. Да поменемо само сусрет Јеванђеља са јелинском философијом и науком у време рађања Хришћанства, из које је Црква изашла као победник - победник који је изнутра преобразио и охристовио грчку философију учењем о Логосу живота – о Христу. По томе примеру, тај призив имамо и данас, јер је Црква увек позвана да буде у дијалогу са савременим учењима и људском науком.
3. Чисто људски смисао, братски, ових семинара је на трећем месту, а уствари би требао бити уз прво. По аналогији према заповестима Божијим: Онај који љуби Бога, љубиће и ближњег, тј. у мери у којој неко воли Бога, волеће толико и ближњег. Тако и ми: ако волимо своје послушање професора у богословији (које је заиста одговорно и тешко, сви то знамо), волећемо и поштовати ученике богословија, али и професоре у другим богословијама. Ми смо сви на истом, светосавском путу и сви заједно носимо велику одговорност за будућност наше Цркве, посебно за њену просвету.
Поред ових кратких навода о значају и смислу нашег окупљања на семинару у Сремским Карловцима, дозволите ми да кажем још неколико кратких мисли, које би требале бити значајне за живот наших богословија.
1. Црквена просвета има своје духовне корене и ми је не називамо случајно светосавском, јер је њен утемељитељ наш први просветитељ свети Сава. Ми смо позвани да је чувамо и унапређујемо и у наше време - време доминације научно-технолошких открића, време биоетике, дрога и клонирања врста. Са свим овим поменутим морамо доћи у дијалог и дати свој просветни и православни став и то виђење предати младим богословима, пошто ће се они највише борити са изазовима модерног доба.
2. Поред просветног и научног рада у нашим богословијама као духовним школама, треба код ученика развијати првенствено црквено-литургијску свест. Свест да смо ми у Цркви бића заједнице и да се као такви заједно спасавамо учешћем у светотајинском животу Цркве. Ако у богословијама наши ученици стекну црквену свест и савест, они ће је касније пренети у црквене заједнице где ће служити. То је једини начин да се наш народ у целини врати Цркви и да Срби поново постану богослужбени и црквени народ, а не народ вере из обичаја.
3. Духовни живот у нашим богословијама представља једну веома битну компоненту. Нашим богословима морамо откривати темеље духовног живота, темеље духовне борбе и аскетике. У томе велику улогу морају имати школски духовници, који треба да прате богослове у духовном узрастању. Наше скромно искуство је следеће: онај ученик богословије, који у богословији не схвати суштину духовног живота и искушења која нам доносе свет, грех и ђаво, неће се правилно духовно развити. Самим тим и његов рад сутра као пастира и свештеника, биће ограничен и умањен. Због овога и многих других разлога добро је да се у богословијама изучавају Житија светих и Агиологија, како би богослови пред собом имали пример оних који су победили са Христом и које је Сам Христос прославио у Цркви као светитеље. Да не заборавимо, овде бих подсетио да су у нашим богословијама у новије време предавали и светитељи наше Цркве: свети владика Николај, свети ава Јустин и свети Јован Шангајски и ми управо од њих треба да се учимо.
4. Постоје и многи практични проблеми, чисто животни, који су веома битни за живот, рад и успех наших богословија. Да поменемо само неке. Стручни проблеми: још увек у богословијама нису сви професори дипломирали и положили професорски испит. То би требало у што скорије време учинити. Требало би наставити са штампањем уџбеника за петоразредну богословију, који су одговарајући и прате нови план и програм. Поред тога, где год је могуће требамо користити нова научно-наставна средства, која нам помажу у извођењу наставе (компјутери, географске карте из библијске и националне историје, итд.). У богословским интернатима ученика треба да влада једна свештена атмосфера, никако страховлада. Додајмо бригу о интернатима, инвентару и исхрани ученика. То су муке наших ректора. Помоћно особље треба такође да буде што стручније и да предано ради у нашим богословијама. Постоје многе друге ствари, веома битне за практични живот наших богословија (мартински подвизи), без којих је немогуће достићи коначни циљ богословија, а то је високо духовно образовање и богословска зрелост наших ученика (маријански просветни подвиг).
5. На крају бих поменуо оно што је можда требало на самом почетку – болно питање финансирања наших богословија. Оно мора бити трајно решено, иначе смо пред искушењем да се доведе у питање наша средњошколска црквена просвета, што би резултирало затварањем прво појединих, а потом и свих наших богословија. То не смемо допустити. Из тога разлога са овог семинара треба упутити јасну поруку према Светом Синоду и Светом Сабору СПЦ – да питање финансирања црквене просвете СПЦ мора бити коначно решено, иначе доводимо у питање судбину наше црквене просвете.
Имамо ли право да наше ученике препустимо световном, махом западном образовању, које се у основи темељи на „вавилонској пометњи свих вредности“, у којем се више не зна ни ко је којега пола и рода, нити којој вери припада, већ сви треба да се осећају „грађанима света“ и припадницима синкретистичке цркве Новог доба (Њу ејџа)? О томе би требало сви одговорни, а и ми смо међу њима, добро да размислимо и управо из поменутих разлога да чувамо своје богословије, али да их изнутра богословски препорађамо и обнављамо.
Богословије су кроз историју биле расадници пастира и неимара у нашем крстоносном српском народу. Оне требају и морају остати чувари Православља и светосавља, ћирилице, православне иконе и црквеног појања, те светосавских, националних и патриотских вредности, чојства и јунаштва. Из овога и многих других разлога, морамо их чувати и очувати у ово наше доба, које је од једних названо постмодернистичко, а од других апокалиптичко време.

