БОЖИЋНИ БРОЈ КРКЕ
Из штампе је изишао нови божићни број часописа "Крка"
Садржај броја: Рођење Христово и мудраци са Истока; Родослов Пресвете Богородице; Господе, Господе наш!; Хришћанска религија мења човека и исцељује га; На путу за Рај; Христос није никога молио да пође за њим; Само се ти у тајности упорно моли за њих; Само мало прибраности је потребно; Чувар светиња је мученички народ; Секуларизација Цркве; Допринос Никодима Милаша историјској науци; O повезаности људи у добру и злу; Лична одговорност; Брисани са списка живих; Избављени род; Принц Александар Карађорђевић о разлозима за неучествовање у обележавању 100. годишњице великог рата; Моје детињство; Реч две о еутаназији; За децу; Вијести из епархије.
опширније у нашој секцији публикације
Божићна посланица Српске Православне Цркве
5. Јануар 2015 - 11:42
Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2014. године
ИРИНЕЈ
по милости Божјој
Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав:
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Заиста, велика је тајна побожности:
Бог се јави у телу, оправда се у Духу,
показа се анђелима, проповеди се незнабошцима,
верова се у свету, вазнесе се у слави
(1. Тим 3,16)
Прослављамо, браћо и сестре, и ове године Господње дан Христовог Рождества, дан у који је Бог сишао на земљу, у који се Јединородни Син Божји оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве да би нас људе, смртне и пролазне, обдарио животом вечним.
Божић је дан у који је Бог постао човек, да би људи постали богови по благодати; Божић је дан откривања вечне истине о Богу, човеку и свету; Божић је дан у који се сјединило Небо и Земља, у који је засијала свету вечна светлост богопознања; Божић је дан у који су се људи измирили са Богом и познали да су синови Божји – да су сви људи браћа и вечна сабраћа, призвана на узајамну љубав, мирење и праштање.
Радосна вест о рођењу Сина Божјег благовести нам најпре двоједну истину: истину о Христу Богочовеку, истинитом Богу и истинитом Човеку, Сину човечјем, једноме и истоме Јединородном Сину Очевом чији је род неизразив и Који је истовремено из царскога рода Давидова. Тако, по богонадахнутим речима Светог Владике Жичког: на Њему се испуњавају обе заповести Божје: ко воли Њега, воли савршеног Бога; ко љуби Њега, љуби савршеног Човека, и у Њему исконску човечност, све људе и сва створења Божја.
На Божић нам се јављају, откривају и дарују три основне светиње људског и свеукупног постојања: светиња оца и очинства, светиња мајке и материнства, светиња детета и детињства. Управо зато Црква, припремајући се за Христово Рождество, слави пред Божић: Детинце, Материце и Оце. Тако, у Христу као Детету младом, Богомладенцу, Предвечном Богу – како Му на Божић певамо – свако зачеће у утроби мајке и свако рођење задобија вечни смисао; свако новорођено дете постаје светиња. Исто тако је светиња и материнство, освештано богоматеринством Пресвете Богородице, јер утроба матере не рађа више децу за смрт и пролазност: свако рођење новог детета после Христовог рођења постаје рођење за вечност. Тако је тиме и земаљско очинство постало светиња, зато што су му корени у небеском очинству Бога Оца, Христовог и нашег вечног Родитеља.
Рождеством Христовим, дакле, јавља нам се и дарује величанствена и неизрецива Тајна небеске Заједнице Оца и Сина и Светога Духа, Једнога Бога љубави у Тројици прослављанога. Њиме земни отац, мајка и дете постају огледало те надумне тајне, као Црква Божја и као породица – Црква у маломе. Јединство света и јединство људског рода, јединство и неуништиво заједништво утемељени су у јединству Божјем и вечној Заједници љубави Оца и Сина и Духа Светога.
Стварајући видљиви и невидљиви свет, Бог га испуњује Својом љубављу и призива на узрастање у тој љубави и савршенству, по мери Божјег савршенства, нарочито када се тиче разумних бића: „Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески“ (Мт 5, 48). Тако стварајући свет, Бог већ тада почиње да ствара Цркву као заједницу свега постојећег. А пуноћу тог стварања и свеукупног дела Божјег управо представља Христово Рождество – дан у који се Бог очовечио да би се човек и творевина обожили. Зато је Црква Божја, као тело Христово, место и заједница остваривања те пуноће, место узрастања и усавршавања „док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божјега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове“ (Еф 4,13). Породица је основна ћелија те и такве Цркве Божје, слика Божје тројичне љубави. Зато Апостол народâ Павле, кад говори о светињи брака, исту упоређује са љубављу којом је Христос заволео Цркву, приносећи и жртвујући Себе за њу, и завршава богонадахнутим речима: „Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви“ (в. Еф 5,25-32).
Када људи поричу и заборављају Бога љубави, распада се породица као њено земно остварење и јављање – то јест, заједница мушког и женског као Света Тајна љубави и рађања за живот вечни. Што је мање вере у Бога, што је мање Бога и Божје љубави у људима, то је све мање љубави у људским односима; све је мање истинске љубави у браку, породици, друштву – то све више међу људима и у људима царује лажна љубав и самољубље.
Људско биће је по природи и призвању створено за љубав. А као што људски организам потребује здраву храну, то човек, губећи праву љубав и здраву храну, замењује их сурогатима љубави и хране. Такав човек постаје неспособан да схвати и прихвати вечну Истину, Којој певамо на Божић: Рождество Твоје, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу богопознања; још мање може такав човек да схвати и прихвати речи Бога Који се јавио у телу: „Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу Ја дати Тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света“ (Јн 6, 51).
Није ли наше доба поново кренуло путем смрти, путем замењивања истине Божје лажју, путем служења твари уместо Творцу? Заиста, човек је данас у опасности више него икада да замени Бога сатаном, лажним божанством и лажним знањем, истинску љубав оним што Свети Јован Боговидац назива „похот телесна, и похот очију и надменост живљења“ (1. Јн 2, 16). А када год је човечанство у историји кретало тим путем, неминовно се налазило у предворју своје катастрофе и пред пропашћу своје цивилизације.
Наше слављење Божића, као слављење Бога љубави и истинске човечје љубави, као и светиње рађања за вечни живот, догађа се у времену човекове употребе али и злоупотребе Божјег давања и дарова. Та злоупотреба неминовно изазива поремећај основног поретка и правила живљења, узрок је зла и многих болести, угрожава здравље како човека тако и природе, и доводи до губљења смисла живота. Одбацивање и гажење древних хришћанских и свечовечанских моралних основа живота, и на њима грађеног истинског људског постојања и достојанства, води поремећају саме наше природе и живота.
Христово Рождество позива на повратак исконским моралним вредностима, на уздржање, на целомудреност живота младих, на светињу брака, подвиг, пост и молитву.
У овом, дакле, нашем времену, у којем је све на продају – нарочито светиња љубави и смисла живота, Богомладенац Својим Рождеством позива све људе свих времена на задобијање вечне божанске љубави, бесмртног здравља и пуноће живота, у заједници Бога Оца и Сина и Духа Светога, Једног Бога у Тројици слављенога.
И овога Божића смо заједно са својом браћом и сестрама на Косову и Метохији, и поручујемо им да остану и да живе са својим светињама.
Молитвено се сећамо и нашег брата и саслужитеља, Архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, који у тамници неправедно издржава казну само зато што се определио за јединство Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Такође се молитвено сећамо и свих оних који било где невино пате и страдају.
Молимо се новорођеном Христу да у години која долази буде мање немира а више мира, мање мржње а више љубави, мање неслоге а више слоге, и призивамо благослов Божји на вас, децо наша духовна, ма где да сте у свету, да у миру и љубави са Богом и људима прославите Божић, поздрављајући једни друге радосним и древним поздравом:
Мир Божји – Христос се роди!
Ваистину се роди!
Благословена нова 2015. година!
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2014. године.
Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ средњоевропски СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ЈЕРОНИМ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД
преузето са: http://www.spc.rs
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ИМОТСКОМ
У недељу Отаца (4.1.2014.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литугију уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске.
У својој беседи Епископ Фотије је нагласио да се налазимо у периоду Божића – празника који нам открива тајну спасења. Бог постаје човек у Христу да би нас људе обожио и измирио са Богом и ближњима. Поред тога Епископ Фотије је позвао сабране вернике да у току читаве божићне недеље долазе у свети храм, како би учествовали у богослужењима и тако показали верност својој Цркви и своме православном Предању.
После Свете Литургије одржан је помен свим ктиторима и приложницима светог храма у Имотском, као и свима упокојенима.
Потом је припремљена трпеза љубави за све госте и свештенство у просторијама ЦО Имотски трудом надлежног свештеника о. Драгана Михајловића.
Епископ Фотије у посети Ц.О. Сплиту
У понедељак ( 29.12.2014.)год, Епископ Фотије је у присуству протођакона Дајана Трифуновића, ђакона Миленка Лошића и монаха Доситеја (Јовића) посетио Ц.О. Сплит и упознао се са животом и радом ове Црквене општине Епархије далматинске.
Поред радног и пастирског дела ове пастве Епископ Фотије је донео из Шибеника копију чувене Светогорске иконе Пресвете Богородице „Старице“ коју су Црквеној општини приложили православни Руси из Москве Роман и Ксенија Бородах. Овом приликом им срдачно на овоме бесцендару благодаримо, нека их Пресвета Богородица чува и штити као и наш народ у Сплиту и читавој Епархији далматинској.
Епископ Фотије се посебно интересовао како теку припреме за довршетак храма св. Саве, који више од 75 година чека да буде довршен.
Дај Боже, молитвама светог оца Саве Српског!
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
У МАНАСТИРУ КРКИ
Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је на празник Недеље светих праотаца (28.12.2015.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије далматинске и присутне вернике овај празник је обележен у молитви и смирењу. Читањем из Светог Jеванђеља по Луки послата је порука скромности која једнако важи за све, за богате као и за сироте, за свештенство као за народ.
Као што јеванђељска прича о великој гозби поучава, није довољно само се декларативно одазвати на Божји позив, већ се треба тога позива и држати. Како су они позвани на вечеру код човека из јеванђељске приповести сви од реда прихватили позив домаћина, а онда нашли изговор да на вечеру не дођу, тако се многи пред Богом изговарају, а називају се верницима, јер нису спремни живети кроз веру коју су речима прихватили. „Много је званих, а мало изабраних“, проповеда се у Jеванђељу које нам поручује да будемо међу изабранима, трудећи се свакога дана свога живота да на овај најважнији позив достојно одговоримо.
ПРОСЛАВА СВЕТОГ СПИРИДОНА У СКРАДИНУ
На дан Светог Спиридона Тримитуског (25.12.2014.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију на храмовној слави у Скрадину, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске.
У својој беседи Епископ Фотије је говорио о Светом Спиридону, нагласивши да је Свети Спиридон пример подвижника и свештенослужитеља, који је због своје простодушности и чистоте срца задобио дар чудотворства. Поред тога Епископ Фотије је захвалио свима који помажу обнову Цркве Светог Спиридона у Скрадину, једне велике и дивне светиње Српске православне Цркве – Епархије далматинске.
После Свете Литургије пререзан је славски колач и потом је приређена трпеза љубави за свештенство и народ у просторијама ЦО Скрадин трудом надлежног свештеника о. Саве Миланковића.
СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ
У Недељу 28. По Духовима (21.12.2014.године), Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије служио је Свету Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику.Епископу Фотију су саслуживали протојереј Милорад Ђурђевић и протођакон Дајан Трифуновић.
На крају Свете Литургије, Епископ Фотије је поучио сабрани народ тумачећи јеванђелску причу о Исцјељењу десеторице губавих.Господ је исцјелио сву десеторицу, али само један се вратио да заблагодари Господу,онај од кога се најмање очекивало,јер је био самарјанин и није ништа знао о вјери јер је био незнабожац.Слично је и у причи о Милостивом самарјанину гдје се говори о човјеку од кога смо најмање очекивало да учини добро и управо он га је учинио.Тако и ми данас треба да благодаримо Богу за сва добра која нам даје, а то ћемо најбоље показати долазећи на Свету Литургију која и јесте наш највиши израз благодарења Богу, и у којој нам Бог дарује самога себе кроз причешће Тијелом и Крвљу Његовом.То је врхунац и израз сваке љубави и сваког благодарења и сваког уздарја.
Беседа
link for download:here
ПРАЗНИК СВЕТОГА НИКОЛАЈА МИРЛИКИЈСКОГ
На празник Светог Николаја Мирликијског (19.12.2014.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драговићу уз саслужење манастирског братства. Свети отац Николај је био испосник, чудотворац и милостиви пастир и није чудо да је један од највећих и најпоштованијих светитеља у православљу.
