ARHIVA FEBRUAR 2013

У другу недељу поста (31.03.2013.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драговићу, уз саслужење манастирског братства.

У својој беседи Епископ Фотије је говорио о јеванђељској причи о исцељењу парализованог човека у Капернауму - нагласивши да нас ово чудо позива на међусобну љубав и бригу једних за друге у Цркви.

Поред тога Епископ Фотије је рекао да Црква ове недеље прославља св. Григорија Паламу, учитеља исихазма, који нам је својим животом и богословљем показао пут ка обожењу личности.

После свете Литургије за све госте приређена је трпеза љубави у манастирској трпезарији.

Беседa

ИСПОВИЈЕСТ СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

У сриједу друге недјеље Часног поста (27.03.2013.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је у манастиру Крки Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених дарова у манастиру Крки. Епископу је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије далматинске. Свештенство Епархије далматинске је приступило Светој Тајни Исповијести коју је извршио архимандрит манастира Гомирја Михајло (Вучковић).

У својој бесједи за трпезом љубави Епископ Фотије је нагласио важност међусобне љубави код пастира словесног стада Христовог, јер је њихов циљ да чувају повјерено стадо. Оно ће се очувати једино угледајући се на Христову љубав којом Он воли човјека, а та љубав је нетрулежна, непропадљива и вјечна.

ИНТЕРВЈУ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ
Г. ФОТИЈА ЗА НОВОСАДСКИ „ДНЕВНИК“

Полиција је релативно брзо стигла на место напада, а то је средина пута између манастира Крке и Кистања. Пошто је повређено више наших ученика, позвана је и хитна помоћ. Неким ученицима лекарска интервенција је учињена одмах, а неки су морали бити превезени до болнице у Книн или Шибеник. У Шибенику, на хируршком оделењу завршио је ученик четвртог разреда Милан Симанић, пошто му је неким предметом поломљен нос. Он је тренутно на кућном лечењу. Други ученици који су завршили са масницама и лакшим озледама сада су, хвала Богу, већ на настави.
Од дана овог трагичног догађаја 17. марта (врло симптоматичан датум, датум деветогодишњице мартовског погрома Срба на Косову) приметно је појачано присуство полиције. Изречена је и тзв. прва мера полицијског обезбеђења – забрана хулиганима да на један километар прилазе манастиру Крки. То је свакако добро у овом тренутку. Ми се уз то надамо у помоћ Божију и молитве наше Цркве.

Да, ситуација у Хрватској је тренутно препуна тензија - политичких (предизборних), па чак и спортских. У мају ове године су локални избори у Хрватској и политичке партије се боре за превласт. Оно што је за нас Србе веома лоше су изјаве десничарских партија, у којима се осећа жал за „старим добрим временима“, када се није постављало питање ћирилице у Хрватској, нити било каква друга права српске заједнице. У тим „црнокошуљашким“ изјавама предњачи гђа Ружа Томашић, која је рекла да је „Хрватска само за Хрвате, а да су сви други гости“. Управо та Хрватска треба за два – три месеца да постане пуноправна чланица Европске уније.
Сутра је фудбалска утакмица између Србије и Хрватске. Тим поводом се дуже времена ствара наелектрисана атмосфера, која је већином за нас негативна. Наши богослови о многим овим стварима нису упознати, али на жалост сносе последице. Ето били су ни криви ни дужни жртве бруталног напада од стране њихових вршњака, који су на жалост задојени верском и националном мржњом.

Цијели текст овдје

3. Једна од мисија и манастира и богословије је утицај на повратак нашег народа који је морао да напусти те просторе јер, како сте ми објаснили, пуно значи “када људи виде да свештеници и деца могу да живе овде”. Но, након напада на богослове ипак сте запитали: “Да ли можемо овде живети, да ли могу деца остати овде, шта ће бити сутра?”. И заиста, шта ће бити сутра? Страхујете ли за будућност и манастира и богословије?