САБОР У МАНАСТИРУ КРУПИ

На празник Успења Пресвете Богородице (28.08.2013.)Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи уз саслужење свештенства Епархије далматинске. На овај велики празник одржава се традиционални сабор у манастиру Крупи уз присуство великог броја православних Срба са свих страна света.

У својој беседи Епископ Фотије је изразио радост што се и ове године сабрао велики број верника на храмовној слави у манастиру Крупи, нагласивши да је празник Успења други Васкрс. Овога дана Црква празнује Успење Пресвете Богородице на небо, не само душом него и телом, чиме је потврђено Васкрсење Христово, али и наговештено свеопште Васкрсење из мртвих читавог људскога рода.

После Свете Литургије пререзан је славски колач у спомен храмовне славе манастира Крупе. Поред великога броја свештенства и монаштва Епархије далматинске и великог броја верника на слави у манастиру Крупи присуствовали су и многи угледни гости, између осталих и г. Милорад Пуповац председник СНВ-а из Загреба и саборски заступник, др. Анте Жупан градоначелник Обровца и други представници локалне српске самоуправне заједнице Обровца и Задра. На овогодишњој слави у манастиру Крупи била је присутна и већа група новинара из Беча и Аустрије на челу са г. Мирком Кулунџићем. Они су ову посету манастиру Крупи искористили за разговор са Епископом Фотијем и г. Милорадом Пуповцем, те градоначелником Обровца др. Антом Жупаном, а тема ових разговора је била положај Српске православне Цркве и српске заједнице у Далмацији и Хрватској.

За све присутне госте приређена је трпеза љубави у манастирској трпезарији трудом и залагањем игумана манастира Крупе Гаврила Стевановића.

Беседа

link for download:here

ОБАВИЈЕСТ

обавијештавају се ученици Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки да ће се поправни испити за редовне ученике и испити за ванредне ученике одржати 29. и 30. августа 2013. у згради богословије. Упис у школску 2013/14. годину је 2. септембра 2013.г. а редовна настава почиње 3. септембра 2013.г.

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ
ДА ВИДИШ ДРУГЕ КАО СВЕТЕ

Многи су приступали старцу да би решили своје духовне дилеме и муке. Монаси су се посебно интересовали за питања везана за однос према старцу и браћи (ближњим).

Дете моје, плод молитве (тиховања) је да видиш друге као свете, као ангеле. Ако гледаш друге са ниподаштавањем, па и самога старца, треба да знаш да си пао у духовном животу и да ти је потребно искрено и дубоко покајање. Када осуђујемо ближњег у срцу, треба да знамо да не идемо добрим путем. У себи увек треба имати добро и сву браћу видети као добре и свете, а себе као најгорег.

У сваком искушењу или учињеној неправди, ја сам тај који треба да се кајем, био крив или не, како бих увек био у миру са ближњим и да би са мном обитавала благодат Светога Духа.
Како да се причести Светим тајнама онај ко је ожалостио и увредио брата и ближњег и нема заједницу са њим?