Овај славни светитељ рођен је у граду Патари у Ликији као јединац син богатих и угледних родитеља, који су га као дар од Бога посветили Богу. Свој духовни живот започео је у манастиру "Нови Сион" код свог стрица, светог Николаја епископа патарског. По смрти родитеља, вођен чудесним небеским гласом, кренуо је у народ да шири вјеру, правду и милосрђе. Убрзо после тога постао је архиепископ мирликијски те је у време прогона хришћана, под царевима Диоклецијаном и Максимијаном, бачен у тамницу али је и тамо настављао своје проповједи. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, и ту, у борби за истину ударио је јеретика Арија због чега је одстрањен са Сабора и од архијерејске службе. Чудесним јављањем Господа Христа и Пресвете Богородице неколицини првих архијереја, враћен је овај правдољубиви светитељ на Сабор и у службу. Још за живота људи су га сматрали светитељем и призивали у помоћ у мукама и невољама, а он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости кратко је боловао и упокојио се 343. године.
После Свете Литургије Епископ Фотије је пререзао славски колач у спомен светога Николаја, кога као своју Крсну славу празнује и садашњи драговићки игуман Варсонуфије (Рашковић).
И многи други храмови у Епархији далматинској прослављају Светог оца Николаја, па је свечано било и у Кистањама, Врлици и у Врбнику.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ
У недјељу 27. по Духовима (14.12.2014.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске.
Данас наша Света православна Црква прославља спомен Светог пророка Наума, који је био из племена Симеонова, из места Елкоша, с оне стране Јордана. Живео је на 700 година пре Христа. На 200 година послијее пророка Јоне прорекао је пропаст Ниневији. Од проповједи Јонине Ниневљани бијаху се покајали, због чега их Бог поштеди и не погуби. Но временом они заборавише милост Божју и поново се покварише. Пророк Наум прорече им пропаст. Па како не би покајања, не би ни поштеде. Од земљотреса, поплаве и огња пропаде сав град, тако да му се више ни мјесто не распознаваше. Свети Наум поживе 45 година и упокоји се у Господу оставивши малу књигу својих истинитих пророчанстава.
Након Свете Литургије за све госте приређена је трпеза љубави у манастирској трпезарији.
ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА МАНАСТИРА ДРАГОВИЋ
У сриједу, 10. децембра 2014. године у просторијама СКД Просвјета у Загребу представљена је књига мр Бранка Чоловића Манастир Драговић. Овом приликом, о књизи су говорили Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Господин др Порфирије, Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије, Господин Чедомир Вишњић, др Драган Дамјановић са Философског факултета у Загребу и сам аутор.
Интересовање за представљање ове књиге, из које се ишчитава не само историја ове далматинске светиње, већ сажима повијест православља у Далмацији од XIV вијека до наших дана, било је велико. Међу многобројном публиком, промоцији су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Господин Герасим, отправница послова Амбасаде Републике Србије у Загребу госпођа Боса Продановић и проф. др Милорад Пуповац.
Уводну ријеч упутио је господин Чедомир Вишњић, предсједник Просвјете који је најсрдачније поздравио уважене госте и промоторе књиге истакавши да је долазак тројице архијереја Српске Православне Цркве међу највећим догађајима историје сусрета у Просвјетином здању у Загребу.
Направивши историјски пресјек од оснивања Манастира 1395. године, након Косовске битке и потискивања православних Срба из Босне, па до половине XX вијека и највећег страдања овог Манастира који је потпуно потопљен 1954. године када је донесена одлука да се сагради хидроелектрана Перуча и угрози Манастир, али и о актуелном стању, говорио је Епископ далматински Фотије. Уз Манастир, у XVIII i XIX вијеку ничу још двије цркве, Светог Јована и Свете Петке, остаци којих се могу видјети чак и данас када се вода у језеру повуче. Манастир Драговић је био један од најбогатијих манасира у Далмацији. Пред собом је имао плодну долину, која је данас потопљена језером, коју је насељавало десетак српских села. Међу Србима, та су се села називала "Мала Шумадија", подсјетио је Епископ Фотије.
Потом се окупљенима обратио Митрополит Порфирије, говорећи најприје о самом аутору, присјетивши се заједничких студентских дана и познанства које сеже у ране осамдесете године прошлог вијека. Митрополит Порфирије је указао на ријечи великог Достојевског, који је говорећи о историји Русије, рекао да ће спасење Русије доћи из руских Манастира. Слично мисли и Свети Јустин ћелијски када говори да барометар духовног здравља једног народа јесте број монаха у том народу. Манастир Драговић у Далмацији, у Хрватској, у Србији, у свијету, управо својим упорним постојањем, селећи се са мјеста на мјесто, рушен и опет подизан, је значајан зато што постоји, што нам је утјеха, путоказ, смјерница, инспирација и подсјетник. Овога мора бити свјестан наш народ, ма гдје се налазио, посебно на Косову и на нашим просторима. Морамо се сабирати, сабирати у духу, у темељу који је чврст, који је јак. Ако се будемо сабирали око било какве идеје која је пролазна и ми ћемо бити пролазни и све краткотрајнији. Морамо се сабирати у ономе што је овај народ чувало на овим просторима и кад није било његове државе и граница. То су управо биле светиње, међу њима и манастир Драговић. Митрополит је честитао на објављеном дјелу и пожелио да г. Чоловић, завршавајући посао у Далмацији, изађе из њених простора и обради и друге манастире и светиње на територији Хрватске. То је његово својеврсно служење Богу и народу, умножавање талента и допринос своме спасењу.
Бранко врло смишљено структурише своје дјело. Почиње од анализе географског положаја Манастира, која се нажалост показала несретна, прелази потом на повијест Манастира, игумана и монаштва. Наставља са баштином, оним што је у жижи његовог интересовања. Обухвата архитектуру, сликарску опрему и завршава са богатом манастирском ризницом, нагласио је др Драган Дамјановић, професор на Философском факултету у Загребу и рецезент књиге.
На завршетку, обратио се сам аутор истакавши личну благодарност на похвалама поштованих уводничара, износећи своје увјерење да ће се Манастир Драговић настојањем Његовог Преосвештенства Епископа Фотија и свеколике Цркве Православне обновити и заживјети улогом коју је имао кроз историју.
Манастири Крка, Крупа и Драговић су триптих Православља у Далмацији. Три светиње које су кроз историју сачувале и данас чувају Православље и српство у Далмацији, нашу националну свијест, писмо и културу.
преузето са: www.mitropolija-zagrebacka.org
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ДРНИШУ
У недељу 26. по Духовима (07.12.2014.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је, уз саслужење свештенства Епархије далматинске, Свету Архијерејску Литургију у Дрнишу.
Епископ Фотије обратио се присутним верницима изразивши велику радост због оваквог окупљања у цркви Успења Пресвете Богородице која је у својој дугој историји више пута обнављана, па чак и изнова грађена, али је увек остала важан центар православља у Далмацији. Храму који чува чудотворну икону Богородице дрнишке и данас је потребна обнова и помоћ, као што је потребна и свима онима која је невоља натерала да напусте своје домове, па је тако наша мисија како обнова храмова, тако и обезбеђивање услова за повратак српског народа на подручје Далмације и што бољих услова живота за оне који су се већ вратили, рекао је Епископ Фотије. Он нас је позвао да се поучимо из јеванђељског предања о богаташу и убогом Лазару, те да се не предајемо искушењу охолости, јер само кроз милосрђе и бригу о ближњем свом можемо се старати о својој души која је уистину наше највеће богатство. Примере можемо наћи у животима светитеља који се на данашњи дан прослављају, Свете великомученице Екатерине Синајске и Светог великомученика Меркурија, који су у Христу видели највећу славу и богатство, те га се нису хтели одрећи ни на највећим мукама, па су за Њега и пострадали, јер су знали да је истинска мудрост реч Божија, закључио је Епископ Фотије.
Након Свете Литургије Епископ Фотије је освештао парохијски дом у коме је приређена трпеза љубави за све присутне.
Беседа
link for download:here
ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
На празник Ваведења Пресвете Богородице (04.12.2014.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске.
После Свете Литургије пререзан је славски колач, јер је манастирска капела посвећена Ваведењу Пресвете Богородице.
Потом је за све госте приређена трпеза љубави у манастирској трпезарији трудом и настојањем игумана манастира Крупе Гаврила ( Стевановића).
Овај празник је посвећен Пресветој Богородици коју су у доби од три године њени родитељи, свети Јоаким и Ана, довели из Назарета у Јерусалим, да је предају Богу у храм како су раније и обећали. Била је то свечана поворка Јоакимових и Аниних сродника: напред су ишле дјевице са упаљеним свећама, па онда Пресвета Дјева свечано одјевена и украшена, између своје мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи. На улазу у храм Дјеву је сачекао првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, и увео је не само у храм него и у Светињу над Светињама, у најсветије место храма иза друге завесе гдје улазе само архијереји и то једном годишње. Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Пресвета Дјева остала је у храму. Ту је боравила девет година и родитељи су је често посећивали. Када су они умрли Дјеву Марију су са дванаест година дали Јосифу, њеном сроднику у Назарету да, под видом обручнице, живи у дјевствености иако то није био обичај у Израиљу. Пресвета Дјева Марија је била прва доживотно завјештана девојка, а касније су је слиједиле многе хиљаде девојака и младића.
ПРЕПОДОБНИ СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ
ХРИШЋАНСКА РЕЛИГИЈА МЕЊА ЧОВЕКА И ИСЦЕЉУЈЕ ГА
Наша религија је религија над религијама, богооткривена религија; права, истинита религија. Друге религије су људске, празне, не познају величину Тројичнога Бога. Не знају да је циљ и назначење нашега постојања да постанемо богови по благодати, да се уподобимо Тројичноме Богу, да постанемо једно са Њим и међусобно. Ове ствари друге религије не знају. Крајњи циљ наше религије јесте остварење Христових речи:...Да буду једно. Тиме се довршава дело Христово. Наша религија јесте љубав, ерос, одушевљење, света и благодатна „лудост", чежња за Божанством. Све се то налази у нама. Стицање свега тога захтев је наших душа.
За многе људе, међутим, религија је борба, агонија и немир. Зато многи сматрају „религиозне" људе за несрећнике јер виде у каквој се мизерији налазе. А и јесте тако. Јер, ако човек не схвати и не доживи дубину религије, онда религија постаје болест, и то страшна болест, тако страшна да човек губи контролу над својим поступцима и постаје безвољан и немоћан, испуњен агонијом и немиром, тако да њиме руководи зли дух. Такав човек врши метаније, плаче, виче, тобоже се смирава, а све то смирење је уствари сатанско дејство. Неки такви људи доживљавају религију као неку врсту пакла. У цркви метанишу, крсте се, говоре: „Ми смо грешни и недостојни", а чим изиђу из цркве, почињу да псују и хуле на светињу ако их неко макар мало увреди. Потпуно је очевидно да је на делу демон.
Хришћанска религија, у стварности, мења човека и исцељује га. Но, главни предуслов да човек уочи и распозна истину јесте смирење. Егоизам или самољубље помрачује човеков ум, смућује га и одводи у заблуду, у јерес. Веома је важно за човека да појми истину.
Некада, у давнини, људи су живели у примитивном стању: нису имали ни куће ни било шта друго. Склањали су се у пећине без прозора, а и улаз у пећину би затварали помоћу камења и грања да не продире ветар. Нису схватали да напољу царује живот, кисеоник. У пећини човек пропада, разбољева се, упропашћује се, док се напољу оживотворава. Можеш ли да разумеш истину? Тада си на сунцу, на светлости. Видиш сву величину Божјега света. У противном, затворен си у мрачну пећину. Имамо светлост и таму. Шта је од тога двога боље? Шта је боље: да си благ, смирен, спокојан, да у теби влада љубав, или да си нервозан, мрзовољан, и да се са свима препиреш? Свакако, узвишенија је љубав. Наша религија садржи у себи сва ова добра. Она јесте истина. Али многи застрањују у нешто друго.
Они који одричу ову истину душевно су болесни. Они су налик на болесну децу - на ону децу која или су остала без родитеља, или су им се родитељи развели, или су провели век у свађи, па су им деца постала неприлагодива, асоцијална. У јереси и секте одлазе сви духовно збуњени и смушени, сви поремећени. То су поремећена деца поремећених родитеља. Но, сви ти смушени, неуравнотежени и неприлагодиви људи имају у себи храброст и упорност, те постижу много тога.
Нормалне и мирне људе потчињавају себи пошто врше утицај и на друге себи сличне, а надмоћни су и у свету јер су већина и налазе себи присталице. Постоје и други који, додуше, не поричу истину, али су и они поремећени и душевно болесни.
Грех утиче да човек постане душевно поремећен. Та неуравнотеженост ничим се не може одстранити. Само уз помоћ светлости Христове долази до разрешења. Први покрет чини Христос: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити" (Мат. 11, 28). Затим ми, људи, прихватамо ову светлост својом слободном вољом, коју изражавамо кроз љубав према Њему, кроз молитву, кроз учешће у животу Цркве, кроз учешће у светим Тајнама.