Ситуација је веома сложена, не само због овог догађаја у Кистању, већ и више од тога. Ми смо у последње време имали много пута провале у православне цркве: у Коњевратима код Шибеника, у цркву Светог Георгија у Книну, а ни наша гробља нису поштеђена вандализма. Све то наравно негативно утиче на нас, на свештенике и наш мученички народ, који се вратио на просторе Далмације. Овде Срби, по сведочењу византијског историчара Константина Порфирогенита, живе од седмог века и нису на овим просторима никакви уљези, нити новодошљаци (дођоши). Број Срба се у Далмацији знатно повећао у периоду раног Средњег века, а посебно у доба османлијских освајања. Тада су под притиском турског зулума бројни Срби, највише из Босне, нашли уточиште у Далмацији.
Наш манастир Крка је подигнут у 14. веку (1345. године), а ктиторка овог манастира је била Јелена Шубић, рођена сестра цара Душана. Богословија при манастиру Крки је основана 1615. године и ускоро ћемо, ако Бог да, прославити четристо година од оснивања овог богословског училишта. Тако дубоки темељи и богата историја на овим просторима требало би да буду гарант будућности и опстанка српског народа на овим просторима.

4. Како уопште тече повратак нашег народа на просторе Епархије? Враћају ли се људи или, напротив, и даље одлазе?

Значајнији повратак Срба је стао већ негде 2002. и 2003. године. Он је сада спорадичан и препуштен је личној иницијативи појединаца. Многе куће наших људи у Далмацији су обновљене, али нико у њима не живи. Људи не могу да се врате и да живе само од ваздуха, будући да немају изворе за своју егзистенцију. Једноставно немају адекватан посао од кога би могли да преживе они и њихове породице. Сматрамо да би матична држава Србија морала много више да се укључи у решавање ових проблема и да помогне повратак оних људи који су за то заинтересовани, а таквих још има, хвала Богу. Да ли ће тако бити, не знам, али тако би требало. Надамо се да ће и улазак Хрватске у Европску унију крајем јула 2013. године, помоћи повратку нашег народа, јер ће се тиме створити економски предуслови за живот. То би многима могло помоћи да се врате, јер ће коначно моћи да оставре економске услове заживот. Уз то, веома је битно нагласити, да наши људи првенствено треба да имају слободу за живот и права која им демократске државе гарантују.

5. Какав је Ваш став према скором уласку Хрватске у ЕУ? Хоће ли тај корак помоћи Србима који ту живе да се коначно изборе за нека своја права која су им сада ускраћена или до њих тешко долазе, попут употребе ћирилице или паритетне заступљености у институцијама и јавним службама?

Већ сам претходно делимично одговорио на ово питање. Повратак ћирилице у општине које имају више од 33% православних Срба је ствар коју прописује хрватски Устав и закони ове земље. Према томе, држава је сама у обавези да то спроведе. Постоје, међутим, извесни људи и извесне групе – удруге људи, којима то не одговара. Они се постављају изван и изнад владајућих закона Републике Хрватске. Због тога често покушавају да „демократијом улице“ наметну своје ставове и мишљења, којима је једини квалитет неограничена и безмерна мржња према Србима (сада Србима, а сутра према ко зна коме). Хрватска држава је у овом смислу сама на испиту. Да ли ће га положити, остаје нам да видимо.

6. Докле се стигло са обновом храмова СПЦ на простору Епархије далматинске, као и повраћајем црквеног блага? Знам, рецимо, да још увек није завршена ризница у манастиру Крка...