превод са грчког: Епископ Фотије

ПРОСЛАВА ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ
У МАНАСТИРУ КРКА

На празник Преображења (19. 8. 2013. г.) на сведалматинском сабору Његово Преосвештентво Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Епископу Фотију су саслуживали игуман Гаврило (Стевановић), настојатељ манастира Крупе; игуман Варсонуфије (Рашковић), настојатељ манастира Драговића; протојереј-ставрофор Петар Јовановић, парох задарски; протојереј-ставрофор Здравко Тепић, парох биочићки; протојереј-ставрофор Чедомир Арамбашић из Епархије бихаћко-петровачке; јереј Ратко Нонковић из Епархије сремске; протонамесник Владимир Вукосављевић, парох II кнински; јеромонах Јован (Ковачевић), сабрат манастира Драговића и протођакон Дајан Трифуновић из Шибеника.

Сабору у Крки су присуствовали господин Александар Толнауер, председник Савјета националних мањина Републике Хрватске, господин Миодраг Линта, посланик у Скупштини Србије, г. Владимир Тодић, стручни саветник у Канцеларији за односе са Црквама и верским заједницама Р. Србије, председник општине Стара Пазова господин Ђорђе Радиновић, начелници општина Кистање и Ервеник са својим сарадницима.

У својој беседи Епископ Фотије је поздравио присутни народ нагласивши да је на овај велики празник Господ Исус Христос показао славу свога божанства. Ту су били присутни и његови ученици Петар, Јаков и Јован и они су учествовали у том догађају колико су били способни. Епископ Фотије је рекао да се празник Преображења Господњег веома дуго прославља у манастиру Крки,као и код православних Срба у Далмацији.

Након Свете Литургије и малог културно-уметничког програма за све присутне и многобројни народ приређена је трпеза љубави у манастирској трпезарији.

Беседа

link for download:here

ПРАЗНИК ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА

На празник Преноса моштију светог првомученика и архиђакона Стефана прослављена је храмовна слава у Голубићу. Свету архијерејску Литургију служио је његово Преосвештенство Епископ далматински г.г. Фотије са свештенством и свештеномонаштвом наше Епархије. Епископ је у својој бесједи говорећи о данашњем празник и страдању светог архиђакона Стефана, осврно се и на значај повратка нашег народа на своја огњишта. После заамвоне молитве извршено је освећење славског жита и колача, по светој Литургији литија и помен свим праоцима, оцима, ктиторима, приложницима храма и почившим на мјесном гробљу. Након тога извршено је освећење обновљеног парохијског дома,обновљен прилозима Голубићана из дијаспоре, гдје је уприличен и ручак. У будућим радовима у Голубићу између осталог предвиђено је да се на спрату парохијског дома у једном дијелу отвори црквена ризница гдје би биле изложене рестаурисане иконе са старог иконостаса из храма, црквени предмети, и старе богослужбене књиге, а у другом дијелу да се отвори етно ризница старинских предмета из народа, што је Епископ благословио. Додијељена су признања за учињен прилог храму светог архиђакона Стефана у Голубићу. Архијерејским граматама одликовани су г. Борис Вуковић из Голубића (живи у Америци) и г. Стево Дамјановић из Голубића (живи у Канади). Црквеноопштинске захвалнице додијељене су: Борислави Драгаш (која је ове године из Јерусалима донијела Часни Крст са Голготе и даривала храму светог Стефана у Голубићу), Драгомили Мишљен, Александру Вуковићу и Српској хуманитарној организацији Крајина.

Беседа

link for download:here

ПОМОЋ ПОВРАТНИЦИМА У ПАЂЕНИМА И МОКРОМ ПОЉУ

У уторак 13.8.2013.г. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије у пратњи јереја Александра Вујка и протођакона Дајана Трифуновића посетио је парохије у Пађенима и Мокром Пољу и том приликом поделио скромну помоћ најсиромашнијим становницима и повратницима у овим парохијама.

