Novosti

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o BOŽIĆU 2018. godine

IRINEJ

po milosti Božjoj

Pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni božićni pozdrav:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

I Logos postade telo i nastani se među nama,
i videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnog od Oca,
pun blagodati i istine (Jn 1, 14).

Rečima Logos postade telo izražava sveti apostol, jevanđelist i ljubljeni učenik Hristov Jovan veliku tajnu naše hrišćanske pobožnosti. Onaj Koji „beše u početku”, tojest od iskoni, kroz Koga sve postade, i bez Koga ništa ne postade što je postalo, Onaj Koji je Život (Jn 1, 1-3), Logos, Slovo, Reč Božja, postade telo kada nastupi punoća vremena (Gal 4, 4), kako bi svim ljudima uručio dar usinovljenja i sve ih priveo i uzveo Svom i našem Ocu nebeskom radi spasenja i večnog života (2 Kor 6, 18).
Rođenje Gospoda našega Isusa Hrista je događaj koji ljudsku istoriju deli na dva dela, na ono što se dešavalo pre Njegovog Rođenja, a što razumemo kao pripremu ljudi za Mesijin dolazak, i na vreme posle Njegovog Rođenja, u kome i mi živimo. Čak i oni koji iz najrazličitijih razloga ne žele da pomenu Hristovo ime i govore o „staroj“ i „novoj“ eri, zapravo na vrlo dobar način tumače ono što Crkva Hristova već dve hiljade godina blagovesti: da je pre Hrista sve bilo staro, a sa Hristom je sve novo, i čovek, i njegov život, i celokupna istorija (Otk 21, 5).
Rođenje Sina Božjeg je za hrišćane centralni, ključni, najvažniji događaj svetske istorije i njegov smisao u apsolutnoj meri utemeljuje hrišćanski način života i hrišćanski pogled na svet. Na ove temelje danas, kada ste sabrani u svetim hramovima, želimo da vas podsetimo, draga naša duhovna deco. Isticanje jevanđelskih temelja pravoslavne vere nikada nije suvišno jer smo svi skloni da, gotovo neprimetno, u veru unosimo sopstvene stavove. Naročito lako se to dešava sa sudovima i stavovima sveta i vremena u kome živimo i vrlo često njima prosuđujemo Jevanđelje i njima tumačimo događaje iz istorije spasenja. A za hrišćane je jedino suprotan postupak ispravan. Jevanđelje, smisao događaja iz istorije spasenja i evharistijsko iskustvo života u Crkvi temelje našu veru i sude svetu i svakoj istorijskoj i civilizacijskoj epohi. Počnimo najpre sa blagodarenjem.
Ko ne želi ili nije sposoban da blagodari, verovatno ne može ništa od hrišćanske vere da dokuči (1 Sol 5, 8; Flp 4, 6). Ako smo neblagodarni, smatramo da nikome ništa nismo dužni i da nam sve pripada po našim sopstvenim zaslugama. U tom slučaju ne dugujemo ništa svojim roditeljima i precima, društvu u kome živimo, bližnjima sa kojima živimo, a ponajmanje smo dužni Bogu. Tako se manifestuje životni etos krajnje samoživosti koji prepoznajemo i u vremenu u kome živimo. A itekako smo dužni i precima, i roditeljima, i društvu čiji smo deo, a posebno Bogu. „Jer Bog tako zavole svet da je Sina svoga jedinorodnog dao da niko ko veruje u njega ne propadne nego da svako ima život večni“ (Jn 3, 16). Otac nam Svoga Sina dade, ne kao platu i nagradu za naš trud već kao nezasluženi dar Njegove ljubavi, jer „tako zavole svet“.
Nezaslužena plata se samo i isključivo sa krajnjom blagodarnošću može primiti zato što je ona, prosto, dar. A poklanja se onima koji sa ljubavlju danas pristupaju malom i „nemoćnom“ novorođenom detetu Hristu, jer se detetu i ne može drugačije pristupiti osim sa ljubavlju. Dete samo reči ljubavi razume, baš kao što i Bog samo jezik ljubavi govori i razume. A dar je potvrda i znak ljubavi. Bog Otac nam danas daruje Svoga Sina, a mi sa ljubavlju u blagodarnosti taj dar primamo. I tek na osnovu ovog temeljnog stava našeg hrišćanskog postojanja možemo dalje da govorimo o još nekim aspektima današnjeg Praznika.
Sin Božji prima ljudsku prirodu i u vitlejemskoj pećini se rađa i polaže u jasle ne prestajući da biva Bog, a postajući potpuni čovek, Bogočovek. I ovo je najveća tajna naše pobožnosti da Bog može biti prisutan u čoveku (1 Tim 3, 16). Od Duha Svetog i Marije Djeve rađa se istiniti Bog i istiniti čovek, Bogočovek Isus Hristos. Od tog davnog vitlejemskog događaja sve je u čovekovom životu novo, isto tako kao što je i ovo bio nov i jedinstven događaj u istoriji (2 Kor 5, 17). Bog se neraskidivo sjedinjuje sa čovekom i ko god se u krštenju i miropomazanju rodi od Duha Svetog sin je Očev, istina ne po prirodi kao Hristos već po blagodati i usinovljenju (Gal 3, 26). Rađa se novi čovek od Duha Svetoga, za spasenje i večni život. I tako, Sâm Bog kroz Ovaploćenje, a zatim i naša vera, uzdiže čoveka, i to svakog čoveka, na najveće moguće dostojanstvo – da bude projava Božje prisutnosti u svetu.
„Videh lice tvoje kao da videh lice Božje“ (1 Moj 33, 10), govorio je praotac Jakov svome bratu Isavu. Ovo svedočanstvo bratske ljubavi u potpunosti je postalo moguće posle Ovaploćenja Sina Božjeg i ostavlja najdublje posledice na naš odnos prema drugim ljudima, znanim i neznanim, prijateljima i neprijateljima, prema svima koji uđu u naš život, kao i prema onima kojima mi uđemo u život – da samo preko njih i kroz izraženu ljubav prema njima vodi put ka Bogu. Podvigom da zavolimo bližnjeg mi projavljujemo istinsku i pravu ljubav prema Bogu. Onaj ko kaže da voli Boga Koga ne vidi, a mrzi brata svoga kojega vidi, samo laže i sebe i Boga (1 Jn 4, 20). Svi mi, rođeni od Duha Svetog, poput Bogomladenca Hrista, kršteni i miropomazani, svi ljudi do dana današnjeg, naučeni od Duha Svetoga, Koji je Duh zajednice, ispovedamo da čovek jedino u zajednici ljubavi istinski živi kao čovek. I pozvani smo da takve veze gradimo u braku, porodici, širem društvu, a svakako i u Crkvi, koja je po svojoj prirodi zajednica ljubavi. Otuda je na početku pomenuta samoživost i samodovoljnost zapravo hula na Duha Svetog, bolest od koje se odmah treba lečiti čim se primete i najmanji znaci njenog postojanja.
Sa ovim mislima o blagodarnosti, zajednici i jedinstvu kao daru Duha Svetog najavljujemo vam, draga naša duhovna deco, nastupajuću 2019. godinu u kojoj proslavljamo veliki jubilej naše Crkve – osamsto godina od dobijanja autokefalije. Prema svedočenju Domentijana i Teodosija, koji „različitim rečima isto kažu“, posvećenje Svetog Save za prvog srpskog arhiepiskopa i dobijanje samostalnosti Srpske Pravoslavne Crkve zbili su se 1219. godine u Nikeji blagodareći ljubavi i razumevanju vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i tadašnjeg carigradskog patrijarha Manojla I Haritopula Sarantena. Jasno je da se Sveti Sava prihvatio ovog podviga, dobijanja autokefalije iz brige za bližnje, prevazilazeći samoživost, u želji da razjedinjene hrišćane srpske države zbliži i istinski sjedini u svetoj Liturgiji. Drugim rečima, činio je što je činio da našim precima, a i svima nama, pruži mogućnost da se istinski nađemo zajedno u Jevanđelju Hristovom, u Crkvi Njegovoj, u kojoj se svi narodi i svi ljudi kao deca Božja sjedinjuju da se pričeste životom Svete Trojice u jednoj, zajedničkoj Liturgiji kao u predokušaju Carstva nebeskog. Dobivši titulu „arhiepiskopa sve srpske i pomorske zemlje“, Sveti Sava je svoju arhipastirsku službu započeo u Domu Spasovom, u manastiru Žiči, trudeći se da, po Domentijanovim rečima, „duše hristoljubive hrani dušekorisnim besedama i duhovnim rečima“. Ispunjen Hristom i svim duhovnim darovima, „potoke bogoslovlja svima izlivaše“. U vreme svetog Arsenija Sremca, naslednika Svetog Save, sedište Srpske Crkve biće premešteno duboko u tadašnju unutrašnjost države, u Peć. Evo, iz Pećke Patrijaršije, već osam vekova, Srpska Crkva svedoči svetu blagu vest Jevanđelja o novorođenom Bogomladencu Koji dolazi u svet da Svojim iskupiteljskim delom spase svet i čoveka.
Nebozemnu istinu da je prvo Gospod zavoleo nas, a da smo mi pozvani da na tu ljubav odgovorimo hrišćanskim životom, posvedočili su naši sveti preci, pokazavši nam da se u ovakvoj istoriji, u ovakvom svetu, bije bitka za Carstvo nebesko. Utvrdili su nas u veri da se podvigom ulazi u večni život i da, ukoliko na taj način priđemo životu, nema podvojenosti na Carstvo nebesko i carstvo zemaljsko, jer postoji samo jedna istorija, jedna tvorevina Božja, jedno Carstvo, jedna ikonomija Božjeg Promisla i našega spasenja. Drugim rečima, mi istoriju u kojoj živimo, carstvo zemaljsko, osvetljavamo Carstvom nebeskim, tako da se istovremeno borimo za pravdu Božju i za Carstvo Božje, dok će nam se sve ostalo, po rečima Hristovim, dodati (Mt 6, 33; Lk 12, 31) u ovom svetu i u ovom vremenu.
Boreći se za pravdu Božju i za Carstvo Božje i osvetljavajući carstvo zemaljsko Carstvom nebeskim, pozvani smo da posebnu brigu pokažemo prema našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji. Svakodnevno slušamo o „napretku i razvoju ljudskog društva“ i o „posebnoj brizi za ljudska prava“. Međutim, dok mi, kao i narodi koji nas okružuju, imamo pravo na različite životne izbore, našoj braći na Kosovu i Metohiji oduzimaju čak i osnovno pravo na život dostojan čoveka. Zato smatramo da je jedan od bitnih preduslova za rešenje problema na Kosovu i Metohiji izgradnja društva zasnovanog na vladavini prava, u kome ljudi različitog porekla mogu da žive u miru, uz punu zaštitu i poštovanje svačijeg verskog, kulturnog i narodnog identiteta. Govoriti o trajnijem rešenju problema na Kosovu i Metohiji bez uvažavanja ovih preduslova značilo bi prihvatiti ratno i poratno etničko čišćenje i otimačinu kao svršen čin i odbaciti sve vrednosti na kojima, bar načelno, počiva hrišćanska Evropa, ali i čitav svet.
Mi tražimo poštovanje jednog od osnovnih hrišćanskih načela: „Sve što hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima” (Mt 7, 12). Sve što zahtevamo za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji spremni smo da pružimo i pružamo i svim narodima koji žive ili na Kosovu i Metohiji ili u drugim krajevima Republike Srbije. Ali ta sloboda za srpski narod i za sve druge nije moguća u samoproglašenoj lažnoj državi Kosovo! To najbolje dokazuju događaji naših dana: varvarsko lišavanje srpskog naroda na Kosovu i u Metohiji namirnicâ, lekova i drugih stvari neophodnih za život uvođenjem već zloglasnih „taksi”, stalne pretnje, hapšenja i mnogo šta drugo, a najnovije je osnivanje takozvane kosovske vojske, u cilju daljeg zastrašivanja i konačnog izgona svih Srba, kako onih južno od Ibra tako i onih severno od te srpske reke. Ponovo ističemo da je za nas pitanje Kosova i Metohije, između ostalog, pitanje opstanka našeg naroda, sveštenstva, monaštva i, naročito, naših drevnih svetinja, bez kojih ne bismo bili ono što jesmo. Naše svetinje nisu samo kulturno-istorijski spomenici već imaju dublji smisao postojanja, prvenstveno kao mesta liturgijskog sabiranja našeg naroda, i to ne samo onog sa Kosova i Metohije već i iz svih krajeva Srbije i sveta gde Srbi žive. U nadi da će nam radost novorođenog Bogomladenca pomoći da zajedno pronađemo put i iziđemo iz bespuća kome je uzrok greh (Rim 7, 20), pozdravljamo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji u njihovim naporima da opstanu i ostanu na zavetnoj srpskoj zemlji, rečima koje Hristos upućuje Svojim sledbenicima kroz vekove: „Ne boj se, malo stado!“ (Lk 12, 32). „Jer sve što je rođeno od Boga pobeđuje svet; i ovo je pobeda koja pobedi svet – vera vaša“ (1 Jn 5, 4).
U isto vreme, ostajemo u nadi da će i krivce za težak položaj naših sunarodnika obasjati svetlost Rođenja Hristovog i da će i oni shvatiti dubinu greha koji čine, ne samo prema nama i našoj braći i sestrama već i prema sebi i svome potomstvu. Možda će se setiti reči premudrog Solomona: „Pravedne izbavlja pravda njihova, a bezakonici se hvataju u svojoj zloći“ (PrS 11, 6).
Sa pastirskom brigom i odgovornošću pozivamo našu braću i sestre u Makedoniji koji su u raskolu da, u duhu Hristove ljubavi, shvate da je autokefalija isključivo crkvena institucija i da ona treba da doprinosi napretku i učvršćivanju jedinstva među pomesnim Pravoslavnim Crkvama. U tom smislu se Srpska Pravoslavna Crkva trudila i radila svih proteklih osam vekova. Ukoliko bi se, po logici ovoga sveta, autokefalija shvatala na drugačiji način, kao element državne suverenosti, nacionalne posebnosti ili odvajanja, onda ona ne doprinosi jedinstvu i izgrađivanju Crkve već podstiče samodovoljnost i samoživost, postaje i ona, paradoksalno, hula na Duha Svetoga.
Isti poziv upućujemo i onima koji govore o nekakvoj „Crnogorskoj Crkvi”, koji ostaju slepi kod očiju jer ne vide drevnu Mitropoliju crnogorsko-primorsku. Oni zaboravljaju da spasenje nije uslovljeno izjašnjavanjem ko je Srbin, a ko Crnogorac. Iskušenje je isto kao i u nama bliskoj i bratskoj Ukrajini, gde takođe ostrašćeni šovinisti-rusofobi, predvođeni korumpiranim političarima, uz „asistenciju“ unijatâ i, nažalost, uz nekanonsko saučesništvo Carigradske Patrijaršije, produbiše i proširiše postojeće raskole i ozbiljno ugroziše jedinstvo Pravoslavlja u celini. Hristos nije došao da spase samo jevrejski narod, iako je taj narod bio izabran od Boga da sve narode pripremi za dolazak Mesije, već je došao kao Spasitelj svih naroda, ma kako se oni zvali (Rim 10, 12) i ma kako se u kom vremenu izjašnjavali.
Radost darovanog nam spasenja, poklona na kome svi treba da blagodarimo, zajedno možemo doživeti samo kroz međusobno praštanje i izmirenje. Imajući ovo u vidu, duboko žaleći i saosećajući sa srpskim i svim ostalim žrtvama nesrećnih ratova na prostoru Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, molimo se novorođenom Bogomladencu, Darodavcu svakog mira, da se mir konačno useli u naša srca, da oprostimo jedni drugima jer je i Gospod oprostio nama sagrešenja naša (2 Kor 5, 18). Jedini način da se oslobodimo robovanja prošlosti i dnevno-političkim interesima jeste praštanje i pomirenje na koje pozivamo sve narode sa kojima smo nekada živeli u jednoj državi.
Posebno se obraćamo našoj duhovnoj deci u rasejanju, od Amerike do Azije, od Evrope do Australije, i pozivamo ih da prema svima uvek i na svakom mestu pokazuju ljubav na delu. Budite milostivi, ne sudite i ne osuđujte, opraštajte, pomažite jedni drugima (Lk 6, 37-38) i uvek imajte na umu reči Hristove: „Neće svako ko mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko no ko tvori volju Oca mojega koji je na nebesima“ (Mt 7, 21). Budite savesni i odgovorni građani zemalja koje su vam pružile dom, molite se za gradove u kojima živite jer će u njihovom dobru i vama dobro biti (Jer 29, 7), ali nikada ne zaboravite svoju veru, jezik i otadžbinu, zemlju vaših predaka, natopljenu krvlju mučenikâ.
Sve vas, deco naša duhovna, pozivamo na međusobno razumevanje, ljubav i praštanje. Čuvajmo se teških i neoprezno izgovorenih reči, imajući na umu da društveno okruženje u kome živimo stvaramo upravo rečima. Blage reči leče, gruba reč povređuje, a rane od reči često su grublje i od fizičkih rana. Zbog toga nas premudri Solomon uči da su smrt i život u moći jezika (PrS 18, 21). Ukoliko vidimo da nam bližnji nanosi nepravdu, postupimo po jevanđelskom načelu, razgovarajmo sa njim čineći sve što je u našoj moći da dobijemo brata svoga (Mt 18, 15). Opraštajmo jedni drugima do sedamdeset puta sedam (Mt 18, 22), a u sudovima koje donosimo prema drugima rukovodimo se istinom koju treba da obrazlažemo blago, sa poštovanjem, dobre savesti (2 Kor 4, 2).
Blagodareći Gospodu na ovome danu, u kome, po rečima svetog Romana Slatkopojca, „Djeva rađa Nadsuštnoga, a zemlja pećinu nudi Nepristupnom; anđeli i pastiri zajedno slave, a mudraci putuju u društvu zvezde; radi nas se kao malo dete rodi prevečni Bog“, javljamo svetu veliku radost i sve vas pozdravljamo sveradosnim božićnim pozdravom:

Mir Božji – Hristos se rodi!

Srećna i Bogom blagoslovena nastupajuća Nova 2019. godina!
Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2018. godine.

Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski IRINEJ
Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE
Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop kanadski MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE
Episkop mileševski ATANASIJE
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE
Episkop diseldorfski i nemački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop istočnoamerički IRINEJ
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ
Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop niški ARSENIJE
Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN
Episkop buenosaireski i južno-centralnoamerički KIRILO
Episkop dalmatinski NIKODIM
Episkop osečko-poljski i baranjski HERUVIM
Episkop zahumsko-hercegovački DIMITRIJE
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
Vikarni Episkop remezijanski STEFAN
Vikarni Episkop mohački ISIHIJE
Vikarni Episkop dioklijski METODIJE
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:
Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni Episkop stobijski DAVID

preuzeto sa: www.spc.rs

BADNjE VEČE U ŠIBENIKU

Badnje veče u Šibeniku (06.01.2019.) privuklo je veliki broj vernika koji su se, uz svoga Episkopa, okupili na večernjoj službi u Sabornom hramu. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim njima se obratio rečima koje unose najviše radosti u srce svakog hrišćanina: MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI!
„U ove dane naročito treba da se podsećamo da smo pozvani da svakim danom svojim, svakim dahom svojim, svakim trenutkom živimo po Gospodnjim zapovestima i da se upodobljavamo Njemu. To se najviše odražava u tome da volimo svakog čoveka, pa tako i da pomažemo ljudima koji su u nevolji i onima koji su siromašni.
Za nas hrišćane svaki naš bližnji je onaj preko koga dolazimo bliže Bogu i kroz koga se spasavamo. Treba da živimo u ljubavi i u miru jedni s drugima, sa svojim srodnicima, sa komšijama, sa neprijateljima, ali i sa samim sobom, pa samim tim i sa tvorevinom sa kojom nas je Bog blagoslovio.
Moramo svakoga da volimo, svakome da oprostimo i od svakoga da tražimo oproštaj da bismo mogli biti dostojni sinovi i naslednici svetlosti i kroz to postali najmanja braća Hristova.
Danas smo se okupili ovde da proslavimo jedino novo pod suncem, a to je da se Bog ovaplotio i postao čovek da bismo mi, po reči Svetog Atanasija Velikog, postali bogovi po blagodati.
Predvečni Logos, istiniti Bog koji je uzeo i ljudsku prirodu na sebe i postao i istiniti čovek, postao je bogočovek Hristos, nije se rodio samo tada, nego se rađa i u svima nama koji smo ga prihvatili i poverovali u njega i kroz to smo postali udovi jednog Tela tj. Njegovog Tela.
Kroz Njegovo Rođenje približilo se vreme spasenja za sve nas i Gospod je svetu kroz svoje ovaploćenje podario veliku milost, a mi smo svakim danom sve bliži i bliži toj milosti“, poručio je Vladika Nikodim. Nakon večernje službe osvećen je badnjak, a radosan skup nastavljen je u šibenskom parohijskom domu uz prigodno posluženje.

RAsPoREd BOGOSLUŽENJA U
Eparhiji dalmatinskoJ ZA JAnUaR 2019.