Обнављамо, хвала Богу, доста цркава и скоро све наше манастире. Светиње су места која треба да окупљају Србе, јер је тако било кроз историју. Наравно да би могли урадити и више и боље. За то је потребно да се сви укључимо. Кад кажем сви, мислим поред нас, Цркве и српске заједнице, да се укључи матична држава и српска дијапосра. Знамо да то није једноставно, јер ми Срби често падамо на испиту јединства и међусобне бриге. Партијски дух је потпуно разорио наше народно биће. Њега још једино Црква мало чува. Последице раслојености и нејединства нашег народа сви осећамо, а посебно ми који смо мањине у другим државама.

7. Очекујете ли да би папа Фрања могао да успостави нове мостове између римокатолика и православних? Мислите ли да би он могао бити први папа који ће посетити Србију?

Прве изјаве папе Франциска су охрабрујуће. Самарјанска брига за малог човека и сиротињу треба да буде и јесте брига саме Цркве. Требало би да буде и државе. Сви смо уморни од негативних догађаја и збивања. Очекујемо позитивне ствари од новог папе Франциска, Епископа Рима. Међутим, ипак нисмо склони еуфорији, нити прераном одушевљавању. Дела сведоче о сваком човеку, па и о римском папи. Видећемо, за надати се добру. Што се тиче евентуалне посете римског папе Србији, то не знам. То питање је у надлежности Светог Архијерејског Сабора и државе Србије.

По традицији у Недјељу православља (24.03.2013.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму светог пророка Илије у Задру, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије далматинске.

У својој бесједи Епископ Фотије је поучио вјерни народ рекавши да данас наша Света Црква празнује велики празник Недјељу православља који означава побједу православне вјере над свим јересима кроз историју.

Наша Света православна вјера је дефинисана кроз Васељенске Саборе, а управо је Седми васељенски Сабор дефинисао учење о теологији иконе и тиме закључио догматско учење Цркве о једној Светој, саборној и апостолској Цркви и о њеном догматском исповиједању вјере, које ми називамо православна вјера.

И зато данашњи празник показује побједу православља – праве вјере у односу на све друге лажне вјере које су биле кроз историју и које данас постоје.

Послије Свете Литургије приређена је трпеза љубави трудом и настојањем надлежног свештеника протојереја – ставрофора Петра Јовановића. Након тога је Епископ Фотије заједно са свештенством обишао цркву светог Геогија у Смоковићу, која је страдала у последњем рату и која је сада у изградњи.

Беседa

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

У прву суботу Часнога поста (23.03.2013.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки, уз саслужење братства манастира Крке.

У ову суботу наша Света Црква прославља Светог великомученика Теодора Тирона. У својој бесједи Епископ Фотије је поучио вјерни народ рекавши да је Свети Теодор Тирон био ранохришћански мученик чији нас живот учи и подсјећа да и ми морамо бити храбри у исповједништву.

Након Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све присутне у манастирској трпезарији.

Беседa

Нечувено: говор мржње на ватиканском радију

Речи изговорене 18. марта, уочи инаугурације новоизабраног епископа римског, папе Фрање I, у емисији Радио-Ватикана на хрватском језику, биле би невероватне да, нажалост, нису стварно изговорене. У горку и отужну стварност тих речи свако се може уверити на интернет-адреси http://hr.radiovaticana.va/news/2013/03/18/pregled_tiska/cro-674645. Више је него очигледно да је посреди срамна подметачина неког из хрватске секције Радио-Ватикана, а можда и читаве те секције. Да ли се размахао неко из старе, фосилне дружине усташоидних бојовника, од којих се неки окупљају и око Завода светог Јеронима у Риму, или је узаврела јуначка домољубна крвца у жилама неког од њихових млађих следбеника, није важно, а и не занима нас нарочито. У нашим очима одговорна је установа која је таквим живописним ликовима омогућила да радио-таласе користе за свој говор мржње.

