BADNjE VEČE U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Badnje veče večernju službu u šibenskoj Sabornoj crkvi. Na veliku radost vernika koji su se okupili ovim povodom u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice uz veselu pesmu i molitvu najavljen je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Epikop Nikodim tom prilikom pozdravio je sve prisutne rekavši da je ovo jedan od najvećih praznika za svakog čoveka dobre volje. „Rođenje Gospoda našega Isusa Hrista je svake godine isto kao i ono prvo kada se ovaplotio od Djeve u pećini. Istiniti Bog koji je uzeo ljudsku prirodu na sebe nije se rodio samo tada nego se rađa i u svima nama koji smo ga prihvatili i poverovali u Njega. Mi, kao mala braća Hristova, smo pozvani da svakim danom svojim živimo po Njemu i sa Njim. To se najviše odražava u tome da volimo svakog čoveka, pa tako i da pomažemo siromašnima i bližnjima u nevolji“, poručio je on. Uz poziv da živimo u miru i ljubavi sa svima, Episkop dalmatinski pozdravio je vernike naše Svete Crkve, ali i sve ljude dobre volje jednim od najlepših hrišćanskih pozdrava:
MIR BOŽIJI – HRISTOS SE RODI!

BADNjI DAN U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Badnji dan (06.01.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U LAZARICI

Povodom praznika Vavedenja Presvete Bogorodice Njegovo Preosveštenstvo episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (04.12.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju na dalmatinskom Kosovu. U manastiru Lazarici sabralo se mnoštvo vernika da bi na ovaj radosni praznik zajedno zablagodarili Gospodu.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U OĆESTOVU

U nedelju 26. po Duhovima (03.12.2017.) Njegovo Preosveštenstvo episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Manastiru Svete velikomučenice Nedelje u Oćestovu. Današnja jevanđeljska pouka dolazi nam iz priče o bezumnom bogatašu kome njiva beše rodila veliki rod, te on odluči da sruši žitnice koje je imao do tada, jer u njih nije mogao da stane čitav rod i i sagradi nove. Tada reče sam sebi: „Dušo, imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine, počivaj, jedi, pij, veseli se“. Na to ga Gospod opomenu rečima: „Bezumniče, ove noći tražoće dušu tvoju od tebe, a ono što si pripremio čije će biti? Tako biva onome koji sebi stiče blago, a ne bogati se Bogom“. Priča iz današnjeg Jevanđelja ne odnosi se samo na bogataše, već na sve nas i na svakoga ko ne razmišlja o Bogu i bližnjima već samo o sebi i svom uživanju. „Niko ne spori da su nam ovozemaljska dobra potrebna za život, ali treba da mislimo i o Bogu i o tome kakav ćemo odgovor dati kada izađemo pred lice Božije za sva svoja dela“, poručio je episkop Nikodim. Na današnjoj Svetoj liturgiji u čin sveštenika rukopoložen je namesnik oćestovačkog manastira jerođakon Kirijak (Vranješević). „Kirijak sada započinje svešteničku službu koja je najuzvišenija služba na svetu. Na prvom mestu treba da, svakodnevno slaveći Gospoda, moli za spasenje čitavog sveta, a na drugom mestu da se trudi da pomogne svakoj duši napaćenoj i uniženoj. On treba da u svakom trenutku bude na raspolaganju svakome ko se nalazi na muci i ima duhovnu potrebu za sveštenikom“ , rekao je vladika i poželeo da mu Gospod da snage da podnese to veliko breme koje preuzima na sebe.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SMILČIĆU

Njegovo Preosveštenstvo episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (26.11.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Smilčiću. Kao i prethodnih godina u prvu nedelju nakon praznika Svetog Arhangela Mihaila verni narod ovoga kraja okupio se u njemu posvećenom hramu uz svoga episkopa. Na današnjoj liturgiji čuli smo deo iz Jevanđelja koji govori o zapovestima Božijim. Naime, jedan je zakonik upitao Gospoda šta treba činiti kako bismo zadobili život večni, jer su u to doba postojale velike rasprave o tome koje zapovesti ljudi treba da poštuju da bi nasledili Carstvo Nebesko. Tada ga Gospod upita kako on čini, a on mu odgovori da su dve najveće zapovesti: „Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom“ i „Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe“. Na to mu Gospod reče: „Pravo si odgovorio, to čini i živećeš“. „Po reči Gospodnjoj samo to treba i da radimo, da volimo Gospoda svim srcem svojim, da mu se molimo svakog dana i kroz svoga bližnjega vidimo i Njega, jer se samo jedni kroz druge približavamo Bogu i spasavamo“, poručio je vladika. To vidimo i iz jevanđeljske priče o milostivom Samarjaninu koji je, iako neznabožac, jedini pokazao milost prema ranjeniku koga su i sveštenik i levit zaobišli i ne pogledavši ga. Naš odnos prema drugima preslika je našega odnosa sa Bogom i upravo zbog toga nikakva zemaljska titula ne može nas Njemu približiti kao što to može ljubav koju iskažemo brema bližnjem svome. „Na to da činimo milost i volimo jedni druge pozvani smo i mi, ta reč Gospodnja nas obavezuje kroz dve najveće zapovesti iz Zakona“, rekao je episkop Nikodim i dodao da je život u miru i ljubavi sa bližnjima jedan od preduslova za učestvovanje u životu Crkve.

HRAMOVNA SLAVA MANASTIRA KRKE

Na veliki praznik Svetog Arhangela Mihaila (21.11.2017.) u manastiru Krki tradicionalno je proslavljena hramovna slava, a Njegovo Preosveštenstvo episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Ovaj dan takođe je uveličao radostan događaj rukopoloženja monaha manastira Svete velikomučenice Nedelje u Oćestovu, oca Kirijaka (Vranješevića) u čin đakona. U svojoj besedi nakon liturgije episkop Nikodim je poželeo srećnu slavu svojoj Krčkoj bratiji i svima koji danas slave ime ovoga velikog svetitelja, a ocu Kirijaku čestitao rukopoloženje. „Za načelnika i vojvodu svih devet anđelskih činova postavljen je Sveti Arhangel Mihailo. On je u vreme Sataninog pada u gosrdost predvodio „mnoštvo vojske nebeske“ govoreći da smerno stojimo pred Tvorcem našim i ne pomišljamo na ono što je protivno Bogu i pevajući radosnu i veličanstvenu pesmu koja slavi Gospoda. Takva je njegova vera i na nju mi treba da se ugledamo težeći svakodnevno da se upodobimo Gospodu“, rekao je episkop Nikodim. On je naglasio da je protivno Gospodu biti u zavadi sa svojim bližnjima, ne pomagati im u nevolji i ne dolaziti redovno u crkvu na molitvu.“Mi treba da živimo u miru i ljubavi sa svima, da pomažemo i nosimo bremena jedni drugima. Treba da postimo kako naša Sveta Crkva propisuje i dolazimo na Svetu liturgiju. To je taj minimalan trud koji Bog od nas traži, a nama je često teško i naporno to da činimo, ali nas On i takve voli i prihvata sa ljubavlju u svoj zagrljaj, ako mu pokažemo i najmanju volju i želju da i mi Njega prihvatimo i da Mu na tu ljubav ljubavlju uzvratimo“, poručio je vladika.

HRAMOVNA SLAVA U KONjEVRATIMA

Njegovo Preosveštenstvo episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (08.11.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Konjevratima. Na ovaj dan, kada proslavljamo spomen Svetoga velikomučenika Dinitrija Solunskog, mnoštvo vernog naroda okupilo se u hramu posvećenom ovom velikom svetitelju. Sveti Dimitrije rođen je od visokorodnih i veoma pobožnih roditelja koji su ga prvo učili istinama vere i pobožnosti. Kako su živeli u vreme strašnih gonjenja hrišćana i nisu mogli javno da ispovedaju svoju veru, imali su u svom domu skrivenu jednu malu kapelu u kojoj su se svakodnevno molili Gospodu. Ubrzo nakon što je Sveti Dimitrije postao punoletan njegovi roditelji su se upokojili, a car Maksimilijan ga je postavio za carskog namesnika čitave solunske oblasti. Upućujući ga u novu dužnost rekao mu je da mora da čuva otačastvo i progoni hrišćane i svakoga ko se moli Gospodu Raspetome. Uprkos tome, Sveti Dimitrije počeo je javno da ispoveda svoju veru i tako privodi mnoge neznabožce u hrišćanstvo. Kada je za to čuo bezbožni car, on naredi da ga bace u tamnicu. Tamo se Svetom Dimitriju javio Anđeo Gospodnji sa rečima: „ Mir ti, stradalče Hristov, budi hrabar i krepak!“ On mu je na to odgovorio: „Radujem se Gospodu i veselim se Bogu Spasu mome!“ Dok je Sveti Dimitrije boravio u tamnici, car Maskimilijan je priređivao gozbe i razne okrutne igre u kojima je njegov favorit Lije ubijao svoje protivnike bacajući ih na koplja i tako ostavljajući da umru u mukama. Na taj način su postradali mnogi nevini hrišćani, a kada je to video Nestor, mladi učenik Svetog Dimitrija on odluči da krene u borbu protiv Lija. Kada je došao kod Svetog Dimitrija po blagoslov on mu je prorekao pobedu posle koje će ipak postradati za Hrista. I zaista Nestor sa Božijom pomoći pobedi okrutnog Lija, a car ogorčen zbog njegove smrti naredi da se poseče mučenik Nestor. Znajući da je Sveti Dimitrije odovoran za postupak svoga učenika on naredi da i njega pogube i to tako što će ga izbosti kopljima. Tako i postrada Sveti Dimitrije u molitvi, a njegovo telo koje je bilo bačeno na zemlju uzeli su hrišćani i dostojno sahranili na mestu gde danas stoji velelepni hram posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju u Solunu. „Naše doba izgleda mnogo drugačije nego što je bilo doba u kome je on živeo, ali u suštini nije mnogo drugačije u odnosu prema hrišćanima. Naša stradanja ogledaju se najviše u tome što smo se otuđili jedni od drugih i najveći trud treba da uložimo da prevaziđemo te razdore“, rekao je Episkop Nikodim i dodao da to možemo postići ugledajući se na mučenike i svetitelje naše Svete Crkve. „Carstvo Nebesko možemo da zadobijemo samo, po ugledu na Svetog velikomučenika Dimitrija, uzdajući se u ljubav Božiju i prebivajući u ljubavi i miru sa svojim bližnjima, pa samim tim i sa sobom i sa Bogom“, poručio je on i čestitao svim vernicima koji danas slave.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (05.11.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Svetog Spasa u Šibeniku. Tom prilikom čuli smo odeljak iz Jevanđelja po Luki u kome se nalazi priča o bogatašu i Lazaru. Ona opisuje dva čoveka koja žive jedan pored drugoga, ali su ustvari toliko udaljeni da ih je u ovom i u onom životu delila „provalija velika“. U ovozemaljskom životu bogataš se oblačio u skerlet i svilu, dok je ubogi Lazar ležao pred njegovim vratima gnojav pokušavajući da utoli glad mrvama koje su padale sa trpeze bogatoga. Ova se slika menja u trenutku kada nastupa smrt za obojicu, jer u smrti nema bogatog i siromašnog, već su u njoj svi jednaki. Po smrti Lazarevoj, kako nam to svedoči Jevanđelje, „anđeli ga odnesoše u naručje Avramovo“, a kada umre bogataš „sahraniše ga i u paklu nalažaše se u mukama“. Bogataš je na zemlji živeo u blagostanju, uživanju i u velikom veselju provodio dane svoje. Zaboravio je na siromašne, a kroz to i na Boga, jer po nepisanoj reči Gospodnjoj „ko je video brata svoga, video je Boga svoga“. Zbog toga je u smrti primio platu po svojoj zasluzi i videvši Lazara u naručju Avramovom molio ga je da se smiluje na njega i pošanje Lazara da umoči svoj prst u vodu i rashladi mu jezik, jer se muči u plamenu. Na to mu Avram odgovara: „Sinko, seti se da si ti primio dobra svoja u životu svome, a tako i Lazar zla; sada se pak on teši, a ti se mučiš. I povrh svega postavljena je međi nama i vama provalija velika da oni koji bi hteli odovud k vama preći ne mogu, niti oni otuda k nama prelaze“. U ovom delu priče vidimo da je nemoguće preći sa jedne na drugu stranu kada se napusti ovaj život. Prema rečima Svetog Jovana Damaskina to nije tako zato što je nemoguće pokajanje posle smrti, jer Bog iz čovekoljublja svog ne može da ne pimi pokajanje svakog čoveka u svakom tenutku; već zato što čovek koji je opterećen stvarima ovoga sveta to ne želi, nego želi i dalje da uživa na način kako je uživao na ovome svetu. Od mnogih priča i pouka koje nam je Gospod ostavio, jedino se u ovoj pominje ime jenog od učesnika, siromašnog Lazara. Samo ime Lazar ima značenje „Bog je pomoć“ ili „Bog je pomogao“ što nam govori zašto ga je Gospod pomenuo u ovoj priči. Carstvo Nebesko možemo da zadobijemo samo uz Božoju pomoć i tako prevaziđemo „provaliju veliku“ između njega i ovozemaljksog života. Možemo ga zadobiti samo prizivajući ime Božije svakim trenutkom života svog sa nadom da će nam se smilovati i udostojiti nas „naručja Avramova“.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U KRKI

Njegovo Preosveštenstvo episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u utorak (31.10.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Na ovaj dan proslavljamo imena velikih ugodnika Božijih, Svetog Luke, apostola i jevanđeliste i Svetog Petra Cetinjskog.

POKLONIČKO PUTOVANjE VERNIKA IMOTSKE PAROHIJE

Blagoslovom Episkopa dalmatinskog Nikodima vjernici imotske parohije po tradiciji staroj više od jednog vijeka putovali su 27. i 28. 10. na poklonjenje svetinjama u Crnu Goru i Hercegovinu. Posjetili su manastir Dajbabe i pomolili se Svetom Simeonu, a zatim nastavili do Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici. U večernjim satima stigli su do manastira Ostroga gdje su konačili i imali priliku da priđu ćivotu i cjelivaju mošti Svetog Vasilija. Pri povratku kući posjetili su i manastir Tvrdoš, pored Trebinja u Hercegovini. Kao ranijih godina i ovaj put zajedno sa svojim komšijama pravoslavnima, svetinjama se poklonilo nekoliko rimokatolika iz Imotske krajine, sve u hrišćanskoj ljubavi. Ovim putem se zahvaljujmo našim domaćinima koji su nas primili i dočekali kao svoje, sa puno ljubavi i pažnje.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (15.10.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Današnji praznik posvećen je Svetom Andreju Jurodivom, svetitelju koji se blagošću svojom udostojio predivnih viđenja sile i slave Božije. Sveti Andrej bio je kao rob kupljen od strane bogataša Teognosta u Carigradu, u vreme cara Lava Mudroga, sina cara Vasilija Makedonca. Andrej beše krasan mladić telom i dušom. Teognost zavoli Andreja i dade ga da se uči pismenosti. Andrej se usrdno Bogu moljaše i s ljubavlju crkvene službe pohođaše. Poslušavši neko nebesno javljenje on se reši na podvig jurodstva Hrista radi. I jednom kad ode na bunar za vodu, on iscepa na sebi odelo i nožem iseče, pa se napravi lud. Ožalošćen time gospodar mu Teognost sputa ga u lance i odvede u Crkvu Svete Anastasije Uzorešitelnice, da mu se čitaju molitve. No kako se Andrej ne popravi u očima gospodara svoga, pusti ga ovaj u slobodu kao umobolnog. Andrej sveti danju se pravljaše lud, a noću po svu noć se Bogu moljaše. Živeo je bez krova i utočišta. Noćevao je na polju, išao polunag, u jednoj izdrtoj haljini, jeo je malo hleba kad bi mu dobri ljudi udelili. Od onoga što je primao on je delio prosjacima i to kad bi im dao izrugao bi ih, da mu ne bi blagodarili. Jer svu nagradu očekivaše Andrej sveti samo od Boga. Zato se i velika blagodat Božja useli u njega, te je mogao prozirati u tajne ljudske, viđati angele i demone, odgoniti demone od ljudi, ispravljati ljude od greha. Imao je predivna viđenja Raja i najviših nebeskih Sila; video je Gospoda Hrista na prestolu slave; video je, sa svojim učenikom Epifanijem, Presvetu Bogorodicu u crkvi Vlaherni kako odeždom svojom pokriva rod hrišćanski; čuo je na nebesima reči neiskazane, koje nije smeo ljudima ponoviti. Posle nečuveno teških podviga upokojio se 911. god. i preselio u večnu slavu Gospoda svoga.

HRAMOVNA SLAVA U KNINU

Na praznik Pokrova Presvete Bogorodice (14.10.2017.) Njegovo Preosveštenstvo episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kninu. U svetom hramu posvećenom upravo ovom prazniku danas se okupilo mnoštvo vernika da bi uz svoga novog vladiku zablagodarili i uzneli zajedničku molitvu Gospodu. Uz čestitke povodom hramovne slave episkop Nikodim izrazio je nadu da će se zajedno sa vernim narodom mnogo godina okupljati oko prestola i slaviti Vaskrslog Gospoda. "Episkopska služba je da se ljudi privode spasenju i utvrđuju u Istini, veri i pobožnosti. Zato ću se truditi da vam što češće dolazim i da vas obilazim", poručio je on. Današnji praznik posvećen je Presvetoj Bogorodici i divnim svetiteljima koji su u to doba svojim podvigom pred gospodom imali taj dar da vide slavu Božiju. Prvog oktobra 911. godine po starom kalendaru služilo se svečano noćno bdenije i negde oko 4. časa po ponoći jedan divni svetitelj vido je kako se Nebo otvara i dolazi Presveta Bogorodica držeći u ruci pokrov okružena mnogim svetiteljima da se moli za čitav svet. Taj svetitelj bio je Sveti Andrej Jurodivi, a pored njega stajao je njegov učenik Epifanije kome je on još pri prvom susretu prorekao da će biti arhiepiskop. Kada ga je Sveti Andrej upitao da li je i on video Presvetu Bogorodicu on mu odgovori: "Jesam, oče i užasnuh se". On se uplašio od siline viđenja, od slave i veličine u kojoj je ugledao slavnu Vladičicu kako se silno moli za spasenje ovoga sveta. "Pouka ove divne priče je da i mi treba da se pouzdamo u molitve i zastupništvo Presvete Vladičice naše Bogorodice i da se neprestano molimo njoj da nam pomogne u svakom trenutku našeg života, jer je ona naša najveća zastupnica pred Prestolom Svevišnjega", poručio je episkop dalmatinski.

PRVA ARHIJEREJSKA LITURGIJA NOVOG EPISKOPA DALMATINSKOG

Uz sasluženje časnog sveštenstva i bogoljubivog monaštva eparhije dalmatinske, Njegovo Preosveštenstvo episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (08.10.2017.) svoju prvu Svetu Arhijerejsku Luturgiju. U Sabornom hramu, u kome je prošle nedelje ustličen i hirotonisan, episkop Nikodim uputio je mnoštvu prisutnih parohijana srdačan pozdrav i izrazio nadu da je velika radost i blagodat Duha Svetoga koja se na njega izlila tom prilikom ujedno i radost svih naših vernika. Ovo sveto sabranje upotpunili su svojim pojanjem učenici krčke bogoslovije, a jevanđeljska priča koju smo imali prilike da čujemo ostavila je snažnu poruku svim prisutnima. U svojoj besedi nakon svete službe episkop Nikodim osvrnuo se upravo na tu poruku i kroz tumačenje priče o čudesnom ribolovu i pozivu trojice apostola pokušao da nam približi njeno značenje. Nakon neuspešnog ribolova Gospod reče ribarima da još jednom zabace svoje mreže, a oni ga bez pogovora poslušaše, iako se nisu nadali ulovu. Tada Hristos učini čudo i mreže se prepuniše ribom. Od zaprepašćenja apostol Petar pade na kolena moleći. "Iziđi od mene Gospode, jer sam čovek grešan". Time su budući apostoli pokazali da su poslušni i da imaju vere u Njega, pa samim tim i da su dostojni poziva koji će im Gospod uputiti. On im tada reče da se ne plaše, jer će od sada biti lovci koji će loviti ljude po Jevanđelju koje propoveda onaj ko ih je pozvao da budu Njegovi učenici. Episkop Nikodim objasnio je da težište ove priče jeste u neposrednom i primerenom odazivu na božanski poziv, nakon kojeg među apostolima nije više bilo oklevanja, niti premišljanja. "Još treba istaći da je Gospod učinio prvi korak pozvavši apostole, a u tome se ogleda sav odnos Boga prema svetu, jer On ne čeka da se čovek njemu obrati da bi delovao, već se On približava ljudima kako bi im izašao u susret i spasao ih. To je najveća ljubav Božija koja se izliva nad svima nama", poručio je episkop dalmatinski.