Често ни труд, ни метаније или земни поклони, ни осењивање себе знаком крста не привлаче благодат Божју. Ту постоје одређене тајне. Најбитније јесте то да избегаваш форму, а држиш се суштине. Што год да чиниш, чини из љубави.
Љубав је вазда спремна на жртву. Ако нешто чиниш као да је то за тебе кулук, душа ти се буни и реагује против тога. Љубав привлачи благодат Божју. Када сиђе благодат, самим тим силазе благодатни дарови Светога Духа: „А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. За такве нема закона" (Гал. 5,22-23). Ово су својства што треба да их има душа која је здрава у Христу.
Сједињен са Христом, човек постаје благодатан и на тај начин живи изнад зла. Зло за њега не постоји.
Постоји само добро, само Бог. У овом случају зло не може да постоји.
Другим речима, ако је ту светлост, не може на истом месту постојати мрак. Нити човека може да обузме тама ако он у себи има светлост.
Живот и поуке старца
Порфирија Кавсокаливита,
Беседа, Нови Сад 2005. год.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СМИЛЧИЋУ
У недељу 25. по Духовима (30.11.2014) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Смилчићу. У храму Светог Архангела Михаила окупио се овом пригодом велики број верника како би својим присуством заблагодарили Господу и помолили се за добро свих људи, а поготово свих православних верника и повратника широм далматинске Епархије.
Епископ Фотије обратио се присутнима рекавши да никада није било лако бити православни верник на овим просторима, па није ни данас, али да уз Божију помоћ, труд и сарадњу са својим свештеницима можемо учинити много. Похваливши доброчинитеље који су помогли обнову храма у Смилчићу он је истакао да је једна од најважнијих мисија свих чланова Епархије далматинске обнова наших светиња, те да је од пресудног значаја опстанак богословије у манастиру Крки, као и манастира широм Епархије. Епископ Фотије говорио је о поуци данашње литургије која се огледа у јеванђељској причи о милостивом Самарјанину, а коју су присутни имали прилику да чују, јер она најбоље објашњава шта је то што Бог жели од свакога од нас. Помоћи ближњем свом је универзална обавеза сваког човека, а чести су изговори да не знамо ко су нам ближњи. Зато није добро помоћи само свом рођаку, пријатељу или ономе који је некада раније нама помогао, него помоћи свакоме коме је то потребно, јер је сваки човек створење Божије, направљен према лику Његовом и љубав према Богу треба показати кроз бригу о ближњем свом, рекао је Епископ Фотије.
ИНТЕРВЈУ ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ ФОТИЈА
ЗА МАГАЗИН „ПЕЧАТ“
1. Да ли одлука Млетака из 17 века којом се православнима са подручја Млетачке државе забрањује да опште са православнима из Турске (Србије) и Русије, и ограничавање боравак свештенства на територији Далмације говори да су важност одржавања везе епархије Далматинске са матицом, и Русијом, препознали још Млеци? Колико су ове везе битне?
То је један феномен, који прати нашу мученичку Епархију далматинску кроз читаву досадашњу историју. Није чудо што су нашом епархијом управљали митрополити из других области: митрополити дабробосански из манастира Рмња или карловачки митрополити из Сремских Карловаца, а дуго времена и Епископи филаделфијски из Млетака. Тек 1702. године Епископ Никодим (Бусовић) добија титулу далматински тј. далматинско-крчки. Он је такође имао седиште на територији Епархије далматинске.
Разним светским и црквеним силама просто није одговарало да Срби имају свога далматинског Епископа, свога пастира који ће их духовно руководити и чувати у православној вери, а који ће истовремено и живети ту са њима.
Поред тога, епископима далматинским би се често замерало то ако су они у добрим, јаким везама са матицом Србијом и православном Русијом. То је заиста тешко разумети, јер шта има логичније и природније од тога? Да то, међутим, многи нису видели тако, показује и пример великог Епископа далматинског Никодима Милаша (1845-1915), који почетком Првог светског рата од стране Аустро-угарске бива проглашен велеиздајником, наводно због добрих односа са Србијом, а посебно са Русијом. Аустро-угарски шпијуни су опљачкали његов стан у Дубровнику, а многобројне необјављене списе однели. То ће допринети његовом брзом упокојењу.
Наравно, било је и многих сличних примера. Једноставно, циљ је био да православни Срби у Далмацији буду и остану без својих пастира, како би лакше постали жртве разних пројеката, који су ишли у правцу њиховог покрштавања и промене националног идентитета.
2. Шта значи Црква без народа?
Црква без народа не постоји, боље речено, Црква и постоји као Народ Божији. Тако је било у време Старог Завета, тако је и данас у Новом Завету. Нови Завет је основао Господ Исус Христос својом крсном жртвом на Голготи, али и својим Васкрсењем из мртвих и у ту заједницу Новог Завета – Цркву, позвани су да уђу сви народи на земљи. Не више само један народ, како је то било у Старом Завету, већ сви народи.
Ми Срби смо постали чланови Цркве у време свете браће Кирила и Методија (9. век), а њихово дело је коначно довршено у време светога Саве (12-13 век). Већ од светога Саве бити Србин, значило је бити православан, тј. крштен човек, хришћанин. Црква, дакле, није била никаква надинституција – елита, већ заједница крштеног народа, која се сабира око своје Цркве и богослужења. То заједништво Цркве и народа нас је очувало у време турског ропства, али и у време богоборног комунизма. Оно нас чува и данас.
3. Одлуку о забрани служења помена на месту цркве у Глини донело је мјешовото веће. Да ли ова одлука показује у којој мери је могућ суживот?
Да, сви смо изненађени том одлуком, али се надамо да она није коначна. Где уосталом обележавати помене пострадалима, ако не на месту њиховог мучеништва? И код нас у Далмацији има пуно места где су Срби страдали од Другог светског рата, па све до данас, али ми не можемо та места достојанствено обележити. На многим од тих места није могуће ни крст, нити плочу са именима пострадалих поставити.
Пример за то су недавни догађаји на Пагу, где су плоче са именима пострадалих биле разбијене одмах након што су постављене. Да не помињемо руднике око Дрниша и разне Голубњаче, где ни до дана данашњега нема никаквих хришћанских обележја.
Сви ови поменути примери показују да су слобода и демократија нешто што се остварује и да су то идеали који често измичу људској свакодневници, иако се о њима непрестано говори.
4. Да ли је епархију подједнако битан верски и национални рад, јер чини се да Црква једина у оваквим околностима може очувати биће српског народа?
То је нешто неодвојиво. Првенствена мисија Цркве је да један народ учини народом Божијим, тј. да га приведе Богу и Царству небеском, а то се дешава кроз Свете тајне Цркве и кроз служење Свете Литургије. Неко од Светих отаца је рекао да је онај човек који није недељом у цркви, још увек далеко од Бога. Ко је далеко од Бога, он је истовремено удаљен и од другог човека – ближњег. То је просто духовни закон.
Ми Срби би требало поново да постанемо литургијски, црквени народ и да живимо у богослужењу. Тада би задобили, вратили и унутрашње и национално јединство. Другачије смо у искушењу да се потпуно удаљимо једни од других до те мере, да нас чак и заједничке реке и планине могу поделити. Отуда приче о прекодринским Србима, црногорцима, итд.
Без богослужења, сусједи у једном селу постану странци, као и станари у једној градској четврти. Једноставно, народ који се удаљи од богослужења и заједнице са Богом, неминовно креће путем индивидуализма и самодовољности. То је трагичнии пут који води у национално разједињавање и унутрашњу деструкцију.
5. Чини се да је кроз сва искушења кроз која је прошао српски народ у Хрватској, почев од Другог светског рата, Олује, брисања идентитета, преварених нада, било тешко сачувати га од националног и верског преобраћења. Да ли је и данас видљив прелазак православних у католике?
Све што сте поменули чини део голготе нашег народа и у Далмацији - у Другом светском рату безбројне жртве, поготово у време тзв. НДХ, а у новије време прогони и затирања сваке врсте. Из периода Другог светског рата позната су масовна насилна покрштавања, а у новије време она су била појединачна, највише у великим градовима, поготово у тзв. мешаним браковима.
Колико нам је познато, данас тога више нема, или је покрштавање сведено на минимум. Тешко је говорити о тајнама вере, јер су оне увек повезане са слободом и жртвом. Ми смо као Црква првенствено позвани да васпитавамо и чувамо народ у Православљу, али је то доста тешко са онима који су се из овог или оног разлога, од Другог светског рата већ удаљили од Цркве, а Срби су по националности. Њих просто не налазимо начина да ословимо и поново их приведемо и вратимо Цркви. Ти људи због тога веома често постају жртве и у искушењу су да изгубе свој духовни и национални идентитет, а да тога често нису ни свесни.
6. Реците нам више о значају Далмације као ранохришћанске епархије? Да ли је бити владика у епархији каква је Далматинска изазов или тешкоћа?
И једно и друго. Епископи имају апостолску службу, њихова служба је била да сведоче свету да је Исус Христос Син Божији, Који је васкрсао из мртвих и даровао нам живот вечни. То треба и ми данас да чинимо. Првенствено то. Наравно, постоји и земаљска димензија нашег служења, а то је „ношење крста“, тј. борба са реалним животним проблемима. Код нас у Далмацији то су: обнова цркава и манастира, брига о свештенству, о народу, о нашој деци која треба да уче православну веронауку, о ћирилици, итд.
Овде се на сваком кораку још увек осећају последице рата у многим сферама живота. Све је то потребно лечити и исцељивати. То није лако, али је благословено. Као Епископ у Далмацији имао сам и имам прилику да се сусретнем са „библијском сиротињом“ – нашим људима повратницима, који живе веома, веома скромно. Треба и њихов крст носити и помагати им у невољи, а то није могуће без вере и помоћи Божије. Наравно, и помоћи матичне државе Србије, а ако неће звучати утопијски, и помоћи велике православне Русије. Све нам је то потребно да бисмо опстали у Далмацији.
7. Када позивате Србе да се врате на своја огњишта које аргументе потежете, и са којим се све искушењима носе повратници?
Ми се као Црква првенствено бринемо да сачувамо наш народ у вери и обновимо православне светиње у Далмацији. Наравно, да се и молимо за повратак и трајни опстанак нашег народа на просторима Епархије далматинске. Овде је до рата 1991-1995. године, живело преко сто хиљада Срба, а данас их је, по последњем попису из 2011. године, око 25 хиљада. Значи, то је једна четвртина предратног становништва и то су већином старији људи.
Преко лета је, хвала Богу, другачије, јер и млађи људи са ових простора дођу у посету својим родитељима и тако обиђу своје куће и земљу. Треба доћи на Преображење у манастир Крку и видети на хиљаде људи окупљених на овај највећи далматински сабор. Многи кажу да толико народа око Преображења ни пре рата није долазило у манастир Крку. Наравно, ми бисмо се радовали када би они остали и да живе овде у Хрватској, али су за то потребни политички и економски предуслови.
8. Покушаји ретуширања историје дошли су дотле да је хрватска историографија почела да присваја наше светиње и обичаје. Какав одговор са наше стране треба да уследи?
То је једна мучна тема. Просто се има осећај да све треба да постане старохрватско и несрпско, а реалност каже другачије. Због те опасности, ми у нашим црквеним општинама и манастирима чувамо документе, како из катастра тако и из суда, који потврђују да су црквени објекти и наше власништво. Има, на жалост, случајева да се и то покушава негирати.
Поред документације, најбољи чувар далматинских светиња је наш мученички народ. У многим селима у Далмацији православне цркве су биле проваљене и девастиране. Нисмо их могли ни затворити, ни сачувати, све док се неко од људи није вратио у то село и почео даноноћно чувати ту светињу. И то је доказ да су Црква и наш народ једно. Ми се заиста надамо и молимо Богу да ће православни Срби у Далмацији опстати, јер смо дали тако велике људе, као што су Епископ Никодим (Милаш), писац чувене „Православне Далмације“, књижевници Симо Матавуљ и Владан Десница, национални радник Саво Бјелановић, песник Мирко Королија, као и писац „Голубњаче“ Јован Радуловић. Ако не заборавимо те своје великане и њихово дело, имамо шансе да опстанемо и сачувамо свој духовни и национални идентитет у Далмацији, јер се све вредно чува љубављу и жртвом. То је за нас Србе Косовски завет. Тако је било и тако ће бити и убудуће.
разговарала: Наташа Јовановић
Печат, 14. 11. 2014. год.
СВЕТОАРХАНГЕЛСКИ БРОЈ КРКЕ
Из штампе је изишао нови светоархангелски број часописа "Крка"
Садржај броја:O анђелу чувару; Арханђели и анђели; Има ли места у календару Светих Српске цркве за Никодима Милаша?; Љубав и лепота; Маслина зелена у дому Господњем; Свештена литургијска уметност; Смирењем до памети; Мање бриге више вере; Унутрашње биће; Болест - пут до исцелења; Похитајте да живите; Живот испуњен чудесима; Свети Николај Мирликијски чудотворац; Зашто радим оно у што не вјерујем?; Далматинско питање; За децу; Вијести из епархије.