Њихове речи – послате у етар у часу свечаном и важном за Римокатоличку Цркву, за хришћанску васељену, за велике светске религије и за цивилизовани свет уопште, притом за време свете Четрдесетнице или Великог поста у Црквама Истока и Запада – показују да они који су их изговорили немају у суштини ништа заједничко са хришћанством. У периоду покајања и самоукоревања, праштања и смиреноумља, чудовишно и одбојно одзвањају речи лажи и клевете не само против српског народа („српско изазивање”) и Српске Православне Цркве („пијани српски богослови изазивају у Кистањима”) него и против демократски изабраних власти Хрватске (кажу, у нимало ватиканском маниру, да оне не поштују свој народ – напротив, понижавају га и обезвређују). А тек речи којима се оправдава, па и директно пропагира насиље! Јер, забога, право је да српски богослови „добију оно што су тражили” кад већ воле да се напију, па још и да демонстративно назоче у Кистањама, где им, дакако, и у духу кршћанске уљудбе и у духу модерне демокрације, никако није место. Па, као круна свега, патетична изјава: „И опет су жртве Срби.”

Са своје стране, доводимо њихову антилогосну логику до краја: Срби никад нису жртве – ни када буду нападнути и претучени. Они су, увек и заувек, зна се, агресори, па само то могу да буду и у православном манастиру Крки из 14. века, а да и не говоримо о целој Далмацији, у коју су се доселили истовремено и – невероватно, али истинито! – заједно са Хрватима, и то не само по принципијелно сумњивом сведочанству неког бизантског цара знаног под именом Константин Порфирогенит него и по сведочењу свих средњевековних западних хронографа. Све у свему, ово је не мала мрља и срамота у оквиру иначе достојанствене и величанствене свечаности инаугурације новог поглавара Римокатоличке Цркве. Овим је ударен шамар и њему, носиоцу имена светога Фрање Асишког, папи који је наступио смерно и са речима љубави према свима, а и његовом претходнику, аутору дивне енциклике Бог је љубав.

Вајна исправка Радио-Ватикана у емисији на хрватском језику од 21. марта, под насловом Црква је против свих облика насиља, још је грђа и срамнија. Они ни тада не знају ко је у име српскога Патријарха био изасланик на папиној инаугурацији. Кажу да су то били митрополит Јован и владика Лаврентије, а био је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. И даље правдају напад на младе православне богослове из манастира Крке, с тим што сада клеветничку хајку уздижу „на вишу разину” – ударају не само на неименоване српске епископе који су, по њима, „дали пристанак на разарање Дубровника” (!) него и на самога Владику Николаја, а све то, дакако, у служби „повијесне истине”! O tempora, o mores!

Стојимо пред парадоксом: председник и премијер Хрватске – који се не изјашњавају као католици него као агностици (што је искрено, па зато и часно, а и њихово је право) – говоре у духу Христовог Јеванђеља кад, поводом збивањâ у Кистањама, одбацују говор мржње, осуђују насиље и залажу се за мир и заједништво у слободи, док са светог места надомак гробова светих првоврховних апостола Петра и Павла, бесмртних благовесника вере и љубави, одјекује антихришћански говор мржње. Ово чињенично стање нам помаже да боље схватимо речи Спаситељеве да неће свако ко говори: Господе, Господе! ући у Царство небеско него они који творе вољу Оца небеског и да ће многи са Истока и Запада седети за вечном трпезом Царства Божјег, а многи „синови Царства” биће изгнани у таму најкрајњу (ср. Мат. 7, 21 – 23 и 8, 11 – 12). Ово важи и за нас, а и за све људе свих времена.

У петак прве недеље Часног поста (22.03.2013.) Његово Преосвештенство Епископ далматински г.г. Фотије служио је Пређеосвећену Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Книну.

У својој беседи Епископ Фотије је позвао наше вернике да буду ревносни у вери и да се постом имолитвом припремају за Светло Васкрсење Христово. Поред тога Епископ Фотије је рекао да се молимо Богу за оне који нас нападају и мрзе и да праштамо да би Бог нама опростио на Свом праведном и коначном Суду.