Napomena: u crkvi Svetog Georgija u Kninu Sveta Liturgija se služi svake subote u 9 časova.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U IMOTSKOM

U Nedelju praotaca (30.12.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinsksi G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Imotskom. Vernici okupljeni u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice mogli su iz današnjeg čitanja Jevanđelja čuti priču o velikoj večeri u kojoj je opisan jedan čovek koji je pripremio večeru i pozvao mnoge goste, ali mu se niko nije pojavio. Neki su se izgovarali obavezama, neki radom oko stoke i na njivi, a neki da su se oženili, pa da ne mogu doći. Kada je sluga to rekao svom gospodaru on mu je naložio da izađe brzo na trgove i ulice gradske i dovede siromahe, bogalje, hrome i slijepe i još mnoge druge van gradova na putevima i među ogradama i da ih natera da uđu da se napuni dom gde je bila pripremljena večera. I Gospod završava priču ovim rečima: ”Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih”.
„Mi, hrišćani u ovom svetu pripadamo upravo tima koji su izabrani, ali i danas imamo ljude koji se smatraju hrišćanima, koji su kršteni i smatraju se vernicima, a kada treba da se ide u Crkvu onda nađu razne izgovore. Mnogi se izgovaraju raznim obavezama i ne dolaze u Crkvu i samim tim su odvojeni od Boga koji nas je toliko zavoleo ”da je Sina svojega Jednorodnoga dao, da svaki koji vjeruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni”. A Bog koji nas je toliko zavoleo prihvata sve one koji mu se odazovu. Prihvata i ”siromahe i bogalje i hrome i slijepe”, a prihvata i slučajne prolaznike, prihvata sve one koji se odazovu Njegovom pozivu i dođu na Večeru Gospodnju koja je sama Liturgija na kojoj smo se i mi danas okupili“, poručio je Episkop Nikodim.
On je naglasio da je, ako želimo dostojno da učestvujemo u pripremljenoj Večeri Gospodnjoj, nužno da živimo u miru i ljubavi jedni sa drugima i brinemo o nemoćnima, kao i da postimo i da se molimo Bogu da nam oprosti naše grehe, a kao krunu svega toga treba da se pričešćujemo Telom i Krvlju Gospoda Isusa Hrista, jer to je upravo ta Večera Gospodnja. Vladika Nikodim poručio je da u svakom trenutku svoga života treba da se uzdamo u Gospoda, kako je to nama Dalmatincima opisao veliki sin našega roda Simo Matavulj u svojoj pripoveci Pilipendi: „Ja se uzdam u moga srpskoga Rista! Ako će mi pomoći, hvala mu, ako neće i onda mu hvala, jer mi je sve dao, pa mi sve može i uzeti, i dušu!“
Na kraju svoje besede, Episkop dalmatinski izrazio je veliku radost zbog današnje posete Imotskom, jer i sam, preko očeve majke, vuče korene iz ovoga kraja. Okupljenim Imoćanima poželeo je da sa radošću, ljubavlju i u miru dočekaju veliki praznik Rođenja Hristovog i rekao da će se truditi da ovaj kraj što češće obilazi i da se ovde viđamo, sabiramo i kroz to radujemo jedni drugima.

VAVEDENjE PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU KRUPI

Na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (04.12.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi, a đakon Borislav Kovačević rukopoložen je u čin sveštenika. Danas proslavljamo uspomenu na jedan divan događaj iz života Presvete Bogorodice, a to je uvođenje Presvete Bogorodice u jerusalimski hram. Sveti Joakim i Ana, njeni dobri i pobožni roditelji, nisu dugo godina mogli da imaju decu i samim tim nisu bili ni prihvaćeni od tadašnjeg jevrejskog društva. U svojim molitvama oni su od Gospoda zatražili da im pomogne da dobiju dete, a za uzvrat su se zavetovali da će to dete Njemu posvetiti. Posle nekog vremena dobili su ćerku kojoj su dali ime Marija i ta devojčica, rođena od već starih roditelja, postala je majka svih nas, najveća od najvećih žena. Ona je u ime svih nas prihvatila da blagodaću Duha Svetoga Sin Božiji uđe u ovaj svet i postane bogočovek Isus Hristos, a mi najmanja braća Njegova. Kada je Presveta Bogorodica navršila tri godine od rođenja, njeni roditelji su je doveli iz Nazareta u Jerusalim u hram, da je predaju Bogu na službu prema ranijem svome zavetu i jer je takav bio običaj za svu decu u to vreme. Okupila se mnoga njena rodbina da je isprati sa radošću i veseljem u hram, jer je ona bila carskoga roda. Na vratima hrama je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac Svetog Jovana Krstitelja i uveo je u hram među devojke koje su bile devstvene. U tom trenutku on se ispunio Svetim Duhom koji ga je vodio i tako uveo Presvetu Bogorodicu u Svetinju nad Svetinjama. Uveo je tamo gde je jedanput godišnje ulazio samo prvosveštenik, a gde je svima drugima bilo zabranjeno. Toliko je bio ispunjen Duhom da je video da je došla najveća od žene rođena i da je dostojna da razgovara u svetinji nad svetinjama sa Bogom i sa anđelima Njegovim. Presveta Bogorodica je tu ostala sve dok nije napunila 12 godina, znači bila je u hramu punih 9 godina. Dok joj behu roditelji živi posećivali su je često, a naročito blažena Ana, ali kada su se oni upokojili Presveta Deva je ostala siroče i nije želela nikako da se do smrti udaljava iz hrama, niti da stupi u brak. Kako to beše protivno i zakonu i običaju u Izrailju, to ona po navršetku 12 godina bi data Svetom Josifu, srodniku svome u Nazaret, da pod vidom obručnice živi u devstvenosti, te tako i da svoju želju ispuni i prividno zakon zadovolji. „Presveta Bogorodica je čitav svoj život posvetila Gospodu, neprestano se molila i na taj način razgovarala sa Bogom i sa anđelima Njegovim. Ona je prihvatila da primi Gospoda u sebe i da preko Njega postane majka svima nama. A tako i mi treba, braćo i sestre, da živimo po jevanđelskim zapovestima, da dolazimo u crkvu, da se molimo neprestano Gospodu i da mu budemo zahvalni na svemu, da postimo, da se ispovedamo i da se pričešćujemo, jer za nas hrišćane koji živimo u savremenom svetu upravo je to vid razgovora sa Bogom, tj. molitva Bogu. To najviše možemo ako smo u miru sa našim bližnjima, sa našim neprijateljima i sa samim sobom, a onda i sa Bogom. Treba da se ugledamo na Presvetu Bogorodicu i da se po njenom primeru upodobljavamo Gospodu“, poručio je Episkop Nikodim.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA
I RUKOPOLOŽENjE U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (02.12.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Današnji dan obeležila je još jedna duhovna radost kada je Borislav Kovačević rukopoložen u čin đakona. Vladika Nikodim od srca je čestitao novom đakonu i njegovoj porodici i poželeo da njegova sveštenička služba bude duga i blagoslovena.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA I RUKOPOLOŽENjE U SMILČIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (25.11.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Smilčiću. Po odavno ustaljenom običaju danas smo se ovde okupili da proslavimo Svetog Arhangela Mihaila, zaštitnika smilčićkog hrama. Tom prilikom đakon Nemanja Mijatović primio je na sebe veliku čast i odgovornost kada je rukopoložen u čin sveštenika. Vladika Nikodim čestitao je ovaj radosni događaj novom svešteniku i njegovoj porodici i naglasio kako je služba koju je danas primio najuzvišenija služba na svetu. „On mora, na prvom mestu, svakodnevno slaveći Gospoda da se moli za spasenje čitavog sveta, a takođe i da se trudi da pomogne svakoj duši namučenoj, napaćenoj i uniženoj. Neka mu Gospod podari snage da do kraja iznese to veliko breme koje prima na svoja pleća“, rekao je Episkop Nikodim. On nas je takođe sve pozvao da se u veri utvrdimo poput Svetog Arhangela Mihaila i živimo u miru i ljubavi, jer je to jedan od najvažnijih preduslova za učestvovanje u životu Crkve. „Molite se Svetom Arhangelu Mihailu, draga braćo i sestre, molite se, kako nas poučava veliki apostol naroda, da utvrdi i uvek pomogne ovoj svetoj obitelji i svima koji sa ljubavlju dolazite ovde. Malo nas je ostalo i najviše od svega potrebne su nam molitve“, poručio je Episkop dalmatinski.

DVA RUKOPOLOŽENjA NA HRAMOVNU SLAVU MANASTIRA KRKE

Danas (21.11.2018.) kada slavimo najvećeg među anđelima Božijim, Svetog Arhangela Mihaila, Njegovo Preosveštenstvo Episkop bihaćko - petrovački G. Sergije i Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služili su Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Slava ovog svetog hrama okupila je, kao i uvek, veliki broj vernika koji su ovaj dan započeli upravo molitvom u manastiru posvećenom Arhangelu Mihailu. Dodatnu duhovnu radost njima i svim vernicima Eparhije dalmatinske pričinili su novi članovi ove svete zajednice koji su danas rukopoloženi, Nemanja Mijatović u čin đakona i Nemanja Blagojević u čin sveštenika. Vladika Sergije čestitao je njima i njihovim porodicama, poručio im da je služba koje su se prihvatili najuzvišenija služba na svetu i poželeo da im Gospod da snage da dostojno iznesu to veliko breme.
Današnji praznik Crkva je ustanovila još u prvim vekovima hrišćanstva kada je odlučeno da se spomen na sve anđelske činove proslavlja u mesecu novembru, jer je to deveti mesec nakon marta. Po osveštanom predanju Pravoslavne Crkve, u periodu godine kada je nama mesec mart stvoren je ovaj svet i u antičko doba to je bio prvi mesec u godini, a broj devet uzet je, jer je devet anđelskih činova. „Za načelnika svih ovih devet anđelskih činova postavljen je Arhangel Mihailo koji je u vreme Sataninog pada u gordost predvodio mnoštvo vojske nebeske i gromoglasno uzviknuo: „Pazimo! Pazimo i stojmo smerno pred Tvorcem našim i ne pomišljajmo na ono što je protivno Bogu!“ Govoreći uz to o pogubnom padu Satane i njegovih sledbenika započeo je sa svim ostalim anđelskim činovima da peva radosnu pesmu: „Svet, svet, svet Gospod Savaot, puno je nebo i zemlja slave Tvoje!“ Takva je vera Svetog Arhangela Mihaila i na nju mi treba da se ugledamo, da se svakodnevno trudimo da se upodobimo Gospodu i ne pomišljamo na ono što je Njemu protivno. Protivno je zapovestima Gospodnjim da ne pričamo sa svojim bližnjima ili im ne priteknemo u pomoć kada je neko od njih u muci i nedaći, takođe je protivno da ne dolazimo redovno u Crkvu na molitvu. Mi treba da živimo u miru i ljubavi sa svojim bližnjima, da postimo i dolazimo na Svete Liturgije, to je taj minimalni trud koji Gospod od nas traži. Iako je nama često teško da uložimo i taj najmanji trud i Boga se setimo samo kada smo u nekoj muci, On nas i takve voli i prihvata u svoj zagrljaj, ako pokažemo i najmanju želju da Ga prihvatimo i da Mu ljubav ljubavlju uzvratimo“, rekao je Epikop Sergije. Na kraju svoje besede, Episkop bihaćko – petrovački čestitao je slavu svojoj bratiji iz manastira Krke i poželeo srećan praznik njima i svima onima koji su se danas okupili na ovom svetom mestu da bi uveličali to veliko slavlje. Vladika Nikodim obratio se prisutnima za trpezom ljubavi i poželeo srećan i Bogom blagosloven praznik svim vernicima koji danas slave.