Општи утисак приликом ове посете је тај да су се у Пађене и Мокро Поље вратили већином старији људи, којима је потребна скоро свакодневна медицинска помоћ, као и људска брига и реч. Нажалост често се у разговору са тим људима чује да их и њихови најрођенији ретко обилазе, што је јако тешко разумети, али су благодарни за сваку помоћ, па и ову скромну помоћ коју добијају од своје православне Цркве.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПАНТЕЛЕЈМОНА У ЕРВЕНИКУ

На празник светог великомученика Пантелејмона (09. 08. 2013) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Ервенику, уз саслужење свештенства Епархије далматинске.У Ервенику се по традицији сабира велики број народа на прославу овога великога светитеља.
У својој беседи Епископ Фотије је говорио о светом великомученику Пантелејмону чудотворцу и исцелитељу, и нагласио да сви православни Срби требају у својим болестима и невољама да траже једино помоћ Божију и Његових светитеља, никако врачара, гатара или оних који се на било који начин баве магијом.
После Свете Литургије за све свештенике и госте приређена је трпеза љубави у просторијама ЦО Мокро Поље, трудом и залагањем надлежног свештеника оца Александра Вујка.

Мисли старца Софронија

Свети Јован Богослов није био теолог, већ обичан рибар. Његова теологија је била стање. Све што је рекао важи за вечност.

Када живимо аскетски, по заповестима Јеванђеља, постајемо свесни да је та наука, тај живот од Бога, по Богу. Да тако задобијамо ум Божији и осећамо да нема удаљености од таквог живота и Бога.

Ако нас узнемирава помисао, можемо да је одбацимо. Слободни смо да мислимо нешто друго. То је лако рећи, али је у пракси то борба са сатаном прса у прса.

У Грчкој је читаво друштво прожето вером, молитвом у Православљем. У Грчкој су многи живи – нису мртваци.

превод са грчког језика:
Еп. Фотије

ПОУКЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА
Онај који се оправдава не може духовно да напредује

- Приметио сам да се данас «мали и велики» оправдавају на један сатански начин. Њима ђаво све тумачи на свој оправдавајући начин и тако се налазе изван реалности.

- И како то бива Старче? Они на сваку реч (поуку) налазе антиреч тј. оправдање?
- О... страшно је разговарати са неким човеком који је навикао да се оправдава. То је као да разговараш са демонизованим. Они који се оправдавају, Бог да прости, имају за «старца» сатану. Такви људи су страдалници, јер немају у себи мира. Они су оправдање претворили у читаву науку.

Наиме, као што лопов не спава читаву ноћ, размишљајући како да нешто украде, исто тако ови људи размишљају како да оправдају своје погрешке. Насупрот добрим људима, који размишљају како да нађу прилику да учине добро и да се смире, ови размишљају како да оправдају и оно што се не да оправдати. Они постају сопствени адвокати. С њима се не може изаћи на крај. Као да разговараш са самим ђаволом.

Колико сам само пострадао разговарајући са једним таквим. Кажем му: «То што радиш није добро. Криво чиниш. Треба да пазиш и чиниш тако и тако.» Али, он је за све пронашао оправдање. И на крају ми рече: «Не рече ми ништа шта да радим.» Бре, човече Божији, читаво време ти говорим о твојим грешкама, да не радиш добро, а ти се непрестано правдаш. Три сата си ме истјазавао и мучио! Како ти нисам рекао!?

Наводио сам му примере да схвати да робује сатанском егоизму и да прихвата демонска оправдања, те да ће пропасти ако се не излечи. А он ми још каже како му не рекох шта да ради. Заиста, да пукнеш од муке. Лакше је разговарати са равнодушним човеком, него са оним који се непрестано правда.

- Старче, у којим случајевима треба бити равнодушан?
- Дете моје, на крају крајева, равнодушан бар неће полудети (пући) без разлога. Има смисла потрудити се око болесног и онога који страда. Али, мучити се са оним који се оправдава... оправдавати и неоправдиво... Тако човек постаје демон. Страшно. Када би бар уважавао разлог зашто му говориш, да цени труд и муку и жељу да му помогнеш, мало би се променио и обрео корист. Али, он не прихвата ни слова.