Prisupna beseda Episkopa dalmatinskog Nikodima

Vaša Svetosti, bogoljubiva braćo Arhijereji, časno sveštenstvo i hristočežnjivo monaštvo, draga braćo i sestre,
Stojeći smerno sa strahom i trepetom u ovom sveštenom trenutku želim da zablagodarim Trojedinome Bogu, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, Trojici u Jedinici, što me je udostojio ove velike i strašne Tajne koja se izvršila nada mnom, da ja nedostojni i mali u svemu, budem hirotonisan u čin episkopa i ustoličen u tron episkopa dalmatinskih.
Blagodarim Gospodu Bogu i što me je udostojio da se rodim u srpskoj pravoslavnoj porodici u prelepom gradu Zadru, jednom od ukrasa Dalmacije, gradu sa najlepšim zalaskom sunca, sa pogledom na sinje more, gradu koji je po Konstantinu Porfirogenitu dobio naziv po tome što je stariji i od samog Večnog Grada.
Blagodarim Mu i što me je odveo i u srpsku Toskanu, brdovitu i zelenu Šumadiju, gde sam proveo zaista prelepe godine svoga detinjstva u selu Šuljkovcu pored Jagodine, a posle i u samoj Jagodini, premda smo tamo stigli usled nemilih događaja koji su se desili u ovim krajevima na zalasku prošlog veka.
Blagodarim Mu i na životu u Sremskim Karlovcima, u Bogosloviji Svetog Arsenija Sremca. Zavolio sam i te Sremske Karlovce, za koje me vežu i radosna i tužna sećanja, više radosna nego tužna. Zavoleo sam ih ja „sokole dalmatinče“, te „Karlovce mesto moje drago“ u koje „kao detence došao sam“ tamo i tada „igra beše jedino mi blago“, ali zaista, zaista, jedino mi blago. Uvek im se i sada rado vraćam. I u Sremskim Karlovcima, na tim padinama divne Fruške Gore, stekao sam prijatelje i braću za večnost. Hvala im na tome!
Blagodarim Gospodu i na životu u drevnoj Jeladi, u gradu Solunu, gradu koji je princeza svih gradova na Balkanu. Divan je taj grčki narod koji je sa nama zajedno prolazio sve golgote i stradanja i uvek su nam, sa njima svojstvenom radošću i neposrednošću, bili istinska braća i prijatelji. Zahvalan sam Bogu što sam tokom svojih studentskih dana imao privilegiju da ih upoznam prebivajući među njima i živeći njihovu radost i gostoljublje.
Blagodaran sam i na najdrevnijem od svih gradova, Večnom Gradu Rimu, natopljenom krvlju mučenika, gradu u kome se na svakom koraku oseća duh drevnog hrišćanstva. Boravak u njemu za vreme mojih studija bio je veliki dar od Boga i neprocenjivo životno iskustvo.
Zaista su čudni putevi Gospodnji!
Živeći u tim mediteranskim zemljama, prelepoj i drevnoj Jeladi koja odiše pravoslavnim hrišćanstvom, i isto tako prelepoj i iznad svega kulturom i umetnošću prebogatoj Italiji, sve više i više mogu da razumem i moju milu Dalmaciju, kako je nazivao veliki Vladika Milaš. Tu se upravo susreću Istok i Zapad, nadasve bliski nam mediteranski Istok, ali i isto tako bliski nam mediteranski Zapad. Prožimanja dveju velikih kultura na ovim prostorima, najekspresivniji izraz, za mene lično, projavilo je u jednoj od najlepših pesama ispevanih mojoj miloj Dalmaciji, koju je sa ljubavlju ispevao sin ovog grada u kome se sada nalazimo, veliki Nikolo Tomazeo ili Nikola Tomašević: „I uliće ti i u umorne žile, novu snagu, i ti, pružajući desnicu Italiji, i levu ruku Heladi, spajaćeš ih u sveto kolo ljubavnih zagrljaja“.
Nadam se da će moje životno iskustvo u tim zemljama biti na korist upravo Crkvi u mojoj rodnoj Dalmaciji, gde sada postajem onaj koji predsedava Sabranjem u Telu i Krvi Gospoda, među vernim Dalmatincima, i koja je na svome hodočašću tj. na proputovanju kroz ovaj „svet koji u zlu leži“ (1Jn 5, 19) ka Carstvu Nebeskom.
Dalmacija je siromašna zemlja, kamenita i štura, zemlja gorštaka, čuvenih morlaka, koji su naučili da iz kamena i od sunca, divnih reka, kao što je plava Krka, ali i iz sinjeg mora, izvuku sve što mogu. A ovako ih je opisao Dositej Obradović na svojim proputovanjima kroz ove krajeve: „svi su to trudoljubivi, dobri, pravdoljubivi i pošteni ljudi“, dobrotu tih ljudi „niti je čuti na svetu niti videti!“ To su moji Dalmatinci!
To je zemlja koja je iznedrila Janković Stojana i Iliju Smiljanića, uskočke morlačke junake naše slavne istorije.
Zemlja koja je ispevala najlepšu narodnu baladu Hasanaginicu, koju je zapisao u Imotskom čuveni putopisac Alberto Fortis na svojim proputovanjima kroz Primorje i morlačke krajeve, pa je tom prilikom posetio i manastir Aranđelovac ili kako ga mi sada zovemo manastir Krku, i posvedočio divnom gostoljublju pravoslavnih monaha koji se podvizavaju iznad reke Krke.
Zemlja koja je dala jednog Simu Matavulja, koji je kroz svoju pripovetku Pilipenda ispričao svu tragediju naroda ovoga kraja i posvedočio pravoslavnu veru ovih ljudi u dve kratke rečenice: „Ja se uzdam u moga srpskoga Rista! Ako će mi pomoći, hvala mu, ako neće i onda mu hvala, jer mi je sve dao, pa mi sve može i uzeti, i dušu!“
Kroz istoriju su se na tronu ove drevne i apostolske eparhije nalazili veliki i znameniti jerarsi Naše Svete Crkve kojima blagodarim za sve što su učiinili za ovu apostolsku eparhiju. Pomenuo bih ovde narodnog vladiku Simeona Končarevića, potonjeg patrijarha Josifa Rajačića, najvoljenijeg od svih dalmatinskih episkopa Stefana Kneževića, čuvenog kanonistu Nikodima Milaša koji je po svoj vaseljeni proneo dobro ime ovog sveštenog trona, prognanika i izgnanika Irineja Đorđevića, episkopâ u teška vremena posle II svetskog rata Stefana Bocu i Nikolaja Mrđu, i na kraju svedoka ovih naših vremena Episkopa novogračaničkog-srednjezapadnoameričkog Longina i mog direktnog prethodnika Episkopa zvorničko-tuzlanskog Fotija.
Blagodaran sam i Vama Vaša Svetosti i Svetom Arhijerejskom Saboru što ste mene nedostojnog koji nemam sa čim da se pohvalim sem slabostima i gresima svojim izabrali za episkopa i to za prvog episkopa Dalmatinca u Dalmaciji nakon 106 godina, upravo posle velikog i nadaleko čuvenog vladike Nikodima Milaša.
Na ovome svetome mestu želim da se zahvalim i mojim roditeljima, Predragu i Kseniji, koji sada nisu ovde sa nama, ali verujem da se raduju u Gospodu ovom sveštenom događaju u naseljima gde pravednici prebivaju. Zahvalan sam im što su me učili veri i pobožnosti, ali i iskrenosti, da budem to što jesam i pred Bogom i pred ljudima. A najviše sam im zahvalan, naročito majci Kseniji, na ljubavi, brizi i svim radostima koje su mi pružili za svoga života. Svaki trenutak proveden sa njima vredan je mog radovanja, sećanja i blagodarenja Bogu na njima. Večan im spomen!
Ovom prilikom želim da se setim u mojim molitvama i mojih divnih stričeva, Nenada i Momčila, pravih Dalmatinskih Srba, koji su svaki trenutak svog života posvetili svom rodu u Dalmaciji, širenju naše kulture i očuvanju narodnog identiteta. Stric Nenad me je od malih nogu naročito učio ljubavi prema mome srpskom narodu i prema knjizi, na čemu sam mu ponajviše zahvalan. Večan i njima spomen!
U ovome trenutku želim posebno da se zahvalim i svom duhovnom ocu, Episkopu zvorničko-tuzlanskom g. Fotiju, koga sam i nasledio na sveštenom tronu mučeničke i raspete Dalmacije, a ima li veće radosti nego da sin nasledi oca po rečima Sv. Grigorija Bogoslova. Po rečima njegovim on je došao u Dalmaciju zatekavši apokaliptičnu pustoš i sve srušeno ali je tako dobro upravljao slovesnim stadom i vinogradom Gospodnjim da je i ta apokaliptična pustinja procvetala kao krin (Is 35,1-2). Hvala mu na tome! A najviše mu se zahvaljujem što je mene trpeo, moju divlju i neukroćenu dalmatinsku prirodu koju je najbolje opisao blaženi Jeronim rečima: „Oprosti mi, Bože, što sam Dalmatinac!“
Blagodaran sam i Njegovom Preosveštenstvu Episkopu bačkom g. Irineju na iskazanoj brizi i ljubavi koju mi je bezuslovno pružao, ali ne samo meni, nego još i više prema mojoj sestri Danici. Neka mu Gospod podari mnoga i blaga leta!
Takođe, blagodarim i Njegovom Visokopreosveštenstvu Mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom g. Porfiriju na nesebičnoj pomoći i podršci koju mi je pružao dok sam bio iguman manastira Krke. Nadam se da ćemo nastaviti saradnju u bratskoj ljubavi i da ćemo zajedno da svedočimo Raspetog i Vaskrslog Gospoda na ovim prostorima.
Blagodarim i koviljskome bratstvu jer su mi bili prvi dodir sa monaštvom i za njih mogu samo da kažem rečima iz Starečnika: „ja nisam monah, ali sam barem video monahe“.
A šta da kažem u ovome trenutko o mojoj bratiji krčkoj?! Njihova ljubav i trpljenje se ne da iskazati rečima kao ni moja zahvalnost. Krka je čudo i oni se trude svakim trenutkom svoga života da to čudo svetli pred ljudima kao kandilo vere. Kako je skoro rekao jedan od mojih prethodnika, Vladika Longin: „ako je Žiča srpska priča po reči Svetog Vladike Nikolaja, onda je Krka srpska priča za Pravoslavne Srbe u Dalmaciji“, a ja mogu da kažem da je Krka velika priča, čudo i mesto okupljanja i sabiranja za sve ljude dobre volje, nebitno koje vere i nacije bili.
Zahvalan sam i mojoj sestri Danici, mada sam njoj trebao da se zahvalim na prvom mestu, jer mi je pružala ljubav i podršku kroz sve ove godine. Da nije bilo nje i njene podrške teško da bih mogao da izdržim sva iskušenja u životu do ovoga trenutka. Hvala joj na svemu!
Pored nje, moram da zablagodarim i divnoj i pobožnoj porodici Morača, Aleksandru i Zagorki, iz Prijepolja, nastanjenoj u Novom Sadu. Zahvalan sam im jer su primili moju sestru Danicu u svoju porodicu kao rod najrođeniji, a i o meni su iskazivali nesebičnu ljubav i brigu. Hvala im na svemu i neka im Gospod podari svakog blagoslova!
Ovde moram i želim da zablagodrim i svim mojim prijateljima, a oni, svako ponaosob će se prepoznati i uzradovati sa mnom, tiho, bez potrebe da im imena pominjem, jer to je tajna prijateljske ljubavi. Oni su „biseri rasuti po celom svetu”, a ne samo od Vardara do Triglava. Blagodarim Bogu što me je blagoslovio takvim prijateljima. Od njih mogu samo zaiskati oproštaj i da me se i dalje sećaju u molitvama.
Na kraju bih rekao i nešto o programu svog arhijerejskog rada. Služba episkopa se sastoji u tome da on prebiva u Istini i propoveda Jevanđelje svakim svojim dahom. Utvrđujući svaku dušu poverenu mu u veri i pobožnosti, prinoseći evharistijski Prinos za njihovo spasenje. Episkop se nalazi na „mestu” i ”po obličju” Hristovom po rečima Sv. Ignjatija Bogonosca. Na tom i takvom mestu pozvan je da služi svima, i da se razapinje za mnoge po rečima Gospodnjim: „Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i dade život svoj u otkup za mnoge” (Mt 20,28). Trudiću se upravo da služim „najmanjoj braći Njegovoj” (Mt 25, 40) sabirajući sve i svakoga, i gladne i žedne, napuštene i unižene, siromašne i bogate.
U odnosima prema sveštenstvu i monaštvu ravnaću se uvek prema rečima iz 16. kanona IV Vaseljenskog Sabora: „određujemo pak da mesni episkop ima pokazati čovekoljublje prema njima” i trudiću se da im ne budem i ja na teretu pored njihove odgovorne službe, nego upravo da iskazujem očinsku brigu i ljubav.
Sa predstavnicima Rimokatoličke crkve na ovim prostorima trudiću se da održavam dobrosusedske kontakte i odnose.
Isto tako trudiću se da doprinesem pomirenju i saživotu na ovim prostorima. Moji preci su vekovima živeli u ovim krajevima boreći se i sukobljavajući se kako sa kamenitom i šturom zemljom, jedući hleb u znoju lica svoga tako i sa drugim nevoljama, ali uvek prevazilazeći sve i nalazeći načina da ostanu i opstanu ovde.
Za mene su jedino merilo u svedočenju Reči Božije reči apostola Pavla „Svima sam bio sve ne bih li nekoga zadobio za Hrista” (1Kor 9,22). I svaki je čovek vredan da čuje Reč Božiju, jer u Gospodu smo svi jedan čovek i samo čovek i tu nema više ni „Judejca ni Jelina” (Gal. 3,28), ni Srba ni Hrvata. U eshatonu ćemo svi izaći jednaki pred Lice Božije i svakome će se suditi po delima njegovim jer „On nije daleko ni od jednoga od nas” (Dap 17,27).
A sve vas ovde sabrane molim da da me pominjete u molitvama da mi Sveblagi Gospod da snage da dobro upravljam poverenom mi eparhijom i da mogu i ja kada izađem pred Gospoda da se pohvalim rečima: „dobar rat ratovah, trku završih i veru održah. Sad me čeka vijenac pravde, koji će mi u onaj Dan dati Gospod, ali ne samo meni, nego svima koji sa ljubavlju očekuju Dolazak Njegov” (2Tim 4,7-8). Amin.

preuzeto sa: http://www.spc.rs

UstoliČen Episkop dalmatinski g. Nikodim (Kosović)

Patrijarh srpski g. Irinej uveo Preosvećenog g. Nikodima (Kosovića)
u tron Episkopa dalmatinskih

U nedelju, 1. oktobra 2017. godine, na dan Svetog Evmenija Gortinskog i Svete mučenice Ariadne, pre svete arhijerejske Liturgije u Sabornom hramu Uspenja Presvete Bogordice u Šibeniku, novonarečeni Episkop dalmatinski g. Nikodim izložio je svoje ispovedanje pravoslavne vere, odgovarajući na pitanja Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja i arhijereja. Na molitvu okupljeni sveštenici, monasi i blagočestivi narod sa divljenjem su slušali novog arhijereja i duhovog učitelja kako precizno izlaže učenje Pravoslavne Crkve.

Svetu arhijerejsku Liturgiju, potom, služio je Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej uz sasluženje visokopreosvećene gospode mitropolitâ: crnogorsko-primorskog Amfilohija i zagrebačko-ljubljanskog Porfirija i preosvećene gospode episkopa: bačkog Irineja, vranjskog Pahomija, šumadijskog Jovana, braničevskog Igantija, zvorničko-tuzlanskog Fotija, mileševskog Atanasija, gornjokarlovačkog Gerasima, kruševačkog Davida, slavonskog Jovana, bihaćko-petrovačkog Sergija, bregalničkog Marka i stobijskog Davida, kao i brojnim sveštenicima i đakonima.

Sam čin hirotonije, odnosno rukopoloženja, otpočeo je, po osveštanoj drevnoj liturgijskoj praksi, pre čitanja apostola, trokratnim ophođenjem oko časne trpeze. Potom se novoposvećeni episkop Nikodim obukao u sakos, koji podseća na odeću u koju je bio obučen Isus Hristos, da bi ga neprijatelji porugali; kao i omofor, simvol arhijerejske duhovne i crkvene vlasti, sa izvezena četiri krsta, kojim vladika Nikodim simvolično ispoveda da je spreman sledi Hristovu žrtvu.

Svetejši Patrijarh g. Irinej mu je zatim predao arhijerejski krst, panagiju, koja će vladiku Nikodima uvek podsećati da je dužan da u srcu nosi Gospoda Isusa Hrista uzdajući se u milost i pomoć Presvete Bogorodice; i mitru, carski ukras koji arhijerej nosi zato što na bogosluženju ikonizuje Cara careva Isusa Hrista.

Episkop Nikodim je zatim zauzeo mesto među arhijerejima u utvrđenom litugrijskom poretku i učestvovao u služenju svete Liturgije.

Na kraju službe, izvršen je čin ustoličenja. Uvodeći vladiku Nikodima u tron episkopa dalmatinskih, Svetejši Patrijarh g. Irinej mu je predao žezal kao simvol arhipastirske vlasti i upravljanja stadom Hristovim u bogomspasavanoj Eparhiji dalmatinskoj.

-Dragi brate, novi vladiko Nikodime! Dolazite na drevnu i slavnu eparhiju čiji su se predvodnici trudili da liče na svoje velike predhodnike. Dolazite na eparhiju koja je u našem vremenu, nažalost, mnogo postradala. U eparhiju gde danas živi samo ostatak našeg naroda. Vaš je zadatak veoma veliki: da prikupite raštrkano stado Božje i nastavite da obnavljate duhovni hrišćanski život i da na tome sa svim zajedno zidate zajedničku budućnost. Neka Vam Gospod da snage i mudrosti da upravljate eparhijom svojom ljubavlju, jer je ljubav ona najmoćnija sila koja upravlja svetom. Neka Vas ispuni ljubav Hristova, neka Vam Gospod bude putovođa. Ugledajte se na svoje predhodnike i nastavite njihovim putem na radost Crkve i svih nas. Neka Vam Gospod bude na pomoći i jedini rukovoditelj u životu, poručio je patrijarh Irinej i dodao:

-Vi živite ovde kao maleno stado u nama bliskoj državi sa braćom katolicima od kojih očekujemo, pre svega od predstavnika Crkve, da čujemo reči jevanđelske, reči mira i ljubavi; da kao hrišaćni jedni prema drugima pokažemo ljubav i uvažavanje. To je prvi korak, jer Gospod traži i od svih nas da ljubimo jedni druge, jer svi nosimo lik Božji u sebi. U svakome od nas bez obzira na poreklo i boju kože prisutan je Gospod i sve što jedni drugima činimo - činimo Gospodu svome.

Svečanostima narečenja i ustoličenja Episkopa dalmatinskog g. Nikodima prisustvovali su izaslanik predsednika Republike Srbije g. Aleksandra Vučića dr marko Nikolić, ambasador Republike Srbije u Hrvatskoj gđa Mira Nikolić, savetnik Ministra kulture republike Hrvatske g. Miljenko Domijan, nadbiskup splitski g. Marin Barišić, biskup šibenski g. Tomislav Rogić, zadarski župan g. Božidar Longin, žuoan šibensko-kninske županije g. Goran Pauk, gradonačelnik Šibenika g. Željko Burić, gradonačelnik Knina g. Marko Jelić, kao i predstavnici drugih županija i opština sa područja Eparhije dalmatinske, predstavnici javnog i kulturnog života Hrvatske i Srbije.

preuzeto sa: http://www.spc.rs

Narečenje izabranog Episkopa dalmatinskog
arhimandrita g. Nikodima

Sveti Arhijerejski Sabor na ovogodišnjem redovnom zasedanju izabrao je Visokoprepodobnog arhimandrita Nikodima (Kosovića), igumana Svetoarhangelskog manastira Krke, za Episkopa dalmatinskog.

Svečanim činom narečenja u Svetoarhangelskom manastiru Krki, 30. septembra 2017. godine, načalstvovao je Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej, u prisustvu visokopreosvećene gospode mitropolitâ: crnogorsko-primorskog Amfilohija i zagrebačko-ljubljanskog Porfirija i preosvećene gospode episkopa: bačkog Irineja, vranjskog Pahomija, šumadijskog Jovana, braničevskog Igantija, zvorničko-tuzlanskog Fotija, gornjokarlovačkog Gerasima, kruševačkog Davida, slavonskog Jovana, bihaćko-petrovačkog Sergija, bregalničkog Marka i stobijskog Davida.

Čin narečenja novoizabranog episkopa održan je porti drevnog manastira gde je postavljen sto sa časnim krstom i osvećenim darovima, prosforama i čašama vina za načalstvujućeg Patrijarha i svakog od arhijereja koji su učestvovali u ovoj trpezi ljubavi. Pošto je arhimandrit Nikodim pred Patrijarhom, arhijerejima i blagočestivim narodom izjavio da se povinuje volji Svetog Arhijerejskog Sabora koji ga je izabrao za Episkopa dalmatinskog, u manastirskom hramu Svetog arhangela Mihaila večernju je služio novonarečeni arhijerej.

opširnije: http://www.spc.rs

PRAVOSLAVNA EPARHIJA DALMATINSKA

SLAVA MANASTIRA DRAGOVIĆ

Manastir Dragović tradicionalno proslavlja svoju slavu Rođenje Presvete Bogorodice u Nedjelju uoči slave,kako bi se vjerni narod u što većem broju mogao okupiti.
Blagoslovom Presvete Bogorodice sabrasmo se na Svetu Liturgiju i uznesošmo molitve Gospodu i Njegovoj Prečistoj Majci da nas prate i čuvaju na svim putevima našim i kao i do sada sve upravljaju ka našem Vječnom Spasenju,kako bi sjedinivši se sa Gospodom postali nasljednici Carstva Njegovog.
Svetom Liturgijom načalstvovao je otac Ratko Nonković iz Eparhije sremske a sasluživali naši sveštenici iz Dalmacije.
Bratstvo manastira pripremilo je trpezu ljubavi za sve prisutne.

SEDAM VEKOVA SVETINjE KOJA NAS UČI DA PRAŠTAMO

„Danas, na ovaj veliki praznik neću govoriti o zlim vremenima i stradanjima, a bilo ih je. Da ih bar danas zaboravimo. Ovo je vreme blagoslova i praštanja, tome nas uči ova svetinja. Veliki je samo onaj čovek koji je spreman da oprosti i samo onaj narod koji je spreman da prašta“, reči su kojima se Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski (novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski) G. Fotije obratio prisutnima na proslavi 700 godina postojanja manastira Krupe. Na ovaj dan kada praznujemo Uspenje Presvete Bogorodice (28.08.2017.) Svetom Arhijerejskom Liturgijom načelstvovao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko – ljubljanski G. Porfirije, a pored Episkopa Fotija sasluživali su Episkop gornjokarlovački G. Gerasim, Episkop slavonski G. Jovan i Episkop frankfurtski i sve Nemačke (novoizabrani Episkop bihaćko – petrovački) G. Sergije. Govoreći o veličini ovoga dana posvećenog zaštitnici manastira Krupe i čitavog ljudskog roda, Presvetoj Bogorodici, Episkop Fotije podsetio je prisutne na ključne događaje iz njenog žitija. „Ona je od svoje treće godine, kada je odvedena u hram jerusalimski pa sve do šesnaeste godine živela tu, gde se u postu i molitvi pripremala za veliku misiju koju joj je Bog namenio, a to je da bude majka Gospoda našeg, Isusa Hrista. Od dana kada joj se u Nazaretu javio sveti arhangel Gavrilo i kada se ustvari desio praznik Blagovesti, ona postaje Presveta Bogorodica i ona koja će roditi Spasitelja sveta. Nakon Njegovog raspeća ona nije napustila Crkvu već je neprestano sa apostolima propovedala i misionarila i dan danas neprestano brine o svima nama i Crkvi Hristovoj“, rekao je on. Nakon Svete Liturgije prisutne je pozdravio i Episkop Sergije istakavši koliko je teško pronaći prave reči koje bi opisale ovo veliko čudo Božije. „Današnji dan je ustvari drugi Vaskrs, jer danas je Bogorodica uznesena na nebo, ne samo dušom, nego i telom. Preko nje je i naša priroda uznesena i time nam Gospod pokazuje da i mi idemo njenim putem koji je put istine, ljubavi i pravde Božije. Neka je neizmerna slava i hvala njoj i neka Gospod molitvama Presvete Bogorodice utvrdi ovu obitelj i ovu Eparhiju u večnoj ljubavi Božijoj“, poručio je vladika Sergije. Današnji dan nosi dvostruku radost i blagoslov, jer predstavlja i jubilej najstarije dalmatinske svetinje. Pravoslavni Srbi severne Dalmacije podigli su manastir Krupu da sa njima deli sudbinu već sedam vekova. Prvi ktitor manastira bio je sveti kralj Milutin, a u ktitorstvu su ga nasledili sveti Stefan Dečanski, car Dušan, sveta majka Angelina despotica i sveti Brankovići. Svi oni, zajedno sa narodom Krupe, Golubića, Žegara i Obrovca sebe su, kao živo kamenje, ugradli u zidove ovog manastira da bi sa njim večno živeli. „Ovaj je manastir već 700 godina uteha i pribežište i velikim i malim, učenim i neukim, vladikama i vladarima, mnogim putnicima i namernicima koji sve do danas dolaze ovoj svetinji tražeći dublju tajnu života i tračak besmrtnosti. To je ono što Krupa nosi u sebi, u svojoj arhitekturi, freskopisu, riznicama i bogosluženju“, rekao je vladika Fotije i izrazio želju da Krupa i ubuduće bude mesto mira i pomirenja, gde se oružje raskiva u plugove, a narod Božiji zadobija utehu i duhovni mir. Proslava ovog značajnog jubileja sabrala je veliki broj vernika, uključujući mnoge zvaničnike i ljude iz javnog života. Među njima su se našli ambasadorka Srbije u Hrvatskoj Mira Nikolić, predstavnik konzulata Srbije u Rijeci Goran Petrović, izaslanica predsednika hrvatskog Sabora Branka Juričev – Martinčev, sekretar Ministarstva kulture Republike Hrvatske Ivica Poljičak, saborski zastupnik i predsednik SDSS – a Milorad Pupovac, saborski zastupnik Boris Milošević, gradonačelnik Obrovca dr Ante Župan, predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, pomoćnik direktora Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama dr Marko Nikolić, zamenik pokrajinskog sekretara dr Nebojša Kuzmanović, kao i načelnici lokalnih opština. Nakon Svete Liturgije usledio je prigodan kulturno – umetnički program, a potom i trpeza ljubavi za sve prisutne.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je danas (27.08.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Svetog Spasa u Šibeniku. Na ovaj dan se prisećamo Svetog proroka Miheja II, iz plemena Judina, a iz sela Morisi, zbog čega se nazivao Morisićanin. Savremenik proroka Isaije, Amosa i Osije i careva Judejskih Joatama, Ahaza i Jezekije. Izobličavao je poroke naroda svoga i lažne proroke koji prorokovahu za vino i za silovito piće. Predskazao je propast Samarije i Jerusalima koja će doći zato što poglavari njegovi uzimaju mito, sveštenici uče za platu, a proroci njegovi gataju za novce. No od svih njegovih proročanstava najvažnije je proročanstvo o Mesiji, naročito o mestu rođenja Njegova. On je Vitlejem imenovao mestom rođenja Mesije kojemu su ishodi od početka, od vječnih vremena. Ne zna se tačno da li je i ovaj prorok bio ubijen od Jevreja ili je umro mirnom smrću, ali se zna da je bio sahranjen u svome selu i da su mu mošti pronađene zajedno sa moštima proroka Avakuma u vreme cara Teodosija Velikog prema nekom tajanstvenom otkrovenju koje je imao elevteropoljski episkop Zevin.

PRILOG ZA ŠKOLARCE IMOTSKOG KRAJA

U hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Imotskom danas (24.08.2017.) su podijeljeni darovi za djecu osnovnoškolskog uzrasta iz Imotskog, Glavine Donje, Nebriževca, Crnogoraca i Prološca. Darovan je novac za 29 učenika, u iznosu kompleta knjiga za školsku 2017/18 godinu.
Na ovaj plemeniti način djecu je obradovala porodica Glendžo koja je ktitor i veliki priložnik naših svetinja u Dalmaciji, a i šire i koja nesebično pomaže u obnavljanju i izgradnji manastira Svetog Vasilija Ostroškog u Crnogorcima i Svetosavskog doma u Glavini Donjoj.
U ime djece i roditelja izražavam veliku zahvalnost donatoru za ove darove, sa znanjem koju će veliku korist naši najmlađi imati i nadam se da će ovaj događaj „razbuditi" sve nas ostale koji smo čudnim snom usnuli i biti nam primjer kako se može i treba raditi na dobro cijele zajednice.

PREOBRAŽENjE GOSPODNjE U MANASTIRU KRKI

Na veliki praznik Preobraženja Gospodnjeg (19.08.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki služili su Njegovo Preosveštenstvo Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički G. Longin, Episkop frankfurtki i sve Nemačke (novoizabrani Episkop bihaćko – petrovački) G. Sergije i Episkop dalmatinski (novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski) G. Fotije. Kao i prethodnih godina proslava Preobraženja okupila je mnoštvo vernika, kako iz Dalmacije, tako i iz Srbije, Bosne i dijaspore. Među njima su danas bili i predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, saborski zastupnik Boris Milošević, šibenko – kninski župan Goran Pauk, konzul Srbije u Rijeci Goran Petrović, konzul Srbije u Vukovaru Milan Šapić, predsednici lokalnih opština i mnogi drugi zvaničnici. Nakon svete službe Episkop Fotije srdačno je pozdravio sve prisutne govoreći o važnosti ovog svetog mesta za vernike u Dalmaciji, ali i šire. „Ova svetinja je kao magnet, ona okuplja naše pravoslavne vernike sa svih krajeva sveta i za nju su mnogi ljudi vezani. Neko se ovde venčao i krstio decu, neko se ispovedao i Bogu molio i na taj način smo svi mi preobražavali svoje duše i vezivali se za ovu svetinju. Manastir postoji od 1345. godine i svedoči nepobedivu istinu pravoslavne vere. Prvi monasi ovde su došli iz Svete Zemlje i tu su tragali za tavorskom svetlošću“, rekao je Episkop Fotije. On je takođe najavio svoj odlazak na novododeljenu funkciju Episkopa bihaćko – petrovačkog i preuzimanje nove eparhije. „Ovde sam se trudio koliko god sam mogao i oni koji me poznaju znaju koliko smo učinili ovde u Dalmaciji, ali Crkva sada blagosilja da idem na drugo mesto. Trudiću se da i tamo koliko god je u mojoj moći budem svedok istine Preobraženja Hristovoga i svetog Jevanđelja. To je naša misija i naše svedočanstvo i sve drugo što u Crkvi činimo treba da bude plod toga“, poručio je Vladika Fotije i zamolio vernike da ga neprestano imaju u svojim molitvama. Prisutnima se nakon toga obratio Episkop Sergije koji je naglasio važnost ovoga praznika za sav verni narod. „Čuli smo u svetom Jevanđelju kako se Gospod pope na visoku goru sa trojicom svojih učenika, Petrom, Jakovom i Jovanom da pokaže da su božanske slave i visine upravo tu, a da bismo se i mi popeli do njih potrebno nam je mnogo truda. Kao što mi danas gledamo Sunce koje nas greje, tako su oni videli nesvakidašnju i netvarnu svetlost datu nam od Gospoda. Svi mi koji smo živeli u senci greha i svojih slabosti imamo mogućnost da upravo kroz ovaj praznik osetimo tu toplinu Božanske svetlosti i ljubavi koja treba i nas da ozari“, reči su Episkopa Sergija. Po završetku Svete Liturgije u trpezariji manastira priređena je trpeza ljubavi i tom prilikom prisutne je pozdravio Episkop Longin. „Vladika Fotije ovde je obnavljao naše svetinje zajedno sa svojim sveštenicima i blagočestivim narodom i trudio se uvek da bude smireni pastir i svojim primerom pokaže da je smirenje najveća vrlina. Danas nas Preobraženje poziva sve da se i mi preobrazimo i da se menjamo na bolje, da rastemo duhovno, unapređujemo naše odnose, da produbljujemo veru i jačamo bratsku slogu i ljubav“, rekao je on.

PREOBRAŽENjE U KISTANjAMA

Kao i ranijih godina, Preobraženje Gospodnje obeleženo je i u Kistanjama, ispred hrama sv. Kirila i Metodija. Večernje bogosluženje služio je nadležni paroh II kistanjske parohije jerej Bojan Savić.