PRoSLaVA SVeTOG ARHANGELA MIHAIlA u ŠIBULJINaMa

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ZADRU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (18.11.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Zadru. U Crkvi Svetog proroka Ilije okupio se verni narod zadarskog kraja kako bi današnji dan otpočeo u svetom sabranju. Tom prilikom mogli smo čuti jevanđeljsku priču o zakoniku koji je upitao Gospoda šta treba da činimo kako bismo nasledili život večni. Gospod ga na to upita šta je napisano u Zakonu i kako on čini. Zakonik odgovori da su dve najvažnije zapovesti: „Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom i svim umom svojim“ i „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ i Gospod mu reče: „Pravo si odgovorio, tako čini i živećeš“. Zakonik onda upita ko su njegovi bližnji, a Gospod mu tada ispriča priču o milostivom Samarjaninu. Jedan čovek beše krenuo iz Jerusalima u Jerihon kada su ga napali razbojnici i ostavili ga tako polumrtvog da leži kraj puta. Pored njega su prolazili i sveštenik i levit, ali ga nisu ni pogledali, a kamoli pomogli mu. Onda je tuda naišao jedan Samarjanin, pripadnik mnogobožačkog naroda koji su Jevreji smatrali za niža i bezvrednija bića. Taj Samarjanin zastade pored ranjenika, podiže ga i odnese u susednu gostionicu da se tamo o njemu brinu i nastavi da plaća za njegovo lečenje sve dok se čovek nije oporavio. Tada Gospod upita zakonika šta misli ko je od te trojice bližnji ranjenom čoveku, sveštenik, levit ili Samarjanin. On mu odgovori da je bližnji onaj koji mu milost učini, a Gospod mu tada reče: „Idi, pa i ti čini tako“.
„Ranjenom čoveku iz priče milost je učinio upravo onaj od koga bismo se najmanje nadali i kroz tu milost on mu je postao bližnji. Pitanje koje svi mi treba da postavimo jedni drugima je upravo to ko je za nas bližnji i prema kome mi treba da se odnosimo sa milošću i ljubavlju. Najviše od svega treba da se zapitamo da li se ponašamo sa ljubavlju prema svojim bližnjima i ne samo prema njima, nego i prema neprijateljima svojim, jer na to nas Gospod naš poziva i po tome će nas poznati da smo učenici Njegovi. Samo po tome će nas poznati, ako budemo ljudi prema svima, jer sve su to naši bližnji i samo kroz njih možemo se spasiti“, poručio je Episkop Nikodim.

HRAMOVNA SLaVA U PLaVNu

ĐURĐIC U KNiNU

RAspOred BoGoSLUŽENJa U EPARHiJi DALMaTINSKoJ
ZA NOVEMBAR 2018.

SLAVA HRAMA SVETOG VELIKOMUČENIKA DIMITRIJA
U KONJEVRATIMA

AKO SE ODVOJIMO OD GOSPODA ODVOJIĆEMO SE I OD LjUDI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (04.11.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u selu Poljica, kod Zadra. U Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice okupio se tom prilikom veliki broj vernika da bi zajedno sa svojim vladikom zablagodarili Gospodu. Današnje Jevanđelje kazuje nam priču o čoveku koga je gotovo trideset godina mučilo silno mnoštvo demona koji se behu nastanili u njemu. Taj čovek nije više mogao ni živeti u kući, nego je lutao pustinjom i spavao po grobovima, kao strah i tepet za sve ljude toga kraja. Jednoga dana naiđe tuda Gospod Isus Hristos i kada ga ugleda taj čovek poviče: „Šta hoćeš od mene Isuse, sine Božiji? Molim te, ne muči me“. Gospod ga na to upita koje mu je ime, a ovaj mu odgovori Legion, jer se u njemu beše nastanilo toliko mnoštvo demona. Kada je Gospod hteo da ih istera oni su ga molili da ih ne izgoni u bezdan, već da uđu u jedno krdo svinja koje se nalazilo u blizini. Hristos tako i učini, ali svinje ne htedoše da trpe demone nego same otiđoše u obliže jzero i utopiše se. Kada to videše svinjari, oni otiđoše u grad i proneše glas o tome što je Gospod učinio. Dođoše ljudi iz grada da vide čudo i uplašiše se veoma, te moliše Gospoda da ode odatle u neke druge krajeve. Gospod tako i učini, a ovaj isceljeni čovek zamoli Ga da i on pođe sa Njim, ali mu Hristos reče da se vrati domu svome i svakome kazuje šta mu je On učinio. „Iz ove priče vidimo kako čovek pod uticajem demona može da padne niže i od životinja, jer svinje nisu htele da trpe demone u sebi, a čovek ih je trpeo skoro trideset godina. Tako možemo da padnemo kada se odvojimo od Gospoda, a kada se od Njega odvojimo, odvojićemo se i od ljudi. To je pouka ove priče, kao i to da nam je Gospod jedini spasitelj i da treba da se pouzdamo u Njega i da želimo da se sjedinimo s Gospodom, a to možemo samo jedni kroz druge“, rekao je Episkop Nikodim. On je izrazio veliku radost zbog današnjeg sabranja i poželeo da ubuduće češće dolazi u ovaj kraj. „Nadam se da ćemo se češće viđati, ne samo u crkvi, već da ću dolaziti ovde da razgovaramo, da vas upoznam i vidim kako živite da bih onda o tome mogao i da pričam, kao što ćesto govorim kada odem u Srbiju da ovde ima života i da će ga biti. Mi moramo ovde da opstanemo, jer smo na to pozvani od svojih predaka, da volimo i čuvamo ovaj kraj“, poručio je Episkop dalmatinski.

HRAMOVNA SLAVA U OSTROVICI

Povodom hramovne slave Crkve Svetog apostola Luke Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (31.10.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Ostrovici. Prisutne vernike vladika je pozdravio kratkom besedom i od srca im čestitao današnji praznik.

Sveta LITURGIJA U ŠTIKOVU

DVA RUKOPOLOŽENjA DANAS U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (28.10.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom sabornom hramu. Dve velike duhovne radosti obeležile su današnji dan, a to su rukopoloženje đakona Dušana Vukovića u čin prezvitera i novog đakona Nemanje Blagojevića. Vladika Nikodim čestitao je njima i njihovim porodicama ovaj svečani čin i poželeo im svakog blagoslova od Gospoda u njihovoj odgovornoj službi, te im poručio da se u svemu pouzdaju u Gospoda i očekuju Njegovu pomoć kao što je očekivao i siromašni Lazar o kome smo danas slušali iz Jevanđelja. Dobro poznata jevanđeljska priča o bogatašu i ubogom Lazaru donosi nam snažnu poruku o nama samima i o tome kakav treba da bude život jednog hrišćanina. Dok je bogataš uživao u svim ovozemaljskim blagodatima, ne obazirujući se na druge, Lazar je ležao pred njegovim vratima i hranio se od njegovih ostataka. Nakon što su se obojica upokojila njihov se položaj u potpunosti promenio, pa se tako bogataš našao u mukama, a ubogi Lazar u naručju Avramovom gde pravednici prebivaju. Između njih nalazila se velika provalija preko koje su se oni mogli videti, ali niko nije mogao da je pređe. I tako je bogataš molio oca Avrama da mu olakša muke i uteši ga, ali mu ovaj odgovori da je on primio dobra u životu svome, a Lazar zla, te da se sada zato Lazar teši, a on se muči. Dalje je bogataš zatražio od oca Avrama da pošalje Lazara domu oca njegovog, jer je imao petoricu braće, pa da im on posvedoči da ne bi i oni došli na mesto mučenja, a on mu odgovori da imaju Mojsija i proroke, pa neka njih slušaju. Bogataš mu na to odgoovori; „ Ne, oče Avrame, nego ako im dođe neko iz mrtvih pokajaće se“, a Avram mu tada reče svoju poslednju reč: „Ako ne slušaju Mojsija i proroke, ako neko i iz mrtvih vaskrsne, neće se uveriti“. „Pouka ove priče je da treba da se pouzdamo u Gospoda, kao što je učinio siromašni Lazar, a ne u materijalna bogatstva. Bogatstvo samo po sebi nije loše, kao što ni siromaštvo ne uvodi odmah čoveka u raj, ali bit ove priče nisu samo te društvene norme i način života, već to da svi mi, bogati i siromašni, u svakom trenutku svog života treba da živimo zahvalni Bogu i da radimo na svom spasenju. Onaj koji ne živi po Jevanđelju i ne trudi se da se sjedini s Gospodom, bio bogat ili siromašan, neće naslediti Carstvo nebesko. Kako nam sam Gospod kaže: „Carstvo je Božije unutra u nama“ i današnje Jevanđelje nas uči da se setimo da je sve što nas čeka u Carstvu nebeskome upravo ono što smo zaslužili već ovde i sada“, poručio je Episkop Nikodim.

proslava svete petke u kanjanima

SLAVA HRAMA SVETE PETKE U SKRADINU

Danas (27.10.2018.), kada praznujemo Svetu Prepodobnu mati Paraskevu, s radošću je proslavljena hramovna slava u Skradinu. U crkvi posvećenoj ovoj velikoj ugodnici Božijoj okupilo se mnoštvo vernog naroda da bi na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim zajedno u svetom sabranju zablagodarili Gospodu. Vladika Nikodim čestitao je svim prisutnima ovaj divan praznik i izrazio veliku radost što smo se i ovaj put okupili pri jednom svetom hramu da u uzajamnoj ljubavi uznesemo svoj prinos Bogu. „Mi treba da dolazimo u Crkvu i da se molimo Gospodu da nam oprosti grehe naše, da postimo i da se pričešćujemo, jer smo na to pozvani kao pravoslavni hrišćani. Pozvani smo da volimo sve ljude i da se brinemo jedni o drugima, naročito o potrebitima, jer samo tako ćemo se spasiti“, poručio je Episkop. U svojoj besedi on je govorio o poreklu i značaju današnjeg praznika rekavši kako je Sveta mati Paraskeva rođena od pobožnih i blagočestivih roditelja u gradu Epivatu, a već u mladosti pokazivala je svoju ljubav prema Gospodu i želju da se prepusti podvižničkom životu. „Nakon smrti roditelja Sveta Petka je svoj život posvetila Bogu otišavši u Jordansku pustinju gde se podvizavala na razne načine. Posle dužeg podvižničkog života u pustinji za vreme molitve javio joj se angel Božiji u vidu mladića i rekao joj: „Ostavi pustinju i vrati se u svoju otadžbinu, jer je Bogu ugodno da u otadžbini svojoj ostaviš telo svoje na zemlji, a dušom svojom pređeš Gospodu svom“. Ispunjena Duhom Svetim, Prepodobna Paraskeva je napustila pustinju i preko Carigrada otišla nazad u Epivat, gde se po promislu Božijem upokojila i prešla u Carstvo nebesko. Budući da nisu znali odakle je prepodobna, a stranci se nisu sahranjivali na lokalnom groblju, njeno telo su sahranili blagočestivi hrišćani na jednom mestu blizu mora. Zanimljiv je događaj pronalaska moštiju Svete Paraskeve: blizu mesta gde je sahranjena podvizavao se jedan stolpnik. More je na obalu izbacilo telo nekog mornara koji se usled bolesti upokojio, a pošto ga niko nije sahranio, njegovo telo je počelo da se raspada i širi neugodan miris. Pomenuti stolpnik je sišao sa stolpa i zapovedio ljudima da ga sahrane. Prilikom kopanja groba našli su telo Prepodobne Paraskeve, ali ne obrativši pažnju, sahraniše mornara pored Prepodobne. U toku noći Sveta Petka javila se u snu pobožnim hrišćanima Georgiju i Jefimiji, zapovedivši im da njene mošti izvade iz groba, jer ne može da izdrži neprijatan miris tela mornara. Uz molitvu, hrišćani izvadiše Paraskevine mošti i sa svakom pažnjom položiše ih u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Epivatu. Njene mošti danas se nalaze u rumunskom gradu Jašiju i pred njima se dešavaju razna čuda, a ljudi u rekama dolaze da se pomole pred moštima ove ugodnice Božije“, rekao je Episkop Nikodim.