опширније у нашој секцији публикације
РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ
У недељу (23.11.2014) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење свештенства далматинске Епархије.
У току Свете Литургије Епископ Фотије је рукополoжио у чин ђакона монаха Амвросија (Лазаревића) сабрата манастира Крке.
У својој беседи Епископ Фотије је честитајући оцу Амвросију на рукоположењу рекаo да треба да се угледа на оне који су служили у ђаконском чину и прије свега треба да се учи јеванђељском смирењу имајући пред собом првомученика ђакона Стефана као прототипа свих ђакона.
После Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све присутне у трпезарији манастира Крке.
Беседа
link for download:here
ХРАМОВНА СЛАВА У МАНАСТИРУ КРКИ
На празник Светог Архангела Михаила (21.11.2014.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је уз саслужење свештенштва и свештеномонаштва Епархије далматинске и браничевске Свету Архијерејску Литургију на храмовној слави у манастиру Крки. Велики број верника присутних у храму један је од многих доказа о значају овога празника којим слави успомена на једног од највећих чувара православне вере и борца против јереси.
Овај дан битан је за манастир Крку још због једне благодати, јер је у току данашње Свете Литургије братсво манастира добило још једног члана. Монах Амвросије (Слађан) Лазаревић примио је, уз то ново име, на себе велику част, али и обавезу да остале дане свога живота проведе у смирењу и молитви немавши у своме постојању другог циља осим сједињења са Христом.
Епископ Фотије обратио се верницима кратком беседом којом је позвао све присутне да следе пример Архангела Михаила и буду истрајни у молитви, не допуштајући никаквом искушењу да пољуља њихову веру, јер ће тако најбоље сачувати православље. Он је захвалио светогорском монаху Никодиму Агиопавлиту, који је вече уочи празника одржао предавање о животу на Светој Гори и студентима Православног богословског факултета који су византијским појањем увеличали овај празник. Епископ Фотије изразио је искрену радост због данашњег монашења и подсетио на светитеље и подвижнике по којима је монах Амвросије добио име. Говоривши о Светом Амвросију Миланском који је био велики учитељ цркве, епископ, проповедник, али и чудотворац, Амвросију Оптинском, старцу изузетне мудрости и , на послетку, Амросију Миљковском који се одликовао изузетном смиреношћу, Епископ Фотије пожелео је да нови члан братсва манастира наследи врлине својих имењака.
Беседа
link for download:here
СЛАВА ХРАМА У СМИЛЧИЋУ
У Петак, 21. Новембра 2014.године служена је Света Литургија у Смилчићу. Свету Литургију је служио надлежни јереј Младен Скопљак. На Литургији је присустовао и вјерни народ равнокотарски и смилчићки. Након Замвоне молитве јереј Младен Скопљак пререзао је славски колач и после Литургије је бесједио окупљеном народу о Светом Архалгелу Михаилу и данашњем Јеванђељу о сејачу и семену. У склопу бесједе свештеник је поучио вјерни народ и говорио о даљем раду и обнављању равнокотарске парохије. После Свете Литургије за све присутне испред храма је послужено мало послужење.
НОВО ПРЕДАВАЊЕ НА ТРИБИНИ
„СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА“ У МАНАСТИРУ КРКИ
Уочи празника светог архангела Михаила (20.11.2014.) на трибини „Света Три Јерарха“ у манастиру Крки биће одржано предавање са темом: „Разговори о Светој Гори“. Предавач ће бити светогорски монах Никодим Агиопавлит. Предавање почиње у 19,30 часова.
ДОБРОДОШЛИ!
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ПАЂЕНИМА
На празник Светог великомученика Георгија – Ђурђиц (16.11.2014.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је, уз саслужење свештенства Епархије далматинске, Свету Архијерејску Литургију у Пађенима. Значајан број верника окупио се ове недеље у цркви Светог Георгија како би заједно, у молитви, прославили овај празник којим се обележава пренос моштију Светог Георгија и обнова храма у којем оне почивају.
Након литургије Епископ Фотије обратио се присутнима и позвао их да се присете подвига овог великомученика и светитеља, јер је то од великог значаја за Цркву, а посебно за вернике Епархије далматинске који су и сами непрестано у распећу и прогонима и као народ и као Црква Божија. Он је указао на неопходност заједништва како у вери, тако и на делу при обнови епархијских храмова, али и очувању традиције и националног идентитета. Подсетивши на важност православног васпитања и образовања Епископ Фотије упозорио је на опасност од јеретичких учења која се најбоље може избећи упућивањем верника у догмате Цркве. У данашње време када постоје разни утицаји који скрећу људе са пута православља и воде у комунизам и атеизам од пресудног је значаја да свештеници верницима приближе и објасне суштину православне вере, како би они умели да разликују канонске свештенике од лажних клирика и расколника, закључио је Епископ Фотије. Он је овом приликом похвалио свештенике Епархије далматинске који у основним школама предају веронауку и истакао да је велики подухват био уврстити веронауку о наставни програм школа у Далмацији, те да је овај успех подстрек за даљу борбу за побољшање услова живота Срба на овим просторима.
СТАРА ХУЛА У НОВОМ РУХУ
Поред многих лажних и јеретичких списа, које је Црква Христова као такве одбацила, назвавши их неканонским и хулним, ових дана се у бројним медијима „на сва звона“, појављује нешто ново из тога опуса. То је овај пут недавно откривено „Изгубљено јеванђеље“. Ово „јеванђеље“ спада управо у групу горе поменутих списа a la „Да Винчијев код“, „Јеванђељe по Јуди“, итд.
То што се овај лажни и хулни спис назива „Изгубљено јеванђеље“, говори више о онима који су га „открили“, него о јеванђељу, јер онo ни по својој књижевној форми, нити по садржају нема никакве везе са канонским Јеванђељима Цркве.
Поменути хулни спис је наводно стар око 1500 година и у њему се на „шифрован“ начин помиње брак између неког Јосифа и Асенете, а то би по проналазачима овога списа требалo да буду Исус и Марија Магдалина [sic]. „Чувени проналазачи” овога списа (тек сада откривеног) су израелско-канадски редитељ Симче Јакобовичија и професор религије Бери Вилсон из Торонта.
Ако је и од Симчета и Берија – много је!
Нека нам не буде замерено, али се чудимо како овакви „авантуристи“ и њихови докони пројекти лако добијају простора у нашим појединим медијима, поред толико горућих проблема, битних за данашњег човека и његову егзистенцију. Што се тиче поменутог „двојца без кормилара“ -Симчета и Барија, њима би било боље да се баве својим пословима, него да се као аматери упуштају у преозбиљне теме као што су света Јеванђеља Цркве Христове. Ако, пак, они или слични њима желе да се упознају са истинским садржајем светих Јеванђеља, упућујемо их на читање канонских Јеванђеља: по Матеју, по Марку, по Луки и по Јовану. Можда ће их читање ових светих Јеванђеља умудрити на спасење и вратити са пута „изгубљености“ на прави пут људскости и поштења.
Епископ далматински Фотије
ПРЕДАВАЊЕ НА ТРИБИНИ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА
У МАНАСТИРУ КРКА
Поводом прославе 400 година од оснивања Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки у недељу (09.11.2014.) одржано је предавање на богословској трибини Света Три Јерарха. Предавач је био др Алексис Панагопулос са темом: „Етика и есхатологија у педагогији Светог Јована Златоустог“.
Др Алексис Панагопулос је ректор Богословије Атонијада на Светој Гори и сарадник Интернационалне академије Кирила и Методија у Солуну. Угледног госта на трибини Света Три Јерарха поздравио је Епископ Фотије и најавио да ће Епархија далматинска превести са грчког књигу: "Старац Арсеније са Навпактоса" аутора др Алексиса Панагопулоса.
Старац Арсеније је био духовно чедо Светог старца Филотеја Зервакоса са Пароса, а преко њега и Светог Нектарија Егинског. Ова књига, ако Бог требала би да се појави до Васкрса 2015. године.
Света Архијерејска Литургија у Дицму
Двадесет друге недјеље по Духовима 09.11.2014. године, када празнујемо и светог Мученика Нестора, село Дицмо у залеђу Сплита, доживјело је несвакидашњу духовну радост. Његово Преосвештенство Господин Г Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице, прву у протеклих 15-ак година. У препуној цркви и црквеној порти, Епископу Фотију су саслуживали ђакони и свештеници епархије Далматинске а чтецирали и појали су богослови из манастира Крке. Посебан гост данашње духовне свечаности био је господин др. Алексис Панагопулос из Грчке -Ахаје, пријатељ нашега Владике, који је ових дана у посјети нашој Епархији. Све се одвијало у свечаном озрачју, које је је употпуњено и лијепим данашњим временом. На малом входу Преосвећени Владика Фотије је одликовао чином протојереја пароха првог сплитског протонамјесника Славољуба Кнежевића. Уз обиље духовне радости, још једна у низу је, и причешће великог броја вјерника.
Обраћајући се надахнутом бесједом вјерном народу, Преосвећени Владика Фотије је изразио велику радост што је данас у Дицму служио свету Литургију након дуже времена и што је црква била препуна. Владика је честитао оцу Славољубу на чину протојереја, истичући да је велико бреме бити свештеник у Далмацији, посебно у вријеме какво је ово наше. Пожелио је Божји благослов оцу Славољубу, те да буде у свом свештеном служењу достојан и достојанствен свештенослужитељ на њиви Господњој. Владика је у својој бесједи надаље говорио; о јединству вјерних кроз Цркву, о међусобној сусретљивости и љубави међу православним Србима на овим просторима, позивајући се на Косовску етику, гдје је упућеност једних ка другима била од упитног значаја и гдје је чување православне традиције кроз љубав са свима другима, и данас наша највећа задаћа. Владика је упознао вјерни народ о значајном јубилеју, прослави четристогодишњице богословије Св.Три Јерарха у манастиру Крка 2015. године, на Преображење и о доласку нашега Патријарха поводом тог великог јубилеја. Преосвећени Владика је тумачећи данашње јеванђеље, позвао вјерни народ на усвајање Лазареве смирености и избјегавање живота безумног богаташа.
Послије свете Литургије услиједила је послуга у црквеној порти, гдје је Преосвећени Владика разговарао са народом који је у спонтаној радости пјесмом поздравио Владику.
Владика је обишао и парохијски дом у Шушцима који је у фази обнове. На крају овог прекрасног дана духовне радости у Дицму, услиједила је трпеза љубави на којој је Владика Фотије рекао, да би ово данашње сабрање у Дицму, сабрање по Митровдану, требало да буде и традиција за надолазеће године.
ХРАМОВНА СЛАВА У КОЊЕВРАТИМА
На празник Светог великомученика Димитрија (8.11.2014.године), Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију на храмовној слави у Коњевратима, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије далматинске.
На крају Свете Литургије након резања славског колача и благослова славског жита, које је ове године припремила Марија Врљевић са својом породицом, Епископ Фотије је бесједио сабраном народу о светом великомученику Димитрију, ранохришћанском мученику, који се прославио многобројним чудесима кроз историју Цркве.
Након изговорене бесједе,обављен је трократни опход-литија око светог храма и извршен помен за упокојене.На крају је за све присутне који су се овога дана сабрали у великом броју, трудом вјерника наше парохије,припремљено мало послужење испред храма, а након тога је организован славски ручак у просторијама Црквене општине Шибеник.
СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ
Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије, у Недељу 21. по Духовима (2.11.2014.године),служио је Свету Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику уз саслужење протојереја Милорада Ђурђевића и протођакона Дајана Трифуновића.
На крају Свете Литургије, Епископ Фотије је бесједио сабраном народу тумачећи јеванђелску причу о Сејачу и сјемену, а потом је извршен помен свим упокојеним јер се у календару Цркве јуче обиљежавају митровданске Задушнице, дан када се сјећамо свих упокојених. У том смислу, Епископ Фотије је почио вјернике говорећи о значају чувања и држања свега онога што је у традицији и предању наше Цркве и народа.
На Задушнице православни вјерници доносе у храм жито-кољиво чинећи помен упокојенима те одлазе на гробља и пале свијеће за душе упокојених, украшавајући њихове гробове цвијећем, сходно традицији православних вјерника.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
У МАНАСТИРУ КРКИ
У петак (31.10.2014.) на празнике Светог Петра Цетињског и Светог апостола јеванђелисте Луке Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз свештенство и монаштво Епархије Далматинске.
Након Свете Тајне Причешћа Епископ Фотије обратио се присутнима и са радошћу беседом оживео успомену на два велика богоугодника који се на овај дан празнују. Казујући о њиховим подвизима и раду на распрострањењу православне вере како широм света, тако и на подручју Далмације, он је нагласио њихову важност, те упутио све вернике да следе њихов пример и упркос свим недаћама остану истрајни у својој вери чувајући на тај начин и своје национално наслеђе. Епископ Фотије је подсетио колико је очување традиције битно за Србе на овим просторима и позвао нас да будемо достојни наследници својих славних предака.