Okupilo se oko sedamdeset vernika u hramu, a znatno veći broj ispred hrama. Nakon bogosluženja upriličen je kulturno-umetnički program na platou ispred, u organizaciji SKD Prosvjeta Kistanje. Gosti programa bili su KUD iz Kragujevca i amaterska grupa koja je izvela čuvenu Bukovačku svadbu.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U GOLUBIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je danas Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Golubiću. Na današnji dan praznujemo otkriće i prenos moštiju Svetog Stefana arhiđakona i prvomučenika. Kada zlobni Jevreji kamenjem ubiše Svetog Stefana, ostaviše telo njegovo da ga psi izedu. No drugčije htede Promisao Božja. Telo mučenikovo ležaše na otvorenom mestu pod gradom noć i dva dana, a druge noći dođe Gamalil, učitelj Pavlov i potajni učenik Hristov, uze telo, odnese ga u Kafargamalu na svoje imanje i tu ga česno pogrebe u jednoj pećini. U istu pećinu sahrani Gamalil i svoga prijatelja Nikodima, koji plačući nad grobom Stefanovim umre. Tu sahrani Gamalil i svoga krštenoga sina Aviva. I prema svome zaveštanju i sam Gamalil tu beše sahranjen. Od toga vremena prošli su vekovi, i niko od živih nije znao gde je sahranjeno telo Svetog Stefana. No 415. god., za vreme Jerusalimskog patrijarha Jovana, javi se Gamalil tri puta u snu svešteniku Kafargamalskom Lukijanu i potanko mu opriča sve o sahrani svih pomenutih ukazujući tačno mestonjihovih zaboravljenih grobova. Uzbuđen od toga sna Lukijan javi patrijarhu i s blagoslovom patrijarhovim ode s ljudima i otkopa četiri groba. Gamalil mu beše već u snu rekao koje je čiji grob. Silni miris blagouhani ispuni svu pećinu od moštiju svetiteljskih. Tada mošti Svetog Stefana behu svečano prenete na Sion i tu česno sahranjene, a mošti ostalih iznesene na jedno brdo više pećine i tu u jednoj crkvi položene. Mnoga iscelenja bolesnika dogodiše se toga dana od moštiju Svetog Stefana. Docnije te mošti biše prenete u Carigrad. Tako Gospod uvenča mnogom slavom onoga koji prvi za Njegovo ime krv svoju proli.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

U nedelju 9. po Duhovima Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. U punom Hramu Svetog Spasa mnogi su vernici uz svoga vladiku zablagodarili Gospodu i primili Svetu Tajnu Pričešća. Nakon Svete Liturgije u parohijskom domu upriličena je trpeza ljubavi.

PRAZNIK SVETOG SPIRIDONA U SKRADINU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je danas (05.08.2017.) na praznik Svetog Spiridona Čudotvorca Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Skradinu. Povodom letnjeg sabora u hramu posvećenom ovom svetitelju sabrali su se mnogi vernici gde je nakon Svete Liturgije služen pomen za sve žrtve nastradale u ratu od 1991. do 1995. godine.
Sveti Spiridon beše rođen od prostih roditelja, zemljoradnika i on bi i osta prost i smeran do smrti svoje. Oženi se u mladosti i imađaše dece. A kad mu žena umre, on se sav predade službi Bogu. Zbog svog osobitog blagočešća bi izabran za Episkopa u gradu Trimifuntu. No on i kao Episkop ne promeni prosti način življenja, trudeći se sam lično oko svoje stoke i obrađujući zemlju. Na sebe vrlo malo upotrebljavaše od plodova truda svoga, a veći deo razdavaše bednim ljudima. Božjom silom pokaza čudesa velika: nizvede dažd u sušno vreme, zaustavi tok reke, vaskrse nekolike mrtvace, isceli cara Konstansa od teške bolesti, vide i ču angele Božje, proziraše u buduće događaje i u tajne srca ljudskog, obrati mnoge veri pravoj itd. Učestvovaše na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji i svojim prostim, no jasnim ispovedanjem vere, kao i čudesima moćnim, povrati mnoge jeretike u pravoslavlje. Beše tako prosto odeven, da kada jednom na poziv carev htede ući u carski dvor, vojnik misleći da je neki prosjak, udari mu šamar. Krotki i nezlobni Spiridon okrete mu i drugi obraz. Proslavivši Boga čudesima mnogim i koristivši mnogo, kako pojedincima, tako i celoj Crkvi Božjoj, upokoji se u Gospodu 348. godine. Njegove čudotvorne mošti sada na ostrvu Krfu i dan danas proslavljaju Boga mnogim čudesima.

ILINDAN U MARKOVCU

Na dan kada praznujemo Svetog proroka Iliju (02.08.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Markovcu. Tom prilikom zbog nesebične pomoći markovačkoj crkvi i manastiru Lazarici na Dalmatinskom Kosovu gramatom su odlikovani Tode Manojlović iz Riđana (s prebivalištem u Kanadi), Marinko Manojlović iz Markovca (s prebivalištem u SAD), Predrag Radić iz Uzdolja (s prebivalištem u Kanadi) i opština Biskupija. Današnji dan posvećen je čudotvorcu, revnitelju vere Božje, Svetom Iliji. Kad se Ilija rodi, otac njegov Savah vide angele Božje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede. To bi predznamenje Ilijinog plamenog karaktera i njegove bogodane sile ognjene. Svu mladost svoju proveo je u bogomisliju i molitvi, povlačeći se često u pustinju, da u tišini razmišlja i moli se. U to vreme carstvo jevrejsko beše razdeljeno na dva nejednaka dela: carstvo Judino obuhvatajući samo dva plemena, Judino i Venijaminovo, sa prestonicom u Jerusalimu, i carstvo Izrailjevo obuhvatajući ostalih 10 plemena sa prestonicom u Samariji. Prvim carstvom vladahu potomci Solomonovi, a drugim potomci Jerovoama, sluge Solomonova. Najveći sukob imaše prorok Ilija sa Izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom. Jer ovi se klanjahu idolima i odvraćahu narod da služi Bogu jedinome i živome. Pri tom još Jezavelja. kao Sirijanka, nagovori muža te podiže hram Sirijskome Bogu Vaalu, i odredi mnoge sveštenike na službu tome lažnom bogu. Velikim čudesima Ilija dokaza silu i vlast Božju: on zatvori nebo, te ne bi kiše tri godine i šest meseci; spusti oganj s neba i zapali žrtvu Bogu svome, dok žrečevi Vaalovi to ne mogoše učiniti; svede kišu s neba molitvom svojom; čudesno umnoži brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrse joj umrlog sina; proreče Ahavu, da će mu psi krv lizati, i Jezavelji, da će je psi izesti, što se i dogodi; i druga mnoga čudesa učini i događaje proreče. Na Horivu razgovaraše s Bogom i ču glas Božji u tihom svetlom povetarcu. Pred smrt uze Jeliseja i odredi ga za naslednika u proročkom zvanju; svojim ogrtačem preseče vodu u Jordanu: i najzad bi uzet na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Na Tavoru javio se zajedno s Mojsejem Gospodu našem Isusu Hristu. Pred kraj sveta opet će se Ilija javiti, da suzbije silu Antihristovu.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U OĆESTOVU

Njegovo Preosveštenstvo Epikop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je danas (30.07.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Svete velikomučenice Nedelje, u Oćestovu. Na ovaj dan slavi se spomen na svetu mučenicu Marinu, u narodu poznatiju kao Ognjena Marija. Kao i praznici svetiteljki koji za njom slede: Blage Marije (4. avgust) i Trnove Petke (8. avgust), ni Ognjena Marija u crkvenom kalendaru nema "crveno slovo". Ipak, sva tri spadaju u veoma poštovane praznike u narodu, posebno među ženama, tako da se ova tri dana ništa se ne radi na ruke, niti u polju. Ognjena Marija, Sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antiohije Pisidijske, od roditelja neznabožačkih. Tek u 12 svojoj godini ču Marina za Gospoda Isusa Hrista, kako se vaploti od Prečiste Deve, kako čudesa mnoga sotvori, krsnu smrt primi i slavno vaskrse. Njeno mlado srce raspali se ljubavlju prema Gospodu, i ona se zavetovaše nikad se ne udavati i još željaše svom dušom postradati za Hrista i krstiti se u krvi mučeništva. Njen otac omrznu je zbog vere njene i ne smatraše je ćerkom. Namesnik carski Olimvrije, saznavši od Marine da je ona hrišćanka, poželi od nje najpre da mu bude žena. A kada Marina to odbi, on joj naredi da se pokloni idolima, na što Sveta Marina odgovori: „Neću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, koji niti sami sebe poznaju niti pak znaju da li ih mi čestvujemo ili beščestvujemo, ne dam njima one časti koja pripada samo Tvorcu mojemu". Tada je Olimvrije stavi na ljute muke, pa je svu ranjenu i krvavu baci u tamnicu. U tamnici Marina se moljaše Bogu i posle molitve javi joj se najpre đavo u vidu strašne zmije koja obzinu glavu njenu. No kada se ona prekrsti zmija se raspuče i iščeze. Tada je oblista svetlost nebesna,i njoj se učini, da iščezoše zidovi tamnice, zajedno sa krovom i krst se javi, blistav i visok, a na vrhu krsta bela golubica, od koje dođe glas: „Raduj se, Marino, razumna golubice Hristova, kćeri Siona višnjega, jer prispe dan tvoga veselja". I Marina bi isceljena silom Božjom od svih rana i bolova. Bezumni sudija mučaše je drugi dan u ognju i u vodi, ali Marina sve pretrpi kao u tuđem telu. Najzad je osudi na posečenje mačem. Pred samu smrt javi joj se Gospod Isus s angelima. Posečena beše u vreme cara Dioklecijana, no dušom i silom osta u životu na nebesima i na zemlji. Jedna ruka Svete Marine nalazi se u manastiru Vatopedu u Svetoj Gori. U Albaniji pak, na planini Langa više Ohridskog jezera, nalazi se manastir Svete Marine sa jednim delom njenih čudotvornih moštiju. Mnogobrojna čudesa događala su se i događaju u ovom manastiru, kojih su svedoci ne samo hrišćani nego i muslimani. Toliko poštovanja imaju Turci prema ovoj svetinji, da nikad nisu hteli darnuti ni u svetinju niti u imovinu ovog manastira. Jedno vreme Turčin je bio tutor ovog manastira.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U KARINU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je danas (28.07.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Karinu. Na praznik Svetog Kirika i Julite u karinskom hramu njima posvećenom okupio se izuzetno veliki broj vernika. Julita beše od roda plemićkog. Rano obudove i osta s novorođenim mladencem Kirikom. Življaše u Ikoniji gradu likaonijskom, i beše sva predana veri Hristovoj. Svoga sinčića krsti odmah po rođenju, a kada mu beše tri godine, ona ga nauči veri i molitvi onoliko koliko dete toga uzrasta mogaše primiti. Kada Dioklecijan naredi gonjenje hrišćana, u gradu Ikoniji bi prolivena mnoga nevina krv. Julita uze svoga sina i skloni se od gneva neznabožačkog u grad Selevkiju. No i tamo ne beše bolje. Julita beše uhvaćena i kao hrišćanka izvedena pred sudiju. Pošto Julita hrabro izjavi svoju veru u Gospoda Isusa, sudija, da bi je ražalio i pokolebao, uze dete na svoje ruke i poče ga milovati. No Kirik vikaše iza glasa: „Ja sam hrišćanin, pusti me materi!” i poče ručicama svojim grebati sudiju odvraćajući svoje lice od njega. Rasrdi se sudija, tresnu dete o zemlju i oturi nogom, a dete se skotrlja niz kamene stepenice, i predade Bogu svoju svetu i nevinu dušu. Videći kako Kirik postrada pre nje, sveta Julita beše radosna i zablagodari Bogu, što sina njenog udostoji mučeničkog venca. Posle mnogih muka i Julita bi mačem posečena 304. godine. Mošti svetih Kirika i Julite do dana današnjega su čudotvorne. Jedan deo moštiju ovih svetitelja nalazi se u Ohridu u crkvi Svete Bogorodice Bolničke.

Ljetno kampovanje na Zlatiboru

Blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa dalmatinskog i novoizabranog Episkopa zvorničko - tuzlanskog g.g. Fotija, a u organizaciji manastira Hilandara, i ove godine djeca Knina i okoline učestvovala su u sedmodnevnom ljetnom kampu na Zlatiboru (od 15.7.do 22.7.2017.) zajedno sa djecom iz Eparhija gornjokarlovačke, raško - prizenske i kosovsko - metohijske i vranjske. Pored bogatog programa na Zlatiboru djeca su posjetila manastire Mileševu, Studenicu i Dobrun, te staru i sabornu crkvu u Sarajevu. Tokom kampovanja u Domu kulture u Čajetini organizovana je priredba za djecu na kojoj je učestvovao pjesnik Ljubivoje Ršumović. Učesnici kampa stekli su nova prijateljstva i nose lijepe utiske sa Zlatibora.
Zahvaljujemo se svima koji su pomogli da se kamp održi, igumanu manastira Hilandara arhimandritu Metodiju, povjereniku manastira Hilandara g. Milošu Stojkoviću, predsjedniku Opštine Čajetina g. Milanu Stamatoviću, vlasniku pršutane "Aćim" na Zlatiboru g. Mirku Beriću i drugima koji su pomogli u organizaciji.

PROSLAVA SVETE NEDELjE U KOŽLOVCU

U nedelju (23.07.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kožlovcu. Današnja služba posvećena je Svetoj velikomučenici Nedelji, koja se u ovom kraju posebno poštuje i slavi. Iz tog razloga veliki broj vernika okupio se danas u kožlovačkoj ckrvi kako bi svojim sabranjem odali počast ovoj divnoj svetiteljki.

PRAZNIK SVETE NEDELjE U OĆESTOVU

Na dan kada praznujemo Svetu velikomučenicu Nedelju (16.07.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Oćestovu. U manastiru posvećenom Svetoj Nedelji okupilo se mnoštvo vernika da bi i ove godine uz zvuke crkvenih zvona zablagodarili ovoj divnoj svetiteljki i negovali tradiciju svoga kraja. Među prisutnima bili su i gradonačelnik Knina Marko Jelić, zamenik župana Nikola Blažević, zamenica župana Anja Rašković, načelnici opština Biskupije, Ervenika, zamenik načelnika opštine Kistanje i mnogi drugi zvaničnici. Sveta Nedelja beše jedino dete Jevsevije i Doroteja koji do svoje starosti ostaše bezdetni, ali čvrste vere u Gospoda. Moleći se stalno za potomstvo oni dočekaše da im Gospod podari ćerku koju su od najranijeg detinjstva vaspitavali u hrišćanskom duhu i vrlinama. Kada postade devojka Svetu Nedelju tražili su mnogi prosci, ali ona već tada beše odlučila da se obruči Hristu. Jedan od odbijenih prosaca iz zlobe optuži nju i njene roditelje caru Dioklecijanu kao hrišćane. Car naredi da se Jevsevija i Dorotej muče i pogube, a Nedelju posla na sud. Ćesar Maksimilijan naredi da se ona izloži strašnim mukama, ali ni jedna ne uspe da poljulja u njoj veru u Gospoda. Onda naredi da je zbog toga odvedu u jedan idolski hram, ali se Sveta Nedelja i tamo pomoli Gospodu, te nasta zemljotres i sve figure idola popadaše na zemlju i pretvoriše se u prah i sinu munja koja usmrti upravitelja toga hrama. Na kraju narediše da ova mučenica bude posečena mačem i na putu do mesta gde je trebalo da je pogube ona zamoli scoje dželate da je puste da se pomoli. Dozvoliše joj i ona onda kleče na kolena, uzdiže ruke k nebu i pomoli se Bogu, da Bog pomiluje i spase sve one koji budu spomen njen slavili i da upokoji njenu dušu zajedno sa dušama njenih roditelja. Svršivši molitvu, ona predade dušu svoju Bogu pre nego se mač spusti na njenu glavu. A kada vojnici, prišavši k njoj da izvrše nad njom smrtnu kaznu, videše da je već umrla, začudiše se. Utom bi k njima božanski glas s neba koji im reče: „Idite, braćo,i pričajte svima o velikim delima Božjim“. Vojnici se posle toga vratiše slaveći Boga.

Petrovdan u Donjem Tiškovcu

Već po tradiciji više od jednog vijeka narod Donjeg Tiškovca i okoline na Petrovdan sabirao se u hramu Svetog arhangela Mihaila na Svetu božanstvenu Liturgiju. Tako i ove godine u ovu drevnu svetinju pristigao narod da se Bogu pomoli i svetim prvovrhovnim apostolima Petru i Pavlu za spasenje svoje, za mir i svako dobro u svijetu. Svetu božanstvenu Liturgiju služio je nadležni sveštenik Savo Majstorović. Otac Savo je u svojoj propovijedi govorio o prazniku i između ostalog istakao važnost učešća hrišćana u svetoj božanstvenoj Liturgiji.

PETROVDAN U BIOČIĆU

Na dan kada praznujemo Svete apostole Petra i Pavla Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Biočiću. Sveti apostol Petar prvi je od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: "Ti su Hristos, Sin Boga živoga". Njegova ljubav prema Gospodu bila je velika, a njegova vera u Gospoda postepeno se utvrđivala. Kada je Gospod izveden na sud, Petar Ga se tri puta odrekao, no samo jedan pogled u lice Gospoda - i duša Petrova bila je ispunjena stidom i pokajanjem. Posle silaska Svetoga Duha Petar se javlja naustrašivim i silnim propovednikom Jevanđelja. Posle njegove jedne besede u Jerusalimu obratilo se u veru oko tri hiljade duša. Propovedao je Jevanđelje po Palestini i Maloj Aziji, po Iliriku i Italiji. Činio je moćna čudesa: lečio je bolesne, vaksrsavao mrtve; čak i od senke njegove isceljivali su se bolesnici. Imao je veliku borbu sa Simonom Volhom, koji se izdavao za boga, a u stvari bio je sluga satanin. Najzad ga je posramio i pobedio. Po zapovesti opakoga cara Nerona, Simonovog prijatelja, Petar bi osuđen na smrt. Postavivši Lina za episkopa u Rimu i posavetovavši i utešivši stado Hristovo, Petar pođe radosno na smrt. Videći krst pred sobom, on umoli svoje dželate, da ga raspnu naopako, pošto smatraše sebe nedostojnim da umre kao i Gospod njegov. I tako upokoji se veliki sluga velikog Gospodara i primi venac slave večne. Sveti apostol Pavle beše rodom iz Tarsa, a od plemena Venijaminova. Najpre se zvao Savle, učio se kod Gamalila, bio farisej i gonitelj hrišćanstva. Čudesno je obraćen u veru hrišćansku samim Gospodom, koji mu se javio na putu za Damaska. Sa plamenom revnošću propovedao je Jevanđelje svuda, od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima, zbog čega je dobio naziv apostola neznabožaca. Koliko su strahovita bila njegova stradanja, toliko je bilo njegovo natčovečansko strpljenje. Kroz sve godine svog propovedanja on je iz dana u dan visio kao o jednom slabom končiću između života i smrti. Pošto je ispunio sve dane i noći trudom i stradanjem za Hrista i organizovao crkvu po mnogobrojnim mestima, i pošto je dostigao tu meru savršenstva, da je mogao reći: "Ne živim ja nego Hristos živi u meni", tada je bio posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar. Ova dva apostola od neizmernog su značaja za našu veru i zato se iz godine u godinu do dana današnjeg sabiramo da bismo sa radošću proslavili imena njihova.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

U nedelju petu po Duhovima (09.07.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvoričko – tuzlanski, G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. I ovog prazničnog dana vernici iz Šibenika i okoline okupili su se u Hramu Svetog Spasa i zajedno zablagodarili Gospodu. Tom prilikom smo iz Jevanđelja mogli čuti šta se desilo u zemlji Gergesinskoj kada je Gospod Hristos stupio na njeno tlo. Dva besomučnika, dva čoveka u kojima su bili đavoli, sretoše ga i povikaše: „Šta si došao ovamo pre vremena da nas mučiš?“ Đavo je toliko ovladao ovom dvojicom da oni nisu bili u stanju da prirodno i normalno misle, osećaju i delaju. Niko ne smejaše proći tim putem gde su oni bili. Živeli su po grobovima, strašni, užasni za sve koje sretnu, puni demonske sile. A daleko od njih paslo je veliko krdo svinja. I demoni ga moljahu govoreći: „Ako nas izgoniš, dozvoli nam da idemo u krdo svinja“. Reče im Gospod „Idite“, a oni izišavši otiđoše u krdo svinja. Tada navali krdo svinja sa brega u more i utopi se, a svinjari pobegoše i došavši u grad obelodaniše šta su videli, te sav grad izađe u susret Isusu i videvši ga, moliše da ode iz njihovog kraja. Ova priča treba da nam bude za nauk da se samo uz Božiju pomoć možemo osloboditi od greha, jer je On u večitoj borbi protiv đavolskih sila. Čovek je u ovozemaljskom svetu stalno izložen iskušenjima i đavoljem delovanju, ali sa verom u Gospoda i praktikujući svakodnevno hrišćanske vrline možemo im se odupreti.

IVANjDAN U IVOŠEVCIMA

Na praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče (07.07.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Ivoševcima. Ovaj praznik, u narodu poznat kao Ivanjdan, okupio je veliki broj vernika sa željom da skupa zablagodare Gospodu i proslave ime Svetog Jovana Krstitelja. Na šest meseci pre javljanja Presvetoj Devi Mariji veliki Gavril, arhangel Božji, javio se prvosvešteniku Zahariju u hramu Jerusalimskom. Pre nego što je objavio čudesno začeće bezmužne device, arhangel je objavio čudesno začeće bezdetne starice. Zaharije ne poverova odmah rečima vesnika Božjeg i zato mu se jezik veza nemilom, i ostade nem sve do osmog dana po rođenju Jovanovom. U taj dan skupiše se srodnici Zaharijini i Jelisavetini radi obrezanja mladenca i radi nadevanja imena. Pa kada upitaše oca, kakvo bi ime on želeo dati sinu, on budući nem napisa na daščici: Jovan. I u tom času odreši mu se jezik i on poče govoriti. Dom Zaharijin beše na visinama između Vitlejema i Hevrona. Po celom Izrailju beše se razneo glas o pojavi angela Božjeg Zahariji, o nemilu ovoga i o odrešenju jezika njegovog u času kada napisa ime Jovan. Glas o tome beše došao i do Iroda. Zato Irod, kada posla da se pokolju deca po Vitlejemu, uputi ljude u brdsko obitalište porodice Zaharijine, da ubiju i Jovana. No Jelisaveta blagovremeno sakrije dete. Razjaren zbog ovoga car Irod posla dželate u hram Zahariji da ga ubiju. Između pritvora i hrama Zaharija bi ubijen, a krv njegova se usiri i skameni na pločama i osta tako kao stalan svedok protiv Iroda. Jelisaveta se sakrije sa detetom u neku pešteru, gde uskoro ona premine. Mladenac Jovan osta u pustinji sam na staranju Boga i angela Božjih.

ROĐENJE SVETOG JOVANA KRSTITELJA

Na praznik Rođenja svetog Jovana Krstitelja proslavljena je prva hramovna slava u Strmici. Uoči praznika služeno je večernje bogosluženje i tradicionalno paljenje svijetnjaka. Na sam praznik svetu božanstvenu Liturgiju služio je gostujući sveštenik o. Milorad Đekanovic, treći paroh kninski. Na kraju službe sabranom narodu besedom se obratio nadležni sveštenik o. Savo Majstorović, govoreći o ličnosti, životu i radu svetog Jovana Krstitelja. Zatim je učinjena litija oko svetog hrama, osvećenje slavskog žita i kolaca te pomen svim upokojenim na mjesnom groblju. U bratskoj kući pored hrama pripremljen je ručak za sve prisutne.

PRIJEMNI ISPIT ZA EPARHIJU DALMATINSKU

Na osnovu uredbe o bogoslovskim školama i uslovima upisa u Bogoslovije SPC
Eparhija dalmatinska objavljuje

K O N K U R S

Za upis u I razred Bogoslovija SPC za školsku 2017/18 godinu koji sadrži sledeće uslove:

1. da kandidat nije stariji od 18 godina.
2. da nije oženjen.
3. da je duševno i tjelesno zdrav.
4. da kandidat ima razvijen sluh i glas za pojanje.
5. da kandidat ima osnovno znanje katihizisa i poznavanje Gospodnjih i Bogorodičinih praznika, kao i znanje iz sfera opšte kulture.
6. da je završio osnovnu školu, najmanje sa vrlo dobrim uspjehom i primjernim vladanjem.
Molbe za prijem podnose se odmah nadležnom arhijereju, preko nadležnog parohijskog sveštenika ili se donose na prijemni ispit.

Uz molbu prilažu se sledeća dokumenta:

a) original izvod iz matične knjige krštenih, izdat od nadležnog paroha;
b) svjedočanstvo o završenoj školi, zajedno sa đačkom knjižicom i ocjenama;
v) ljekarsko uvjerenje da je kandidat duševno i tjelesno zdrav
g) uvjerenje nadležnog parohijskog sveštenika o vladanju i podobnosti za sveštenički čin i da nije oženjen;
d) pismeni pristanak roditelja/staratelja da kandidat može upisati bogosloviju;
đ) pismenu obavezu svoju i svojih roditelja/staratelja, potvrđenu od nadležnog paroha, da će uredno uplaćivati upravi Bogoslovije određeni doprinos za svoje izdržavanje u internatu škole.

Prijemni ispit za kandidate za prijem u Eparhiju dalmatinsku održaće se 1.07.2017.g. (subota) u prostorijama Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki, sa početkom u 11:00 časova.
Napomena: Kandidati su obavezni donijeti sve gore navedene dokumente (originale ili ovjerene fotokopije) i dati ih na uvid ispitnoj komisiji.

VIDOVDAN U MANASTIRU LAZARICI

Verni narod dalmatinskog Kosova tradicionalno se danas (28.06.2017.) okupio u manastiru Lazarici da bi na ovom svetom mestu zajedno sa svojim Episkopom proslavili jedan od najznačajnijih praznika u srpskoj istoriji, Vidovdan. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je tom prilikom Svetu Arhijerejsku Liturgiju, zajedno sa sveštenicima Eparhije dalmatinske. Osim meštana, ovaj je veliki praznik u Lazarici okupio vernike sa raznih krajeva Dalmacije, a među njima i mnoge zvaničnike. Za sve njih pripremljen je prigodan kulturno – umetnički program, kao i trpeza ljubavi.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

U treću nedelju po Duhovima (25.06.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Na ovaj dan verni narod se okupio u Hramu Svetog Spasa da bi zajedničkim trudom uzneo molitvu Gospodu.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, G. Fotije služio je danas (18.06.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Vernici okupljeni u Hramu Svetog Spasa uzneli su svoju molitvu Gospodu prisetivši se dva velika ugodnika Božija, Prepodobnog Teodora Pustinjaka i Prepodobnog Petra Koriškog. Prepodobni Teodor je očistivši duh svoj dugim podvigom u pustinji Jordanskoj, dobio od Boga dar čudotvorstva. Putujući lađom za Carigrad, dogodi mu se da lađa zaluta, i nesta na njoj vode za piće. Kada od žeđi svi putnici na lađi behu blizu smrti, Teodor podiže ruke k nebu, pomoli se Bogu i krsnim znakom prekrsti morsku vodu. Potom reče lađarima da zahvate iz mora i piju; i kad piše, beše voda slatka. Kada se svi počeše klanjati Teodoru, on ih moljaše, da ne blagodare njemu no Gospodu Bogu, koji to čudo učini po svome čovekoljublju. Mirno skonča 583. godine. Prepodobni Petar Koriški beše rodom iz sela Koriše, više manastira Svetog Marka kod Prizrena (po drugom pak predanju iz jednog sela kod Peći). Kao mladić orao na jednom ćoravom volu. Bio je neobično krotak i bezgnevan. Sa svojom sestrom Jelenom udaljio se rano na podvig. Podvizavao se vrlo tvrdo i istrajno. U teškoj borbi s demonskim iskušenjima pokazao se pobedonosan. Oko njega sabralo se mnoštvo monaha, i on im je bio nastavnik. Bežeći od slave ljudske, on se neko vreme sklonio u Crnu Rijeku, gde se docnije podvizavao Sveti Janićije Devički. U starosti upokojio se u svojoj pešteri u Koriši. One noći kada se on upokojio, videla se svetlost od mnogo sveća u njegovoj pećini i čulo se angelsko pojanje. Ovaj divni svetitelj živeo je verovatno u XIII veku. Nad njegovim čudotvornim moštima car Dušan podigao crkvu, koja je bila metohom hilandarskim. U novije vreme ostatak moštiju Svetog Petra prenet je tajno u Crnu Rijeku gde i danas počiva.