ŽITIJE GERASIMA ZELIĆA: NOVO IZDANjE EPARHIJE DALMATINSKE

Na godišnjicu hirotonije Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. G. Nikodima (u oktobru 2018. godine) izdavačka kuća „Istina“ objavila je Žitije Gerasima Zelića. U okviru izdavačke delatnosti Eparhije dalmatinske ovim je naslovom započeta nova Edicija pod nazivom „Srpski crkveni pisci u Dalmaciji u 19. i 20. veku“ koja ima za cilj da savremenoj čitalačkoj javnosti približi pomalo već zaboravljena dela koja predstavljaju značajan dokument i svedočanstvo prošlih vremena.
Ova izdanja reprezentativnih naslova starijih srpskih crkvenih autora koji su živeli i stvarali na području Dalmacije najneposrednije svedoče kako se u pomenutom vremenskom razdoblju odvijao crkveni, ali i narodni život u Dalmaciji. Episkop Nikodim u svojoj Uvodnoj reči Žitiju Gerasima Zelića ističe da su dela uključena u ovu Ediciju svedočanstvo svih naroda koji su vekovima živeli zajedno na ovim prostorima, izgrađujući tako poseban kulturni i duhovni milje, ugrađujući u njega sopstveni nacionalni i kulturni identitet, štiteći i čuvajući ga sve do naših dana.
„Želimo da upoznamo čitalačku publiku sa životom ljudi koji su tada živeli i podvizavali se u ovim našim krajevima, sa njihovim problemima, običajima, razmišljanjima, sa njihovim putovanjima čiji je cilj bio učvršćivanje diplomatskih veza radi poboljšanja života pastve, njihovim stremljenjima i nadama koji zavređuju da ostanu sačuvana kao trajni životopis naše Crkve pravoslavne i njenog naroda na ovim prostorima. Najviše želimo da otmemo zaboravu ono što je skoro već zaboravljeno, a to su običaji ljudi ovoga kraja, način na koji je funkcionisala Crkva prebivajući u Dalmaciji u to doba, ali i same životne priče, okupljanja, radovanja i susretanja, kako sveštenika i kaluđera, tako i običnog naroda“, reči su vladike Nikodima.
Prva knjiga Edicije, Žitije Gerasima Zelića, potvrđuje literarnost i dokumentarnost njegovog stvaralačkog rukopisa i predstavlja svojevrsnu paradigmu i uvod sledećim izdanjima. Prateći život budućeg arhimandrita manastira Krupe u kome se još od ranog detinjstva javlja želja za služenjem Gospodu, ovo izdanje nam daje uvid u njegovu ličnost, uvek žednu znanja i novih otkrića, ali i u kompleksnost tadašnjih društveno – političkih prilika. U knjizi su mnogi istorijski događaji opisani iz ugla kakav nećemo naći ni u jednom udžbeniku, a percepcija delovanja tadašnjih svetskih sila u očima dalmatinskog naroda daje opštepoznatim činjanicama sasvim novu dimenziju. Opisi sa mnogih putovanja arhimandrita Gerasima, koji je, kako sam kaže, od rane mladosti imao jaku želju da vidi svet, ovom delu pridodaju i značajnu putopisnu vrednost.
Zahvaljujući memoarskom žanru u kome je pisano, Žitije Gerasima Zelića, zajedno sa drugim izdanjima planiranim u ovoj Ediciji, pruža celovit uvid u čitav svet ondašnjih likova, kako javnih, političkih, kulturnih, tako i crkvenih, ali i malih ljudi koji su obeležili tu epohu na prostorima omeđenim carstvima i imperijama.

HRAMOVNA SLAVA I RUKOPOLOŽENjE U KNINU

U Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Kninu danas (14.10.2018.) je svečano obeležena hramovna slava. Na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G: Nikodim okupio se veliki broj vernika kako bi zajedno proslavili ovaj divni praznik. Vladika Nikodim njima se obratio sa nekoliko reči o poreklu i značaju događaja koji danas slavimo, kada se Svetom Andreju Jurodivom, prvog oktobra 911. godine (po starom kalendaru), ukazala Presveta Bogorodica. „Tada se služilo svenoćno bdenije u Carigradu i negde oko četvrtog časa po ponoći jedan divni svetitelj koji se nalažio u hramu na molitvi ugledao je kako se Nebo otvara i da dolazi Presveta Bogorodica držeći u ruci omofor i, okružena mnogim svetima, moli se za čitav svet. Taj divni svetitelj bio je Sveti Andrej Jurodivi koji je kroz svoju jurodivost od mladosti stekao dar da vidi veličinu slave Božije. Jurodivost je stanje duše u kome je neko lud Hrista radi, ali nije zapravo lud nego se takvim pravi, ne uklapa se u zakone društva i društvo ga zato odbacuje, a on sve to radi zarad ljubavi Božije i svog Spasenja. Tako su Svetog Andreja proganjali i tukli po trgovima i sinagogama misleći da „Bogu službu čine“, a upravo on je video Presvetu Bogorodicu. Pored njega je tada stajao njegov učenik Epifanije, kome je Sveti Andrej još pri prvom susretu prorekao da će biti arhiepiskop. Sveti Andrej ga je upitao da li je i on video Presvetu Bogorodicu, a on mu je na to odgovorio: „Jesam, oče i užasnuh se!“ On se uplašio od siline viđenja i zadivio se veoma time što je video. Pouka ove divne priče je da i mi treba da se pouzdamo u molitve i zastupništvo Presvete Vladičice naše Bogorodice i da joj se neprestano molimo, jer je ona naša najveća zastupnica pred Prestolom Svevišnjega“, poručio je Epikop dalmatinski. Uz hramovnu slavu, današnji dan je obeležila još jedna duhovna radost, jer je u đakonski čin rukopoložen veroučitelj Dušan Vuković iz Šibenika. „On je prihvatio i pod kasne dane da bude sveštenik i zajedno sa nama služi Bogu i svome rodu u Dalmaciji, a svi mi treba da se molimo da mu Gospod pomogne da krst koji je danas uzeo na sebe iznese do kraja“, poručio je Episkop Nikodim.

LjUBIMO JEDNI DRUGE DA BISMO SE UPODOBILI GOSPODU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (07.10.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Žagroviću. Tom prilikom, zbog izuzetnog zalaganja za obnovu crkve i bratske kuće u Žagroviću, gospodinu Nikoli Martiću uručena je gramata zahvalnosti. Povodom divne pouke koju smo čuli u današnjem Jevanđelju Episkop Nikodim obratio se priutnim vernicima i naglasio da nam je sam Gospod rekao da su dve najveće zapovesti „ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim“ i „ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“. „Ova današnja pouka jako je važna za sve hrišćane, a naročito za nas koji živimo na području Dalmacije. Najveća zapovest nam govori da volimo samog Gospoda, da se trudimo da se upodobimo Njemu i da živimo sa Hristom, po Hristu i u Hristu, da kroz život po Jevanđelju postanemo deca svetlosti i naslednici Carstva Nebeskog. Druga najveća zapovest kaže nam da ljubimo jedni druge, da brinemo jedni o drugima, o starima, nemoćnima, o uniženima, povređenima i potrebitima i da sa svima budemo u ljubavi i slozi. Na to smo pozvani od samoga Gospoda da bismo se kroz tu ljubav upodobili Gospodu, videli Ga i zavoleli, po nepisanoj reči Gospodnjoj „video si brata svoga, video si Boga svoga“. Osim toga, mi hrišćani smo pozvani da volimo i neprijatelje svoje, jer voleti one koji nas vole je logično i lako, a da bismo voleli one koji su nam naneli zlo treba uložiti veliki napor. Ta zapovest da ljubimo neprijatelje svoje dolazi nam od samog Gospoda Isusa Hrista koji nam je rekao: „Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu,činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vređaju i gone“. Samo tako ćemo biti „sinovi Oca svojega koji je na Nebesima, jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre i daje dažd pravednima i nepravednima“. Zato treba da se molimo Gospodu i Svetima Njegovim, da Gospod bude milostiv prema svima nama i da nam oprosti grehove naše, a tako i mi treba da praštamo drugima, jer ako oprostimo mi ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i nama Otac naš nebeski, a praštanje je jedna od najtežih i najuzvišenijih ljudskih vrlina. Na to smo svi mi pravoslavni hrišćani pozvani i samo tako ćemo naslediti Carstvo Nebesko, jer je ljubav prema svim ljudima preduslov da bismo mogli da učestvujemo u Tajnama Crkve Božije i da se kroz to vežbamo u vrlini“, poručio je Episkop dalmatinski.

POMEN ŽRTVAMA POSTRADALIM U GOŠIĆU I VARIVODAMA

Dana 29. septembra 2018. godine obeležen je Dan sećanja na srpske civile ubijene 27. avgusta 1995. u Gošiću i 28. septembra u Varivodama. Tim povodom Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u Varivodama pomen za ove nevino postradale. On se prisutnim vernicima obratio sledećim rečima: „Dolazeći danas ovde u Varivode iz Šibenika pročitao sam na fejsbuku objavu g. Borisa Miloševića u kojoj on piše da su ovi postradali ljudi, koje smo pomenuli u molitvama, stavili na svoje kuće bele krpe kao znak mira i njihove nade da će biti pošteđeni i nastaviti tu da žive. Međutim, upravo taj znak mira, koji se vekovima stavljao kada je neko hteo da pokaže da dolazi pod imenom mira, bio je znak koji je uputio na njih, da se nalaze u kućama, gde su oni posle postradali, gde su ubijani pod znakom mira, draga braćo i sestre. Ubijani su zato što su bili drugačiji, zato što su bili pravoslavni, zato što su bili Srbi.
Za mene kao teologa ovakva jedna priča ima svoju sliku još u Starom Zavetu koju bih sada hteo da vam ispričam kao paralelu ovom događaju.
Starozavetni Jevreji su se nalazili u progonstvu, u Misiru, u drevnom Egiptu i bili su ugnjetavani od Egipćana. Mojsije je došao i upozorio faraona da bi trebao da ih pusti da se vrate u Obećanu zemlju, ali on to nije hteo i zbog toga je Bog poslao deset kazni na njih. Voda se pretvarala u krv, skakavci su znali da im pojedu svu letinu, a ogromne vrućine su ih zadesile, ali faraon nije nikako hteo da posluša. Bog je zato kao poslednju, desetu kaznu poslao anđela smrti da im pobije sve prvence. Mojsije je upozorio jevrejski narod da svoje kuće obeleže znakom od jagnjeće krvi kako bi anđeo smrti znao da su tu Jevreji i zaobišao ih i oni su izašli iz Egipta i došli su u Obećanu zemlju.
A naši starci koji su se pokušali sakriti ispod znaka mira bili su ubijeni i samim tim su zadobili Carstvo Nebesko, jer su postradali za Hrista, za ono u šta su verovali i čemu su pripadali i to je ta paralela koju sam hteo da napravim.
A mi, draga braćo i sestre, treba da sledimo Jevanđelje i treba da kako je govorio blaženoupokojeni patrijarh German da oprostimo, jer nas na to poziva jevanđelje, ali nikada da zaboravimo, jer i sećanje je jedan vid molitve. Treba uvek da ih se sećamo, ali i da sledimo reči našega patrijarha Pavla i budemo ljudi, da možemo i moramo da oprostimo, jer nam je to imperativ od Gospoda.
Na kraju bih smo rekao da se nadam da se naši starci koji su postradali nalaze oko prestola Svevišnjega obučeni u bele haljine kao mučenici kako nam je to opisao Sveti Jovan Bogoslov u Otkrovenju i da se tamo mole za sve nas, pa i za one od kojih su postradali“, rekao je Episkop Nikodim.