На данашњи дан пре петнаест година у Саборној цркви у Шибенику устоличен је Епископ далматински Фотије, те је овом приликом обележен тај јубилеј. Он је истакао да у Епархији далматинској и даље постоји велика потреба за слогом, која је једини пут ка бољем положају народа и обнови епархијских цркава и манастира. Епископ Фотије је најавио да ће следеће године поводом прослављања 400 година од оснивања Богословије Света Три Јерарха епархију посетити Патријарх српски Иринеј и нагласио да је већ сада потребно почети припреме за тај догађај, који ће бити један од најважнијих у Српској православној цркви.
Беседа
link for download:here
ПОСЈЕТА МАНАСТИРУ КРУПИ
Дана 29 октобра 2014 године, Светоуспењски манастир Крупу посјетили су у организацији Српског Културноумјетничког Друштва из Карловца вјерници и остали људи добре воље и поклонили се светињи.
Игуман Гаврило Стевановић их је дочекао и објаснио богати историјат манастира, вриједне фреске у храму из 16 в. и један мали сачувани дјелић фресака које датирају из 14 в. а налазиле су се у првобитном олтарском простору прије него што је повећан олтар.
Иконе Јована Апаке престолне на иконостасу са краја 16.в и остале вриједности од великог вјерског и културног значаја као и манастирску ризницу.
Благочестиви народ се захвалио на гостопримству и богатом објашњењу историјата манастира, значаја икона у Православљу и осталих вриједних и за наше спасење потребних података.
СВЕТА ПЕТКА У КАЊАНИМА
Прослава храмовне славе, богољубиве светитељке Преподобне мајке Праскеве, у Кањанима започела је вечерњим богослужењем које је уљепшао својим пјевањем хор Свети деспот Стефан Лазаревић из Београда .
Сабирањем вјерника и молитвом Преподобној мајци Параскеви у вечерњем сутону призван је благослов Божији на вјерни народ. Ово богоугодно окупљање вјерујућег народа, пристиглог из свих крајева свијета, надахнуто је завичајним успоменама и дражима које родни праг великодушно пружа. Вечерње богослужење било је испуњено многобројним молитвеним радостима. Они су на молитвеном окупљању у завичајној богомољи осјетили и доживјели радост празника и благослова богоугодне светитељке . Надлежни парох , отац Драган Зорица, поздравио је присутне и нагласио завичајну жељу коју носе у својим срцима као извор надахнућа и љубави.
Сутрадан, на празник Св. Петке у храму у Кањанима, Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ далматински, Његово Преосвештенство Г.Г. Фотије, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске, а молитву Богу и празничне радости увеличао је хор Свети деспот Стефан Лазаревић из Београда. Многобројним окупљеним вјерницима, од којих су добар дио чинили и римокатолици из оближњих мјеста који завјетно долазе у ову богомољу, бесједом се обратио Епископ далматински Његово Преосвештенство Г.Г. Фотије , у којој је нагласио богонадахнути живот Св. Петке и многобројна чудеса ове Светитељке која и данас чини широм свијета. Нагласио је такођер неопходност да се непрестано молитвено обраћамо Св. Петки јер она дарује помоћ људима, без обзира на боју коже, националну и вјерску припадност. Присутнима, својим бившим парохијанима,обратио се опроштајним ријечима и пензионисани парох биочићки протојерј ставрофор Здравко Тепић.
Сабирање бројног вјерујућег народа завршено је свечаном литијом и резањем славског колача пред овим Божјим храмом. Свечано су затим уручене и грамате, господину Марку Миодрагу из САД и Завичајном удружењу Кањани из Новог Сада, као израз нарочите захвалности за несебични труд и финансијску помоћ при обнови храма Свете Петке у Кањанима. Празничну радост и славље увеличало је и вјенчање, након више десетина година, младог брачног пара из САД, а родом из овог далматинског села. Приређена је и трпеза љубави у парохијском дому трудом Завичајног удружења Кањани и надлежног пароха јереја Драгана Зорице. Свечаност је обогатила и изложба цртежа сликарке Душанке Цупаћ родом из Бенковца, а сада са мјестом пребивалишта у Врбасу.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
У МАНАСТИРУ КРКИ
У недељу (26.10.2014) на празник Светих отаца VII Васељенског сабора Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз салужење братства манастира.
На овај празник Света православна Црква прославља успомену на свете оце Седмог Васељенског сабора. Повод за сазивање овог сабора од стране благочестиве царице Ирине и патријарха Константинопољског, Тарасија, била је такозвана јерес иконобораца.
Сабору је председавао патријарх Тарасије, а било је присутно око 367 Епископа. Сабору први пут присуствује већи број монаха. Ово је због тога што су у протеклом периоду управо монаси поднијели највећи терет и жртву у одбрани светих икона од иконобораца. Поништене су одлуке Сабора из 754. године, и формулисано је учење да предмет поштовања јесте личност представљена на икони, и да треба правити разлику између обожавања које приличи само Богу, и поштовања које доликује светима. Потврђена је и озакоњена вера Цркве да су свете иконе достојне поштовања као видљиви изрази вјечне и непролазне лепоте, пре свега Господа Христа као Богочовека.
Послије Свете Литургије приређена је трпеза љубави у трпезарији манастира Крке.
САБОР У БИТЕЛИЋУ
У недељу (19.10.2014) на празник Светог Апостола Томе Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Бителићу уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске.
Ове године прослава у Бителићу била је посебно свечана пошто је обележено 200 година од оснивања храма Покрова Пресвете Богородице. У својој беседи Епископ Фотије је захвалио свима који су помагали и помажу обнову храма у Бителићу, који већ двеста година врши духовну мисију - окупља православне Србе, али и све хришћане овога краја.
Овом приликом Епископ Фотије је одликовао чином протонамесника надлежног свештеника Бориса Медака, а граматом признања Лазара Шкрбића из Врлике. Прослави у Бителићу присуствовали су многи угледни гости између осталих градоначелник Сиња Ивица Главан, председник општинског већа из Хрваца др Анте Пролић, , председник СНВ-а из Сплита Марко Томашевић, архитекта Божо Булоловић и многи други.
После Свете Литургије одржан је трократни опход око храма са резањем славског колача и поменом ктиторима.
На крају је приређена трпеза љубави у парохијском дому у Бителићу трудом надлежног свештеника протонамесника Бориса Медака.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КНИНУ
На празник Покрова Пресвете Богородице (14.10.2014.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Г.Фотије служио је св.архијерејску Литургију у Покровском храму у Книну са свештенством и свештеномонаштвом наше епархије. У току св.Литургије, на малом входу Епископ Фотије је протонамјесника Милорада Ђекановића сабрата Покровског храма унаприједио у чин протојереја, пожеливши му да у овоме чину и даље служи Цркви Христовој.
На св. Литургији био је присутан већи број дјеце који похађају православну вјеронауку у Книну и који су узели учешћа у св.Тајни Причешћа. Епископ Фотије је у својој бесједи говорио о историјату данашњег празника и упутио поруку и духовну поуку о посредовању Пресвете Богородице у животу сваког хришћанина. Послије св. Литургије обављен је трократни опход око светога храма и освећен је славски колaч и жито. Након тога приређена је трпеза љубави за све присутне у просторијама Црквене Општине трудом и залагањем книнског свештенства.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ИМОТСКОМ
Осамнаесте Недјеље по Духовима и на празник св. Киријака Отшелника (Михољдан), 12.октобра 2014. године, Његово Преосвештенство Господин Г Фотије служио је свету Архијерејску литургију у Имотском уз саслужење свештенства и свештеномонаштва епархије далматинске. Данас, по народном вјеровању наступа Михољско љето, иако је у протеклим лијепим данима оно већ наступило. Радост данашњег празновања употпуњена је причешћем дјеце а и одраслих.
У својој бесједи на крају литургије, Преосвећени Владика Фотије је говорио о Страшноме Суду Божијем као крају историје човјечанства и свеопштем васкрсењу из мртвих, на којем ће Господ раздијелити праведнике од грешника и гдје ће правда Божија расвијетлити неправду људску. Између осталога, Преосвећени Владика је говорио и о житију светога Киријака Отшелника, који је живио у 5. вијеку а кога је Господ због његових великих подвига обдарио даром чудотворства. На крају бесједе Преосвећени Владика је, истичући љепоту живописаног имотског храма, позвао вјерни народ да украшава своје душе по том узору са свим богатством Христовог Јеванђеља, живећи своју православну вјеру са поштовањем и љубављу према другима.
РЕСТАУРАЦИЈА ИКОНОСТАСА МАНАСТИРА КРУПЕ
Током октобра 2014. године са благословом Епископа далматинског Г. Фотија завршен је највећи део конзерваторско рестаураторских радова на иконостасу храма Успења Пресвете Богородице у манастиру Крупа. Ови радови односили су се првенствено на царске двери Герасима Зелића донете из Кијева 1789. и другу зону иконостаса са иконама апостола, рад неког од грчких мајстора који је радио на просторима Далмације током 18. века.
Планирано је да се у току следеће године на иконостас врате и оригинали престоних икона са припадајућим им сребреним оковима.
Конзерваторско-рестаураторске радове су извели стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Петроварадина у сарадњи са Министарством културе Републике Хрватске. Радове су финансирали Министарство културе Републике Србије и Епархија далматинска.
НАУЧНО-ВАСПИТНА ЕКСКУРЗИЈА
На приједлог Управе богословије Света Три Јерарха, а по благослову Светог Архијерејског Синода СПЦ-е у периоду од 29.09. до 06.10.2014. године, матуранти богословије „Света Три Јерарха“ у манастиру Крки боравили су на научно-васпитној матурантској екскурзији. Током реализације екскурзије, једанесторица ученика предвођена двојицом професора посјетили су светиње у Републици Хрватској, Србији и Републици Српској. На почетку свог путовања посјетили су манастир Успења Пресвете Богоридице у Доњем Будачком, те Загреб и у њему : Српско народно вјеће, Саборни храм, музеј и Православну гимназију. Након тога посјетили су богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима као и Саборни храм, а потом су кренули у обилазак Фрушкогорских манастира: Јазак, Раваница, Гргетег, Врдник, Старо Хопово, Ново Хопово, Крушедол и Велика Ремета. У наставку путовања посјетили су Богородичин храм Ружицу на Калемегдану, манастир Раковицу и храм Светога Саве на Врачару. Затим су посјетили манастир Лелић и Ћелије и поклонили се светињама тих манастира. Напустивши Републику Србију и прешавши у Републику Српску обишли су манастир Светог Василија Острошког у Бијељини, Епархијски двор у саставу манастира, затим Саборни храм у Добоју и манастир Озрен. Завршавајући посјету светињама у Епархији зворничко-тузланској настављају са путовањем и посјећују светиње Епархије бањалучке: манастире Гомионицу и Осовицу, те Саборни храм Христа Спаситеља у Бањалуци.
Приликом обиласка поменутих манастира професори и ученици су се поклонили Вишњем Троједином Богу у Светим Његовим Угодницима:светом Цару Урошу, светом Теодору Тирону, светим Бранковићима, светом Николају жичком и охридском, преподобном Јустину Ћелијском.
Важно је напоменути оно што су сви учесници овог путовања осјетили, а то је, гостопримство и братска љубав свих наших домаћина које смо посјетили и обишли. То је оно што карактерише Српски народ као и његове светиње, храмове и манастире који су увјек били и остали добри и честити домаћини.
Професори и ученици богословије „Света Три Јерарха“ се захваљују управама свих манастира, храмова и богословија које су посјетили, на указаном гостопримству и братској љубави.
Такође захваљују и свима онима који су својим новчаним прилогом помогли да се ова научно-васпитна екскурзија реализује онако како је и планирано.
РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКА
У недељу 17. по Духовима (5.10.2014.) Његово Преосвештенство Епископ далматински г. г. Фотије служио је у манастиру Крка Свету Архијерејску Литургију на којој је рукоположен у чин ђакона Миленко Лошић, клирик Епархије далматинске.
Литургији су, осим свештенства и свештеномонаштва Епархије далматинске присуствовали бројни верници, као и ученици богословије Света Три Јерарха.
Након службе, Епископ Фотије обратио се присутнима изразивши радост због рукоположења и жељу да таквих догађаја у Епархији буде што више. Он је говорио о важности скромности и смирења којих у данашњем свету умногоме недостаје, а који по његовим речима, представљају срж свештеничког позива, али и водиљу према којој би сви верници требало да управљају свој животни пут.