POKLONIČKO PUTOVANjE U MANASTIR LEPAVINU

Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G.G Fotija,a u organizaciji crkvene opštine zadarske,hodočasnici iz Zadra i okoline hodočastili su u manastir Lepavinu,gdje su učestvovali na sv.Liturgiji.Vjernike je na kraju sv.Liturgije sa prigodnom besjedom pozdravio otac Vasilije.Nakon lijepog druženja u manastiru krenuli su put Zagreba,gdje su posjetili crkvu Preobraženja Gospodnjeg i tu je sačekao visokoprepodobni arhimandit Danilo Ljubotina gdje je upoznao parohijane sa istorijatom crkve.Poklonička grupa izrazila je veliku radost,nadajući se u budućnosti ponovnom odlasku u naše divne manastire i crkve.

Životopis novoizabranog
Episkopa dalmatinskog Nikodima (KosoviĆa)

Novoizabrani Episkop dalmatinski g. Nikodim (Kosović) rođen je 15. aprila 1981. godine u Zadru, od oca Predraga Kosovića (+1995) i majke Ksenije, rođene Guša (+1993).

Odrastao je, zajedno sa sestrom Danicom, pored svog strica Nenada Kosovića, poznatog benkovačkog profesora i prevodioca sa ruskog jezika.

Osnovnu školu je započeo u Zadru, nastavlja 1991. u Benkovcu, a završio 1995. u Dragocvetu kod Jagodine. Od 1991. godine živio je u selu Šuljkovcu pored Jagodine gdje je kao dijete uslijed ratnih dešavanja otišao u izbjeglištvo, a od 1994. godine sa ocem i sestrom prelazi da živi u Jagodinu.

Srpsku pravoslavnu bogosloviju Svetog Arsenija Sremca u Sremskim Karlovcima, po blagoslovu Njegove svetosti Patrijarha srpskog Pavla, upisuje 1995, a petogodišnje školovanje u Karlovačkoj bogosloviji završava 2000. godine.

Nedugo po završetku bogoslovije, arhimandrit Nikodim odlazi za svojim duhovnim ocem Episkopom Fotijem (Sladojevićem) na Eparhijski dvor Šibenik, gdje kao iskušenik provodi do 16/29. aprila 2001. godine, kada je primio u Drugu nedjelju po Vaskrsu monaški postrig u Svetoarhangelskom manastiru Krka iz ruke svog duhovnog oca Episkopa Fotija.

U manastiru Krki je rukom Episkopa dalmatinskog Fotija u čin jerođakona rukopoložen 18/1. jula 2001. godine, na praznik Sv. mučenika Leontija, Ipatija i Teodula, a u čin jeromonaha 16/29. decembra 2002. g., kada Crkva slavi Sv. proroka Ageja.

Na Bogoslovskom fakultetu Aristotelovog univerziteta u Solunu diplomirao je 2009. godine.

Po završetku studija u Grčkoj, odlazi u Rim na postdiplomske studije na Pontifikalni istočni institut, gdje je 2012. godine odbranio magistarsku tezu iz oblasti kanonskog prava sa temom „Zalog vjere u pravoslavnoj teologiji i rimokatoličkoj teologiji“. Od 2012. godine je doktorand na Fakultetu za kanonsko pravo na Univerzitetu Gregorijana u Rimu.

Njegovo preosveštenstvo Episkop dalmatinski Fotije ga je postavio 2012. godine na dužnost nastojatelja Svetoarhangelskog manastira Krka, gdje je odmah po dolasku proširio manastirsko bratstvo i dao značajan doprinos kako materijalnoj tako i duhovnoj obnovi manastira, te intenzivno radio na stvaranju uslova za povratak manastirske riznice.

Činom arhimandrita odlikovan je na praznik Svetog Arhangela Mihaila, slavu manastira Krke, 8/21. novembra 2013. godine.

Član je Komisije za reviziju Ustava SPC Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve.
Govori grčki i italijanski jezik, a služi se engleskim.

Na redovnom zasijedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve izabran je 24. maja 2017. godine za Episkopa dalmatinskog.

DUHOVSKI UTORAK U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, Fotije služio je danas (06.06.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Svetog Spasa u Šibeniku. Vernici šibenskoga kraja danas su u zajedničkoj molitvi sa svojim Episkopom obeležili Duhovski utorak.

DUHOVSKI PONEDELjAK U BISKUPIJI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, Fotije služio je danas (05.06.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svete Trojice u Biskupiji. Nakon Liturgije, u obnovljenom parohijskom domu priređena je trpeza ljubavi za sve prisutne. Na ovaj dan praznujemo Duhovski ponedeljak kojim obeležavamo uspomenu na čudesan događaj nakon silaska Duha Svetog na apostole. Narod u Jerusalimu beše u čudu kako apostoli najednom govore jezike svakog od njih. A Petar, ispunjen Duhom Svetim, ustade i reče okupljenom narodu da je to ispunjenje onoga što je rekao prorok Joil: „Govori Gospod, izliću od Duha mojega na svako tijelo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši vidjeće viđenja i starci vaši sanjaće snove (Dela Ap. 2, 17). Te im apostol Petar reče kako su ubili Isusa Nazarećanina, kako On vaskrse i kako se vaznese na nebo, i kako „primivši od Oca obećanje Svetoga Duha, izli ovo što vi sada vidite i čujete" (Dela Ap. 2, 33). I reče im: „Da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijehova" (Dela Ap. 2, 38). I krsti se tog dana oko 3.000 duša.

PRAZNIK DUHOVA U OBROVCU

Na praznik Duhova (04.06.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, novoizabrani Episkop zvorničko – tuzlanski, Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Obrovcu. Na hramovnoj slavi u hramu Svete Trojice okupili su se verni ljudi toga kraja da i ove nedelje zajedno zablagodare Gospodu i pomole se za blagosloven praznični dan. U 50. dan posle Vaskrsenja ili 10. dan posle Vaznesenja Hristovog (Spasovdan) naša Crkva praznuje Silazak Svetoga Duha na apostole. Poslušavši reči Hristove, apostoli se vratiše po Njegovom Vaznesenju, u Jerusalim i tu na molitvi sačekaše silazak Duha Svetoga. Deseti dan po Hristovom Vaznesenju, pojavi se Duh Sveti u vidu velike plamene buktinje i razdeli se plamenim jezicima na sve apostole. Tada oni dobiše čudesne moći, između ostalog moć da govore mnogim jezicima i da čine čudesa. Mnogo ljudi tada poverova u Hrista i krstiše se u Njegovo ime. Za ovaj praznik se u našim hramovima služi Sveta Liturgija, čita se molitva Priziv Svetom Duhu i unosi se sveža trava i cveće od kojih se pletu venci koji se odnose domovima i stavljaju pored slavskih ikona u kući i kandila.

POKLONIČKO PUTOVANJE U OSTROG

Sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa Dalmatinskog i novoizabranog Episkopa zvorničko-tuzlanskog G.G.Fotija crkvena opština Kninska organizovala je pokloničko putovanje u manastir Ostrog 29. i 30.maja ove godine 2017 god. Grupu od stotinu vernika koja je i ove godine bila na poklonjenju čudotvornim moštima Svetog Oca Vasilija Ostroškog predvodili su starešina Hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Kninu protojerej Vladimir Vukosavljević i protosinđel Jovan Kovačević sabrat manastira Dragović. Poklonici su prvog dana hodočašća obišli dve pravoslavne svetinje: manastir Savinu i Mitropoliju Cetinjsku. U manastiru Savini celivali su deo moštiju ruku Sv.Jelene Anžujske posetili riznicu i videli krst Svetog Save kao i mnoge relikvije koje potiču iz doba Nemanjića. Nakon Savine u popodnevnim satima hodočasnici obišli su manastir Cetinje i imali su tu čast da celivaju mošti Svetog Petra Cetinjskog i Svetu ruku Jovana Krstitelja,gde se ujedno pročitala opšta molitva za sve prisutne vernike. U večernjim satima poklonici su stigli u konak Donjeg manastira Ostrog smeštenog kod crkve Svete Trojice.Drugi dan hodočašća u ostroškoj svetinji vernici su prisustvovali Svetoj Liturgiji gde je veliki broj njih prisutupio Svetoj Tajni Pričešća.
Duhovno osnaženi otišli su do Gornjeg Ostroga i poklonili se Svetom Vasiliju za njegovo zastupništvo pred Vaskrslim Gospodim. Sa blagoslivom Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita G.G.Amfilohija bratsvo manastira organizovalo je ručak za sve hodočasnike iz Knina gde su nas toplo i sa puno ljubavi ugostili. Tako ukrepljeni i duhovno i telesno krenuli smo put Hercegovine gde smo obišli Crkvu Gračanicu i Saborni Hram u Trebinju,a na samom kraju uspeli smo i posetiti manastir Tvrdoš.Crkvena Opština Kninska zahvalna je i blagodari sveštenstvu i monaštvu ,crkvama i manastirima na bratskom prijemu i gostoprimstvu,a najviše milosti Božijoj i blagoslovu Svetog Vasilija Ostroškog.

LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

U nedelju 28. 05. 2017. godine Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Fotije, izabrani Episkop zvorničko-tuzlanski, služio je svetu arhijerejsku Liturgiju uz sasluženje bratstva manastira Krke. Juče je Pravoslavna Crkva obeležavala spomen svetog Pahomija Velikog, koji je živeo u 4. veku. Sveti Pahomije je osnivač opštežiteljnog monaštva, a obrazac i ustrojstvo unutrašnjeg manastirskog života primio je od samog Angela Gospodnjeg. Tako se u ono vreme oko ovog divnog svetitelja sabralo oko 7000 monaha.

Proslava hramovne slave crkve Svetog Nikolaja u Vrlici

Na sedmu nedelju po Vaskrsu sveta Liturgija je služena u crkvi Svetog Nikolaja u Vrlici. Liturgijom je načalstvovao paroh imotski, protojerej Dragan Mihajlović uz sasluženje paroha vrličkog, jereja Milana Kadijevića. Crkva Svetog Nikolaja u Vrlici ili, kako je u narodu zovu, crkva Svetog Nike, praznuje kao hramovnu slavu praznik Prenosa moštiju Svetog Nikolaja. Na ovaj praznik prije 399 godina, tačnije 1618. godine, u ovom hramu je odslužena prva Liturgija, tako da će sledeće godine ovaj hram proslaviti veliki jubilej – 400 godina postojanja. Po običaju, ukoliko se hramovna slava praznuje radnim danom, centralna proslava bude organizovana u prvu nedelju po prazniku. Tako je po završetku svete Liturgije prerezan slavski kolač i obavljena svečana litija oko hrama.
Protojerej Dragan Mihajlović se po završetku službe obratio vjernom narodu prigodnom besjedom. Kao nekad i sam jerej vrlički, on je podsjetio narod na značaj i ulogu koji Sveti Nikola ima u narodu ovog kraja i pozvao ih da čuvaju svoje svetinje i njeguju osnovne hrišćanske vrline, ne samo riječima, nego i djelima, jer samo tako mogu biti narod Božji. Po završetku svete Liturgije u parohijskom domu upriličeno je posluženje za vjerni narod.

Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sabora

Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve sa redovnog zasedanja održanog u Pećkoj Patrijaršiji i Beogradu od 14. do 24. maja 2017. Godine

Redovno zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve započeto je u manastiru Pećkoj Patrijaršiji sabornim služenjem svete arhijerejske Liturgije i prizivom Svetoga Duha, a nastavljeno u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, pod predsedništvom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja. Na zasedanju su učestvovali svi eparhijski arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve osim Episkopa osečkopoljskog i baranjskog g. Lukijana, odsutnog iz zdravstvenih razloga.

Na početku prve saborske sednice Patrijarh je kao predsednik Sabora, u uvodnom obraćanju sabranim arhijerejima, ukazao na vitalna pitanja crkvenog života danas, u vremenu velikih duhovnih i egzistencijalnih izazova, s jedne strane, i velikih mogućnosti za misiju Crkve i duhovnu obnovu naroda, sa druge strane.

Najvažnija saborska odluka jeste odluka o ustanovljavanju novih praznika u kalendaru Srpske Pravoslavne Crkve, odnosno Pravoslavne Crkve uopšte. Sabor je, naime, jednoglasno odlučio da večnom Saboru svetih pribroji ili kanonizuje:

1. Patrijarha pećkog Pajsija Janjevca, čiji će se spomen slaviti 2/15. oktobra;
2. arhimandrita Stefana Jovanovića, čiji će se lik, pod nazivom prepodobni Stefan Tronoški, slaviti 4/17. septembra;
3. mitropolita skopskog Vikentija (Krdžića) i igumana Vladimira (Protića) kao sveštenomučenike i postradale od bugarskih okupatora u Surdulici kao mučenike, koji će se praznovati 16/25. maja;
4. zverski pobijene stradalnike pivske kao mučenike, čiji će godišnji spomen biti svakog 25. maja/7. juna, i stradalnike veličke i gornjepolimske, takođe kao mučenike, čiji će se praznik slaviti 15/28. jula, i
5. monaha Jakova (svetovno ime: dr Radoje Arsović), pod nazivom prepodobni Jakov Novi Tumanski, koji će se praznovati 8/21. avgusta.

Sabor je prihvatio izveštaj o radu Kritskog sabora, odnosno Svetog i Velikog Sabora, održanog u junu prošle godine.

Sabor je, takođe, uputio pismo podrške i molitvene solidarnosti Patrijarhu moskovskom i sve Rusije g. Kirilu povodom diskriminacije i obespravljenosti kojoj su izloženi episkopi, sveštenstvo, monaštvo i vernici najveće i jedine kanonske Crkve u Ukrajini, autonomne Ukrajinske Pravoslavne Crkve u sastavu Ruske Pravoslavne Crkve.

Kao i svake godine, Sabor je posvetio dužnu pažnju crkvenoj prosveti i školstvu. Donete su odluke koje imaju za cilj poboljšanje duhovnih i materijalnih uslova života i rada u Bogoslovijama, a posebno na Bogoslovskom fakultetu Srpske Pravoslavne Crkve u Libertivilu kod Čikaga.

Analizirane su i opšte prilike u eparhijama Srpske Pravoslavne Crkve u Zapadnoj Evropi, Americi i Australiji. U tom kontekstu doneta je i odluka o premeštanju sedišta Eparhije istočnoameričke iz Vorena (Nju Džersi) u Park Hils (Jonkers, Njujork).

Doneta je odluka da se pri Svetom Sinodu osnuju Odeljenje za brigu o svetinji braka i porodice, Odeljenje za bioetiku i Odeljenje za praćenje razbijačke delatnosti jeretičkih organizacija, sekti i nekanonskih grupacija.

Sabor podržava izgradnju Memorijalnog centra na Starom Sajmištu kao trajnog spomen-obeležja srpskim žrtvama u 20. veku, kao i žrtvama Jevreja, Roma i svih ostalih naroda koji su sa srpskim narodom podelili njegovu gorku sudbinu u tome tragičnom stoleću.

Sabor se pozabavio i pitanjem crkvenopravnog (kanonskog) statusa pravoslavnih vojnih sveštenika u Vojsci Srbije.

Odobreno je Eparhiji raško-prizrenskoj da, pored svog istorijskog sedišta u Prizrenu, može ustanoviti, iz praktičnih razloga, i administrativno sedište u drevnome Rasu (Novom Pazaru).

Sabor smatra, kao što je i ranije smatrao, da zemnim ostacima srpskog i svetskog velikana Nikole Tesle nikako nije mesto među muzejskim eksponatima – ova činjenica predstavlja jedinstven presedan i vaseljensku sramotu – nego u grobnici, i to u Hramu Svetog Save na Vračaru ili, alternativno, na platou ispred njega.

Saslušan je, sa blagodarnošću Bogu i sa molitvenim strahopoštovanjem, izveštaj o nedavnom obretenju (pronalaženju, otkrivanju) moštiju svetoga vladike Mardarija (Uskokovića) Libertivilskog u stanju potpune očuvanosti i netruležnosti, što je znak da ga je Gospod proslavio na izuzetan način. S tim u vezi, prihvaćen je predlog da 14. i 15. jula ove godine u Libertivilu bude svečano obeležena stota godišnjica njegovog dolaska u Ameriku.

Sa zadovoljstvom je prihvaćen i izveštaj o toku obnove Hrama Svetoga Save u Njujorku.

Sabor je konstatovao da su sveštenici i vernici Srpske Pravoslavne Crkve u toku ovog izveštajnog perioda uložili veliki trud na sakupljanju sredstava u dobrotvorne svrhe i za ublažavanje tegoba postradalog naroda.

Sabor je pažljivo saslušao više važnih izveštaja, u prvom redu izveštaj Svetog Sinoda o njegovom radu u proteklom periodu, sa posebnim naglaskom na uspešnom radu Muzeja i Arhiva Srpske Pravoslavne Crkve, kao i patrijaršijske Biblioteke. Sledili su izveštaji Komisije za reviziju Ustava Srpske Pravoslavne Crkve, Patrijaršijskog upravnog odbora, dobrotvorne Fondacije Čovekoljublje, pokloničke agencije Dobročinstvo i drugih crkvenih tela i ustanova.

Sabor je, takođe, razmotrio pitanje antikanonskog i crkvorušilačkog delovanja raskolničke grupe poznate pod imenom artemijevci, po nekadašnjem imenu g. Marka Radosavljevića, formalnog vođe grupe. Tim povodom je Sabor uputio i posebno obraćanje vernom narodu u kojem poziva vernike na duhovnu budnost, trezvenost, rasuđivanje i istinsku, jevanđelsku vernost i revnost, nasuprot raskolničkoj, sektaškoj ,,revnosti ne po razumu”, a raskolnike na pokajanje, jedino spasonosno, i na povratak u krilo Majke Crkve. Pritom je odlučio da Gorana Mirkovića, takozvanog horepiskopa hvostanskog i barajevskog, ustvari svrgnutog jeromonaha Nauma, trajno isključi iz crkvene zajednice, s tim da ovo izopštenje ili ekskomunikacija prestaje da važi jedino u slučaju iskrenog i delatnog pokajanja.

Sabor je sa velikom žalošću konstatovao da Rumunska Pravoslavna Crkva ne samo što nastavlja sa svojim antikanonskim upadima u jurisdikciju Srpske Pravoslavne Crkve nego ih još i intezivira i proširuje na čitavu srpsku kanonsku teritoriju. Ukoliko ona sa tom krajnje nebratoljubivom i etnofiletističkom praksom ne prestane u najskorijoj budućnosti, Sveti Sinod će, po ovlašćenju sa ovog zasedanja Sabora, biti primoran da načini mučan, ali jedini mogući korak – da prekine liturgijsko i kanonsko opštenje sa ovom Crkvom sve do njenog povratka ,,k poznaniju prava”.

Sabor je razmotrio i jedan izlišan i u suštini besmislen problem. Reč je o uplitanju grupe nastavnikâ i asistenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu u javnu raspravu o Darvinovoj teoriji evolucije, u međuvremenu ,,dogmatizovanoj” u manje-više ateističkom smislu, što je u medijima horski proglašeno za podršku darvinizmu u njegovom najgorem izdanju i za posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju. Potpisnici toga teksta su se obratili Saboru sa ispovedanjem autentične hrišćanske vere u Boga Tvorca (zdravi i pravi kreacionizam). Sabor je to prihvatio, ali sa napomenom da nam čitava ta raspra, bez obzira na njihove namere i zamisli, uopšte nije bila potrebna.

Sabor je odlikovao Patrijarha srpskog g. Irineja ordenom Svetog Jovana Vladimira, a Episkopa šabačkog g. Lavrentija, povodom 50-godišnjice njegove arhijerejske službe, ordenom Svetog Save prvoga stepena.

Popunjene su skoro sve upražnjene eparhije Srpske Pravoslavne Crkve. Za mitropolita dabrobosanskog izabran je dosadašnji episkop zvorničko-tuzlanski g. Hrizostom, za episkopa zvorničko-tuzlanskog dosadašnji episkop dalmatinski g. Fotije, za episkopa dalmatinskog arhimandrit g. Nikodim (Kosović), dosadašnji nastojatelj manastira Krke, za episkopa mileševskog dosadašnji episkop bihaćko-petrovački g. Atanasije, za episkopa bihaćko-petrovačkog dosadašnji episkop frankfurtski i sve Nemačke g. Sergije i za episkopa niškog dosadašnji vikarni episkop toplički g. Arsenije, dok je za administratora eparhije frankfurtske i sve Nemačke izabran episkop austrijsko-švajcarski g. Andrej.

U Svetom Sinodu prestao je mandat episkopima bačkom g. Irineju i raško-prizrenskom g. Teodosiju, koji ostaju članovi zamenici, a za nove članove Svetog Sinoda izabrani su, na predlog Patrijarha srpskog g. Irineja, mitropolit zagrebačko-ljubljanski g. Porfirije i episkop valjevski g. Milutin.

Dostavlja: episkop bački Irinej,
portparol Srpske Pravoslavne Crkve

CRKVA U IVOŠEVCIMA PONOVO NA METI VANDALA

Po drugi put u ovoj godini desio se nemili događaj na hramu sv. Jovana u Ivoševcima. Nepoznata osoba pokušala je obiti dvoja vrata na hramu, pri čemu su naneta oštećenja.
Ovaj događaj uočili su meštani sela Ivoševci 25. maja oko 19 časova i obavestili su nadležnog sveštenika. Odmah je pozvana policija, koja je napravila uviđaj na licu mesta. Nadamo se da će počinilac biti otkriven i sankcionisan.

SPASOVDAN U ŠIBENIKU

Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg – Spasovdana (25. maja 2017. godine), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, izabrani Episkop zvorničko-tuzlanski G. Fotije služio je svetu Arhijerejsku Liturgiju u crkvi Svetog Spasa u Šibeniku. U svojoj besedi Episkop Fotije je čestitao sabranom narodu hramovnu slavu i podsetio da nam praznik Vaznesenja, po rečima svetog vladike Nikolaja, otkriva našu istinsku otadžbinu, a to je Carstvo nebesko. Pored toga, Episkop Fotije je govorio i o događajima sa Svetog Arhijerejskog Sabora SPC, održanog nedavno u Beogradu, kao i o kadrovskim promenama koje će u narednom periodu uslediti, moleći ih da to sve razumeju kao deo promisla Božijeg i blagoslov Svete Crkve. Posle svete Liturgije, u prostorijama Crkvene opštine, priređena je trpeza ljubavi za sve prisutne vernike.

SPASOVDAN U CETINI

Na praznik Gospodnji, Spasovdan, koji je ujedno i hramovna slava crkve Sv. Spasa u Cetini, služena je sveta Liturgija. Liturgiju je u prisustvu brojnog naroda služio paroh vrlički, jerej Milan Kadijević, koji se po završetku službe obratio vjernom narodu, podsjećajući ih na značaj praznika Spasovdana, koji se proslavlja u četrdeseti dan od Vaskrsenja Hristovog, kada se Gospod, okupivši svoje učenike u Vitaniji, uzneo na nebo i obećao im da će im poslati Duha Svetoga. Tada su anđeli objavili ljudima, da, kako se Hristos vazneo na nebo, tako isto će opet doći da sudi živima i mrtvima i Njegovom Carstvu neće biti kraja.

U tom iščekivanju Drugog dolaska Hristovog, narod, ako je Njegov, treba da živi vrlinskim životom, u vaskršnjoj radosti i hrišćanskoj pobožnosti.

Nakon svete Liturgije u domu MZ Cetina upriličena je praznična trpeza ljubavi za vjerni narod.

HRAMOVNA SLAVA U KISTANjAMA

Po već ustaljenoj tradiciji vijerni narod Kistanja i okoline okupio se u hramu sv. Kirila i Metodija, kako bi proslavili ove ugodnike Božije. Svetom Liturgijom načalstvovao je paroh I kistanjske parohije protojerej Đorđe Veselinović,uz sasluženje igumana Heruvima (Đermanovića) nastojatelja manastira Oćestovo i nadležnog paroha jereja Bojana Savića. Okupilo se oko sedamdeset vijernika, od kojih se pričestilo njih devet.
Po zaamvonoj molitvi osvećeno je slavsko žito i prelomljen slavski kolač. Takođe je izvršen trokratni litijski ophod oko hrama i učinjen pomen za sve preminule ktitore i priložnike ove svetinje.
Posluženje za sve prisutne pripremljeno je u porti hrama trudom kuma ovogodišnje slave, predsjednika SKD Prosvjeta pododbora Kistanje, gospodina Rastivoja Bezbradice.

PRAZNIK PRENOSA MOŠTIJU SVETOG NIKOLAJA

Praznovanje Prenosa Moštiju Sv.oca Nikolaja naša Sveta Crkva ustanovila je u maju mesecu.Tako i ove godine 22.05.2017.g proslavljena je hramovna slava u selu Vrbniku kraj Knina. A uoči praznika služen je akatist svetitelju. Mnogi vernici su uzeli učešća u svetoj tajni pričešća i uzdigli slavu lomljenjem slavskog kolača i osvećenjem žita.Takođe je služen pomen za sve upokojene osnivače i služitelje ovog svetog hrama a i za žitelje ovog sela koji tu počivaju. Neka današnji praznik i molitve Svetog Oca Nikolaja budu na spasenje iz kojeg svagda dolazi pomoć nama nemoćnima.

Slava hrama u Kula Atlagić

U ponedeljak 22.05.2017.god. kada naša Sveta Crkva slavi prenos moštiju Sv. Nikolaja Mirlikijskog svečano je proslavljena hramovna slava u Kuli Atlagića. Svetu Liturgiju slušio je protojerej - stavrofor Petar Jovanović uz sasluženje nadležnog sveštenika.
Nakon zaamvone molitve prelomljen je slavski kolač i osvećeno slavsko žito, te zatim izvršen trokratni ophod oko svetog hrama. Takođe je služen pomen za sve upokojene služitelje ovog svetog hrama a takođe i za žitelje ovog sela.

PROSLAVA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG

Na praznik svetog Vasilija Ostorškog (12. 05. 2017. god.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Crnogorci, uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije dalmatinske. U svojoj besedi Episkop Fotije je rekao da je sveti Vasilije Ostroški veliki učitelj Pravoslavlja i da svi, počevši od klira, treba da se učimo iz njegovog žitija zakonima duhovnog života. Posle svete Liturgije prerezan je slavski kolač i održana svečana litija, te pomen ktitorima i priložnicima ovog manastira. Daj Bože da se ovaj manastir Svetog Vasilija Ostroškog potpuno obnovi i bude duhovni centar pravoslavnih hrišćana Imotske krajine.