PRAZNIK ROĐENJA PRESVETE BOGORODICE U STRMICI

Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice (21.9.2018.) proslavljena je druga hramovna slava u Strmici. U prisustvu sabranog naroda Božijeg Svetu Liturgiju služio je nadležni sveštenik Savo Majstorović. Na kraju Svete Liturgije o. Savo se besedom obratio vjernicima govoreći o današnjem prazniku kao početku spasenja roda ljudskog. Zatim je načinjena litija oko Svetog hrama i pomen za ktitore i priložnike hrama, te za sve preminule mještane. U bratskoj kući pored hrama priređena je trpeza ljubavi za sve prisutne.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U DRAGOVIĆU

U nedelju pred Malu Gospojinu Njegovo Preosvešetnstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim i Njegovo Preosveštensvo Episkop kruševački G. David služili su Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. Nakon čitanja svetog Jevanđelja Vladika David obratio se prisutnim vernicima kratkom besedom i čestitao im predstojeći praznik koji je hramovna slava ovog manastira.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja (11.09.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki.

USPENJE PRESVETE BOGORODICE U IMOTSKOM

Praznik Uspenja Presvete Bogorodice u manastiru Krupi

Danas se kao i uvijek okupio veliki broj ljudi da proslavimo ovaj divni i veliki praznik Bogomajke Spasitelja našeg Isusa Hrista. Mnoštvo okupljenog vjernog naroda Božijeg se danas pričestilo svetim tajnama Hristovim. To je zaista velika radost za sve nas jer time ujedno svjedočimo jedinstvo Crkve Hristove da smo svi udovi Njegovi a Hristos glava Crkve.

Hvala Gospodu i majci Njegovoj Slavnoj Vladičici Bogorodici, našoj svagdašnjoj zastupnici pred Božijim prijestolom, što svojim nevidljivim prisustvom okuplja sve više vjernog naroda oko i u ovoj velikoj svetinji, manastiru Krupi.

SLAVA SABORNOG HRAMA U ŠIBENIKU

Na dan kada praznujemo Uspenje Presvete Bogorodice (28.08.2018.) svečano je obeležena hramovna slava šibenske saborne crkve. Veliki broj vernika okupio se na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji kojom je načelstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim da bi zajedno proslavili jedan od najdivnijih praznika u kalendaru pravoslavne Crkve. Vladika Nikodim obratio se vernom narodu izrazivši veliku radost zbog današnjeg sabranja u ovom predivnom hramu. „Mi možemo da budemo radosni, jer imamo jednu od najlepših crkava ovde u gradu, prelepo i živo ukrašen hram koji odiše zajednicom živih u Gospodu i u svemu predstavlja lađu spasenja za nas, pravoslavne hrišćane i Dom Božiji za sve one koji s ljubavlju i dobrom namerom ulaze u njega. O današnjem prazniku nemamo svedočanstva na stranicama Svetog Pisma, ali nam on dolazi iz prebogate riznice Predanja pravoslavne Crkve. Ni o samoj Majci Božijoj nema mnogo svedočanstava, ali ono što postoji na stranicama Novog Zaveta kazuje nam da je ona bila prisutna na svim događajima koji su najbitniji za nas, ljude i naše spasenje i to tiho, u pozadini, kao prava majka, sa ljubavlju i molitvom na usnama za spasenje čitavog sveta. Smisao njenog života bio je da preda samu sebe Gospodu, da iskazuje ljubav svima, da se u ime svog Sina brine o svima, pa i nakon upokojenja, da bude brza zaštitnica i pomoćnica svima koji joj se obrate. A mi, draga braćo i sesetre, treba da joj se obraćamo u molitvama neprestano, da joj iskazujemo poštovanje i molimo se pred njenim ikonama da se založi za nas pred licem Božijim. Isto tako treba da se trudimo da se ugledamo na nju i brinemo o drugima, jer je ta ljubav prema bližnjima jedan od najvećih preduslova da zadobijemo Carstvo Nebesko. Kako smo čuli u današnjem Jevanđelju, „samo je jedno potrebno“, a to je upravo da se brinemo o spasenju, ne samo našem ličnom , već i naših najbližih, pa čak i neprijatelja naših“, poručio je Episkop dalmatinski.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA I RUKOPOLOŽENjE U OBROVCU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (26.08.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Obrovcu. Tom prilikom đakon Dragan Božić rukopoložen je u čin sveštenika i predstavljen vernom narodu obrovačkog kraja kao njihov novi paroh. Vladika Nikodim obratio se prisutnim vernicima i naglasio važnost službe i podviga koji od sada očekuje oca Dragana. „Kada sam prošli put bio u Obrovcu obećao sam vam da ću novog sveštenika rukopoložiti upravo ovde među vama kojima će on biti pastir i duhovni otac. Sveštenička služba je jedna od najuzvišenijih na svetu, ona je poseban krst koji sveštenik uzima na sebe i na kome mora da nosi sve vas koji ste mu povereni da vas privodi spasenju. Sveštenik mora da propoveda i poučava Istinama vere naše pravoslavne, on treba neprestano da govori o molitvi i postu, o ispovesti i, kao kruni svega, o učestvovanju na Liturgiji, ali i o ljubavi koju svi moramo imati jedni za druge. Pre svega, on mora da obilazi sve koji su stari i nemoćni, bolesni i zaboravljeni i kroz to im pruža ljubav i utehu, da svojim molitvama pomogne tim ljudima i pokaže da naša Sveta Crkva brine o svima koji su potrebiti“, poručio je Episkop dalmatinski i naglasio da sve to očekuje od novog obrovačkog paroha, shodno njegovim mogućnostima i daru koji ima. Vladika Nikodim čestitao je ocu Draganu i njegovoj porodici ovaj radostan događaj i poželeo da mu Svevišnji Gospod pomogne da iznese taj krst, da „trku dobro završi i veru održi i zadobije venac pravde“ od Gospoda.

130 GODINA HRAMA SV. KIRILA I METODIJA U KISTANjAMA

Proslava Preobraženja Gospodnjeg i tradicionalni preobraženjski sabor u Kistanjama 2018. godine posvećeni su jubileju 130 godina od izgradnje hrama Svete braće Kirila i Metodija.
Kao i svake godine, okupio se veliki broj ljudi na platou ispred ove naše svetinje u Kistanjama. Večernje bogosluženje služio je jeromonah Kirijak iz manastira Oćestovo,a zatim je usledio kulturno – umetnički program u organizaciji SKD Prosvjeta Kistanje.

PREOBRAŽENjE GOSPODNjE U MANASTIRU KRKI

Praznik Preobraženja Gospodnjeg i ove je godine okupio u srcu Dalmacije veliki broj pravoslavnih vernika iz ovoga kraja, ali i šire. Tradicionalno sabranje vernog naroda u ovom svetom hramu uveličano je Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim. Nakon Liturgije upriličena je trpeza ljubavi, kao i prigodan kulturno – umetnički program, a Episkop Nikodim pozdravio je sve koji su danas (19.08.2018.) došli sa ljubavlju i poštovanjem prema ovoj svetinji. U današnjem Jevanđelju čuli smo kako nam Sveti apostol i jevanđelist Matej opisuje jedan od najradosnijih događaja koji su se desili dok je Bogočovek Hristos hodio među ljudima po Zemlji. On govori o jačini susreta licem k licu sa Bogom, te da su od poznanja sile Carstva Nebeskoga i samog glasa Božijeg najbliži učenici i apostoli Gospodnji od straha popadali na zemlju. „Taj događaj, Preobraženje Gospodnje na gori Tavoru, proslavljamo danas i zato smo se sabrali ovde da se u radosti susretnemo jedni sa drugima. To je jedan veliki i bitan događaj za sve nas u Domostroju spasenja, jer nas on poziva da se i mi ugledamo na apostole i kažemo Gospodu „da nam je dobro ovde biti“, tj. da nam je dobro težiti i biti u Carstvu Nebeskom i u jedinstvu sa Bogom. Bog je tako zavoleo ovaj svet da je dao Sina Svog Jedinorodnog da postane čovek po prirodi, ali ostavši i Bog po prirodi i to sve da bismo mi mogli postati bogovi po blagodati, kako je govorio Sveti Atanasije Aleksandrijski. To treba da bude cilj našega života na Zemlji, da zadobijemo Carstvo Nebesko i postanemo „najmanja braća“ Hristova i deca Oca našega koji je na nebesima. Da bismo u tome uspeli treba da se trudimo da živimo shodno Jevanđelju ovde i sada, a to znači da idemo u Crkvu, postimo, sabiramo se na Svetoj Liturgiji,iospovedamo i pričešćujemo. Isto tako, treba da se trudimo jedni oko drugih, da se posećujemo i brinemo oko bolesnih, sirotih i ubogih, oko svih svojih bližnjih. Ta žrtva, taj trud je upravo ono uzlaženje na „goru visoku“ kako kaže Jevanđelje za odlazak na goru Tavor. Da bismo kroz svog bližnjega i kroz život u Hristu preobrazili sebe, preumili sebe, sjedinili se sa Hristom, ugledali svetlost lica Njegova i zadobili Carstvo Nebesko kao najveći dar od Gospoda“, rekao je Episkop dalmatinski.

Hramovna slava u Golubiću

Na praznik prenosa moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana proslavljena je hramovna slava u Golubiću kod Knina. Svetu Liturgiju služili su: o. Vlado, starješina pokrovske crkve u Kninu, o. Đorđe, paroh đevrsački, o. Stanko, paroh markovački, o. Milan, paroh biočićki i o. Jovan, sabrat manastira Dragovića. Za pjevnicom su pjevali o. Savo, domaćin slave i o. Luka, sabrat manastira Dečani, inače porijeklom iz Golubića. Na kraju Svete Liturgije nadahnutom prazničnom besjedom o životu i stradanju Svetog arhiđakona Stefana obratio se o. Đorđe, čestitajući golubićanima hramovnu slavu. Posle litije i pomena za preminule pripremljena je trpeza ljubavi.