Беседа
link for download:here
КРШТЕЊЕ У МАНАСТИРУ ЛАЗАРИЦИ
На Оданије Воздвижења Часног Крста и спомен светог апостола Кодрата (4.10.2014.године),Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије, крстио је у манастиру Лазарици на Далматинском Косову Лазара Ђекановића.Мали Лазар је пето дијете свештеника Милорада Ђекановића, пароха книнског, који са супругом Бранком ,поред сина Лазара има и четири кћерке.Уз Епископа Фотија у тајни Крштења су учествовали свештеници и свештеномонаси Епархије далматинске.Овом радосном и свечаном чину присуствовао је велики број родбине и пријатеља породице Ђекановић,међу којима и велики број дјеце,што је велика радост за све нас који живимо на овим просторима гдје су оваква дешавања врло ријетка.
Након обављене тајне Крштења дружење је настављено за трпезом љубави у конаку манастира Лазарица.За трпезом љубави, Епископ Фотије је поздравио све присутне честитајући оцу Миолораду и његовој породици на овом,како за њих тако и све нас, великом и радосном догађају.Епископ Фотије је нагласио важност рађања дјеце, јер је то благослов Божији и подвиг свих оних који одаберу живот у браку.
СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ
Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије, на празник Воздвижења Часног Крста-Крстовдан (27.9.2014.године),служио је Свету Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику уз саслужење протојереја Милорада Ђурђевића и протођакона Дајана Трифуновића.
Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво, проналазак часног Крста на Голготи, и друго, повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу света царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде мјесто где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица бјеше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога мјеста пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживје. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави.
Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама пјеваше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст.
Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. Године 628. цар грчки Ираклије побједи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском одјелу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бједној одјећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху цјелог хришћанског свјета.
На празник Воздвижења Часног Крста Црква одређује држање поста.
ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „ДАЛМАТИНСКИ МАНАСТИРИ“
Од 25-28.09.2014.г. у организацији кистањског пододбора СДК "Просвјете" и манастира Крке одржана је традиционална Ликовна колонија „Далматински манастири“. У раду колоније учествовало је девет сликара из Републике Хрватске.
Колонија је у четвртак започела с радом, а у петак колонију је посјетио и Епископ далматински Г.Г. Фотије и притом поздравио умјетнике-сликаре.
Ликовна колонија свој рад завршава у недјељу, а своје радове (око тридесетак слика) умјетници ће донирати организаторима колоније, манастиру Крки и СДК "Просвјети" Кистање.
СЛАВА У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ
У недељу (21.09.2014) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драговићу уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске. На овогодишњем сабору сабрало се доста народа и оно што је посебно похвално је да су многи приступили Светој Тајни Причешћа на Светој Литургији.
После Свете Литургије je пререзан славски колач и освештано кољиво. Потом је приређена трпеза љубави за све присутне госте у манастирској трпезарији.
ПРАЗНИК РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
У СТРМИЦИ
На празник Рођења Пресвете Богородице у Стрмици код Книна радосно је прослављена храмовна слава (друга слава стрмичке парохије). Свету Литургију служио је надлежни свештеник Саво Мајсторовић. Вјерни народ стрмичке парохије сабрао се у своју светињу на евхаристијско славље да прослави име Божије и дан Рођења Пресвете Богородице, да прослави ону која је благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хљеба небеснога, ћивот светиње Божије, источник Дјевства и чистоте, слава рода људског. У бесједи на крају Божансвене Литургије посебно је говорено о улози Пресвете Дјеве - Богородице у дјелу домостроја спасења рода људског. После свете Литургије за сав народ приређено је послужење у братској кући код храма.
УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
На празник Усековања (11.09.2014) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење манастирског братства. У својој проповеди Епископ Фотије је нагласио да је Свети Јован Крститељ свој подвиг поста и молитве и живота у пустињи крунисао својим страдањем за Христа и да сви треба да се угледамо на живот и подвиг Светог Јована Крститеља.
После Свете Литургије приређена је беседа љубави за све присутне у манастирској трпезарији.
Венчање у манастиру св.Недеље у Оћестову
У недељу на празник Св. апостола Тита и Вартоломеја (07.09.2014), Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г Фотије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва извршио је у манастиру Оћестово Свету Тајну Брака над Миленком Лошићем из Оћестова, клириком наше епархије, и Александром Бркић из Шапца.
У својој беседи Епископ Фотије је честитао новим супружницима на склапању брачне заједнице зажелевши им сваки благослов и да њихов живот буде остварен угледајући се на Христа и Цркву као једино право испуњење брачне слободе и љубави.
Молимо се Богу да оваквих догађаја буде што више, јер то улива наду на опстанак и останак нашег народа на просторима страдалне Епархије далматинске.
РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ
У недељу (7.9.2014) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење свештенства Архиепископије београдко-карловачке, сремске, банатске и далматинске Епархије.
У току Свете Литургије Епископ Фотије је рукополжио у чин свештеника ђакона Севастијана (Гордона) сабрата манастира Крке.
У својој беседи Епископ Фотије је честитајући оцу Севастијану на рукоположењу рекао да сваки свештеник и уопште пастир Цркве треба да се угледа на Доброга Пастира Господа Христа и на добре виноградаре, а то су сви честити и добри свештенослужитељи који се брину како о спасењу своје душе, тако и о спасењу повереног им народа Божијег, то јест Цркве.
После Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све присутне у трпезарији манастира Крке.
Беседа
link for download:here
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КРКИ
У суботу (6.9.2014) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење свештенсва и монаштва Архиепископије београдско-карловачке и Епархија банатске, сремске и далматинске.
У току Свете Литургије Епископ Фотије је рукоположио у чин ђакона оца Севастијана (Гордона) сабрата манастира Крке. У својој беседи Епископ Фотије је честитао новорукоположеном оцу ђакону Севастијану и рекао: да има смирење ђакона и ревност свештеника.
Након тога припремљена је трпеза љубави за све присутне у трпезији манастира Крке.
ПОЧЕЛА НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА
У БОГОСЛОВИЈИ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА У КРКИ
Поводом почетка нове школске године у Богословији Света Три Јерарха у манастиру Крки Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије в.д. Ректор служио је призив светог Духа за почетак нове школске године.
У својој беседи Епископ Фотије је поздравио све ученике богословије, посебно мале прваке рекавши да је наука у богословији она наука која нас учи “уском путу” који води Вечном Животу и да сви треба да изаберемо тај пут како би задобили Царство Небеско.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
У МАНАСТИРУ ОЋЕСТОВО
У Недељу 12. по Духовима (31.9.2014) Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије служио је Свету Литургију у манастиру Свете Недеље у Оћестову уз саслужење свештеномонаштава и свештенства Епархије далматинске. У својој бесједи Епископ Фотије је говорио о Царству Небеском тумачећи јеванђељски текст о богатом младићу.
На крају Свете Литургије за све присутне приређена је трпеза љубави у манастирској трпезарији.
ХРАМОВНА СЛАВА У ДРНИШУ
Завршетак успенског поста и празнично славословље у Дрнишкој парохији испунила је ове године необична духовна радост. Пресвета Богомајка својом чудотворном иконом дрнишком сабрала је по први пут послије дужег низа година у необично великом броју вјерни православни народ са разних крајева свијета.
Празновање је почело 14.08. 2014. изношењем чудотворне иконе Богородице дрнишке из олтара у централни дио храма саборне цркве Успења Пресвете Богородице. Наредног дана, 15.08. у 18 часова служен је акатист чудотворној икони у присуству тридесетак вјерних, а током цијелог поста вјерни су притицали учестало да цјеливају икону. На завршетку поста, у сриједу 27.8.2014. године, у навечерје великог празника, служено је вечерње богослужење, а у наставку поново акатист чудотворној икони. Овај предивни акатист, благословен од преосвећеног епископа Фотија, а дјело нашег даровитог земљака и сабрата на њиви Господњој, оца Рајка Раича, родом из Велушића, веома се лијепо дојмио и дотакао срца неколико десетака вјерних из Дрниша, Книна, Сплита и сусједних села.
На дан празника Успенија Пресвете Богородице служена је св. Литургија y 9 часова. Литургијско сабрање предводио је о. Ђорђе Веселиновић уз саслужење о. Станка Антића. Прелијепи литургијски догађај, у коме је учествовало преко 120 људи, увеличан је заступништвом пресвете Богомајке која је својом чудесном иконом сабрала народ вјерујући са свакојаких страна: из Книна, Сплита, Шибеника, из удаљених земаља – Њемачке, Словеније и САД, па чак и Дрнишане римокатолике у немалом броју. На крају богослужења лијепу бесједу је проузнио домаћин, старјешина храма o. Драган Зорица, у којој је, након изложења кратке историје празника Успенија, истакао и нагласио немјерљиву улогу Пресвете Богородице у Божанском Домостроју Спасења људског рода и значај њеног сагласја са Божијом вољом да прими у своју утробу Сина Божијег – богомладенца Христа. Као таква, она својим тијелом не подлијеже пропадљивости и смрти, као ни Страшном Суду другога Христова доласка, но се директно узноси у Царство Божије од стране њеног Сина који се и сам узнио, и који својим боравком у њеној утроби освећује и њено тијело; а у Царству Божијем она је изнад свих ангелских сила, „часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима“. Потом је о. Драган појаснио народу и јеванђелску перикопу о Марти и Марији, истичући да и ми треба да „добри дио“ изаберемо - у слушању и држању ријечи Божије - баш као и Марија која је добри дио изабрала. Напослијетку, наш домаћин је свим срцем заблагодарио Господу и Пресветој Богородици који су својим посредништвом након толико година поново привукли народ у толиком броју, што означава прекратницу у историји овог далматинског краја: почетак преображаја и духовне обнове.
Успење Пресвете Богородице
Велика Госпојина у манастиру Крупи
Дана 27 августа 2014 г. вечерње богослужење у којем је учествовало свештенство и монаштво далматинске епархије , започело је молитвено прослављање великог празника Успења Пресвете Богородице.
Молитвеном скупу је био присутан већи број људи вијерника који су узели учешће у молитви. Послије вечерњег богослужења обављена је литија око манастира са чудотворном иконом Пресвете Богородице Одигитрије, а на улазу у сами храм по завршетку литије, благовјерни народ је цјеливао икону и провлачио се испод иконе, а свештеник их је помазивао светим уљем по древном обичају како је то некад било за здравље и благослов.
Други дан 28 августа 2014 г. служена је света архијерејска Литургија којом је чиноначалствовао његово Преосвештенство Епископ далматински г.г. Фотије са свештенством и монаштвом епархије далматинске.
Литургији је присуствовао велики број вијерника који су једва стали у свети храм, а већи дио се причестио.Послије Свете Литургије Епископ Фотије, осветио је нова манастирска звона која је донирао манастиру за здравље и спасење своје породице г. Радивој Малић из Минхена.
По благосиљању славског колача, Епископ Фотије се обратио благовјерном народу пригодном бесједом у којој је објаснио значај овога великог Празника Успења Пресвете Богородице и колико је важно за спасење свакога крштенога човјека да учествује у светим тајнама Цркве Христове а посебно Свете тајне Евхаристије без које нам нема спасења.
Овом пригодом су одликовани епископском граматом признања заслужни људи који су својим прилозима помогли обнову манастира Крупе, г. Радивој Малић и Његош Вуковић из Минхена.
Након Свете Литургије приређена је трпеза љубави за госте манастира Крупе.
Игуман Гаврило Стевановић
ПРАЗНИК УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
У ШИБЕНИКУ
На Празник Успења Пресвете Богородице (28.08.2014.године), који је слава Саборног храма у Шибенику,парох шибенски протојереј Милорад Ђурђевић служио је Свету Литургију у Саборном храму.Светој Литургији је присуствовао велики број вјерника како из наше парохије тако и из околних мјеста.
У Саборном храму се налази чудотворна икона Пресвете Богородице пред којом се многи моле и налазе утјеху у својим невољама.Током Великогоспојинског поста чудотворна икона Пресвете Богородице се износи на средину храма, а током поста до Празника Успења служи се Молебни Канон (Акатист) Пресветој Богородици, током којег могобројни вјерници долазе и моле се пред иконом.У знак благодарности Пресветој Богородици, за многе услишене молитве, вјерници даривају икону разним накитом (златним и сребрним).
На Светој Литургији многобројни вјерници, а нарочито дјеца,приступили су Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.На крају Литургије благословен је славски колач и славско жито које је потом уз нафору дијељено сабраном народу као благослов.
На крају је у порти Саборног храма припремљено послужење за све присутне.
ОБАВИЈЕСТ О ПОЧЕТКУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ У
БОГОСЛОВИЈИ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА
Школска година у Богослoвији Света Три Јерарха у манастиру Крки почиње 01. септембра 2014.г. Поправни испити и испити за ванредне ученике ће се одржати 30. августа 2014. у 9,00 часова, а уписи ученика у школску годину 2014/15. ће бити 1. септембра 2014.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ
У Недељу 11. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије служио је Свету Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику уз саслужење протојереја Милорада Ђурђевића и протођакона Дајана Трифуновића.Већи дио вјерника, међу којима и дјеца, потврдили су своје учешће у Литургији причешћујући се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.