Beseda

link for download: here

Praznik Sv. Vasilija Ostroškog

Sveta Liturgija je služena u hramu Sv. Arh. Mihaila u Smilčiću i tom prilikom proslavljen ugodnik Božiji Sv. Vasilije Ostroški. Okupljeni narod Božiji na Svetoj Liturgiji pričestio se Svetim Tajna Gospoda, Bogs i Spasa našeg Isusa Hrista. Nakon Svete Liturgije sveštenik se obratio prigodnom besjedom, blagodareći Bogu za sve a posebno istakao značaj Sv. Vasilija Ostroškog za sav naš rod.
Sveti Vasilije, moli Boga za nas.

Hramovna slava u Biljanima Gornjim

Na dan 06.05.2017.god.kada naša Crkva proslavlja Sv.vel.muč.Georgija služena je Sveta Liturgija u Biljanima Gornjim u hramu Sv.vel.muč.Georgija i tom prilikom proslavljena je i hramovna slava. Posle zaamvone molitve osvećeno je slavsko žito i kočač. Ove godine proslavljamo 480 godina postojanja našeg hrama.

ISCELIMO SVOJA ČULA DA BISMO SE PRIBLIŽILI GOSPODU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je u nedelju (07.05.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Tom prilikom smo mogli čuti jevanđeljsku priču o isceljenju čoveka u banji Vitezdi. „Kada sveti oci tumače ovu priču oni kažu da su tih pet kupatila koja su tamo bila ustvari simbol pet čula ljudskih koja treba da ozdrave da bi se čovek iscelio. Ovih dana sam bio na Svetoj Gori i imao sam priliku da vidim ljude koji su tamo došli da iscele svoja čula blagodaću Duha Svetoga. Oni su se prihvatili truda, posta, molitve i svetogorskog tipika samo da bi se isceljeni mogli susresti sa Hristom kao punoćom svoga podviga. Mi danas slušamo iz Jevanđelja o čudesnim isceljenjima, ali retko imamo primere takvoga svedočenja, da vidimo da neko vaskrsava mrtve imenom Isusa Hrista, silom vere. Zato je dobro da se vraćamo u istoriju Crkve i podsećamo se tih događaja, da se njima okrepljujemo. Ista je blagodat bila tada, kao što je i danas na svakoj Svetoj Liturgiji, ali u nama nema mesta za delovanje Duha Svetoga, jer nismo potpuno predani Bogu, već smo podeljene ličnosti. Zbog toga je neophodno da prvo iscelimo čoveka greha u sebi, da bismo onda po blagodati Božijoj mogli da pomažemo drugim ljudima i činimo čudesa“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download: here

PRAZNIK SVETOG GEORGIJA U KNINU

Na dan kada slavimo ime Svetoga velikomučenika Georgija (06.05.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kninu. Okupljenim vernicima u crkvi posvećenoj ovom velikom svetitelju Vladika je poželeo od srca srećan i blagosloven praznik i izrazio veliku radost zbog današnjeg sabranja. Sveti Georgije je živeo u 4. veku u vreme cara Dioklecijana i postradao je za veru Hristovu, istinu i pravdu Božiju. Time nas je poučio da budemo pravdoljubivi i čovekoljubivi, te da ne živimo po zakonima ovoga sveta, odnosno po telesnoj filozofiji. „Bog nas poziva preko Svoga Jevanđelja da se suprotstavimo grehu i prihvatimo princip krsta i vaskrsenja kao način života. Sveti mučenici živeli su u vreme kada su rimski vladari predstavljali sebe kao božanstva i mnogi ljudi su im se tako i klanjali, ali su oni to odbili i ispovedili veru u Hrista kao jednog i jedinoga Boga. To je bila njihova jedina krivica i zato je Sveti velikomučenik Georgje predat na stradanje. Iako je imao visoku funkciju u carskoj vojsci on se odrekao svih privilegija, ali nije hteo da se odrekne Hrista“, rekao je Episkop Fotije. Mnoga su čudesa ovoga velikomučenika, iz njegovog groba i danas teče isceljujuće sveto miro, a Sveti velikomučenik Georgije pomaže u nevoljama svima kojima je to potrebno. Njegova dela nas nadahnjuju duhom ispovedništva i svedočenja istine Božije i poručuju nam da se ni po koju cenu ne odričemo svoje vere u Gospoda.

Beseda

link for download: here

Episkop dalmatinski Fotije posetio Svetu Goru

Episkop dalmatinski g. Fotije najpre je posetio manastir Hilandar u kome je 25. aprila 2017. godine služio svetu Liturgiju. Sutradan, 26. aprila 2017. godine, vladika Fotije je bogoslužio u hilandarskoj keliji Paterica. Bila je to prva Liturgija koju je služio jedan srpski arhijerej u ovoj keliji posle nekoliko vekova. Vladika Fotije je posetio i administrativno sedište Svete Gore, gde ga je primio prot starac Varnava Vatopedski. Takođe, Vladika je, u pratnji jeromonaha Dositeja Hilandarca, posetio Veliku Viglu gde se nalazi posnica Svetog Atanasija Atonskog, posnicu Svetog Save Srpskog u Kareji, kao i druga sveta mesta na Svetoj Gori.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Svetog Spasa u Šibeniku. Današnji praznik, Nedelja mironosica posvećen je ženama koje su prve ušle u Hristov grob, sa verom i bez straha. Na njih treba svi da se ugledamo, a posebno crkveni klir, te da u svojoj veri budemo neustrašivi, a život živimo vrlinski i bogougodno. Episkop Fotije se nakon Svete Liturgije obratio prisutnim vernicima prenoseći im svoje utiske sa putovanja na Svetu Goru. Ovo čudesno mesto na kome se živi istinski monaškim životom, donelo je duhovnu korist i utehu svakome ko je na njega došao čistog srca i s verm u Hrista. Episkop Fotije i đakon Milenko Lošić služili su Svete Arhijerejske Liturgije u manastiru Hilandaru i keliji Paterici. „Tamo gde sam služio pominjao sam naš narod u Dalmaciji i sve ljude koje sam imao na pameti toga trenutka. Poklonici koji tu dolaze daju monasima imena koja oni svakodnevno pominju na bogosluženjima i satima ih čitaju na proskomidiji. Oni se mole za ljude iz čitavog sveta, jer nam je svima potrebna Božija pomoć i uteha“, rekao je Vladika i naglasio da je život na Svetoj Gori svetli primer za svo monaštvo.

Beseda

link for download: here

Obijen pomoćni objekat pri hramu Sv.mučenika Kirika i Julite u Karinu Donjem

U Ponedeljak 24.04.2017.god.nadležni sveštenik je zatekao ne radosno djelo pored Crkve u Karinu Donjem. Počinitelj je razbio vrata na pomoćnom objektu ( prostorija za paljenje svijeća pri hramu Sv. mučenika Kirika i Julite. O ovom događaju je obaviještena nadležna policija koja je izvršila uviđaj. Ovaj događaj u Karinu Donjem pored Svetog hrama je na isti način bio provaljen i prošle godine.

KOLIKO JE STARA ISTOČNA PRAVOSLAVNA CRKVA

VASKRŠNjI PONEDELjAK U MANASTIRU KRUPI

Na Vaskršnji ponedeljak (17.04.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. On je pozdravio sve prisutne i zaželeo im srećan ovaj divni i veliki praznik koji čini da svako od nas lakše nosi svoj krst. "Sve muke su lakše ako imamo veru u Vaskrsenje Hristovo. Tako i mi ovde sabrani u manastiru Krupi treba da proslavimo 700 godina od osnivanja ovoga svetog manastira koji se ne bi sve te godine mogao održati bez vere u Vaskrsenje. Ovdašnji narod koji je iznedrio ovu svetinju išao je uskim putem i kada smo bili u nevoljama i padali pod krstom uvek smo se uzdizali i vaskrsavali“, rekao je Episkop Fotije. Vladika je objasnio da nije čudo što se Gospod Hristos svojim učenicima u raznim prilikama javljao 40 dana posle vaskrsenja. Predanje govori da je Adam bio u raju 40 dana pre nego što je pao, a Gospod se 40 dana javlja i onda se uznosi na Nebo na praznik Vaznesenja, da nas privede Carstvu Nebeskom koje je naša istinska otadžbina. Time on ispravlja Adamov greh i zato se naziva Novi Adam. Stari grci nisu mogli da razumeju Boga koji je uzeo na sebe ljudko telo, jer su materiju tela smatrali nečim zlim i nižim. Oni su kroz filozofiju došli do zaključka da Bog postoji i da je stvorio svet, ali nisu mogli da poveruju da je On postao čovek. Sa druge strane Judeji nisu verovali da je moguće da Boga koji je ceo svet stvorio Svojom rečju neko razapne na krstu i nisu shvatali da Hristos dobrovoljno strada radi nas, da bi pobedio smrt koja je čoveku najveći neprijatelj. „Hristos je na krstu izgledao bespomoćno, prezren i ostavljen od svih, međutim posle trećeg dana vaskrsava iz mrtvih i dolaze na grob žene mironosice, kasnije i apostoli i cela jerusalimska crkva. Do dana današnjeg mi živimo to vaskrsenje, jer bez njega ne bi bilo ničega osim groblja na zemlji. Mi se na Liturgiji pričešćujemo vaskrslim Hristom i na taj način predokušamo tajnu Vaskrsenja svako prema svojim mogućnostima i svom duhovnom stanju, ali nam ona ipak nekako izmiče, jer nas Bog privodi sebi i želi da stalno uzrastamo u Bogopoznanju. Naš podvig je da svakodnevno na bogosluženjima susrećemo vaskrsloga Hrista da bismo živeli realnost Vaskrsenja i išli putem večnoga života“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download: here

VASKRS U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Najveći hrišćanski praznik Vaskrsenje Hristovo svečano je proslavljen širom Eparhhije dalmatinske u svim crkvenim opštinama i manastirima. Na Vaskrs Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije služio je vaskršnje Jutrenje i Svetu Liturgiju u manastiru Krki.

Na Svetoj Liturgiji pročitana je vaskršnja poslanica Njegove Svetosti patrijarha srpskog G.G. Irineja i svih arhijereja SPC-e u kojoj je naglašeno da svi treba da živimo u duhu vaskrsenja i da je Vaskrs pobada dobra nad zlom i života nad smrću.

Posle Svete vaskršnje Liturgije pripremljeno je posluženje za sve vernike koji su ove godine praznik Vaskrsa proslavili na svenoćnom bdeniju u manastiru Krka.

VELIKA SUBOTA U VRLICI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (15.04.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Vrlici. On je pozdravio sve prisutne u Crkvi Svetog Nikolaja, a posebno Čuvare Hristovog groba, koji se na ovaj dan tradicionalno uvek vraćaju u svoju postojbinu, Vrliku. „Usled tragičnog rata koji nas je zadesio vi ste se preselili u Batajnicu, ali se molimo Bogu da ne zaboravite nikada svoje korene i svoje svetinje u Dalmaciji. Danas smo čuli prvo Vaskrsno Jevanđelje, Gospod Isus Hristos je pobedio smrt, najvećeg neprijatelja ljudskoga roda. On je time pobedio greh, satanu i svako zlo i darovao nam život večni. To u toku čitave godine predokušamo na našim bogosluženjima, a posebno na velike praznike Božić i Vaskrs kada se punoća vere doživljava u celosti“, rekao je Episkop Fotije i poručio da od ovoga dana teba da živimo duhom vaskrsenja. Nije slučajno da se upravo na Veliku subotu pojavljuje Blagodatni oganj, pravoslavnom Patrijarhu u Jerusalimu, već se time pokazuje da je u pravoslavlju Duh Sveti koji se tada javlja u vidu blagodatne svetlosti. O ovome treba da svedočimo svetu i zato je veliko delo Čuvara Hristovog groba, jer oni čuvaju tradiciju koja je potekla iz Jerusalima, ali i dalmatinsku tradiciju i predanje. Razni običaji koji se neguju u ovim krajevima čuvaju sveto pravoslavlje i veoma su važni, posebno za mlade generacije koje danas vode razne struje, dok nas Crkva sve vraća grobu Hristovom, ali i vaskrsenju. „Jako je značajno što smo se sabrali ovde danas da pokažemo ljubav koju gajimo jedni prema drugima i prema svim ljudima dobre volje bez obzira na veru i naciju, jer pravoslavlje nikada ne deli već svima i svakome blagovesti Hristovu pobedu nad smrću krstom i vaskrsenjem“, naglasio je Vladika Fotije.

Beseda

link for download: here

JUTRENjE VELIKE SUBOTE U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (14.04.2017.) Jutrenje Velike subote u manastiru Krki. Kako se približavamo najradosnijem hrišćanskom prazniku kojim proslavljamo Vaskrsenje Hristovo pravo je vreme da se u što većem broju saberemo na bogosluženjima i zablagodarimo Gospodu koji je radi nas podneo neizmernu žrtvu. Episkop Fotije će u manstiru Krki služiti Vaskršnju Liturgiju koja počinje sutra u ponoć sa nadom da će se što više vernika skupiti u ovoj, ali i drugim svetinjama Eparhije dalmatinske da u miru i radosti zajedno slavimo.

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci
o VASKRSU 2017. godine

IRINEJ

po milosti Božjoj
pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni VASKRŠNjI pozdrav:

HRISTOS VASKRSE!

Hristos vaskrse iz mrtvih,
smrću smrt porazivši
i onima koji su u grobovima
život darovavši
(tropar Pashe).

Draga braćo i sestre,
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, praznik vere, života i svakog blagoslova Božjeg. Sva naša vera je u Vaskrsu i Vaskrs u veri. Otuda sveti apostol Pavle, učitelj naroda, koga slobodno možemo nazvati i najvećim propovednikom Vaskrsenja, Hristovog i našeg, jasno kaže: „Ako Hristos ne ustade, uzalud vera vaša“, a odmah potom dodaje: „Ali je Hristos ustao iz mrtvih, te postade Prvenac onih koji su umrli“ (I Kor. 15, 17-20). Vera u Vaskrsenje Hristovo suština je apostolske propovedi i učenja, temelj Crkve, njenog bogosluženja i bogoslovlja.
U Svetom Pismu, kako Starog tako i Novog Zaveta, Vaskrsenje je centralna tema. O njemu se govori u dva međusobno povezana smisla: kao sveopštem vaskrsenju mrtvih na kraju ljudske istorije (Is. 26, 19) i Vaskrsenju Hristovom, predskazanom od starozavetnih proroka (Ps. 15, 10), a utvrđenom kroz propoved svetih apostola (Dap. 2, 23-24).
Stari Zavet nam na mnogo mesta, svojim jezikom i praslikama, govori o vaskrsenju. O njemu svedoči prorok David u svojim Psalmima (Ps. 15, 9; 16, 15). Mnogostradalni Jov vapije Bogu verom u vaskrsenje: „Znam da je živ moj Iskupitelj i da ću opet u ovom telu videti Boga“ (Jov. 19, 25-27). Prorok Jona je praobraz tridnevnog Vaskrsenja Hristovog (Mt. 12, 40). Najpoznatija vizija vaskrsenja mrtvih u Starom Zavetu data je u Knjizi proroka Jezekilja: on, nadahnut Duhom Božjim, vidi kako oživljavaju suhe kosti i kako se svaka oblači u svoje ljudsko telo (Jez. 37, 1-10). To viđenje je ispunjavalo srca svih verujućih Judeja Starog Zaveta i bilo je neodvojivo od vere u dolazak Mesije i u Njegovo Vaskrsenje (Is. 53, 10).
Novi Zavet je, sa druge strane, sav u tajni Krsta i Vaskrsenja Hristovog. To nam potvrđuju sveti jevanđelisti potresnim opisom poslednjih događaja iz Hristovog života koji su se zbili u Jerusalimu: Njegovog izvođenja na sud pred Pilata, Njegovog Raspeća, Njegove smrti na krstu, ali i Njegovoga slavnoga Vaskrsenja (Mt. 27-28; Lk. 23-24). Prve koje su se udostojile da postanu svedoci Vaskrsenja Hristovog bile su žene mironosice (Mk. 16, 1-2), a potom sveti apostoli i punoća rane Crkve. Njima se pridružuju ranohrišćanski mučenici i svi potonji mučenici i novomučenici, istinski svedoci Vaskrsenja Hristovog, kao i Oci Crkve, koji nam kroz svete sabore, kroz nikeo-carigradski Simvol vere i kroz svoje dogmatsko učenje ostaviše veru u vaskrsenje. Crkva je svedok da je Hristos sa nama u vekove (Mt. 28, 20). Ona to posebno svedoči svetom Liturgijom, koja se vrši u spomen „smrti i Vaskrsenja Hristovog“. U svetoj Liturgiji nam se kroz sveto Pričešće daruje Vaskrsli Hristos. Zato budimo deca Vaskrsenja! Živimo Vaskrsenjem Hristovim i ne dozvolimo da nas, po rečima svetog apostola Pavla, išta odvoji od ljubavi Njegove (Rim. 8, 35)!
Veliki ruski starac, sveti Serafim Sarovski, tokom čitave godine je sve hodočasnike u svom manastiru pozdravljao rečima: „Hristos vaskrse, radosti moja!“ Da bismo to duhovno stanje dostigli, po rečima svetog vladike Nikolaja „moramo svojim životom celivati Raspeće Hristovo, ne radi običaja već kao svoje sopstveno, i rane Njegove kao svoje rane“.
Sa tugom i bolom u srcu moramo reći da današnji svet ne ide putem vaskrsenja već više putem smrti i beznađa. Kada to kažemo, imamo na umu podatak da i u Srbiji svake godine umire po jedan veliki grad zbog smrtnosti mnogo veće nego što je rađanje. Taj podatak je razlog za plač i ridanje, ali i alarm za uzbunu. Mora se nešto učiniti da se taj put smrti zaustavi. „Rahilja oplakuje decu svoju i neće se utešiti, jer ih nema“ (Mt. 2, 18). Čedomorstvo je svagda i svugde, pa i u našem narodu, smrtni greh koji vapije nebu. Prestanimo ubijati svoju sopstvenu decu u utrobi! I ona imaju pravo na život i na vaskrsenje. Pitamo se gde su vajni „borci za ljudska prava“ da zaštite najslabije, a to su još nerođena deca u utrobi svojih majki. Iziđimo, braćo i sestre, iz zemlje greha i smrti, kao starozavetni Izrailj iz Egipta, i Bog će nas blagosloviti svakim blagoslovom duhovnim, da bismo bili Narod Boga Živoga. Neka radosni plač novorođene dece nadjača bespomoćne krike smrti! Neka Srbija – i sav svet – ponovo postane velika Kolevka! Vratimo se veri u život, vratimo se Vaskrsenju!
Draga braćo i sestre, sveta Pravoslavna Crkva je naša duhovna Majka. Ona brine o svojoj deci bez obzira na to gde ona žive i raspinje se sa svojim sinovima i kćerima da bi svi zajedno dostigli u Vaskrsenje. Radujmo se sa radosnima i tugujmo sa onima koji tuguju, noseći bremena jedni drugih, jer ćemo tako ispuniti zakon Hristov (Gal. 6, 2)! Sveti starac Sofronije (Saharov) kaže da držanje zapovesti Božjih razapinje u nama starog čoveka i vaskrsava novoga, sazdanog po liku Boga, Tvorca i Spasitelja našega. Sveti Vasilije Veliki takođe, u istom duhu, govori o preobražavajućem značaju posta i kaže da anđeli Božji zapisuju imena onih koji drže ceo Veliki post jer se oni tim postom odriču zemaljskog i prolaznog da bi zadobili večno i neprolazno, a to je vaskrsenje. Držeći zapovesti Božje, mi izražavamo i potvrđujemo svoju ljubav prema Hristu (Jn. 14, 15), ali i prema svojim bližnjima (Mt. 22, 40).
Današnji svet je uveliko prihvatio drugu filosofiju, filosofiju širokog puta koji vodi u propast (Mt. 7, 13). Hrišćanske vrline pokušavaju se zameniti prividnim humanizmom i lažnom duhovnošću Dalekog Istoka. Sve lažne religije i parareligije, filosofije i lažne filosofije, ideologije i moderne mitologije i same robuju smrti i ljudska bića osuđuju na smrt ukoliko veruju da je čovek „biće za smrt“, a ne biće za život večni, pogotovu pak ukoliko podstiču ljude na ubistva i samoubistva, trenutna (u ratu i u krvavim „mirnodopskim“ obračunima) ili produžena (razuzdanim življenjem u svakom poroku, osobito robovanjem drogi). Živimo u vremenu kada se zlo pokušava proglasiti dobrom, a dobro zlom, greh pak, po rečima svetog starca Pajsija Svetogorca, nečim modernim i prihvatljivim. Omladini se umesto primera vrline i čestitosti nude idoli i antiheroji, neposlušnost roditeljima i odbacivanje svakog autoriteta. Velika je odgovornost Crkve, ali i svih prosvetnih institucija ove zemlje, jer treba pomoći omladini da pronađe put autentičnog života i vaskrsenja. Poučavajmo decu da budu slična jevanđelskom mladiću koji je pitao Gospoda: „Šta da radim da bih zadobio život večni?“ A taj mladić je od Hrista dobio odgovor: „Drži zapovesti!“ Eto puta spasenja, eto vaskrsenja!
Očinski pozivamo sve one koji su se iz nekog razloga odvojili od Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve da se vrate u njeno okrilje. Strašan je greh raskola i jeresi. Po svetim Ocima, ni mučenička krv ga ne može oprati. Oprostimo jedni drugima radi Vaskrsenja i ponovo postanimo braća u svetoj Crkvi, jedinoj Lađi spasenja!
Vaskršnjim pozdravom pozdravljamo svu našu duhovnu decu u Otadžbini i rasejanju i molimo se da Vaskrsli Gospod svima daruje radost Vaskrsenja. Posebno pozdravljamo naš narod na raspetom Kosovu i Metohiji, neodvojivom delu Srbije, čije svetinje su čuvari ne samo srpskoga Pravoslavlja nego i hrišćanstva u Evropi. Kosovo je bilo i ostaće naše jer Bog nije u sili nego u pravdi i moćan je da nam vrati ono što nam se na silu pokušava oduzeti.
Neka sa ovim praznikom Vaskrsa vaskrsne i Srbija, i vasceli srpski rod, kako su govorili naši narodni pesnici. Daj Bože da ljudi koji vode i čuvaju državu budu nadahnuti duhom Vaskrsenja i duhom vere u pobedu dobra nad zlom! Neka Vaskrsli Gospod, Pobeditelj smrti i Životodavac, daruje svako dobro Svome Narodu, što će reći svemu rodu hrišćanskom i pravoslavnom, i svim ljudima dobre volje, da bi svi zajedno predokusili radost budućeg veka, radost vaskrsenja i večnoga života!

Hristos vaskrse!

Vaši molitvenici pred Raspetim i Vaskrslim Gospodom
Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i
Patrijarh srpski IRINEJ
Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop kanadski MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop zvorničko-tuzlanski HRIZOSTOM
Episkop osečkopoljski i baranjski LUKIJAN
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop dalmatinski FOTIJE
Episkop bihaćko-petrovački ATANASIJE
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE
Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop istočnoamerički IRINEJ
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ
Episkop frankfurtski i sve Nemačke SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop australijsko-novozelandski SILUAN
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
Vikarni Episkop toplički ARSENIJE
Vikarni Episkop dioklijski KIRILO
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA
Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni episkop stobijski DAVID

VELIKI ČETVRTAK U ŠIBENIKU

Na Veliki četvrtak (13.04.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Svetog Spasa u Šibeniku. Ovoga dana Gospod Isus je ustanovio Svetu Tajnu Liturgije. Na Tajnoj večeri, po završetku praznovanja judejske Pashe, On je pretvorio hleb u svoje telo, a vino u svoju krv i dao svetim apostolima da se pričeste. Među 12 apostola našao se jedan Juda, onaj koji posle Svetoga Pričešća beše naumio da izda Gospoda zbog 30 srebrnjaka koje su mu obećale jevrejske starešine. Za vreme Tajne večere svi su se apostoli pitali ko će od njih biti taj koji će izdati Hrista, kako On to beše prorekao. „Za nas hrišćane ovo znači da stalno treba da preispitujemo da li smo mi ti koji svojim nedostojnim životom izdaju Hrista. Ako postanemo srebroljubivi ili nas porobi bilo koja druga strast, blud, gordost ili mržnja, može se lako desiti da se odreknemo Hrista da bismo ugađali sebi i strastima zemaljskim. Na današnji dan jerusalimski Patrijarh pere noge Episkopima koji sa njim služe, kao što je i Hrist prao svojim apostolima, a ta tradicija ima za cilj da pokaže kako treba da imamo smirenje i služimo jedni drugima, a nikako da se uznosimo nad drugijma i da ih preziremo“, rekao je Episkop Fotije. Na Svetoj Liturgiji mi doživljavamo čitavu ikonomiju Staroga i Novoga zaveta, kao i eshatološku dimenziju Crkve, Drugi dolazak Hristov i Njegovo Vaskrsenje. Mi se pričešćujemo Vaskrslim Hristom i obožujemo svoje biće, ali i posle Svete Liturgije treba da zadržimo tu blagodat u sebi, a nikako da počnemo da živimo grehovnim životom i tako ponovo raspinjemo Hrista u sebi. „Važno je da što češće dolazimo na bogosluženja i pristupamo Svetim Tajnama smireno i sa pokajanjem kako bi smo tu liturgijsku dimenziju blizine prema Bogu sačuvali i u svakodnevnom životu“, poručio je Vladika Fotije.