- Старче, када се неко правда, па му се каже да то није добро и да греши, да ли је могуће да се ипак поправи?
- Како да се поправи? Он разуме да је то погрешно, али због егоизма не може ништа да призна, да прихвати. То је веома опасно стање. Такав је склон да каже: «Не помажеш ми. Не зовеш ме да разговарамо. Презиреш ме.» То опет говори из егоизма. То је као да каже: «Ја нисам крив што ми не иде добро. Ти си крив што ја нисам добро.» Ту се све завршава.
Таквога треба оставити, јер се њиме не вреди бавити. Не помаже. Ни Старац, ни Старица не треба да се труде око њега, јер је то сатански, а не људски егоизам.

Људски егоизам има онај који неће да се смири и каже: «Нека је благословено.» Али, неће се ни правдати. Онај који се правда, претвара своје срце у станиште демона. Када видиш да се неко правда, боље је ништа му не говори, јер ће он правдајући се, почети да говори и веће лажи и хуле. Боље је оставити га и молити се за њега да га Бог просветли.

превод са грчког: Епископ далматински Фотије

САБОР У МАРКОВЦУ 2013.г.

У недељу по светом Илији (04.08.2013.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Марковцу, уз саслужење свештенства сремске, будимске и далматинске Епархије.

После Свете Литургије пререзан је славски колач, са поменом ктиторима и приложницима светог храма, али и свим невино пострадалим у последњем трагичном рату од 1991. до 1995. године и прогону српскога становништва из Далмације.

У својој беседи Епископ Фотије је говорио о светом пророку Илији и његовом чудесном житију и подвигу, нагласивши да треба сви да се угледамо на његову ревност у очувању вере. Преосвећени Владика се такође сетио свих пострадалих у последњем рату и да се њихове жртве никада не смеју заборавити. Његово Преосвештенство је поручио свим косовљанима, који се након егзодуса из Хрватске налазе по читавом свету, да не забораве свој родни крај и да повратак на вековна огњишта не сме бити прекинут, јер овде живота има и да се имају где вратити.

После Свете Литургије отац Станко Антић, надлежни свештеник, приредио је трпезу љубави за све госте у просторијама Ц.О. Марковац. За трпезом је Преосвећени Епископ још једном нагласио да локалне јединице власти морају помоћи Цркви и свим њеним верницима да поврате своју национализовану имовину и да сви они који су избегли морају да се врате како им имовина не би била опет одузета због не кориштења, али овај пут на легалан начин.

У суботу (3.8.2013) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви светог Спиридона у Скрадину уз саслужење свештенства далматинске и сремске Епархије.

У својој беседи Епископ Фотије је истакао да свети Спиридон чудотворац помаже свима православним хришћанима који му се искрено и у покајању обраћају за помоћ. Свете мошти овога светитеља Цркве Христове су се до седмога века налазиле на острву Кипру у Грчкој, а потом су биле пренесене у Цариград и тамо су биле све до пада Цариграда под Турке 1453. године. Тада су из Цариграда пренесене на острво Крф у Грчкој, где се и данас налазе и чудотворе и исцељују све оне који им са вером долазе.

Треба истаћи да се ове године на прославу светог Спиридона у Скрадину сакупио велики број народа, од којих су многи приступили Светој Тајни Причешћа. После Свете Литургије надлежни свештеник скрадински отац Саво Миланковић приредио је трпезу љубави за све служашче и госте у просторијама ЦО Скрадин.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ У ДАЛМАТИНСКОЈ ЕПАРХИЈИ

Свети пророк Илија (2.8.2013) свечано је прослављен широм Епархије далматинске, а посебно на храмовним славама у Задру, Церању, Кашићу, Ђеврскама, Отону, Марковцу и Зелову. На овај велики празник Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви светог Илије у Задру.

У својој беседи Епископ Фотије је између осталог рекао да треба сви да се угледамо на ревност пророка Илије и да непрестано тежимо да живимо по заповестима и вољи Божијој. После Свете Литургије пререзан је славски колач у спомен храмовне славе у ЦО Задар. Потом је прота Петар Јовановић надлежни задарски парох припремио трпезу љубави за служашче свештенство и госте.

Пошто је пророку Илији посвећен велики број цркава у Далмацији Епископ Фотије је после Задра обишао цркву у Кашићу, где је пререзао славски колач и присутним верницима честитао славу, а потом је навече овога дана служио вечерње богослужење у Ђеврскама.

Молитвама светог пророка Илије, Господе Исусе Христе помилуј нас!