На крају Свете Литургије, Епископ Фотије је поучио сабрани народ тумачећи јеванђелски одјељак који је читан на Светој Литургији а Говори о Царству Небеском и нашем односу према ближњем.
ПРОСЛАВА ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ
У МАНАСТИРУ КРКА
На празник Преображења Господњег (19. 8. 2014. г.) одржан је сведалматински сабор у манастиру Крки. Његово Преосвештентво Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је на овај празник Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске и Епархије сремске.
Сабору у Крки су, поред многобројног вјерног народа, присуствовали и саборски заступник г. Миле Хорват, конзул при амбасади Републике Србије у Хрватској г. Зоран Васиљевић, потпредсједник СНВ-а г. Саша Милошевић, предсједник Савјета националних мањина г. Александар Толнауер, предсједник СКД „Просвјета“ Чедо Вишњић, као и начелници општинâ Кистање, Ервеник и Бискупија.
У својој бесједи Епископ Фотије је поучио сабрани народ да је „Преображење празник причешћа божанском Нетварном светлошћу, светлошћу која сједињује човека са Богом, преображава га и чини новим човеком, новом твари, која је заквашена силом Васкрсења“ и да ће „Тајна Крста Христовог и Његово Васкрсење из мртвих поделити читав свет и сву васељену – на оне који ће ту тајну разумети и вером и љубављу је прихватити, и на жалост, на оне друге који ће на све то хулити и данас хуле, не разумевајући тајну Крста и Васкрсења.“
Владика је на крају своје бесједе истакао да је неопходно „да идемо ка небесима и Тавору, како би вечно са Господом и светима Његовим били и тако се као деца светлости радовали радошћу вечном и непролазном.“
Након Свете Литургије и кратког културно-умјетничког програма за све присутне приређена је трпеза љубави у манастирској трпезарији.
БЕСЕДА ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ ФОТИЈА
Часни оци, драга браћо и сестре,
Дозволите ми да вас све поздравим са данашњим Празником и да вам пожелим сваки благослов Божији од Преображеног на Тавору Господа нашег Исуса Христа.
Преображење је чудесан празник, празник божански, празник небески. Празник који нас смртне људе узводи на небеса и показује нам славу Тројединога Бога – Оца и Сина и Светога Духа. На Тавору се догодило ново Богојављење. Бог Отац се јавио гласом, као на реци Јордану приликом крштења Христовог, посведочујући Сина Који се преобразио, потврђујући Њега као Сина сапрестолоног Оцу и Духу Светоме. Сам Христос, Син Божији и Син Човечији, се преображава на Тавору благовољењем Оца у сили Духа Светога, показујући славу свога Божанства. Тога Божанства постају заједничари и причасници свети апостоли, а преко њих и пуноћа Цркве Божије и сва васељена у векове векова.
Отуда слободно можемо рећи да је Преображење празник причешћа божанском Нетварном светлошћу, светлошћу која сједињује човека са Богом, преображава га и чини новим човеком, новом твари, која је заквашена силом Васкрсења.
Сваки је празник Божији Преображење и свака је света Литургија Тавор на којој се ми вером преображавамо и причешћујемо божанском светлошћу у којој, по речима Светих Отаца, сам Бог обитава.
Нису се случајно на Тавору, на овој гори Преображења, јавили пророци Мојсије и Илија, него да би потврдили Господа Христа као Месију старозаветног, а апостоли - Цркве и новозаветног Израиља, који ће спасити свет Крстом и Васкрсењем. Они, дакле, на Тавору говораху са Њим о овој тајни – тајни Крста и Васкрсења као пуноћи сваког пророштва и највећој Жртви, која ће на Голготи бити принесена за спасење света.
Тајна Крста Христовог и Његово Васкрсење из мртвих ће поделити читав свет и сву васељену – на оне који ће ту тајну разумети и вером и љубављу је прихватити, и на жалост, на оне друге који ће на све то хулити и данас хуле, не разумевајући тајну Крста и Васкрсења. Али, Бог је праведан у свему и зато је првима дао власт да буду деца Божија и испуњава их Својом божанском светлошћу, како би у тој светлости ходили и постали синови и кћери Дана. Постоје и они који по својој слободи изабраше не светлост, него таму и грех и зло, те по речима Светога Писма, постадоше деца таме. И за њих, међутим, и за све нас док смо на земљи лек је и свелек Преображење.
За монахе исихасте и монахе уопште Преображење је централни празник, јер они теже да своје срце преобразе таворском светлошћу, желећи већ овде и сада да окусе реалност за коју је свети апостол Петар рекао: „Добро нам је овде бити“. Добро је човеку бити у близини Божијој и испуњавати се Божанском светлошћу и Царством Небеским. То је суштина Преображења – да увек и неодступно будемо са Богом и светима Његовим, ходећи путем заповести Божијих.
Наш српски народ је светим крштењем у време Кирила и Методија кренуо ка тој небеској светлости и хвала Богу да смо до данас на томе путу. Устајемо и падамо, али тежимо Преображењу и Господу све док смо православни хришћани и док се боримо за вредности Царства небеског. Није случајно свети цар Лазар на Косову поставио идеал Царства небеског, а Царства небеског нема без Тавора и Господа Христа Који се на њему преобразио. Тим путем нас је водио и води свети Сава, који је у младости отишао на Свету Гору, да би се испунио и преобразио таворском светлошћу. Том божанском светлошћу свети Сава је касније преобразио читав род српски и сву васељену. Ми Срби, дакле, немамо другог пута, осим пута према Тавору, јер други путеви нису путеви већ странпутице.
Зато, да идемо ка небесима и Тавору, како би вечно са Господом и светима Његовим били и тако се као деца светлости радовали радошћу вечном и непролазном.
Нека сваки благослов Божији буде са свима вама који сте данас овде у Крки, овој великој светињи Далмације, која је кроз векове светлила и водила наш распети народ према светости и свакој истини и правди Божијој.
Живели и Бог вас благословио.
Епископ далматински Фотије
манастир Крка
Преображење, 2014. год
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КРКИ
У недељу (17.8.2014.) Његово Преосвештенство Епископ далматински г.г. Фотије сужио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење манастирског братства.
У својој беседи Епископ Фотије је рекао да су пост и молитва уски јеванђељски пут који води у Царство Небеско и да би добро било да се наш народ у целини врати овом начину живота, како смо уосталом живели кроз векове.
После Свете Литургије за све госте и присутне приређена је трпеза љубави у трпезарији манастира Крке.
ХРАМОВНА СЛАВА У ГОЛУБИЋУ
Поводом храмовне славе, на празник Преноса моштију Светог Првомученика и Архиђакона Стефана (15.8.2014.), Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г, Фотије са свештенством и свештеномонаштвом наше Епархије сужио је Свету архијерејску Литургију у Голубићу код Книна. И ове године окупио се велики број мјештана и вјерника околних мјеста на саборовање у Голубић да прославе име Божије и Првомученика Христа Бога и затраже његово молитвено заступништво у своме животу. Епископ је у својој бесједи истакао да је потребно ићи уским путем (пут жртве и подвига) у нашем животу, живјети световрлинским и светотајинским животом у нашој цркви како би задобили спасење - царство небеско. После свете Литургије извршено је благосиљање славског колача и жита и литија око Светога храма. У просторијама парохијског дома приређен је славски ручак.
УПОКОЈИО СЕ ВЕЛИКИ СПОРТИСТА И
ВЕЛИКИ ЧОВЕК ВЛАДИМИР БЕАРА
ВЕЧАН МУ ПОМЕН!
У ПОСЈЕТИ ВЛАДИМИРУ БЕАРИ
Зелово је село Загоре у подручју Цетињске крајине, а у подножју јужних падина планине Свилаје, која је одредила положај села, али и живот његових становника. Село је удаљено од Сплита тридесетак километара а налази се у саставу општине Сињ. Удаљено је око четрнаест километара од Сиња и око седам километара од села Хрваце. То су уједно најближа насеља у околини Зелова.
У окружењу села се налазе и планине Плишивица, Градина и Орлове Стијене (подручје које чини дио планине Свилаје с великим клисурама), познате по повременом настањењу бјелоглавих супова.
У селу Зелово налази се и православна црква Светог пророка Илије из 1884. године, који се сваке године свечано прославља 02. августа. Од некадашњих тридесетак домаћинстава, данас на Зелову живи око пет православних породица, углавном старијих људи, а са годинама све их је мање и мање.
На том прeдивном простору 1928. године, рођен је Владимир Беара, свјетски позната личност, нарочито у свијету спорта. О њему и данас звучна имена причају с одушевљењем. Био је фудбалер-голман, и то највише класе. Стога није чудо да су га звали: Велики Владимир, Балерина са челичним шакама, Човјек од гуме... Бранио је на голу сплитског Хајдука и београдске Црвене Звезде. Био је и репрезентативац бивше државе Југославије. Каријеру је завршио у њемачким клубовима Алеманији и Викторији... У доба кад је играо био је најбољи европски и свјетски голман.
Владимир Беара је данас дједа који има 85 година. Живи са супругом Јадранком у Сплиту. Владимир потиче из српске православне породице Беара са Зелова. Његов отац Јаков је био запослен у Сплиту, гдје је Владимир и провео своје дјетињство. Ту, у Сплиту су и започели његови спортски кораци, који су га одвели у бијели свијет и довели међу најбоље спортисте свијета.
У понедјељак 23. септембра 2013. године, по благослову Његовог Преосвештенства Господина Фотија, Епископа далматинског, посјетио сам га са ћерком Ангелином у његовом дому у Сплиту. Посјета је протекла у топлом и пријатном озрачју. Уз кафу и разговор са овим дивним господином, вријеме је просто летјело. Имајући у виду његово здравствено стање, које је погоршано можданим ударом прије двије године а и скорашњу операцију, трудили смо се да га што мање оптеретимо.
Посјету Владимиру Беари, сам најавио неколико дана раније. У сусрету са њим, примијетио сам велику радост и одушевљење које је исказивао. У току нашег разговора, предао сам му поклон (икону-диптих Пресвете Богородице и мајке Параскеве), чему се веома обрадовао. Рекао ми је да му је то најдражи поклон од свих које је добио, нарочито због свете Петке, коју много воли и којој се стално моли. Видно радостан због поклона, извадио је ланчић који носи око врата, скромну шпагицу са малом иконицом свете мати Петке. То је опет, с друге стране, одушевило мене.
Он ми је потврдио да се од свога дјетињства не одваја од свете Петке. На ту тему је даље текао наш разговор. Владимир Беара је задњих година често и са радошћу одлазио у посјету манастиру Драговић. Волио је да разговара са монасима који су га увијек лијепо дочекивали. Рекао је да једва чека да се опорави како би поново отишао до Драговића, да се поклони светој Петки. Његова љубав према манастиру Драговић и светој Петки уткала му је његова мајка још у раном дјетињству. Наиме, када је имао шест-седам година, као и сва дјеца, волио је да се игра. Једном приликом игра је могла да га кошта живота. Скакао је са дјецом у неку рупу од пијеска и земље, дубине око шест метара. Скачући, он је направио салто, али је у доскоку ударио главом о камен. У том паду је умало настрадао. Владимир је пао у кому и у том стању је био око петнаестак дана у болници. Доктори нису имали добре прогнозе. Не знајући шта да чини, његова мајка га је у запрежним колима из Сплита одвезла у манастир Драговић да му се прочитају молитве за оздрављење. Молитве су читане пред иконом свете Петке. И за чудо Божије, Владимир се пробудио из коме на одушевљење свих. Чак су се и љекари, који су га тада лијечили, удивили овом догађају и приписали га чуду Божијем. Од тада га је његова мајка завјетовала светој Петки. Сваке године је ишла да се поклони Богу и светитељки и захвали на дару пројављеном кроз оздрављење малог Владимира.
Тај догађај је оставио неизбрисив печат у Владимировом животу. „Прошао сам“, каже Владимир, „све у животу, али сам се увијек молио Богу и светој Петки и данас се молим.“
Из наше перспективе гледано, можемо рећи да Бог не оставља оне који му се моле. Поред тога, свједоци смо, нажалост, како успјех не доноси увијек добро, нарочито у духовном смислу. Многи млади, успјешни људи изгубе се у својој тренутној, овоземаљској слави. Владимир Беара, међутим, може бити примјер свим младим људима-спортистима, како да се сачувају од овоземаљске славе. Он не само да је био успјешан у спорту, он је био, а то и даље јесте, поштен, осјећајан и побожан човјек, који цијени и чува праве животне вриједности.
Нека му света мати Параскева измоли од Господа Исуса Христа здравља, како би још који пут посјетио манастир Драговић, мјесто које је умногоме утицало на његов живот, и које он стално носи у своме срцу.