SVETA TAJNA JELEOSVEĆENjA U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je na Veliku sredu (12.04.2017) Svetu Tajnu Jeleosvećenja u manastiru Krki. „To je Sveta Tajna koja se u pravoslavnoj Crkvi vrši po pravilu jednom godišnje i ona je namenjena onima među nama oji su bolesni, nemoćni i stradaju od raznih muka, duhovnih i telesnih. Tu je Crkva kao brižna majka da nas blagoslovi i okrepljuje svojim molitvama. Ovo je tradicija još iz apostolskog vremena koja nam pomaže da se iscelimo da bismo mogli da nosimo svoj krst dostojanstveno i da služimo samome Bogu i svome Spasenju“, rekao je Episkop Fotije. Sada ulazimo u period velikih praznika, počev od sutrašnjeg Velikog četvrtka, dana kada je ustanovljena Liturgija i kada bismo svi trebali da dođemo na bogosluženje i pričestimo se, ako je moguće. Na taj dan, kao i na Veliki petak upoznajemo se sa tajnom Krsta Hristovoga i Njegove ljubavi prema nama, koji smo slabi i nemoćni, ali ipak po veri deca Božija. Na Veliku subotu služi se Liturgija Svetog Vasilija Velikog, a zatim na svenoćnom bdenju imamo Vaskršnje jutrenje koje prethodi Vaskršnjoj Liturgiji koja će negde biti služena u ponoć, a negde ujutru. „Ovo su najdublji dani u našoj veri, koji nam otkrivaju njenu suštinu i privode nas, na prvom mestu pokajanju, a sa druge strane samom Bogu i tajni Hristopoznanja, čine da postanemo svesni šta je to Gospod Hristos učinio za nas i kakva je strašna stradanja pretrpeo“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download: here

HRISTOS NAM DARUJE ŽIVOT VEČNI

Na veliki praznik kojim slavimo uspomenu na ulazak Hristov u Jerusalim mnoštvo vernika okupilo se uz svoga Episkopa u Splitu. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije danas (09.04.2017.) je služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju u splitskoj kapeli posvećenoj Svetom Savi. Kako idemo u susret najradosnijem hrišćanskom prazniku svedoci smo mnogih divnih čudesa koja su plod neizmerne moći Gospodnje. Današnji praznik, Cveti, neodvojiv je od Lazareve subote, jer nam i jedan i drugi prikazuju Hristovu božansku prirodu. Neposredno pre ulaska u Jerusalim Hristos je vaskrsao četvorodnevnog Lazara i učinio čudo kakvo samo Bog može. Kroz istoriju je bilo mnogo velikih ljudi, lekara i naučnika, ali niko nikada nije mogao da vaskrsne čoveka iz mrtvih. Gospod Isus čini ovo čudo da bi utvrdio svoje učenike u veri da je On Spasitelj i Sin Božiji i da bi nevernim Judejima pokazao da vaskrsenje može biti samo Božije delo. Nažalost, njihovo pomračeno srce nije dozvolilo da oni poveruju da kroz Hrista deluju božanske sile, zato im je On pružio najveće znamenje od svih, a to je upravo Njegovo Vaskrsenje. „Vaskrsenje Lazarevo i svečani ulazak Gospoda Hrista u Jerusalim kao mesije i Spasitelja sveta pokazuju da ljudska istorija ima smisla, a najdublji smisao otkriva u dolasku Hristovom na Golgotu, na Veliki petak, Njegovom raspeću i Vaskrsenju iz mrtvih. Time se pokazuje punoća istorije, jer bez krsta i vaskrsenja ovaj svet ne bi imao smisla i poslednja istanca u njemu bio bi grob“, rekao je Episkop Fotije. On je naglasio da je važno da aktivno učestvujemo u crkvenom životu i bogosluženjima, jer svako od nas nosi neki krst, ali nismo bez nade ako idemo za Hristom koji nam daruje večni život i vaskrsenje.

Beseda

link for download: here

RASPORED BOGOSLUŽENJA U MANASTIRU KRKI
ZA VELIKU NEDJELJU I VASKRS 2017.G.

LAZAREVA SUBOTA U KNINU

Na dan kada praznujemo Lazarevu subotu (08.04.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Kninu. Ovaj divni praznik na najbolji način nas uvodi u prazovanje Vaskrsenja Hristovog, jer nam prikazuje Hristovu prirodu i pokazuje da jedino On kao Bogočovek ima vlast nad smrću. Kada Hrisos sa svojim učenicima dođe u Lazarev dom, on se već upokojio i beše četiri dana u grobu. Videvši njegove sestre i druge bližnje kako žale za njim Gospod učini čudo i vaskrse četvorodnevnog Lazara iz mrtvih. „Ovo je događaj koji sveti oci tumače kao prasliku sveopštega vaskrsenja ljudi, ali i Hristovog Vaksrsenja koje ćemo proslaviti sledeće nedelje. Sve nam to sabira ovaj veliki praznik i daj Bože da i mi budemo dostojni poput Lazara da čujemo reč Hristovu kada nas pozove na vaskrsenje“, rekao je Episkop Fotije i dodao da naš život koji nam je Bog darovao predstavlja ustvari podvig da se susretnemo sa Hristom i prepoznamo Ga kao Boga i Spasitelja. Ovaj nas događaj poučava da nema toga čuda koje Bog ne može da učini, pa tako i samo rečju da vaskrsne upokojenog Lazara, ali da bi se to desilo treba da budemo čestiti, vrlinski ljudi poput njega i njegove porodice. Nakon ovog čuda mnogi poverovaše u Hrista, a Lazar do Njegovog Vaskrsenja ostade sa apostolima i postade episkop na Kipru. Presveta Bogorodica pođe na Kipar da ga poseti i okrepi u njegovoj misiji, ali njen brod čudesno ode na Svetu Goru. „Ugledajući se na Lazara treba da budemo dostojni duhovnog vaskrsenja, jer ako čovek živi u grehu on postaje sličan onome u grobu. Ovaj događaj kao sliku sveopšteg vaskrsenja treba stalno da imamo na umu i da zaista pripremljeni dočekamo najradosniji praznik, Vaskrsenje Hristovo“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download: here

Obnova crkve u PaĐenama

Po blagoslovu Episkopa dalmatinskog G. Fotija počela je obnova crkve Svetog velikomučenika Georgija u Pađenama. U toku su radovi na krovu crkve. Ova drevna svetinja sazidana je 1456.godine, a potrebna je obnova krovišta u potpunosti.
Svi oni koji žele da pomognu obnovu pađenske crkve mogu se javiti nadležnom svešteniku Aleksandru Vujko na broj telefona +385 91 881 0 943 ili na mail aleksandarvujko@hotmail.com

OSLIKAVANjE CRKVE SVETOG PROROKA ILIJE NA DALMATINSKOM KOSOVU

Uz blagoslov Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. Fotija i voljom i trudom našeg rasejanog naroda koji potiče iz svih sela Dalmatinskog Kosova, otpočele su pripreme za oslikavanje našeg hrama na izvoru Kosovčice. Za sada smo uradili modernizaciju elektroinstalacija u crkvi, te sada slijede fasaderski radovi u oltaru kojeg ćemo prvo i oslikati. Kako bi ovo bogougodno djelo i završili, molimo sve ljude sa ovih mučeničkih prostora da nam finansijski pomognu i tako ugrade i dio sebe u ovu crkvu iz 18. vijeka, a da buduće freske svima budu na pouku i na ukrepljenje duše.
Svoje priloge možete uplatiti na račun koji se nalazi na jednoj od slika u prilogu.

POKAJANjE JE PUT SPASENjA

Na dan kada praznujemo Svetu Mariju Egipćanku i Svetog Nikodima Milaša (02.04.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Imotskom. U svojoj besedi na kraju Liturgije vladika se osvrnuo na žitije danas praznovane svetiteljke koje predstavlja svetao primer moći pokajanja. Kao mlada devojka Marija Egipćanka živela je nedostojnim životom, da bi nakon putovanja u Jerusalim u njenoj duši proklijalo iskreno pokajanje koje je navelo da ode u jordansku pustinju i tamo do kraja života živi u najvećem podvigu. Pošto se u Jerusalimu pomolila Presvetoj Bogorodici preklinjući je za oproštaj svojih grehova ona odluči da se povuče iz sveta i posveti Gospodu. U pustinji je susrete starac Zosim, koji je isprva mislio da je ona anđeosko biće, jer je video kako prelazi reku Jordan hodeći kao po suvom. Ovaj starac postade kasnije čuvar njenog žitija iz kojega se i dan danas možemo poučiti pokajanju. „Crkva u petoj nedelji posta proslavlja ime ove svetiteljke da nas podseti da pribegavamo svetom pokajanju i da nema greha koji se ne može oprostiti osim onog koji nije pokajan. Najveći problem u duhovnom životu čoveka nastaje ako se izgubi dar pokajanja, jer ko ne može da se pokaje, on ne može ni da se promeni i postaje rob greha. Iz tog se stanja može spasiti jedino molitvom i Svetim Pričešćem“, poručio je Episkop Fotije. Današnji dan od posebnog je značaja za vernike u Dalmaciji, jer danas slavimo Nikodima Milaša, ispovednika i vladiku dalmatinskog. On se rodio 1845. godine, a episkop dalmatinski je postao 1890. Filozofiju je učio u Beču, a teologiju bogoslovlja u Kijevu, da bi se vratio da bude profesor, a kasnije i rektor zadarske Bogoslovije. Dela koja je ostavio za sobom predstavljaju svojevrsnu istoriju našega naroda na ovim prostorima, kako nacionalnu, tako i duhovnu i crkvenu. Za Srbe u Dalmaciji posebno je značajna knjiga „Pravoslavna Dalmacija“ koja svedoči o tome koliko su dugo naš narod i sveti hramovi prisutni ovde. Čitav život ovoga svetog vladike bio je posvećen odbrani pravoslalja, zbog čega je on mnogima smetao. Poslednje četiri godine proveo je u Dubrovniku, a Gospodu se predstavio na današnji dan (02.04.), na Veliki Petak 1915. godine. „Ako se ugledamo na naše divne svetitelje živećemo zaista vrlinskim životom. Oni nam poručuju da je pokajanje put Spasenja, a ako zaista imamo želju da u svom životu promenimo sve ono što nije po zapovestima Božijim, On će nam dati snage za to“, rekao je Episkop Fotije.

Beseda

link for download: here

POMOĆ ZA BOGOSLOVIJU SVETA TRI JERARHA U MANASTIRU KRKI

Po blagoslovu Njegovog Visokopreosveštenstva mitropolita zagrebačko – ljubljanskog G. Porfirija sveštenici CO Zagreb, otac Duško Spasojević i đakon Branimir Jokić dovezli su humanitarnu pomoć za krčku bogosloviju. Ovaj put je dovežen pun kombi hrane: jestivog ulja, brašna, pašte, riže, jaja u prahu i konzervirane ribe. To je velika pomoć za našu bogosloviju koja se izdržava od strane Crkve i donacija vernika. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije izrazio je dubiku zahvalnost zbog ovog gesta, kao i nadu da će se slične akcije nastaviti za dobrobit bogoslovije i njenih đaka.

PROSLAVA SEDAMSTO GODINA
MANASTIRA KRUPE U DALMACIJI

Episkop fotije
o ŽIVOTU CRKVE U DALMACIJI

POČETAK PROSLAVE 700 GODINA MANASTIRA KRUPE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je u nedelju (26.03.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. Ovim je započeto obeležavanje 700 godina postojanja ove svetinje, a taj radostan događaj svojim su glasovima uveličali pojci iz manastira Kovilj. Nakon Svete Liturgije usledilo je predavanje oca Jeroteja o crkvenoj muzici i koncert duhovne muzike koviljskog hora. Episkop Fotije je pozdravio sve prisutne zablagodarivši Gospodu na ovom blagoslovenom skupu: „Današnjim sabranjem mi poručujemo koliko duboke korene ima pravoslavlje u Dalmaciji. Tokom ove godine u više navrata ćemo proslavljati sedam vekova postojanja manastira Krupe, a osim njega vekovnu tradiciju imaju i manstiri Krka i Drgović. Te tri svetinje stoje kao oaze u kojima se kroz istoriju do dana danšnjeg okuplja pravoslavni svet“, poručio je Vladika. On je naglasio da zahvaljujući svetim hramovima još iz doba Nemanjića Srbi uspevaju da se očuvaju u Dalmaciji uprkos ratovima i drugim nedaćama, te da radi njih treba da čuvamo i poštujemo svoju svetu veru koja nas uči da se ponosimo svojim poreklom i volimo sve ljude, bez obzira na nacionalne i druge razlike.

700 GODINA MANASTIRA KRUPE

Pravoslavni hramovi u drniškom kraju
ponovo na meti izgrednika

Pravoslavne svetinje u drniškom kraju iznova su izložene noćnim nasilničkim postupcima nepoznatih počinilaca. Po treći put u jednomjesečnom razdoblju, u noći između 20.03. i 21.03.2017. godine, izgrednici su oskrnavili pravoslavne svetinje, obili crkve Svetog Velikomučenika Georgija u Kričkama i Svetog Jovana Krstitelja u Miočiću kod Drniša.
Ovaj čin uperen je protiv vjerujućeg pravoslavnog naroda, a nastojanja policije u Drnišu da se razotkriju i kazne počinioci još nisu urodili očekivanim rezultatima. Svaki hrišćanin treba da osudi ovaj ponovljeni i objelodanjeni vandalski čin, da se sve učini kako bi se njegovala od Boga darovana sloboda čovjeka i uvažavala vjerska osjećanja pravoslavnih na drniškom području.
Ni ovaj put provalnici nisu opljačkali pravoslavne svetinje, niti oskrnavili ikone i predmete hramova, te se neizbježno nameće pitanje motiva nepoznatih nasilnika. U molitvi i miru nastavićemo post u susret najvećem hrišćanskom prazniku Vaskrsu i moliti se Gospodu da urazumi nasilnike i uputi ih na hrišćanske vrline, kako bi najzad prestali da skrnave naše svetinje.

KRST NAS SNAŽI I OKREPLjUJE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (19.03.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Svetog Spasa u Šibeniku. Treće nedelje Velikog posta praznujemo Časni krst Hristov. U svim pravoslavnim hramovima na mestu celivajućih ikona postavlja se krst Gospodnji ukrašen zelenilom, cvećem i ostalim darovima proleća. Ovaj prizor ima svojevrsnu simboliku, jer predstavlja sliku vakrsenja kao pobede nad smrću i stradanjem. Vaskrsenje i krst su neodvojivi jedno od drugog i stoje u temelju naše vere, a simbol krsta stoji na svim pravoslavnim hramovima širom sveta. On se kao znak javlja još u raju kada je Bog Adamu i Evi postavio drvo života i drvo poznanja dobra i zla sa zapovešću da ne kušaju plodove drveta poznanja. Dok su jeli samo sa drveta života ljudi su bili besmrtni, jer ih je Bog stvorio za večnost. Međutim, po nagovoru Satane Eva i Adam prekršili su Božiju zapovest i postali smrtna i ogrehovljena bića. „Ta dva principa koja su postojala u raju i danas stoje pred nama, jer s jedne strane imamo mogućnost da se hranimo sa drveta poznanja dobra i zla, protivno zakonima Božijim i svemu jevanđeljskom, a sa druge da se hranimo plodovima drveta večnoga života, a to znači da živimo po Božijim zapovestima, u postu, molitvi i podvigu. Sada već imamo nasleđenu ogrehovljenu prirodu protiv koje moramo da se borimo, a to je nemoguće bez krsta. Čovek je bolesno, smrtno biće i zato stalno tražimo lek, a on nam je dat u Crkvi u vidu Svetog Pričešća “, rekao je Episkop Fotije i naglasio da je borba za osvećenje našeg bića moguća jedino uz krst i Sveto Pričešće. U svom svakodnevnom životu neprestano smo raspeti između iskušenja i vrline, između širokog puta greha i uske staze koja vodi ka Spasenju. To je naše raspeće i jedino ako svoj krst poistovetimo sa krstom Hristovim možemo se nadati večnom životu. Zato je naš odnos prema bližnjima izuzetno važan, jer je on slika našeg odnosa prema Gospodu, i samo ako istinski volimo i poštujemo svakog čoveka, bez obzira na veru, naciju i bilo šta drugo, možemo reći da smo vernici.

Beseda

link for download: here

OBIJENA CRKVA U MEDVIĐOJ

Dana 19.03.2017. primjećeno je da je obijena crkva Rođenja Presvete Bogorodice u Medviđoj. Nadležni sveštenik je odmah obavijestio policiju koja je ubrzo izašla na teren i izvršila uviđaj. Južna vrata na crkvi su provaljena pri čemu je načinjena materijalna šteta. Crkva Rođenja Presvete Bogorodice je u fazi obnove i trenutno se u njoj nalazi dio građevinskog materijala od koga ništa nije otuđeno. Ovo je još jedan u nizu nemilih događaja koji se dešavaju u našoj Eparhiji i sedmi obijeni hram u poslednjih mjesec dana. Nadamo se da će počinioci ovog nedjela biti otkriveni i sankcionisani.

VLADIKA FOTIJE SA PREDSTAVNICIMA SRPSKE NACIONALNE MANjINE U OBILASKU PROVALjENIH HRAMOVA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije sa saborskim zastupnikom Borisom Miloševićem i šibensko – kninskom dožupanicom Anjom Šimpragom obišao je danas (13.03.2017.) hramove Eparhije dalmatinske u koje je proteklih dana provaljeno. U pratnji sveštenika Milana Radusina, Dragana Zorice, Milana Kadijevića i đakona Milenka Lošića oni su posetili napadnute crkve u kninskom i drniškom kraju. Tom prilikom Episkop Fotije je rekao da je ovo što se desilo našim crkvama dodatni krst za Srbe u Dalmaciji. „Ovakvi događaji nas neće pokolebati, oni neka ruše, mi ćemo zidati, obnavljati i moliti se Bogu za sve, pa i za počinioce ovih nedela. Pred nama spoji puno toga da učinimo, ove godine praznujemo 700 godina od osnivanja manastira Krupe, imamo i druge jubileje i nadamo se da se ovakve stvari više neće događati i da ćemo se vratiti Bogu, molitvi i međusobnoj bratskoj ljubavi“, poručio je Episkop.

ČUVAJMO SVOJU TRADICIJU DA BISMO SAČUVALI BUDUĆNOST

U nedelju (12.03.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Benkovcu. Na ovaj dan proslavljamo ime velikog oca Crkve, Svetog Grigorija Palame. Ovaj svetitelj iz 14. veka jedan je od najznačajnijih učitelja Crkve koji je nas je poučavao isihazmu i tome kako čovek može da oboži svoje biće blagodatnom, tavorskom svetlošću još u toku ovoga života. U istoriji srpske crkve bilo je mnogo divnih svetitelja koji su se vodili istom mišlju kao Sveti Grigorije Palama. Jedan od njih je i Sveti Sava, a on je ujedno postavio ideal da na čelu srpske države i crkve treba da budu sveti ljudi, , jer će se oni zaista iskreno i sa dušom boriti za interes svoga naroda. „To mora biti zajednička i neprestana borba koja nam omogućuje da budemo ono što jesmo i što smo vekovima bili. Mi smo ovde stvorili divne svetinje, još iz nemanjićkog perioda koje su naši temelji i pomažu nam da opstanemo kao božiji, blagosloven narod“, rekao je Episkop Fotije. U svojoj besedi Vladika se osvrnuo na skorašnje incidente u kojima su u nekoliko navrata napadnuti naši sveti hramovi i oštećena crkvena imovina. „Ovih dana smo imali provalu u pet naših crkava jedne iste noći. Nažalost, ni svetinje ne mogu da budu i miru i to je problem koji već dugo postoji. Mi poštujemo sve druge ljude i njihovu veru, ali isto tako želimo da oni poštuju nas i puste nas da živimo po svojoj tradiciji i predanju. Tražimo da na miru čuvamo svoj jezik, svoje svetinje i sveto pravoslavlje, da naša deca imaju srpska imena, da se ne stide svoje nacionalne pripadnosti i slobodno pohađaju veronauku. To je ono što nam po zakonu pripada i ne tražimo ništa više od toga, ali smo nažalost u praksi vrlo često pritisnuti i obespravljeni“, rekao je Episkop. On je dodao da je izuzetno važno da i Srbi koji žive u rasejanju dolaze u svoj zavičaj, obilaze svoju zemlju i ognjišta i o njima se brinu, jer će biti doneti zakoni po kojima će svi koji to ne budu radili ostati bez svoje imovine. „Da bismo očuvali svoje postojanje na ovim prostorima svi moramo biti aktivni. Sveta Crkva nas sve obejdinjuje i ne pravi među nama političke, niti bilo kakve druge razlike, ali svako od nas mora da odradi svoj deo posla da bismo uspeli da se očuvamo i ostvarimo svoja prava“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

NASTAVLjEN NIZ PROVALA U HRAMOVE EPARHIJE DALMATINSKE

Nakon incidenata u Smilčiću, Ivoševcima, Sinju i Drnišu prilikom kojih su oskrnavljeni sveti hramovi Eparhije dalmatinske i oštećena crkvena imovina, u Vrbniku se desio novi izgred. U noći između 9. i 10. marta provaljeno je u Crkvu Svetog Nikole i tom prilikom je načinjena materijalna šteta. Ovaj događaj duboko je ražalostio i zabrinuo vernike Eparhije dalmatinske, ali se ipak nadamo da to nedelo, kao i ona koja su mu prethodila nije slika opšteg odnosa lokalne zajednice prema pravoslavnim svetinjama, već samo grupe poremećenih pojedinaca. Posle današnjeg policijskog uviđaja ostaje nam da se nadamo da će počinioci biti otkriveni i adekvatno sankcionisani.

Obijeno pet pravoslavnih hramova u drniškom kraju

Policijska postaja u Drnišu ustanovila je 8. marta ove godine da je između nedjelje, 06.03. i srijede 08.03.2017. godine, obijeno pet pravoslavnih hramova u drniškom kraju: Crkva Sv. Jovana Krstitelja u Baljcima, Crkva Sv. Apostola i jevanđeliste Luke u Štikovu, Crkva Sv. Velikomučenika Georgija u Kričkama, Crkva Sv. Jovana Krstitelja u Miočiću i Crkva Sv. Petke u Kanjanima. Imajući u vidu da je Crkva Sv. Velikomučenika Georgija u Kričkama obijena i prije petnaest dana, istovremeno kad i Crkva Sv. Velikomučenika Georgija u Velušiću, naglašavamo sa osudom i zabrinutošću da je ovo dosad neviđeni vandalski čin. Na meti napada su pravosalavne svetinje na drniškom području, pa oštećenja bogomolja, duhovnog i kulturnog nasljeđa ovog dijela Dalmacije, makar i neznatna, napasnički je čin vređanja časti i dostojanstva pravoslavnih vjernika. Valja se, odistinski, ponadati da će policija pronaći počinitelje i preduzeti odgovarajuće zakonske mjere. Posebni čin napasnika, zasad neotkrivenih i nepoznatih motiva, svakako pogađa vjerska i ljudska osjećanja svakog hrišćanina, potomka predaka koji su spomenute hramove pobožno i neimarski izgradili.
Policija je prilikom uviđaja ustvrdila da, osim nestanka manje količine novca, nije na napadnutim vjerskim objektima pričinjena veća materijalna šteta. Inače, poznato je da ulažemo veliki napor i trud da obnovimo i sačuvamo naše pravoslavne svetinje, što treba da činimo i istrajavamo i ubuduće. Ovom prilikom molimo vjerni narod da obrati pažnju i obavijesti svog parohijskog sveštenika ukoliko na hramu primjete nešto sumnjivo, vidljiv izgled uništavanja naše svetinje.

ISPOVEST SVEŠTENSTVA EPARHIJE DALMATINSKE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je u sredu (08.03.2017.) Pređeosvećenu Liturgiju u manastiru Krki. U toku Svete Liturgije svi sveštenici i monasi Eparhije dalmatinske pristupili su Svetim Tajnama ispovesti i pričešća. Nakon što je izrazio veliku radost zbog današnjeg sabranja Episkop Fotije se sa par reči obratio sveštenoslužiteljima govoreći im o važnosti njihovog poziva. „Svaki čovek je svetim krštenjem postao hram Duha Svetoga i njegov podvig za života je da tu crkvu zaista učini blagodatnom i postane tron Svete Trojice. Sveštenički podvig utom je i veći, jer mi moramo biti pastiri našega naroda i nositi krt sa njim, pa samim tim treba da smo istinski svedoci Hristovi, jer će ljudi verovati našim rečima samo ako u nama prepoznaju Hrista“, rekao je Episkop Fotije. Pojedini sveti oci bili su prototipi vrline, a na nama je da od njih učimo i ugledamo se na njih. U današnje vreme čini nam se da su sveti ljudi živeli u prošlosti i da ih sada nema, ali postoje mnogi ljudi našega doba koji svedoče da Hristos živi i danas i da i mi možemo da budemo bogoliki. Često govorimo sebi da su nam takvi ideali nedostižni i da nešto ne možemo da postignemo, ali je u stvari samo đavo taj koji nam postavlja limite, dok za onoga ko živi u Hristu nema granica. „Sve mogu u Hristu koji mi moć daje“, poručio je Vladika Fotije.

Beseda

link for download:here

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

Dana 06.03.2017. godine na pravoslavnoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Sinju, na južnom zidu hrama, osvanuo je grafit mržnje „Za dom spremni“ sa proustaškim obilježjima. Slučaj je prijavljen nadležnim organima i istraga je u toku. Ovo nije prvi put da je crkva ispisana grafitima ove i slične sadržine - poslednji incident desio se 2010. godine.
Eparhija dalmatinska sa žaljenjem konstatuje da se ovakvim, uvredljivim sadržajem grafita šalje negativna poruka lokalnom srpskom stanovništvu u Sinju i šire, ali i mnogo govori o realnom stanju u društvu i položaju manjinskih zajednica u Hrvatskoj.

NEDELjA PRAVOSLAVLjA U ZADRU

Na dan kada praznujemo Nedelju Pravoslavlja Njogovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Zadru. U Crkvi Svetog prororka Ilije na ovaj se praznik tradicionalno okuplja verni narod zadarskog kraja, kako bi u sabranju sa svojim Episkopom zablagodario Gospodu. Njedelja Pravoslavlja predstavlja pobedu jedine prave, istinite vere nad svim vrstama jeresi kroz istoriju i kao takva ona je praznik od velikog značaja. „ Danas slavimo pobedu istine, pobedu apostolske propovedi, crkvenog učenja i svetih ikona. I mi sami, kao pravoslavni hrišćani treba da budemo ti koji će pobediti staroga čoveka u sebi, da bi na tom mestu zasijala Božija blagodat i od nas napravila svetilo sveta. Episkop je pozvan da bude onaj u kome će ljudi videti ostvarenje svih učenja pravoslavnih, isto tako i svi sveštenoslužitelji treba da budu svedoci istine Hristove. Onda će i ljudi verovati u njihove propovedi i slediti njihov primer u želji da se prosvetle i da budemo zaista narod Božiji. Tome nas uči današnji praznik, da budemo smireni, čestiti i živimo aktivnim crkvenim životom“, poručio je Episkop Fotije. Danas takođe praznujemo i ikone svetitelja, koje su posebna karakteristika pravoslavlja i mnoge od njih su čudotvorne. Izuzetno je važno da u svojim domovima imamo ikone, pre svega Gospoda Isusa Hrista, Presvete Bogorodice i svojih krsnih slava, jer na taj način naša kuća postaje domaća crkva. „Ima mnogo primera kada su spaljivana čitava sela, da sve izgori osim ikone. Ikona je znamenje Božije, projava blagodati Duha Svetoga u istoriji i potvrda da je Hristos postao čovek radi našega spasenja“, rekao je Vladika.

Beseda

link for download:here

SVETI TEODOR TIRON U MANASTIRU KRKI

Na praznik Svetog Teodora Tirona Njegovo Preosvešetnstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Prve nedelje Časnog posta sećamo se velikih dela ovog ranohrišćanskog mučenika, koji je postradao za veru Hristovu 306. godine. U vreme bezbožnih rimskih careva Maksimilijana i Maksimina, Sveti Teodor Tiron bi bačen u tamnicu nakon što je ispovedio da je hrišćanin. Tamo su ga podvrgli strašnim mukama, a njegovo žitije kaže da mu se u zatočeništvu javio sam Gospod Hristos sa mnoštvom anđela Božijih i rekao mu da se ne plaši, jer će uskoro biti sa Njim u večnom životu. Njegove svete mošti, po promislu Božijem, danas se nalaze u manastiru Hopovu na Fruškoj Gori. „Sveti Teodor Tiron prisutan je ovde sa nama preko čestica njegovih moštiju koje se nalaze u dalmatinskim manastirima. Njegov primer nas okrepljuje da budemo istrajni u veri jer, kako kažu sveti oci, dolazi vreme kada će ponovo biti potrebni veliki junaci vere kakvi su postojali u ranoj Crkvi. Poučeni njima mi treba da se okrepljujemo i iz dana u dan jačamo u veri, posebno u periodu Velikoga posta, a onda će Božija blagodat u nama polako da vaskrsava samoga Hrista“, poručio je Episkop Fotije.