400 GODINA HRAMA SVETOG NIKOLE U VRLICI

U nedelju (12.08.2018.) proslavljeno je 400 godina postojanja vrličke crkve posvećene Svetom Nikoli. Tom prilikom, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u ovom svetom hramu. Nakon svete službe organizovan je prigodan kulturno – umetnički program, a Vladika Nikodim pozdravio je prisutne i izrazio veliku radost zbog mnoštva okupljenih vernika. „Danas smo se svi mi ovde sabrali iz različitih razloga, a ja sam danas ovde prvenstveno da bih odslužio Svetu Liturgiju, prineo božanstveni prinos i predstojao svima vama u molitvi. To je moja dužnost i moj život, da se molim Bogu za čitavu zajednicu, ne gledajući ko je bogat ili siromašan, ko je zdrav, ko bolestan, ko obrazovan, a ko neuk. Moje je da gledam samo ko je čovek, a ko nije, to je jedino merilo. Zato moramo da imamo ljubavi jedni prema drugima i da jedni o drugima brinemo, jer samo po takvoj ljubavi će nas poznati „da smo učenici Njegovi“. a to je ono što je bitno zarad našega spasenja. Takođe je važno da smo se danas okupili oko naše Svete Crkve i da se radujemo jedni drugima, jer Bog nas je ovde sakupio, a to je ono što čini ovaj dan posebnim“, poručio je Episkop dalmatinski. On se u ime Eparhije zahvalio svima koji su pomogli obnovu ovog svetog hrama i tom prilikom dodelio gramatu zahvalnosti gospodinu Đuri Đurđeviću iz Cviljana. Zahvalnice su uručene Udruženju čuvara Hristovog groba iz Vrlike, kao i zaslužnim ljudima: g. Savi Cvitkovcu iz Maovica, g. Milanu Cvitkovcu iz Maovica, g. Gojku Primetici iz Maovica, g. Dragi Arnautu iz Kosora, g. Nemanji Marjanu iz Cetine, g. Damiru Dragiću iz Cviljana, g.Marku Govoruši iz Pađena, g.Slavku Stojiću iz Vrlike i g. Draganu Pavloviću iz Cviljana. „Zahvaljujem se svima vama koji ste danas ovde i svima onima koji su učestvovali u obnovi vrličkog hrama, a da ih iz neznanja nisam pomenuo. Svima zajedno želim svakog blagoslova od Gospoda“, rekao je Episkop Nikodim.

PROSLAVA SVETOG VELIKOMUČENIKA PANTELEJMONA U ERVENIKU

Na dan kada proslavljamo Svetog velikomučenika Pantelejmona (09.08.2018.), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim i Njegovo Preosveštenstvo Episkop braničevski G. Ignjatije služili su Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Erveniku. Mnoštvu okupljenih vernika u crkvi Svetog Nikolaja Episkop Nikodim se obratio sa izuzetnom radošću zbog današnjeg sabranja. Započeo je svoju besedu sa nekoliko reči o žitiju ovog velikog ugodnika Božijeg koji je rođen u Nikomidiji, od oca mnogobošca i majke hrišćanke, a tamo je i postradao od bezbožnoga cara Maksimilijana. „Iako je bio mlad čovek, Sveti Pantelejmon je slobodno i gromoglasno ispovedao svoju veru u vaskrsloga Hrista i zbog toga je mučen i postradao. Svo to stradanje je izdržao uz Božiju pomoć, proslavljajući Gospoda, pa tako i mi, ugledajući se na njega, treba slobodno sa ispovedamo svoju veru okupljajući se oko naših svetih hramova na Liturgijama i pričešćujući se Životvornim Tajnama. Treba da znamo da će nam Bog biti u svemu pomoćnik i da će nam On pomoći da se nosimo sa svim životnim stradanjima, jer samo život u Hristu može da nam pruži potpunu slobodu“, rekao je Vladika Nikodim. Tom prilikom, on je zahvalio Episkopu Ignjatiju na njegovoj poseti i dodao da mu je neizmerno zahvalan što nas ne zaboravlja i uvek sa radošću dolazi u ove naše krajeve. Vladika Ignjatije takođe se obratio prisutnim vernicima, pozdravio ih i od srca čestitao današnji praznik.

NAŠE MISLI I MOLITVE DANAS SU SA ŽRTVAMA OLUJE

Na godišnjicu vojne akcije „Oluja“ (05.08.2018.), koja je jedan od najtragičnijih momenata u istoriji našega naroda na ovim prostorima, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Markovcu. U prvu nedelju nakon Ilindana ovde se tradicionalno obeležava hramovna slava, ali su današnji dan i ovo sveto sabranje posvećeni prvenstveno svim nevino postradalim dušama za vreme „Oluje“ i nakon nje. Ovim povodom Episkop Nikodim obratio se prisutnima u Crkvi Svetog proroka Ilije u Markovcu besedom koju prenosimo u celosti:
„Sa kojim rečima da vam se obratim, draga braćo i sestre, na današnji dan, sa kakvom poukom? Evo već danima se razmišljam o tome. Po meni, draga braćo i sestre, za nas u Dalmaciji na današnji dan treba da ućuti svaka tvar (Liturgija na Veliku Subotu). Treba da ućuti svaka tvar i da se samo u molitvama obraćamo Gospodu za svaku dušu namučenu, napaćenu i postradalu. Takva je moja vera i ja tako smatram, da bismo danas trebali u molitvama da se obraćamo Gospodu za sve one koji su postradali u ovim krajevima. Ali i pored toga obratio bih vam se sa par reči i jednom kratkom besedom, draga braćo i sestre. Mi smo se se sabrali ovde oko naše crkve u Markovcu, da na tradicionalni način proslavimo hramovnu slavu Svetoga proroka Ilije u nedelju nakon Ilindana, kako je to već vekovima ustanovljeno. Ali naše misli, naša molitve, nalaze se upravo kod onih koji su nevino postradali na današnji dan prilikom „Oluje“ i u danima koji su usledili nakon toga. Oni se, draga braćo i sestre, nalaze u naseljima pravednih gde odbeže svaka bol, tuga i uzdisanje (Opelo nad laikom hrišćaninom). Oni su Mučenici koji se nalaze pred Prestolom Svevišnjega, gledaju nas i mole se samom Svevišnjemu za sve ljude pa, ubeđen sam, i za one od kojih su postradali. Takva je bila vera drevnih mučenika Crkve Božije i svih onih koji su postradali za veru. To je vera i nas hrišćana, jer nam je to predano kao i zapovest od samog Gospoda Isusa Hrista koji je rekao: „Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vrijeđaju i gone” (Mt 5, 44). Jer samo tako ćemo da budemo „sinovi Oca svojega koji je na nebesima; jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dažd pravednima i nepravednima” (Mt 5, 45). E, ta vera i ljubav prema svima su ono što nas čini pravoslavnim hrišćanima, draga braćo i sestre, samo ta ljubav, prema bližnjima svojima na prvom mestu, ali i prema neprijateljima našim i po toj ljubavi i žrtvi će nas „poznati da smo učenici Njegovi”(Jn 13, 35). A naše je, draga braćo i sestre, da budemo ljudi kako je to govorio naš divni Patrijarh Pavle i mi treba da učinimo koliko god možemo da ne činimo nikome zlo, da nikoga ne kunemo, niti mrzimo, nego samo da blagosiljamo i da činimo dobro svima i svakome (Mt 5, 44). Zato i mi treba da se molimo Gospodu i Svetima Njegovim, među kojima se nalaze i oni koji su nevino postradali za veru, da Gospod bude milostiv prema svima nama i da nam oprosti grehove naše, a tako i mi treba da praštamo drugima, jer ako oprostimo mi ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i nama Otac naš nebeski (Mt 6,14). A samo da znate, draga braćo i sestre, da je praštati jedna od najuzvišenijih i najtežih ljudskih vrlina. Treba da se molimo Gospodu da sve one koji su postradali u „Oluji“ i nakon nje, upokoji i „smesti ih u raj, gde horovi Svetitelja i pravednika sijaju kao zvezde” (Opelo nad laikom hrišćaninom). Na kraju želim da zablagodarim svima vama koji ste danas došli ovde u Markovac da se pomolimo Bogu, odslužimo Svetu Liturgiju, da se pričestimo i da poželim da nam Gospod, molitvama Svetog proroka Ilije, gromoglasnog propovednika pokajanja, i svih Svetih Njegovih, podari svako dobro, mir i ljubav u sve dane života našega. Živeli i Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao. Amin.

SVETA ZAUPOKOJENA LITURGIJA U SKRADINU

U prvu subotu nakon Ilindana (04.08.2018.), kada se pravoslavni hrišćani tradicionalno okupljaju u Hramu Svetog Spiridona Čudotvorca u Skradinu, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Zaupokojenu Liturgiju za sve one koji su postradali od Kosovskog boja do danas, a naročito u Oluji i nakon nje. Tokom svete službe Vladika Nikodim se obratio prisutnim vernicima prvo govoreći o životu Svetog Spiridona Čudotvorca, pa onda i o stradanjima našeg naroda u Oluji. „Danas treba da spomenemo svaku dušu koja je nevino postradala i za koju treba da se molimo. U dan subotnji, a pogotovo na današnji dan kada se sećamo svih onih koji su stradali tokom ratnih događanja od 95. godine pa nadalje, uvek se molimo za sve one koji su se sa Svetima upokojili u Gospodu i koji se nalaze u mestu svetlom, u mestu cvetnom, u mestu odmora, odakle odbeže bol, tuga i uzdisanje. Oni koji su nevino postradali za Krst časni i slobodu zlatnu zovu se mučenici Gospodnji, oni su svedoci krsno-vaskrsne žrtve samoga Bogočoveka, koju je on prineo za nas ljude i za naše spasenje“, rekao je Episkop dalmatinski. On je poručio da treba da se ugledamo na mučenike koji su najviše voleli Gospoda i svakog čoveka, te da smo rečju Gospodnjom pozvani da volimo sve ljude, pa i one koji nam nanesu zlo i koji su nam neprijatelji (Mt 5, 44-45), jer je upravo ta ljubav ono što nas čini pravoslavnim hrišćanima.

PARASTOS ZA ŽRTVE „OLUJE“ U MOKROM POLjU

U subotu (04.08.2018.), u Mokrom Polju parohijski sveštenik Aleksandar Vujko i jeromonah Kirijak (Vranješević) služili su parastos žrtvama „Oluje“. Uz verni narod okolnih mesta u Hramu Svetog Luke okupili su se i članovi Srpskog narodnog veća, Udruženja srpskih porodica protiv zaborava, šibensko – kninska dožupanica i podpredsednica SDSS-a Anja Šimpraga i saborski zastupnik Boris Milošević. Nakon parastosa položeno je cveće na spomen – ploči stradalima.

PROSLAVA ILINDANA I RUKOPOLOŽENjE U ZADRU

Na dan kada praznujemo Svetog proroka Iliju (02.08.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Zadru. Još jednu duhovnu radost imali smo danas, a to je rukopoloženje novog sveštenika Eparhije dalmatinske, đakona Dragana Božića. „Hteo bih da čestitam našem novom đakonu, ocu Draganu, koji će biti sveštenik u Obrovcu. On sada počinje svoju službu Crkvi, koja je nauzvišenija služba na svetu i neka mu Gospod podari snage da iznese to veliko breme koje prima na svoja pleća“, rekao je Vladika Nikodim. Hramovna slava u Zadru proslavljena je uz prisustvo mnoštva vernika koji su iz raznih krajeva došli danas u zadarsku crkvu da uznesu zajedničku molitvu ovom velikom svetitelju. „Sveti Ilija je jedan od najvećih starozavetnih proroka koji su propovedali dolazak Mesije. Propovedao je jevrejskom narodu o jednome Bogu kome priliči sva slava i čast. Bio je bogomdan, čudotvorac, revnitelj vere, jedan od preteča dolaska Gospodnjeg koji je išao svuda po Judeji i pozivao narod na pokajanje. Sve ovo je radio bez straha, povlačeći se ponekad u pustinju da bi se sačuvao od besa bezbožne carice Jezavelje, ali je uvek gromoglasno i slobodno ispovedao svoju veru, a na tu veru smo pozvani i mi da je slobodno ispovedamo i živimo u Hristu. Ne treba da se sakrivamo, niti da se stidimo što smo hrišćani i što pripadamo srpskom narodu, jer pripadnost jednom narodu je dar od Boga koji nam je dat da u miru živimo sa drugima i kroz hrišćansku ljubav prevazilazimo sve razlike među nama, negujući pritom svoju kulturu i identitet“, poručio je Episkop dalmatinski.