После Свете Пређеосвећене Литургије приређена је трпеза љубави за све госте у Ц. О. Книн.

КОМЕНТАР НА ИЗВЕШТАЈ РАДИО ВАТИКАНА
О ДОГАЂАЈУ У КИСТАЊУ

До Неба смо ожалошћени вешћу Радио Ватикана о недавном трагичном догађају у Кистању. Вербални и физички напад на православне богослове, без икаквог повода и кривице, ви у вашем обраћању оправдавате речима „да су добили оно што су заслужили“. Такав коментар да се чује из куће из које је за очекивати речи Утехе и Истине, речи јеванђелске љубави? Да је неистина то што је речено у вашем извештају о Кистању, потврђује и налаз Полицијске управе шибенско-книнске жупаније, који је објављен у свим хрватским медијима, а који каже „да је напад на ученике у Кистању учињен из мржње“. Због тога је државно одвјетништво подигло кривичне оптужнице против актера овог уличног злодела.

Поред прве неистине, у вашој вести следи и друга: „да једино Српска Православна Црква није послала свога представника на устоличење новог папе Франциска“. Слике са пријема у Ватикану јасно потврђују да је Митрополит Амфилохије са својом пратњом био у Ватикану и сусрео са са новоустоличеним папом. Овај кратки коментар и наше болне речи упућујемо вам зарад Истине, којој смо сви позвани да служимо, јер ће нас по речима светог Јована Богослова „једино Истина ослободити“ (Јн. 8, 31-32).

У среду, 20. марта 2013. године, Прве недеље Часнога поста, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Пређеосвећену литургију у манастиру Крки уз саслужење манастирског братства.

Пређеосвећене литургије се по древној традицији служе сваке среде и петка у току Великог поста, да би се верујући што чешће причешћивали Телом и Крвљу Христовом и тако што припремљенији дочекали Празник над празницима – Васкрсење Христово.

На томе путу ка Васкрсењу стоји крст. То је ових дана у најконкретнијем смислу доживела и крчка богословија, због недавног напада на њене ученике на путу за Кистање.

Крчка богословија постоји од 1615. године и до сада је дала многе и велике духовне плодове. Ми се надамо и молимо Богу да ће се то наставити и у наше распето време.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ НАСТАВКА РАДА
БОГОСЛОВИЈЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

После недељног немилог догађаја и напада на наше богослове у Кистању обавештавамо јавност, а посебно родитеље и пријатеље наших ученика да је настава у крчкој богословији данас (19. 03. 2013. год.) поново почела са радом, по устаљеном програму Светог Синода.

Сви повређени ученици су добро, осим једног који је због теже повреде упућен на кућно лечење. Осим њега, сви други нападнути ученици ће од данас опет бити на часовима.

Захваљујемо свима који су ових дана дали подршку богословији, нашим ученицима, а посебно онима који су ни криви ни дужни нападнути у Кистањама. Нападнути су од оних који желе у Републици Хрватској ширити међуверску и међунационалну мржњу. Ми се молимо Богу за њих, да одврати гнев њихов уперен на нас и управи их на пут достојанственог и културног живота.

Захваљујемо надлежним државним институцијама и Министарству унутрашњих послова Р. Хрватске на брзој и ефикасној интервенцији, надајући се да ће овај случај бити доведен до краја и да ће починиоци овог гнусног дела бити санкционисани.

Хрватска је на прагу уласка у Европску унију, а оваква недела представљају тамне мрље, које иду на штету свима, осим онима који на злу и туђој невољи виде могућност за своју промоцију – промоцију зла и насиља. Ми се искрено надамо да такви неће постати никакви јунаци и да ће њихова недела бити од надлежних државних институција адекватно санкционисана.

Недела, као ово недељно у Кистању, су претња свим грађанима, без обзира на њихову верску и националну припадност, па су претња и европској будућности Хрватске. О томе би надлежне државне институције на време требале повести рачуна зарад свих и на добро свих.