RAZBIJENO STAKLO NA VRATIMA HRAMA SV. JOVANA U IVOŠEVCIMA

U petak, ( 03. marta 2017. godine ) oko 16 i 30 časova , uočeno je razbijeno staklo na bočnim vratima crkve sv . Jovana u Ivoševcima. Ovo je drugi nemili događaj pokušaja provale i nanošenja materijalne štete u poslednjih šest meseci. Do same provale nije došlo i ništa nije otuđeno iz hrama. Policija je izašla na mesto događaja i napravila uviđaj . Nadamo se da će počinilac biti otkriven i propisno kažnjen za ovo zlodjelo.

POST JE PUT DO VEČNOG ŽIVOTA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (03.03.2017.) Svetu Pređeosvećenu Liturgiju u Kninu. Uz svoga Episkopa u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice okupili su se verni ljudi kninskog kraja da bi se poučili, osnažili i zajedno pomolili Gospodu u prvoj sedmisci Časnog posta. Na današnjoj Svetoj Liturgiji mogli smo čuti divnu pouku o prvorodnom grehu koja nam objašeava šta je to raj. „Mi ljudi obično raj zamišljamo kao neki lep vrt sa puno cveća i ptica, a to su samo spoljašnji ukrasi. Međutim, to nije suštinski raj, već je on ono duhovno dtanje u kome su praroditelji bili, to jest njihovo slobodno obraćanje Bogu. Kada su pali u greh oni su to izgubili, a Adam se sakrio iza grma u pokušaju da se od Boga sakrije, jer se osećao grešno. Da bismo dosegli raj treba neprestano da se obraćamo Bogu, da sa njim uspostavljamo komunikaciju i tako će, u jednom trenutku kada mi budemo dostojni toga, On početi da nam odgovara i sa nama vodi dijalog“, rekao je Vladika. Da bi se to dogodilo treba da u sebi pobedimo grehovnu, palu prirodu i Bog će sa nama početi da razgovara kao sa svojom decom, a mi ćemo dospeti u rajsko stanje. Oslobođenje od tiranije pale prirode jeste suština posta koji nam je potreban da bi nas oslobodio od bogoprotivnih strasti. Da bismo u toku svog podviga zadobili blagodat Duha Svetoga, osim posta, potrebna je molitva koja nam pomaže da se obožimo. „U postu treba jesti laganu hranu koju je Crkva blagoslovila, ali to nije njegova suština. Suština je da treba da se izmirimo sa Bogom i sa svojim bližnjima, ako sa nekim ne pričamo da mu pružimo ruku pomirenja i pokušamo da uspostavimo zajednicu, jer u svome srcu ne smemo da gajimo nikakvu zlobu niti mržnju prema bilo kome. Ovo je podvig koji treba da imamo čitavog života, ali posebno sada pred Vaskrs kada se preispitujemo gde smo u svome duhovnom životu“, poručio je Episkop Fotije i dodao da su ljudi koji poste krenuli putem Spasenja.

Beseda

link for download:here

PREĐEOSVEĆENA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je u sredu (01.03.2017) Svetu Pređeosvećenu Liturgiju u manastiru Krki. Na početku Časnog posta Vladika Fotije je istakao njegovu važnost za našu dušu i naš odnos sa Gospodom. „Ovo je vreme podviga, molitve i raspinjanja sebe Bogu i bližnjima. Sveti oci su početak posta poredili sa izlaskom starozavenog naroda predvođenog Mojsijem iz Egipta. To znači ostaviti telesnu, grehovnu prirodu da bi čovek ušao u obećanu zemlju blagodati. Na tome putu nam stoje tri iskušenja koje nam je Gospod Hristos otkrio u pustiinji, a to su iskušenja hleba ili tela, sujete ili taštine, a potom na kraju iskušenje srebroljublja i vlastoljublja. Ova iskušenja dejstvuju iz telesne prirode, to su metode kojima se đavo služi da čoveka privoli da služi njemu, a ne Gospodu“, rekao je on. Period posta služi da u njemu prepoznamo ova iskušenja sa kojima ćemo se boriti čitav život i da ih odgurnemo od sebe asketizmom i molitvom. Zato se u Velikom postu jačamo češćim bogosluženjima i pričešćem, jer se ne možemo boriti sami već nam je potreban Hristos da pobedi u nama. „Ako budemo u Hristu u radosti ćemo dočekati ovaj Vaskrs, ali i sveopšte Vaskrsenje u večnoj i nezalaznoj radosti“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

OPRAŠTAJMO JEDNI DRUGIMA DA BI NAM GOSPOD OPROSTIO

Na praznik Svetog Simeona Mirotočivog (26.02.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Oćestovu. Mnoštvo vernika se okupilo u manastiru Svete Velikomučenice Nedelje da uz svoga Vladiku obeleži početak Časnog posta. Episkop Fotije njima se obratio govoreći o značaju ovog posta kroz istoriju. „Nekada su ljudi pred sam početak Velikog posta prali svo posuđe koje su koristili za pripremu mrsne hrane i znalo se da cela porodica počinje da posti. Period posta je neraskidivo povezan sa intenzivnim duhovnim životom, molitvom i dobrim delima. U toku njega mi preispitujemo svoje duhovno stanje, razmatramo dokle smo došli u zajedništvu sa Bogom i u kakvom je stanju naša porodica. Razmišljamo o tome da li svi živimo bogougodnim životom ili ne. Danas su, nažalost, ljudi umnogome prepustili svoju decu stihiji učeći ih da žive kao svi drugi, a to nije dobro. Crkva nas poziva da svoje potomke vaspitavamo po zakonima Jevanđelja Hristovog, da poste i mole se kada i mi, da se pre jela čita molitva i da tome prisustvuju svi ukućani“, rekao je Episkop dalmatinski. Sveti Nemanjići dali su primer hrišćanske porodice, a danas praznujemo Svetoga Simeona Mirotočivog koji je utemeljitelj srpske srednjovekovne države i koji se pred kraj svog života povukao na Svetu Goru, gde je sa Svetim Savom osnovao manastir Hilandar. Oni su primer prave, čestite porodice iz koje su potekli divni svetitelji koji su nam ostavili ideal vere, molitve i praštanja. „Smisao posta je da ispitamo sebe i shvatimo u čemu grešimo pred Bogom. Ako smo sa nekim zavađeni treba da se izmirimo bez obzira na to ko je kriv i da jedni u drugima prepoznamo brata.To nije moguće bez pokajanja, ali je upravo to ono što Gospod traži od nas. Kao što kaže Sveto Jevanđelje, ako mi opraštamo drugima, Bog će oprostiti nama. To treba da bude princip našega života, da živimo u ljubavi, molitvi i opraštanju da bismo bili blagosloven narod“, rekao je Episkop Fotije.

PROVALA PAROHIJSKOG DOMA U SMILČIĆU

Dana 10.02.2017. godine nepoznati počinitelji provalili su u parohijski dom u Smilčiću. Naime, razbojnici su razbili prozor na kuhinji i tako ušli u kuću i uzeli novca što su našli. Ovo nije prvi put da se ovako nešto dešava u našoj parohiji. Prošle godine je tri puta provaljeno u hram Svetog velikomučenika Georgija u Biljanima Gornjim i jednom u hram Svete mučenice Marine u Binjanima Donjim.
O svemu ovome je obaviještena policija, koja će nadamo se pronaći počinioce ovog nedjela.

KO DELUJE U LjUBAVI, BOGU SE PRIBLIŽAVA

U nedelju (19.02.2017.), na dan posvećen Svetom Fotiju Velikom, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Svetog Spasa u Šibeniku. Danas praznovani svetitelj bio je patrijarh carigradski, veliki otac Crkve i neumoljivi borac protiv jeresi i papskog vlastoljublja. Svetoga Fotija možemo s pravom nazvati kumom svih Slovena, jer je on poslao svetu braću Kirila i Metodija u misiju koja je među slovenske narode donela pravoslavlje i ćirilicu. „Sveti Fotije retko se pominje kada se govori o radu Kirila i Metodija, ali je on kao njihov duhovnik konstantno rukovodio njihovu misiju. Žitije ovog svetitelja treba da proučavamo i da se sećamo njegovog dela, jer je zaista bio veliki otac Crkve koji je nastavio tradiciju Sveta Tri Jerarha“, rekao je Episkop Fotije. Vladika je dodao da je u teškom vremenu u kome živimo posebno važno da se držimo naših svetih otaca i njihovog predanja, jer bez istine pravoslavlja ne možemo se na pravi način pripremiti za Sud Božiji. Kroz prve nedelje pripreme za post poučeni smo da treba iskreno da se molimo u hramu, da ne budemo poput fariseja, već da se neprestano kroz pokajanje vraćamo Bogu. Danas nas Crkva podseća da je čovek slobodno, ali i odgovorno biće koje može da čini šta hoće, ali će za to položiti račune na Sudu Božijem. „Na Strašnom sudu biće najvažnije kako smo se odnosili prema bližnjima. Mnogi ljudi će reći da su verovali u Boga, ali vera ne sme da ostane samo na usnama, već treba da je živimo, a svoju veru u Boga mi potvrđujemo svojim odnosom prema bližnjima. Ako bližnjega preziremo, nipodaštavamo i činimo mu bilo kakvo zlo, to smo učinili samome Hristu, a onaj ko deluje u ljubavi, on se približava Gospodu“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

ŽIVIMO U LjUBAVI SA SVOJIM BLIŽNjIMA DA BISMO SUSRELI GOSPODA

Dan posle Sretenja Gospodnjeg posvećen Svetom Simeonu Bogoprimcu i Svetoj proročici Ani proslavljen je u manastiru Lazarici Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije. Ovaj praznik Crkva je ustanovila da bi se odala počast onima koji su posredovali velikom događaju predstavljanja Bogodeteta i njegovom ulasku u hram jerusalimski. Sveti prepodobni starac Simeon blagovestio je prisutnima u hramu da se među mnoštvom dece nalazi Spasitelj sveta, a proročica Ana tu je vest donela ljudima izvan hrama. Na taj način Sveti Simeon o Hristovom predstavljanju svedoči nama krštenima, koji smo u Crkvi, a Sveta proročica Ana svima onima koji širom sveta žive nekršteni i poziva ih u pravu veru. „Sveta Crkva je ustanovila ovaj praznik da bismo se od Svetog Simeona Bogoprimca i Svete Ane poučili njegovoj suštini i shvatili da Spasitelj sveta dolazi kao Bogočovek radi nas i našega spasenja. Svako naše bogosluženje jeste jedno malo Sretenje, jer se tu susrećemo sa vaskrslim Hristom, anđelima Božijim, ali i sa braćom svojom u Hristu da s njima delimo dobro i zlo, krst koji nosimo i da pomognemo svom bližnjem koji je u nevolji i kleca pod tim krstom. Ovaj praznik nam poručuje da je, da bismo susreli Gospoda, potrebno da se prema svim ljudima odnosimo kao prema ikoni Božijoj, a nikako da ih preziremo, niti nipodaštavamo na bilo koji način, već da sa bližnjima budemo jedno u Duhu Svetom“ , poručio je Episkop Fotije okupljenim vernicima na Dalmatinskom Kosovu, a zatim čestitao krsnu slavu igumanu manastira Lazarice ocu Simonu, kao i svima koji danas slave.

SRETENjE GOSPODNjE U MANASTIRU KRUPI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije na praznik Sretenja Gospodnjeg služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. Ovaj dan dodatno je uveličalo odlikovanje igumana krupskog oca Gavrila (Stevanovića), koji je primio čin arhimandrita. Vladika Fotije je poručio da ovim činom započinje proslava 700 godina manastira Krupe, a novom arhimandritu poželeo da mu ovaj čin bude dodatni podstrek da nastavi sa podvizima i da se i dalje trudi oko obnove ove svetinje. Sretenje Gospodnje veliki je praznik ustanovljen kada su, po tadašnjem običaju, četrdeseti dan nakon rođenja Bogorodica i pravedni Josif doneli bogodete Isusa u jerusalimski hram da bi ga predstavili Gospodu. Po promislu Božijem tu se tada nađe starac Simeon koji je bio udostojen darom prozorljivosti i koji je mogao da prepozna Spasitelja sveta među mnoštvom prisutne dece. Videvši ga, Sveti Simeon Bogoprimac izgovorio je čuvene reči: „Sada otpuštaš u miru slugu svoga“. Rekavši to, on je obznanio prisutnima u hramu da se ispunilo starozavetno proročanstvo i da je tu sa njima Sin Božiji. Ljudima izvan hrama o Isusu je svedočila proročica Ana koja se nedaleko podvizavala živeći u stalnom postu i molitvi. Ovaj susret Hristosa i Simeona, a u širem smislu susret Boga i ljudi upravo je ono što danas praznujemo. „Najdublja tajna ovoga praznika jeste da susrećući jedni druge, mi susrećemo Boga. U liku drugoga treba da prepoznajemo Gospoda, jer je svaki čovek ikona Božija. Oni koji su kršteni pristupili su Bogu, a one koji nisu mi treba da prizovemo krštenju. Sveti Jovan Zlatousti kaže da kada bi ljudi bili istinski hrišćani niko na svetu ne bi ostao neznabožac, a to znači da i mi nosimo svoj deo krivice što nije tako, jer nismo svoja srca očistili dovoljno da bi drugi u nama videli Hrista. Ovo se posebno odnosi na sveštenoslužitelje, jer mi imamo najveći dar, ali je na nama i najveća odgovornost. Praznik Sretenja Gospodnjeg poručuje nam svima da u drugim ljudima treba da prepoznajemo Boga i da se prema svima odnosimo sa ljubavlju“, poručio je Episkop Fotije.

SLAVA BOGOSLOVIJE SVETA TRI JERARHA

Povodom slave bogoslovije u manastiru Krki, uoči praznika Sveta Tri Jerarha služeno je večernje bogosluženje na kojem je načalstvovao Episkop gornjokarlovački Gerasim. Na dan praznika, Svetu Arhijerejsku Liturgiju služio je Visokopreosvećeni Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije uz sasluženje Episkopa bihaćko–petrovačkog Atanasija, Episkopa gornjokarlovačkog Gerasima, Episkopa frankfurtskog i sve Nemačke Sergija i Episkopa dalmatinskog Fotija.
Nakon Svete Liturgije, Episkop Fotije pozdravio je sve prisutne izrazivši neizmernu radost što smo se u ovolikom broju okupili da proslavimo velike svetitelje, Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog. „Sveta Tri Jerarha su naši učitelji i zaštitnici naše bogoslovije i oni nas uče da je suština čovekovog bitisanja na Zemlji njegov priziv da se oboži. Da bismo to dostigli potrebno je ostaviti greholjubivi način života i sjediniti se sa Bogom. Sveta Tri Jerarha bili su ne samo naučnici i filosofi koji su izučili jelinsku mudrost, već su postali svetitelji koji preporađaju sve ljude i samu Crkvu Božiju. Punoću naše vere predokusili smo danas na Svetoj Liturgiji, a nju možemo dostići samo asketskim podvigom i stalnim raspinjanjem sebe da bismo se udostojili Božijeg blagoslova i krenuli putem spasenja“, rekao je Episkop Fotije. Vladika se zahvalio svima koje je danas ovde dovela ljubav prema ovoj svetinji i podvigu našega kraja, a posebno onima koji pomažu da ova sveta obitelj i bogoslovija funkcionišu i pravoslavnom svetu donose nove pastire i sveštenoslužitelje.
Kulturno-umetničkom programu koji su pripremili krčki bogoslovi osim preosvećenih arhijereja prisustvovali su i predstavnici ambasade Srbije u Hrvatskoj, poslanici u hrvatskom parlamentu Mile Horvat i Boris Milošević, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama dr Mileta Radojević i mnogi drugi zvaničnici.

Ordenom Nikodima Milaša odlikovan je doktor Vojislav Stanimirović, koji je od samog početka bio veliki prijatelj i dobrotvor krčke bogoslovije. Na posletku se pristunima sa nekoliko nadahnutih reči obratio i Episkop bihaćko-petrovački Atanasije. „Ovo je mesto koje pročišćava i zato odavde odlazimo lakši nego što smo došli. To je mesto koje sabira prostor, vreme i generacije i koje je značajno za ceo svet, jer se bogoslovi koji odavde potiču obrazuju i vaspitavaju u duhu svojih zaštitnika, Sveta Tri Jerarha“, poručio je episkop Atanasije.

Beseda

link for download:here

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski služio je danas (05.02.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Svetog Spasa, u Šibeniku. Današnji praznik posvećen je sveštenomučeniku Klimentu, episkopu ankirskom, za koga se može reći da je najveći mučenik među svetiteljima. On je radi svoje vere 28 godina proveo u teškim mukama, da bi na kraju bio posečen mačem. Nad njegovim mučiteljima trijumfovalo je smirenje ovoga bogougodnika, koji je svaku žrtvu stoički podneo radi Hrista. Upravo to smirenje pouka je priče o cariniku i fariseju koju smo čuli na današnjoj Liturgiji. U hram Božiji u Jerusalimu uđe farisej i krenu se moliti Gospodu, ali on ustvari nije molio već je pred Bogom samo nabrajao svoje vrline i dobra dela, ne pominjući niti jedan greh koji je počinio. U svojoj uobrazilji on je čvrsto verovao da je blizak Bogu i bezgrašan, toliko da je sebi dao za pravo da sudi o drugima, nabrajajući njihove grehe, čak i ako je za mnoge od njih samo čuo i nije mogao biti siguran u istinitost svojih tvrdnji. To ga ipak nije sprečilo da svoje bližnje tuži pred Gospodom, a nasuprot njemu u crkvu je došao mitar, pognute glave, duboko se kajući sa sva nedela koja je počinio. U ćošku svetog hrama on se udarao po grudima moleći Gospoda da mu oprosti grehe. Nakon toga obojica izađoše iz hrama, ali je samo mitar bio olakšan od svojih greha, a gordom fariseju ništa nije moglo biti oprošteno. Ova priča nam govori da postoji samo jedan put Spasenja, a to je put smirenja i pokajanja, nikako samoljublja i gordosti. „Nalazimo se u nedelji mitara i fariseja u kojoj nas Crkva svojom pedagogijom priprema za početak Časnog posta. To je vreme koje služi da se saberemo i vidimo ko smo i dokle smo stigli u duhovnom životu. Ne smemo zaboraviti da su demoni otpali od Gospoda upravo zbog greha gordosti i da je ona ono što nas odvlači od Spasenja i vodi put pogibije“, rekao je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

SVETOSAVSKA AKADEMIJA U KNINU

Na veleučilištu „Marko Marulić“ u Kninu danas (30.01.2017.) je održana svečana akademija u čast prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja, Svetog Save. U organizaciji srpskog kulturnog društva “Prosvjeta“ i sveštenstva Eparhije dalmatinske pripremljen je bogat kulturno – umetnički program. Mnogobrojne goste svojim igrokazom su zabavljala i poučila deca kninskog kraja. Oni najmlađi recitovali su pesmice posvećene ovom divnom svetitelju, dok su stariji pokazali svoje glumačko umeće u pokušaju da ožive neke detalje iz njegovog života. Vesela pesma u kojoj su se mališanima pridružili svi prisutni pevala se uz gitaru, a deca iz hora Crkve Pokorva Presvete Bogorodice i krčki bogoslovi pustili su svoje glasove slaveći našeg velikog učitelja. U prepunoj sali našli su se skupa deca i odrasli, sveštenstvo i verni narod, kao i mnogi predstavnici gradskih i opštinskih vlasti, a među njima dogradonačelnik Knina Željko Džepina, šibensko – kninska dožupanica Anja Šimpraga, saborski zastupnik Boris Milošević, kao i načelnici opština Kistanja, Ervenika i Biskupija.

PROSLAVA ČASNIH VERIGA I SVETOG SAVE U ŠIBENIKU

Praznik Časne Verige u šibenski hram Svetog Spasa doneo je dvostruku duhovnu radost, a veliki broj vernika okupljenih na Svetoj Liturgiji prisustvovao je nesvakidašnjem događaju. Naime, u čast Svetog Save, čije ime smo proslavljali čitave prošle sedmice, deca iz Šibenika i okoline pripremila su prigodan program. Pesmice o životu zaštitnika našeg roda, kao i recitacije onih najmlađih propraćene su gromkim aplauzom, nakon čega su mališani primili poklon paketiće. Pri završetku bogosluženja, šibenski paroh, otac Dajan, pozdravio je sve prisutne i obratio im se besedom o delu Svetog Save. „Kažu da je Sveti Sava oplevio seme jevanđeljske nauke koje su među Slovenima posejali sveta braća, Ćirilo i Metodije. I zaista, njegovo je nasleđe ogromno i neizmerno, a posebno se izdvaja manastir Hilandar kao centar duhovnosti iz kog je poteklo srpsko pravoslavlje“, rekao je otac Dajan. Među mnoštvom vernika, Svetoj Liturgiji su prisustvovali gradonačelnik Šibenika Željko Burić, šibenko – kninska dožupanica Anja Šimpraga i članovi Veća srpske nacionalne manjine u Šibeniku, kojima je dan Svetog Save krsna slava. Oni su, u prostorijama CO Šibenik, pripremili posluženje za sve prisutne.

ČASNE VERIGE U MANASTIRU KRKI

Na dan kada praznujemo Časne verige (29.01.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Prisutnim vernicima vladika se obratio sa nekoliko reči o prazniku koji je ujedno i njegova krsna slava. „Neka je srećan i blagosloven današnji dan kada smo se sabrali ovde da proslavimo ime Božije i velikog ugodnika Božijeg Svetog prvovrhovnog apostola Petra.i njegovo izbavljenje iz tamnice. Ovo je ranohrišćanski praznik koji nam ukazuje na mučeništvo Crkve i to da je propoved Jevanđelja uvek povezana sa svedočenjem, stradanjem i zatvaranjem, a sa druge strane, na to da zemaljske sile ne mogu da stanu na put toj propovedi. To nije bilo moguće ni kada je car Irod zatvorio apostola Petra, niti u bilo kom drugom istorijskom momentu, niti će ikada biti moguće“, rekao je Episkop Fotije i dodao da je jedina prepreka između nas i Boga ona koju sami postavimo, a to je greh. Iz današnjeg Jevanđelja smo čuli da apostol Petar nije imao vlast nad drugim apostolima, kako se veruje u zapadnom hrišćanstvu, već je apostolska služba istog dostojanstva, a vlast nad svim apostolima ima samo Gospod Hristos koji njihovom misijom rukovodi blagodaću Duha Svetoga. Sveti apostol Petar kazuje da nam je Gospod krštenjem dao novi život da bismo postali sveti poput njega i to je ideal koji nam postavlja sveto Jevanđelje. Govoreći da ne možemo da ispunimo taj ideal, mi poričemo istinitost Jevanđelja, a istina je da je on svima dotižan, ali do njega se može doći samo dugom i konstantnom borbom. To je borba sa starim čovekom u nama, protiv greha, a da bismo živeli blagoslovenim životom u Hristu. Ona predstavlja neprestanio suočavanje kojim od sebe teramo đavola koji pokušava da se useli u našu dušu u vidu raznih nečistih pomisli. Ključ uspeha za svakoga od nas jeste život u Hristu i svakodnevni trud da živimo ispravno i bogougodno, to je poruka Svetog apostola Pavla. Na kraju svoje besede Episkop Fotije se zahvalio ocima iz mitropolije agrebačko-ljubljanske, eparhije bačke i svima koji su danas došli u manastir Krku.

Beseda

link for download:here

SVETOSAVSKO VEČERNjE U KISTANjAMA

Na praznik Svetoga Save (27.01.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je večernje bogosluženje u Kistanjama. Tom prilikom presečen je slavski kolač i za sve prisutne pripremljena je trpeza ljubavi. Deca iz kistanjske opštine spremila su prigodan program kako bi ulepšali dan posvećen velikom svetitelju koji je u narodu poznat i kao školska slava. Episkop Fotije tom prilikom se obratio prisutnim vernicima govoreći o životu i podvigu Svetoga Save. Njegovo žitije svima nam je dobro poznato kao i značajna dela kojima je zadužio srpski rod. „Svetosavlje je važno za sve pravoslavne Srbe, a ono znači život prema primeru koji nam je Sveti Sava postavio. Svi treba da se ugledamo na njegova dobročinstva, ali i na važnost njegove poruke da budemo crkven narod, jer je to jedna od najvećih želja našeg svetitelja, koji je nama Srbima doneo pravoslavlje. Svake nedelje i praznikom barem po jedan član iz svake porodice treba da bude prisutan u crkvi, da bi svojoj kući poneo Božiji blagoslov. Jedino tako ćemo biti pravi svetosavci“, poručio je Episkop Fotije. On je takođe izrazio veliku želju da se naš narod vrati na područje Dalmacije i da, uprkos nedaćama, prepozna prednosti i vrline ovoga kraja u kome naš narod živi već vekovima i gde bi svako od nas trebao da se oseća kao svoj na svome.

PROSLAVA SVETOG SAVE U MANASTIRU KRKA

Na dan kada praznujemo prvog srpskog prosvetitelja i velikog ugodnika božijeg Svetoga Savu, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Ovaj praznik od davnina ima poseban značaj, jer predstvlja slavu svih škola i prosvetnih ustanova, kako crkvenih, tako i onih državnih. Ovaj divni svetitelj u srpski je rod doneo pravu veru i u nasleđe nam ostavio, ne samo škole, bolnice i manastire, već i jednu svojevrsnu svetosavsku filozofiju. Njegovo učenje govori nam kako da, ugledajući se na našega svetitelja, svoj život usmerimo na pravi put, usku stazu dobrote, znanja i bogospoznaje. „Svetosavska filozofija života sastoji se od svetogorskog učenja koje nam kazuje kako smrtan i prolazan čovek može da obesmrti svoje biće i postane sin Božiji po blagodati. Sveti Sava nam je svojim žitijem pokazao kako da to učenje sprovedemo u delo, jer se od mladosti podvizavao i od svetogorskih monaha skupljao njihove mudrosti da bi ih kasnije tokom svog života upotrebio. Njegova filozofija pokazuje nam ustvari kako obožiti, ne samo jednog čoveka, već čitav narod“, rekao je Episkop Fotije. Prvi srpski arhiepiskop ostao je uvek svetogorac, onaj koji tihuje i vreme provodi u molitvi. Zato je i postao dostojan da kroz njega deluje Sveti Duh i učini velika dela kojima nas je zadužio. Širom sveta, gde god ima pravoslavnih Srba, oni su se danas okupili na Svetoj Liturgiji da zablagodare Gospodu i Svetom Savi. Nakon svete službe u manastiru Krki Episkop Fotije je svima poželeo srećan i blagosloven praznik uz poruku da se uvek poučavamo delima ovog velikog svetitelja.