протонамјесник Славољуб Кнежевић
СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ
У Недељу 9. по Духовима (10.8.2014.године) Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије служио је Свету Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику уз саслужење протојереја Милорада Ђурђевића.
На крају Свете Литургију,Епископ Фотије је говорио о светитељима Цркве Христове и нашој потреби да се угледамо и уподобимо њиховом животу.Бог нам је даровао да сваког дана прослављамо некога од светих Божјих угодника који су Благодаћу Божијом и личним подвигом у Тијелу Цркве Христове, посвједочили могућност задобијања светости.Имајући пред собом такве примјере, и ми треба да се трудимо,живећи јеванђелски и врлински,молећи се светим Божјим угодницима као нашим заступницима пред Богом,да живимо како су они живјели, не сматрајући тај пут немогућим и неостваривим.Божји угодници и сви свети су, управо својим животом на земљи, потврдили да је тај пут, пут Христов остварив, и да нас он уводи у Царство Божије.Не смијемо да се правдамо слабостима и немоћима нашим на Богочовјечанском путу јер нас сам Бог кријепи и снажи да тим путем ходимо до краја свог земног живота и тако наслиједимо Царство Небеско.
САБОР У СКРАДИНУ
У суботу по светом Илији (9.8.2014) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Скрадину, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске.
У својој беседи о светом Спиридону чудотворцу, нагласивши да је био символ смирења, кротости и чистоте срца, а посебно је имао дар да исцељује среброљубље. Свети Спиридон је чинио чудеса подобно старозаветним пророцима, а и данас помаже свима који га са вером призивају.
После Свете Литургије и овога летњег сабора у част светог Спиридона за све госте и вернеприређено је послужење у порти храма светог Спиридона, а трпеза љубави је приређена у ЦО Скрадин, трудом надлежног свештеника о. Саве Миланковића.
ПОУКЕ СТАРЦА ЈОСИФА ВАТОПЕДСКОГ
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
У МАНАСТИРУ ОЋЕСТОВО
Дана 04.08., на празник преподобне Марије Магдалине, служена је света архијерејска Литургија у манастиру свете великомученице Недеље у Оћестову, коју је служио епископ далматински Г.Г. Фотије уз саслужење свештенства и монаштва далматинске и горњокарловачке епархије. У току свете литургије у чин презвитера је рукоположен ђакон Младен Скопљак професор богословије Света Три Јерарха у манастиру Крка. Након свете Литургије служен је парастос свим страдалим и погинулим у последњем рату на овим просторима. У својој беседи епископ Фотије је честитао новорукоположеном презвитеру Младену Скопљаку на примању Свете тајне свештенства, зажелевши му да буде достојан и вредан хвале пастир своје Свете Православне Цркве, поручивши му да треба да шири Христову реч и да живи јеванђелским животом. После свете архијерејске Литургије у манастирској трпезарији уприличена је трпеза љубави за све присутне госте.
САБОР У МАРКОВЦУ
Ове године, марковачки сајам одржао се одмах по светом Илији и у препуном храму Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Господин Фотије уз саслужење свештенства сремске и далматинске Епархије. У току Свете Литургије Преосвећени Владика рукоположио је у чин ђакона господина Младена Скопљака, професора богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки. Након свете Литургије пререзан је славски колач и освећено славско кољиво, те је извршена литија око храма и направљен помен за све упокојене ктиторе и приложнике светог храма и упокојене мјештане. У својој проповиједи Његово Преосвештенство поздравио је новорукоположеног оца ђакона, честитао му, те га је мудрим савјетима упутио на нови пут на који је кренуо. Преосвећени Владика је такође поручио свим прогнаним мјештанима околних села да се врате на своја огњишта како не би изгубили своја права која имају у својој држави,а и своје домове. У наставку је приређена трпеза љубави гдје је Владика још једном честитао оцу Младену и том приликом се захвалио ипођакону Тоди Манојловићу на свом труду око прикупљања помоћи за далматинску Епархију.
Беседа
link for download:here
ПРОСЛАВА СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ У ДАЛМАТИНСКОЈ ЕПАРХИЈИ
Свети пророк Илија (2.8.2014.) свечано је прослављен на подручју Епархије далматинске, у свим црквеним општинама и манастирима.
Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију на храмовној слави у Задру уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске.
У својој беседи Епископ Фотије је рекао да треба сви да се угледамо на ревност Светог пророка Илије, чувајући своју свету православну веру у Далмацији. Поред тога Епископ Фотије се захвалио на труду досадашњем свештенику протојереју ставрофору Петру Јовановићу, који је отишао у мировину, и представио нове задарске свештенике протојереја Љубу Црнокрака и протонамесника Сашу Дрчу.
После Свете Литургије пререзан је славски колач и оранизована трпеза љубави за све госте трудом протојереја-ставрофора Петра Јовановића, сада умировљеног задарског свештеника.
На прослави Светог пророка Илије Епископ Фотије је присуствовао и на вечерњем богослужењу у Ђеврскама, поводом храмовне славе ове парохије.
ПОМОЋ СИРОМАШНИМА У МОКРОМ ПОЉУ И ЕРВЕНИКУ
У петак 01.08.2014. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије у пратњи надлежног свештеника мокропољског Александра Вујка и протођакона Дајана Трифуновића обишао је парохију Мокро Поље и Ервеник и том приликом поделио скромну хуманитарну помоћ најсиромашнијима у овим парохијама.
Поред тога Епископ Фотије се упознао са стањем у Црквеној општини Мокро Поље, а посебно са питањем повратка црквене имовине и даље обнове парохијског дома у Мокром Пољу. Велики проблем за само место Мокро Поље, али и Ервеник је то што још увек није асфалтирана жупанијска цеста Книн – Обровац, као и други локални путеви у овим местима у којима живе већином Срби повратници. Изградњом ове цесте био би олакшан живот локалног становништва и дубоко верујемо да би решење оваога проблема помогло и даљњем повратку нашега избеглог становништва.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
У ДОЊИМ БИЉАНИМА
На празник Свете великомученице Марине (30.07.2014.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Доњим Биљанима, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске. Пред почетак Свете Литургије Епископ Фотије извршио је мало освећење црквице на гробљу.
После Свете Литургије пререзан је славски колач и освећено славско жито. У својој беседи Епископ Фотије захвалио се свим ктиторима и приложницима који су учествовали у обнови ове светиње и позвао их да и даље несебично помогну у радовима који предстоје, како би ова светиња добила свој пуни сјај.
Потом је за све госте припремљена трпеза љубави трудом и залагањем надлежног пароха о. Миле Савичића.
Беседа
link for download:here
САБОР У КАРИНУ
На празник Светог Кирика и Јулите (28.4.2014) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Карину, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске.
У својој беседи Епископ Фотије је говорио о мучеништву као темељу Цркве, као и о потреби да смело исповедамо своју православну веру, јер нас она учи јединству са Богом и са ближњима.
После Свете Литургије пререзан је славски колач и одржана литија са поменом ктиторима и приложницима светог храма.
Потом је за све госте припремљена трпеза љубави у ЦО Смилчић трудом и залагањем надлежног свештеника о. Миле Савичића.
Беседа
link for download:here
Сабор у Развођу
У недјељу 27.07.2014. године поводом храмовне славе цркве Свете великомученице Недјеље у Развођу, која се традиционално прославља треће недјеље по Петровдану, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства Епархије далматинске.
У својој бесједи Епископ Фотије је говорио о значају очувања идентитета и вјере српског народа у Далмацији кроз обнову светиња на овим просторима. Црква Свете Недјеље у Развођу сазидана је 1969. године и од тада није било већих улагања у њено одржавање. Зуб времена је учинио своје, грађевина је у веома лошем и трошном стању, те је што скорије потребна њена обнова. Управо са идејом да обнови своју цркву, сабрао се данас у великом броју вјерни народ у Развођу. Почетак сакупљања прилога за обнову благословио је Епископ Фотије и дао подршку да се почне са радовима на обнови. У току Свете Литургије пререзан је славски колач, а након завршетка Свете Литургије прикупљани су прилози за обнову.
Потом је приређена трпеза љубави за све присутне госте трудом и залагањем надлежног свештеника јереја Драгана Зорице.
ПОМОЋ СИРОМАШНИМ У ПАРОХИЈИ БРАТИШКОВЦИ
У среду 23. јула 2014. године, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије у пратњи скрадинског свештеника о. Саве Миланковића и епархијског протођакона Дајана Трифуновића, обишао је парохију Братишковци и том приликом поделио скромну помоћ повратницима у Сонковићу, Братишковцима и Смрдељима.
Поред тога, Епископ Фотије је обишао и место за будућу цркву у Смрдељима, која би требала бити посвећена светом цару Лазару. Већ одавно постоји намера да се у Смрдељима изгради једна православна црква, пошто између Братишковаца и Ђеврсака нема ниједног светог храма, осим мале капеле у Смрдељима.
Овом приликом апелујемо на све наше вернике Србе да се укључе у овај благословени пројекат и да се, ако Бог да, у догледно време поставе бар темељи за цркву Светог цара Лазара у Смрдељима.
Подизање нове православне цркве у Смрдељима би најпре помогло духовној обнови нашег народа овога краја, а верујемо да би свакако помогло и повратку избеглог становништва општина Скрадин и Кистање.
САБОР У КОЖЛОВЦУ
У недељу (20.07.2014) на празник Свете великомученице Недјеље Његово Преосвештенство Епископ далматнски Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете великомученице Недјеље у Кожловцу уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске.
У својој бесједи Епископ Фотије је говорио о животу и значају Свете великомученице Недјеље, као и о потреби да се српски народ врати на своја вјековна огњишта.
У току Свете Литургије пререзан је славски колач и учињен трократни опход око храма. Након завршетка Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све присутне трудом и залагањем надлежног свештеника протојереја Љубомира Црнокрака.
Беседа
link for download:here
Петровдански сабор у Полачи
И ове године,свечано је прослављена храмовна слава у Полачи. Свету Литургију служили су протојереј-ставрофор Јован Клајић, пензионисани свештеник из осјечко-пољске и барањске Епархије, јеромонах Јован, сабрат манастира Драговића и јеромонах Херувим, настојатељ манастира Оћестово. Овај празник увеличан је присуством многобрјних Полачана из села и расејања, а који сваке године долазе, не заборављајући своје родно мјесто и свој свети храм, који датира још из 1458. године. На крају свете Литургије, пререзан је славски колач, освећено кољиво и извршен трократни опход око храма,те направљен помен свим упокојеним мјештанима села Полаче. У својој проповиједи, надлежни свештеник Станко Антић, поздравио је госте, затим појаснио сабраном народу величину овог празника, односно заштитника овог села и поручио да смо сви једно пред Господом. Као што је Господ Христос за своје ученике и апостоле изабрао просте рибаре, тако су сви људи за Господа исти, без обзира на статусни и социјални положај. Такође је позвао све Полачане у расејању да помогну обнову њиховог храма, јер се кров ове цркве треба што хитније промијенити. После завршетка богослужбеног дијела, свештеници су по устаљеном обичају извршили прекађивање гробова.
ПРАЗНИК СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА У ШИБЕНИКУ
Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије,на празник Светих апостола Петра и Павла (12.7.2014.године), служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику.Епископу Фотију су саслуживали протојереј Милорад Ђурђевић и протођакон Дајан Трифуновић.
На крају Свете Литургије, Епископ Фотије је поучио сабрани народ говорећи о Светим апостолима Петру и Павлу као и о јеванђелском зачалу (Мт.зач.67.) које излаже чврстину вјере коју је благодаћу Божијом исповједио Свети апостол Петар.Да је вјера Светог апостола Петра којом он исповједа да је Христос Син Божји (Мт.16,16), откровење и дар Божји, потврђује Господ Исус Христос ријечима упућеним Светом апостолу Петру:“Блажен си, Симоне,сине Јонин!Јер тијело и крв не открише ти то,него Отац мој који је на небесима“(Мт.16,17).
ПЕТРОВДАН У ДОЊЕМ ТИШКОВЦУ
У Доњем Тишковцу радосно је прослављен празник првоврховних апостола Христових Петра и Павла. Ове године народ је у већем боју пристигао из расијања у своје родно село и окупио се у својој цркви на овај празник славећи Господа и његове свете. Свету Литургију служио је надлежни свештеник Саво Мајсторовић. У бесједи о данашњем празнику говорено је значају вјере у Христа Бога у нашем животу и за наше спасење.
СВЕТА ЛИТУРГИЈА У СИЊУ
Дана 12.07.2014.г. на празник светог апостола Петра и Павла служeнa је Светa Литургијa у цркви св. Апостола Петра и Павла у Сињу.Свету литургију служио је надлежни свештеник јереј Борис Медак.После литургије,пререзан је славски колач.Након тога свештеник је свима присутнима честитао храмовну славу и апеловао за помоћ око уређења унутрашњости храма.Овој светој литургији присуствовало је доста вјерника из Сиња и оближних мјеста.