У недељу (17. марта 2013.г.) у поподневним часовима у Кистањама се десио немили догађај у којем су од стране мештана Кистања - Јањеваца физички нападнути ђаци Богословије „Света Три Јерарха“ у манастиру Крки. У своје слободно време ђаци богословије су се упутили према селу Кистању, а из супротног смера је наишло ауто које је ишло право на њих. Ђаци су успели да се измакну, а из аута су се чули повици увредљивог садржаја и претње. Потом се поменуто ауто удаљило у правцу манастира Крке, да би се затим после десетак минута вратило из правца манастира и препречило пут према Кистањама.

Потом су из аута изашла четири младића старости око петнаест година. Опет претећи и увредљиво узвикујући да наши ђаци не могу и да неће доћи данас до Кистања. Претили су богословима да ће позвати своје старије другове. Тако је и било. Из правца насеља Јањево дошли су момци старости око двадесет и пет година са бејзбол палицама и металним шипкама, те су физички насрнули на ђаке наше богословије.

Богослови су покушавали мирним разговором избећи сукоб, међутим један од нападача је бејзбол палицом ударио ученика богословије М.С. по лицу и нанео му теже телесне повреде, због чега је хоспитализован у хитној помоћи у Шибенику.

Након тога, избила је општа туча у којој је осам ђака богословије задобило лакше телесне повреде.

Управа богословије у Крки најоштрије осуђује овај немили догађај, јер он није ничим изазван.Овим бруталним нападом на крчке богослове је тренутно нарушена безбедност и нормалан рад наше богословије. Мотив за овај инцидент може бити и јесте једино и искључиво верска и национална мржња. Најискреније се надамо да ће надлежне државне институције Републике Хрватске починиоце овога небивалог злодела привести правди и адекватно казнити. Овај мартовски погром крчких богослова доживљавамо као велики крст и страдање, али се као православни хришћани морамо молити Богу за починиоце овога злог дела којe Хрватску не води према Европи, него према најмрачнијим периодима људске цивилизације.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

У недјељу сиропусну (17. 03. 2013.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.

Епископу Г. Фотију саслуживало је братство манастира Крке и епархијски протођакон Дајан Трифуновић.

У својој беседи Епископ Фотије је говорио о Великом посту, рекавши да је Велики пост установио Господ Исус Христос. Ми се у овом периоду поста подсећамо на трократно кушање Господње у пустињи, јер нам је Господ показао да постом и молитвом требамо побеђивати сатанска искушења, да би се могли достојно припремити да дочекамо празник над празницима Свето Христово Васкрсење.

Беседa

ЕПИСКОП НОВОСАДСКИ И БАЧКИ
ГОСПОДИН ИРИНЕЈ ПОСЕТИО ЈЕ ЕПАРХИЈУ ДАЛМАТИНСКУ

У четвртак (14.03.2013.г.) Његово Преосвештенство Епископ бачки и администатор Епархије за Аустрију и Швајцарску Г.Г. Иринеј посетио Епархију далматинску. Дочек и доксологија Епископу Иринеју одржана је у манастиру Крки, где га је бираним речима поздравио надлежни Епископ далматински Г. Фотије. Епископ Фотије је у своме обраћању изразио духовну радост због ове посете нагласивши да је манастир Крка духовни и просветни центар Епархије далматинске и да наша Црква, наше свештенство и монаштво носе велики крст сведочења православља на просторима далматинске Епархије.

У својој речи Епископ Иринеј је захвалио Епископу Фотију и свима присутним професорима и ученицима богословије на срдачном дочеку и пријему рекавши да се као члан Светога Синода, који је задужен за просвету у Српској православној Цркви, радује успешном раду Богословије „Света Три Јерарха“, као и очувању пребогатог црквеног предања и обнови светиња ове древне апостолске епархије.