Beseda

link for download:here

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SPLITU

U nedelju (22.01.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatisnki G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u kapeli Svetog Save u Splitu. Ovom Svetom Liturgijom započeta je proslava velikog praznika posvećenog Svetom Savi, koji je ujedno i hramovna slava našeg nedovršenog splitskog hrama. Širom Eparhije dalmatinske, kao i na svim kontinentima gde žive pravoslavni Srbi, u toku narednoe sedmice proslavljaće se ime ovog velikog ugodnika božijeg, duhovnog oca našega naroda. Njegovo žitije svima nam je dobro poznato, kao i velika dela kojima je zauvek zadužio srpski rod. Sveti Sava je 1219. ustrojio samostalnu srpsku Crkvu, a sa njom i srednjovekovnu državu, sa željom da cela zemlja živi kao jedan manastir, produhovljenim i svetim životom. Zahvanjujući ovom svetitelju prognana je jeres iz našega naroda, a svako dete kršteno, pa zato sa pravom možemo reći da je Sveti Sava početak pravoslavlja u našem narodu. „Uvek treba da se sećamo podviga Svetog Save, jer je on želeo da od srednjovekovne Srbije napravi državu u kojoj će episkop biti duhovni otac, a car svetovni vladar i da oni žive u harmoniji i saglasnosti. Njegova želja je bila da zemlja bude puna crkava, manastira i škola, da ima dovoljno sirotišta i bolnica za one kojima je to potrebno“, rekao je Episkop Fotije. Godine 1221. Sveti Sava je održao poznatu žičku besedu o pravoj veri i rekao da Srbi treba da budu pravoslavne vere. On je učinio presudno delo da naš narod postane i ostane zauvek pravoslavan, jer nas je vezao sa Svetom Gorom, sa manastirom Hilandarom i izvornim učenjem otaca sa prvih sedam Vaseljenskih sabora. Sveti Sava se upokojio u Trnovu, u Bugarskoj, a njegovo telo bilo je preneto u manastir Mileševu gde su reke pravoslavnih vernika konstantno dolazile da se poklone blagotvornim moštima. Svete mošti su 1594. prenete na Vračar, gde su spaljene od strane Turaka koji su na taj način hteli da unište kult Svetoga Save. Hvala Bogu, njihove namere nisu urodile plodom, a na tome mestu danas stoji hram posvećen ovom svecu, koji je u našem narodu ostao zauvek upamćen kao veliki duhovni otac i rodonačelnik. Gradnja Hrama Svetog Save u Splitu započeta je u slično vreme kao i gradnja beogradskog, ali je on do dana današnjeg ostao mučenički hram, koji već osamdeset godina stoji nezavršen. Mi se ipak nadamo i molimo Gospodu da se, molitvama Svetog Save i ova svetinja izgradi do kraja i postane mesto sabranja i utehe svih hrišćana koji u njega kroče sa iskrenom verom u Boga.

Beseda

link for download:here

PRAZNIK SABOR SVETOG JOVANA KRSTITELjA U ZAGREBU
KRSNA SLAVA MITROPOLITA PORFIRIJA

U petak, 20. januara 2017. godine, kada naša Crkva molitveno proslavlja svetog Proroka, Preteču i Krstitelja Gospodnjeg Jovana, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski gospodin Porfirije proslavio je svoju Krsnu slavu.
Evharisitjskim sabranjem u Sabornom Preobraženjskom hramu u Zagrebu, načelstvovao je Episkop dalmatinski gospodin Fotije, uz sasluženje Episkopa gornjokarlovačkog gospodina Gerasima i domaćina Mitropolita Porfirija, kao i arhimandrita Nikodima (Kosovića), igumana manastira Krke i bratstva Katedralnog hrama.
U slavu Božju i u čast Svetog Jovana Krstitelja tokom svete Liturgije pojao je hor Preobraženjskog Katedralnog hrama u Zagrebu.
Preosvešteni Episkop dalmatinski gospodin Fotije na kraju Svete Liturgije obratio se prigodnom besedom Mitropolitu Porfiriju kao i svoj bogoljubivoj pastvi sabranoj na Božanskoj Mistagogiji i čestitao svima veliki praznik, a Mitroplitu Porfiriju i svima koji slave Svetoga Jovana, srećnu slavu.
Po završetku Liturgijskog sabranja, cenjeni gosti prijatelji Mitropolita Porfirija, sabrali su se u svečanoj sali Duhovnog Centra na Svetom Duhu gde je pripremljena svečana slavska trpeza ljubavi. Episkop gornjokarlovački gospodin Gerasim, uz sasluženje Igumana Nikodima i đakona Dragana Radića, blagoslovio je i osveštao slavsko žito i prerezao slavski kolač, a potom se prigodnom besedom obratio Mitropolitu Porfiriju i uzvanicima čestitajući svima praznik i slavu.
Dolgodenstvuj Visokopreosvećeni Vadiko na mnoga i blaga leta!!!

preuzeto sa: www.mitropolija-zagrebacka.org

BOGOJAVLjENjE U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je na Bogojavljenje (19.01.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Ovim praznikom proslavljamo uspomenu na krštenje Hristovo na reci Jordanu i javljanje Boga u vidu goluba i glasa: "Ovo je Sin moj i Njega poslušajte". Praznujući Bogojavljenje Gospodnje, koje biva na vodama Jordanskim, treba da se podsetimo da se Gospod Bog naš nikada nije javljao bez razloga baš na tom mestu. Ovaj nam praznik prikazuje Boga u vidu Trojice jednobitne i nerazdeljive. Tako se i svako od nas krštenjem u vodi prosvećuje time što postaje usinovljen od Oca Svetlosti, zaslugom Sina i silom Duha Svetoga. Na ovaj dan se u svim crkvama i hramovima osvećuje voda, koju narod uzima i nosi svojim kućama. Ona ima duhovna i lekovita svojstva. Njena osobina se ogleda u tome što tokom cele godine ostaje sveža i osvećena. Čuva se u posebnim posudama i koristi se sa iskrenom verom u bolesti, ili bilo kakvoj drugoj nedaći. Na sam Dan Bogojavljenja može se sa njom poprskati svaki kutak u kući, ali u sve druge dane ništa se ne sme prskati njome. Zdravi je mogu piti prethodno pripremljeni, tako što će postiti, pa će tu osvećenu vodicu popiti izjutra kao kada se uzima Sveto pričešće.

KRSTOVDAN U ŠIBENIKU

Na Krstovdan (18.1.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Spasa u Šibeniku, nakon čeka je osvećena voda- Ovaj veliki praznik, neraskidivo povezan sa sutrašnjim Bogojavljenjem otkriva nam smisao hrišćanske vere kroz svetu tajnu krštenja. Gospod Hristos došao je na reku Jordan da se krsti i tako osveti prirodu vode i da čitavoj tvorevini vrati prvobitno dostojanstvo i netruležnost. „Čovek je stvoren za večni život, a ne za smrt, kao i čitava tvorevina, ali je postala truležna grehom ljudskim. Ulazeći u Jordan Hristos osvećuje vodu i zato je mi danas pijemo kada hoćemo da se obožimo, da bismo mi i naši domovi bili njome osvećeni i blagosloveni. Tom vodom se pomazuju bolesni, a treba da je čuvamo za zdravlje duše i tela i da je dajemo i drugim hrišćanima koji nisu pravoslavni, jer oni očekuju od nas osvećenje i blagoslov“, rekao je Episkop Fotije. Na krštenju Hristovom Bog nam se otkrio kao Sveta Trojica, On se javio da posvedoči Sina, a Duh Sveti se prikazao u vidu goluba i sišao na samoga Hrista da pokaže mnoštvu okupljenog naroda da je upravo On Sin Božiji. Ovaj je događaj veoma značajan za naše spasenje, jer i mi treba da otrojičimo svoje biće i postanemo hramovi Svete Trojice To je smisao i cilj našeg krštenja, jer kada se krštavamo Sveti Duh silazi na nas i uobličava Hrista u nama, tako da postanemo članovi Crkve Hristove. Današnji dan doneo nam je još jednu duhovnu radost, jer su gramatom odlikovani istaknuti članovi CO Šibenik, Marko Brkić i Jovan Dobre, zbog svojih dobrih dela i pokazane ljubavi prema Svetoj Crkvi.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (15.01.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Svetog Spasa, u Šibeniku. Na ovaj dan sećamo se dva svetitelja, Svetog Pape Silvestara koji je živeo u 4. veku i Svetog Serafima Sarovskog, velikog ruskog podvižnika iz 18. i 19. veka. Sveti Silvestar je u svoje vreme bio veliki čudotvorac i učitelj Crkve, doprineo je da se Sveti Konstantin i Jelena obrate u hrišćanstvo i postanu zaštitnici Crkve Hristove. Sveti Serafim Sarovski bio je pravi primer pokajnika i molitvenika, koji je u dubokoj starosti dobio blagoslov od Presvete Bogorodice da prima ljude, podučava ih i isceljuje nemoći ljudske. Čuvena je njegova beseda u kojoj govori šta je cilj hrišćanskog života i čovekovog bistvovanja na Zemlji, a to je zadobijanje Duha Svetoga. Idući u susret velikim praznicima, Krstovdanu i Bogojavljenju, svi treba da se trudimo da živimo tajnu Bogojavljenja, da nam se Gospod javi u našem srcu i duši, jer je čovek stvoren da bude hram Duha Svetoga. „To je pouka kojoj nas uči Sveti Serafim, a iz njegovog žitija možemo da se poučimo i još jednoj važnoj stvari. On je tek u dubokoj starosti počeo javno da propoveda i prima ljude na ispovest, a pre toga je vodio velike borbe, asketski život i već je postao čudotvorac i zadobio dar prozorljivosti. Danas mnogi mladi ljudi, duhovno neutvrđeni prerano postaju učitelji, a sami se nisu dovoljno poučili. Da bismo mi učili ljude treba pre svega da zadobijemo darove Duha Svetoga, jer nas onda Bog rukovodi u našoj propovedi i delima, a ako sami, samo ljuskim moćima to činimo možemo propasti i mi i naši učenici“, rekao je Episkop Fotije i poručio da nam je pre svega potrebno strpljenje da bismo uzrasli u tajni bogopoznanja, da bi naša priča o Bogu bila zasnovana na iskustvu i da bismo pronašli pokajanje kao jedini put Spasenja.

Beseda

link for download:here

TROSTRUKI PRAZNIK U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (14.01.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Današnji dan doneo nam je tri duhovne radosti, jer proslavljamo tri praznika: Obrezanje Hristovo, Svetog Vasilija Velikog i Novu Godinu po starom kalendaru. „Obrezanje Gospodnje govori nam o tome da je Hristos postao realan čovek i uzeo ljudsko telo radi našeg spasenja, ovaj praznik je produžetak Božića i praslika hrišćanskoga krštenja. U Starom Zavetu su se ljudi obrezivali da bi pokazali da su članovi izabranog naroda, a u Novom Zavetu krštenje predstavlja ulazak u Crkvu Božiju“, rekao je Episkop Fotije. Danas se prisećamo i velikog askete i učitelja Crkve iz 4. veka, Svetog Vasilija Velikog. Ovaj svetitelj bio je značajan bogoslov i čudotvorac koji se odlikovao izuzetnom blagodaću. Napisao je mnoge crkvene knjige i borio se protiv jeretičkih učenja, a s pravom je nazivan ocem monaštva, jer je napisao pravila života u manastiru koja monahe poučavaju kako da se podvizavaju da bi dostigli Carstvo Nebesko. Treći praznik današnjeg dana predstavlja Nova Godina, a ovo je jedan od tri datuma koja za hrišćane predstavljaju početak nove godine. „Prvog septembra počinje crkvena nova godina kojom počinje novi bogoslužbeni krug, prvog januara godina počinje po novom, gregorijanskom kalendaru, a danas, 14. januara po starom, julijanskom kalendaru. Neka novi krug našega života bude blagosloven u ovoj novoj godini, da budemo trezveni hrišćani i udubljujemo se u tajne naše vere, jer se u njima krije i tajna večnoga života“, poželeo je Episkop Fotije i dodao da nas Crkva poziva da budemo bliski Bogu i jedni drugima i da to treba da bude program našega života kako u novoj, tako i u svim narednim godinama.

Beseda

link for download:here

SVETI ARHIĐAKON STEFAN U MANASTIRU DRAGOVIĆU

Na praznik Svetog Arhiđakona Stefana (09.01.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. Ovaj praznik je krsna slava mnogih pravoslavnih Srba koji žive širom sveta, a među njima i protosinđela Jovana iz Dragovića. Zaista je veliki ugodnik Božiji Sveti Arhiđakon Stefan i iz njegovog žitija saznajemo kako možemo dostići da vidimo otvorena nabesa i Gospoda Isusa Hrista u slavi Božijoj. „Mi ljudi kada pogledamo gore vidimo plavo nebo, Mesec i zvezde, a da bismo videli više od toga treba da budemo slični Prvomučeniku Stefanu, da imamo blagodat Duha Svetog i budemo prosvetljenog srca i duše. Tom istom blagodaću možemo da razumemo i tajnu rođenja Hristovog, koje nije bilo na nebu, već na Zemlji. Mnogi su ljudi gledajući Hrista videli samo jedno dete, slično mnoštvu drugih, a nisu bili u stanju da shvate da je to sam Bog koji se ovaplotio. Oni su mogli da vide samo zemaljsku realnost, jer su bili ograničeni logikom ovoga sveta. Da ne bismo i mi došli u ikušenje i pali u takvo duhovno stanje potrebno je da imamo blagodat Božiju u sebi i da nas ona uči tajnama bogoslovlja“, rekao je Episkop Fotije i dodao da je na sveštenoslužiteljima najveća odgovornost, pa bi i njihov podvig trebao da bude najveći. Današnji dan doneo je još jednu duhovnu radost, jer je nakon Svete Liturgije ordenom Nikodima Milaša odlikovan gospodin Lazar Škrbić iz Vrlike zbog svoje izuzetne predanosti Crkvi i pomoći koju već dugo ukazuje vrličkom sveštenstvu. Vladika Fotije čestitao je krsnu slavu ocu Jovanu i svim vernicima koji danas slave i poželeo im Bogom blagosloven praznik.

Beseda

link for download:here

SABOR PRESVETE BOGORODICE U KNINU

Drugog dana Božića, kada praznujemo Sabor Presvete Bogorodice (08.01.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice, u Kninu. Na ovaj dan Crkva hrišćanska odaje slavu i hvalu Presvetoj Bogomateri, koja rodi Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista. Saborom se njenim naziva ovo praznovanje zato što se toga dana sabiraju svi verni, da proslave nju, Mater Bogorodicu i što se toržestveno, saborno, služi u čast Njenu. U Ohridu je od starine bio običaj, da se uoči drugog dana Božića večernja služi samo u Svetoj Bogorodici zvanoj Čelnica. Sve sveštenstvo sa narodom tu je saborno proslavljalo Prečistu Bogomater. Tvojim rođenjem Hriste Bože, zasija svetu svetlost bogopoznanja, jer se u toj svetlosti zvezdom učahu oni koji zvezdama služe, da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka, Gospode, slava Ti!

PROSLAVA BOŽIĆA U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Veliki hrišćanski praznik Rođenja Hristovog – Božić ( 7.1.2017.g.) svečano je proslavljen širom Eparhije dalmatinske u svim crkvenim opštinama i manastirima. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski g.g. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju na svenoćnom bdeniju u manastiru Krki i tom prilikom je pročitana Božićna poslanica Njegove Svetosti patrijarha srpskog g. Irineja i svih arhijereja SPC.
U ovogodišnjoj poslanici Njegova Svetost je pozvao verni narod da žive u ljubavi Božića, te da Božić vraća biblijski blagoslov rađanju čime je ovaj praznik zaista i porodični ali i svenarodni.

BADNjI DAN U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Širom Eparhije dalmatinske danas (06.01.2017.) se slavio Badnji dan. Na bogosluženjima u svetim hramovima sabralo se mnoštvo vernog naroda, a Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju i večernje u Šibeniku. Na večernjoj službi u Sabornoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice i osvećenju badnjaka, uprkos izuzetno hladnom vremenu okupili su se vernici iz Šibennika i okoline, koji su nakon zajedničke molitve nastavili praznično druženje u prostorijama Crkvene opštine. Uoči praznika koji zauzima posebno mesto u srcu svakog hrišćanina, Episkop Fotije govorio je o duhu Božića i etici kojoj nas ovaj praznik poučava. „Božić je veliki, blagosloveni i porodični praznik, praznik svake bogoljubive duše, jer je Bog postao čovek da bi nas naučio kako da se i mi obožimo. To je etika Božića koja nam govori kako da se približimo Gospodu, da budemo, dobri, pošteni i čestiti ljudi. Mnogima od nas ovaj se božanski ideal čini nedostižnim, ali su zato tu svetitelji da nam pokažu da postoje ljudi koji su ga svojim životom dostigli. Uvek treba da se ugledamo na njih, jer su oni stvarne, istorijske ličnosti koji su ohristovili svoje biće i ostvarili u svome životu ideal naše vere“, rekao je Episkop Fotije i dodao da nam je Hristos svojim rođenjem i vaskrsenjem prokrčio put kojim treba da idemo. Taj put posebno je važan za nas Srbe koji danas živimo u Dalmaciji, jer smo priživeli teške dane i ostalo nas je malo, ali i dalje treba da nastojimo da budemo čestiti ljudi koji se ne odriču svoje vere, a poštuju i druge narode i njihov način ispovedanja i tradiciju. Na kraju svoje besede Episkop Fotije poželeo je svima srećan Badnji dan i radostan i blagosloven Božić. Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!

RASPORED BOGOSLUŽENJA ZA BOŽIĆ

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Božiću 2016. godine

IRINEJ

po milosti Božjoj

Pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni Božićni pozdrav:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

„Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!” (Lk. 2, 14)

Evo nas i ove godine pred praznikom Božića, pred praznikom bezmerne ljubavi Božije, jer nam se danas u gradu Davidovu rodi Hristos Gospod (Lk. 2, 11), Emanuil, što će reći: s nama Bog (Mt. 1, 23). Ovu veliku Tajnu Ovaploćenja Boga Logosa, skrivanu od postanja vekova (Jn. 1, 2), najpre su blagovestili anđeli Božiji svojom božićnom himnom mira i ljubavi (Lk. 2, 14). Potom im se pridružuju pastiri i mudraci sa Istoka, sabirajući tako nebo i zemlju oko Bogomladenca Hrista, anđele, i ljude, i sve narode zemaljske u Crkvu Boga živoga (2. Kor. 6, 16).

cieli tekst ovdje

SVETA LITURGIJA JE TAJNA NAŠEGA SPASENjA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Imotskom. U besedi nakon svete službe Episkop Fotije se obratio prisutnim vernicima govoreći o Svetoj Tajni Pričešća kao suštini naše vere. „Sav naš podvig, molitve i trud, sve suze, ispovesti, pokajanja i raspinjanja imaju za smisao da se dostojno pričestimo i da se sam Hristos useli u nas, naša srca i duše. Cilj svetih bogosloženja jeste da mi postanemo obožene ličnosti i hramovi Duha Svetoga. Sveta Liturgija traje kratko, ali kao da je u njoj sadržana cela istorija tamo doživljavamo sve praznike. Zato treba svoj život da ustrojimo tako da se svaki sledeći put pričestimo još dostojnije, jer telo i krv Hristova kojima se pričešćujemo na Liturgiji predstavljaju tajnu večnog života i tajnu našeg spasenja“, rekao je Episkop. On je naglasio da nije dobro da nam nedeljom i praznikom ijedan posao bude preči od dolaska na bogosluženje, jer je ono neophodno za našu dušu. Sjedinjenje sa Hristom neophopdno je da bismo postali obožen narod koji daje velike naučnike, poput Nikole Tesle i svetitelje kao što je bio Sveti Sava.

Beseda

link for download:here

HRAMOVNA SLAVA U SKRADINU

U hramu posvećenom Svetom Spiridonu, na dan kada se sećamo ovoga svetitelja (25.12.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Uz želju da se za predstojeće praznike saberemo u većem broju nego danas Episkop Fotije obratio se prisutnim vernicima. „Mi koji smo danas bili na Svetoj Liturgiji bili smo ustvari u Carstvu Nebeskom, ostavili smo sve ono što smo imali kod kuće, svoje poslove, brige i obaveze i došli ovde u sveti hram da izađemo pred lice Božije i sa Njim se sjedinimo verom, pokajanjem, postom i Svetim Pričešćem. To je punoća našega zemaljskog života, koji nam je Gospod dao da bismo Njega prepoznali među ljudima koji nas okružuju. Kao što je Sveti Jovan Krstitelj prepoznao Gospoda Hrista u mnoštvu naroda koji mu je došao na Jordan da se krsti, tako i mi neprestano treba da tražimo Hrista u svome životu, a najpre ćemo ga naći u svetome hramu, na bogosluženjma i žitijima svetih“, rekao je Episkop Fotije. Kada čitamo žitije ovoga divnog svetitelja kojeg praznujemo danas može nam biti teško da poverujemo sve što se u njemu zbiva. Toliko je čudesan bio njegov život, jer je obilovao skromnošću, smirenjem i raznim čudesima. Njegov nas primer uči da činimo dobra dela, pomažemo sirotinji i čuvamo svoje manastire i svetinje. Kada je Sveti Spiridon došao u Aleksandriju da isceli sina Svetog cara Konstantina koji beše bolovao od teške bolesti, svi idolski hramovi popadaše od sile njegovoga prisustva. Toliko je bio skroman i smiren da su čuvari carevog dvorca od njega mislili da je prosjak, te su mu udarili šamar, na šta je Sveti Spiridon samo okrenuo drugi obraz, a čuvari se postideše shvativši ko je on. „Treba da se vraćamo ovome žitiju i učimo iz njega, da vidimo gde smo mi u veri i da li smo i koliko slični svojim svetiteljima. Daj Bože da molitvama Svetog Spiridona Čudotvorca obnovimo ovaj hram i sve naše crkve u Dalmaciji, da se naši ljudi vrate na svoja ognjišta i da budemo, kao nekada, blagosloven narod, koji čuva sveto pravoslavlje na ovim prostorima, živeći vrlinskim i svetim životom“, poželeo je Episkop Fotije.

EPISKOP FOTIJE U POSETI CRKVENOJ OPŠTINI SPLIT

U četvrtak (22.12.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije u pratnji đakona Milenka Lošića i monaha Dositeja (Jovića) posetio je CO Split. Episkopa Fotija i njegovu bratiju su dočekali splitski sveštenici, protojerej Milorad Đurđević i Slavoljub Knežević i upoznali ga sa trenutnim aktivnostima ove CO, posebno onim koje su u vezi sa Hramom Svetoga Save. Njegova izgradnja započeta je 1937. godine i još uvek nije dovršena. Ovih dana se očekuje poseta nadležnih iz Zavoda za zaštitu spomenika u Splitu, što će, nadamo se, konačno pomoći oko dobijanja dozvole za dovršetak ovoga mučeničkog hrama. Tokom ove posete bilo je reči o manastiru Svete Petke na Hvaru, koji je pretvoren u ugostiteljski objekat.

PROSLAVA SVETOG NIKOLAJA U MANASTIRU DRAGOVIĆU

Na jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Svetog Nikolaja Čudotvorca (19.12.2016.), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. Vernom narodu koji se sabrao danas u ovoj svetinji Episkop Fotije obratio se sa nekoliko reči o životu ovog sveca. Sveti Nikolaj bio je izvanredna ličnost koja je zračila ljubavlju i dobrotom. Po svojoj revnosnoj veri i milosrđu, za života je zavredio Božiju blagodat kojom je već tada činio razna čudesa. Kod pravoslavnih Srba on je jedan od najpoštovanijih svetitelja, a na području Dalmacije i krsna slava više od polovine vernika. Njegovo čudesno žitije može da služi za primer kako monasima i sveštenicima, tako i svakome čoveku, jer su dobra dela koja je činio i predanost veri putokaz ka uskom putu koji vodi do Spasenja. „Često se pitamo da li je moguće i u današnje vreme sresti takve svete ljude, poput Svetog Nikolaja Čudotvorca. Iako je ovo doba koje nas mnogo čime odvraća od svetosti, među nama ipak ima takvih ljudi, onih koji su svojim životom zaslužili da budu nazivani svetima. Takav je bio patrijarh Pavle, a svako od nas trebao bi da ima za cilj da živi blagočestivo i bogougodno. Danas je uobičajeno da izopačeni i greholjubivi ljudi pokušavaju da nametnu sebe kao normalne, a svetitelje kao nešto pogrešno i da tako potpuno izokrenu vrednosti, ali nas naša Sveta Crkva uči ko su oni na koje treba da se ugledamo“, poručio je Episkop Fotije. Današnji praznik uveličala je i nesvakidašnja duhovna radost, jer je otac Jovan iz manastira Dragovića odlikovan činom protosinđela. Episkop Fotije poželeo mu je da i dalje nastavi svoj trud, a tom prilikom i čestitao krsnu slavu igumanu Dragovića, ocu Varsonufiju.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U VRLICI

U nedelju (18.12.2016.), na dan kada se prisećamo Svetog Save Osvećenog i Svetoga Prepodobnog Nektarija Bitoljskog, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Vrlici. Sveti Sava Osvećeni živeo je u 5. veku, bio je veliki asketa i podvižnik, a još za života postao je čudotvorac. Zbog svih tih vrlina njemu se javila Presveta Bogorodica i rekla mu da osnuje u judejskoj pustinji manastir koji će postojati sve do drugog dolaska Hristovog. Taj blagoslov živi i danas, a ta svetinja prepuna čudotvornih moštiju i ikona izrodila je mnoge Božije ugodnike. Kroz istoriju do današnjih dana mnogi ljudi su odlazili u taj manastir da se poklone grobu Svetog Save Osvećenog, a među tim hodočasnicima bio je i naš Sveti Sava koji je u ovome manastiru, po blagoslovu Božijem dobio patericu i dve čudotvorne ikone. „Naša crkva posebno je vezana za taj manastir, jer su se pravoslavni Srbi vekovima iz njega, i uopšte iz Svete Zemlje, učili pravoslavlju. Tamo smo naučili kako da ostanemo pravoslavci i da se nadograđujemo na duhovne temelje koje su nam sveti oci postavili“, rekao je Episkop Fotije i dodao da smo se danas okupili upravo u Vrlici, jer smo pred praznikom Svetog Nikolaja, kome je posvećen vrlički sveti hram. Praznik prenosa moštiju Svetog Nikolaja, hramovna je slava ove crkve, a ovaj vrli svetitelj u narodu je naširoko poštovan i slavljen zbog svoje posvećenosti veri i dobročinstava. „Prvi je ujutru ulazio u crkvu, a poslednji izlazio iz nje, takođe je bio poznat po svom milosrđu. U čitavoj njegovoj Eparhiji nije bilo čoveka kome je zatrebala pomoć, a da ovaj on nije bio prvi tu da mu pomogne“, objasnio je vladika Fotije. On je naglasio da treba da se ugledamo na naše svetitelje, da čitamo njihova žitija, jer je to put i način da naše svetinje i mi opstanemo ovde u Dalmaciji.

ENGLISH PAGES

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda

Beseda