Поред посете манастиру Крки Епископ Иринеј посетио је и седиште Епархије далматинске у Шибенику. Ту се у разговору са Епископом далматинским Фотијем упознао и са другим важним питањима која се тичу живота и рада ове епархије Српске православне Цркве, као и православних Срба на просторима Далмације.

Беседа Епископа Г. Иринеја

У недјељу месопусну (10. 03. 2013.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму светих апостола Петра и Павла у Биочићу.

Епископу Г. Фотију саслуживали су протојереј ставрофор Здравко Тепић, јеромонах Симон (Кузмановић) настојатељ манастира Свете Лазарице и епархијски протођакон Дајан Трифуновић.

Након свете Литургије Епископ Фотије је извршио мали помен за све пострадале од Другог свјетског рата до данашњих дана. У својој бесједи владика је поучио вјерни народ протумачивши данашње Јеванђеље о Страшном Суду Божијем.

Потом је преосвећени владика Фотије, заједно са надлежним парохом дрнишким, обишао цркву Успења Пресвете Богородице у Дрнишу и поклонио се чудотворној икони Пресвете Богородице, која се налази у овом светом храму.

Беседа

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије, у Месопусну суботу на празник Првог и другог обретења главе светог Јована Крститеља и Задушнице(9.3.2013.године), служио је Свету Литургију у храму Светог великомученика Георгија на Ублима.

На крају Литургије Епископ Фотије је извршио Мали помен свим преминулим у нади на Васкрсење и Живот Вјечни, као и свим осталим пострадалим за Крст Часни и вјеру православну. По завршетку Литургије, Епископ Фотије је бесједио сабраном народу о значају хришћанског подвига и распињању старог човјека у нама, да би као обновљени људи, кроз покајање и живот у Цркви уподобили се Новом Адаму-Христу, и тако наслиједили Живот Вјечни и Царство Божије.

На светој Литургији се сабрао велики број вјерног народа, како из самог мјеста Убли тако и из Сплита и његове околине, а у организацији сплитске парохије. По завршетку данашњег литургијског сабрања, надлежни парох протојереј-ставрофор Никола Шкорић припремио је у братској кући и порти храма послужење за сав сабрани народ.

Беседа

Истина о Генетски модификованој храни
хемијским траговима на небу, итд.

ОПЉАЧКАН ХРАМ ВАЗНЕСЕЊА ХРИСТОВОГ (СВЕТИ СПАС) У ШИБЕНИКУ

У ноћи између 6. и 7.3.2013.године, непознати починиоци су поскидали и однијели бакарне олуке са Храма Светог Спаса у Шибенику.Ово је други пут,након обнове храма, да непознати починиоци-лопови, краду олуке са овог светог храма.Овај случај, као и многи други када је у питању пљачка и скрнављење православних храмова и гробаља, показује да лоповима и криминалцима ни Светиња-Дом Божији-храм не значи ништа.Бога се не боје, људи се не стиде а закон им не стоји на путу.Да им је закон на путу бар један случај би био санкционисан и не би се сваки пут говорило само о материјалној штети и извршеном полицијском увиђају и сачињеном записнику.

О овом догађају обавјештена је и надлежна Полицијска Управа у Шибенику чији су службеници изашли на терен, обавили увиђај и о томе начинили записник.Надамо се да на томе неће остати већ да ће непознати починиоци постати познати и бити адекватно санкционисани.

У недељу о блудном сину (03.03. 2013. год.) Његово Преосвештенство Епископ далматински г.г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургији у манастиру Црногорци уз саслужење пароха имотског протонамјесника Драгана Михајловића, и епархијског протођакона Дајана Трифуновића.

Недеља о блудном сину је друга припремна недеља за Велики Часни пост. У својој беседи Епископ Фотије је протумачио данашње Свето Јеванђеље о блудном сину.

Након Свете Литургије је припремљено послужење за све присутне вјернике у манастирској порти.