PROSLAVA SVETE VELIKOMUČENICE NEDELjE U RAZVOĐU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (29.07.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Razvođu. U crkvi posvećenoj Svetoj velikomučenici Nedelji veliki broj vernika iz raznih krajeva okupio se da bi zajedno, u ljubavi i radosti, proslavili u svojim molitvama spomen ove divne svetiteljke. Istrajna u svojoj veri, čak i kada je izložena najgorim mukama, Sveta Nedelja postala je i ostala svetli primer za hrišćane. Njeno nas žitije poučava da istinska sloboda leži upravo u veri u Gospoda koju niko, ni na koji način ne može da nam oduzme. Ovu svetiteljku koja je postradala mučeničkom smrću zbog toga što nije htela da se odrekne Hrista, tradicionalno proslavljamo pod okriljem ovog svetog hrama. „Drago mi je da ste došli, da se danas ovde okupimo i radujemo jedni drugima, iako živite rasuti po čitavoj vaseljeni. Kroz to pokazujete ljubav prema ovome kraju, prema našoj Crkvi i prema nama koji smo ostali ovde da živimo i u ova teška vremena. Kroz te susrete i viđenja mi znamo da nismo zaboravljeni“, poručio je Episkop Nikodim i svim okupljenim vernicima od srca čestitao današnju slavu.

PRoSLAVa OGNjEnE MArIJe u ŠIBuljINama

HRAMOVNA SLAVA U KARINU

Na dan kada slavimo dvoje divnih svetitelja, malog Kirika i njegovu majku Julitu (28.07.2018.), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Karinu. Hramovna slava okupila je u karinskoj crkvi veliki broj vernika koji su i danas u svetom sabranju uzneli svoje molitve Gospodu. Nakon Liturgije svima njima Episkop Nikodim je čestitao današnju slavu i poželeo srećan praznik uz nekoliko reči o njegovom poreklu i suštini. „Sveta Julita, rodom iz bogate i plemenite porodice, veoma rano je ostala udovica i sa svojim sinom Kirikom živela je u vreme bezbožnog cara Dioklecijana. Bežeći od progona hrišćana njih dvoje su stigli u jedan kilikijski grad, gde ih je neko izdao da su plemenitog roda i da su hrišćani. Državne vlasti su ih uhvatile i podvrgle mučenju ne bi li naterali Svetu Julitu da se odrekne Hrista, ali ona, kao i mali Kirik koji je već sa tri godine bio utvrđen u veri, ispovedi da je hrišćanka. Tako su ovo dvoje svetitelja postradali na najgori mogući način, ali su oslobođeni tim svojim stradanjem i verom u Hrista, a njihove duše su nastanjene tamo gde pravednici prebivaju, u mestu radosti“, rekao je Vladika. On je takođe poručio da treba da se vodimo njihovim primerom i da svaki dan svoga života živimo slobodno, kao hrišćani, da se zajedno okupljamo oko Svete Crkve i brinemo jedni o drugima. „Kao kruna svega toga treba da se pričešćujemo Telom i Krvlju Hristovom i kroz takav život postanemo naslednici Carstva Nebeskog, a to nam je kao hrišćanima najvažniji životni cilj“, naglasio je Episkop dalmatinski.

KNINSKI ĐACI U PRAVOSLAVNOM KAMPU NA ZLATIBORU

Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. Nikodima dječica koja pohađaju časove pravoslavne vjeronauke treću godinu za redom, u sklopu pravoslavnog kampa, boravili su sedam dana na Zlatiboru. Dobrodošlicu nam je poželeo povjerenik manastira Hilandara G. Miloš Stojković koji nam je prenio blagoslov hilandarskog igumana o. Metodija, pod čijim pokroviteljstvom se ovaj kamp i održava. Na početku boravka posetili smo manastir Mileševu gdje nas je Episkop mileševski G. Atanasije blagoslovio arhijerejskim blagoslovom. Tu su dječica imala priliku da čuju i upoznaju burnu i mučeničku istoriju ove velike svetinje koju smo napustili sa puno utisaka i duhovne radosti uz obećanje ponovnog dolaska. Sljedeća dva dana dječica su uživala u druženju sa vršnjacimsa iz Pakraca, Virovitice i Kosova, a za to vreme posetili smo Dino park, Avantura park i Luna park. Put nas je dalje odveo u dvije svetinje koje su od velike duhovne i istorijske važnosti za srpski narod. Prvo smo posjetili manastir Studenicu i cjelivali mošti Svetog Stefana Prvovjenčanog, Svete Anastasije i Svetog Simeona Mirotočivog. Trudom i ljubaznim dočekom bratstva manastira i blagoslovom o. Tihona, igumana manastira Studenice, upriličeno je posluženje za sve goste. Uz puno lijepih utisaka otišli smo iz ove velike svetinje u manastir Žiču. Narednog dana smo posjetili Mokru Goru, Drvengrad i vozili se vozom Šarganskom osmicom. Ovaj boravak će djeci ostati u lijepim uspomenama, kako u duhovnom i istorijskom smislu, tako i zbog upoznavanja novih prijatelja iz drugih krajeva gdje Srbi žive. U ime dječice i njihovih roditelja, zahvaljujemo se svima koji su na bilo koji način pomogli da se djeca sa svojim vodičima osjećaju ugodno i prijatno na sedmodnevnom druženju. Veliko im hvala i svako dobro od Gospoda im želimo!

Protojerej Milorad Đekanović

PROSLAVA PRAZNIKA SVETE VELIKOMUČENICE NEDELjE U OĆESTOVU

Na dan kada slavimo Svetu velikomučenicu Nedelju (15.07.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru posvećenom ovoj svetiteljki. Tradicionalni sabor u Oćestovu i ove godine je okupio veliki broj vernika, a sve je njih Vladika srdačno pozdravio i čestitao im današnju slavu. „Sveta Velikomučenica Nedelja se rodila od pobožnih roditelja Doroteje i Jevsevija, koji su je dobili u dubokoj starosti nakon mnogo molitava Gospodu. Oni su se zavetovali da će, ako ikada dobiju dete, to dete posvetiti Gospodu i pošto su dobili ćerku u nedelju, tako su je i nazvali. Kada je porasla Sveta Nedelja, a pošto je bila veoma lepa, dolazili su mnogi da prose njenu ruku, ali ona ih je sve odbila rekavši da se obručila Gospodu Isusu Hristu i jedan od tih odbijenih prosaca je tužio državnim vlastima da je hrišćanka. Nakon toga su je uhvatili bezbožni mučitelji i mučili na razne zverske načine, ali je ona, iako je bila još uvek devojka koja nije napunila ni dvadeset godina, iskazala slobodno svoju veru i to izgovarajući da veruje u Hrista“, poučio je Episkop Nikodim ukratko o žitiju Svete Nedelje. Vladika je dodao da mu je izuzetno drago što smo se okupili sa radošću i ljubavlju u ovoj svetoj obitelji da proslavimo Gospoda u Svetima Njegovim i da proslavimo u molitvi spomen Svete Velikomučenice Nedelje. „U ovoj svetoj obitelji su se naši preci vekovima okupljali i dolazili da se poklone čudotvornoj ikoni Svete velikomučenice Nedelje. Okupljaćemo se i dalje u ovoj našoj Dalmaciji, u ovom našem kršu i polju, uz sinje more i predivne reke. Ovde su grobovi naših pradjedova, naše svetinje, naši manastiri i hramovi, ovde smo mi svoji na svome i ovde moramo da ostanemo i opstanemo, mi koji tu živimo, ali i oni koji dolaze samo o slavama i slavljima i time pokazuju da su tu sa nama i da nas vole i podržavaju“, poručio je Episkop dalmatinski.

PROSLAVA HRAMOVNE SLAVE NA MAOVICAMA

Hramovna slava crkve posvećene Svetoj velikomučenici Nedelji proslavljena je u subotu (14.07.2018.), dan uoči ovoga praznika. Svetu Liturgiju služili su protosinđel Jovan (Kovačević) iz manastira Dragovića, jerej Ratko Nonković iz sremske Eparhije i jerej Milan Kadijević. Pred početak službe hramu je darovana oslikana ikona Svete velikomučenice Nedelje, kao prilog Milice Tišme iz Beograda. Jerej Milan Kadijević pozvao je Maovičane da se sledeće godine okupe u još većem broju i da čuvaju pravoslavnu veru gde god da se nalaze, onako kako nas je poučila Sveta velikomučenica Nedelja rekavši svom mučitelju pred smrt: „Ni na koji način ne možeš me odvratiti od vere moje“. Po završetku svete službe prelomljen je slavski kolač i krenula je svečana litija oko hrama. Po tradiciji ovoga mesta, služen je pomen svim postradalim Maovičanima u starijoj i novijoj istoriji pred Krstom posvećenom postradalim precima. Trpeza ljubavi nastavljena je u domu Nikole, Save i Milana Cvitkovca , koji svake godine aktivno učestvuju i pomažu da se ova hramovna slava svećano obeleži.

PROSLAVA HRAMOVNE SLAVE U SINjU

U Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Sinju, na Petrovdan (12.07.2018.) je služena Sveta Liturgija i tom je prilikom proslavljena hramovna slava. Liturgijom je načelstvovao protosinđel Jovan (Kovačević) iz manastira Dragovića, a sasluživao je jerej Milan Kadijević. Po završetku svete službe prelomljen je slavski kolač. a proslava hramovne slave nastavljena je uz trpezu ljubavi.

PROSLAVA HRAMOVNE SLAVE
SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA NA POLAČI

I ove 2018. godine Gospodnje, narod polačanski koji se skupio sa svih krajeva zemljinog šara u svome selu, proslavio je svoje zaštitnike svete Apostole Petra i Pavla u svojoj crkvici, koja datira (mada ne ovim stanjem) još iz 1458. godine, tako da smo ovaj put proslavili i 560. ljeto kako se narod ovog vrletnog kraja okuplja oko svoje bogomolje!
Liturgiju odslužismo, mnogo se naroda pričestilo, kolač i koljivo osvetismo, litiju načinismo, za usnule pretke se pomolismo i svi pođosmo svojim kućama napojeni duhovnom riječju, sa blagoslovom da se uvijek skupljamo oko naše svetinje, bez obzira gdje ko živio, jer jedino ćemo tako održati našu malu zajednicu vijernih u Hristu Gospodu!
Zahvaljujemo se kumovima ovogodišnje slave, porodici Milivojević i blagodarimo dragom Bogu što se istog blagočestivog djela obavezala porodica Radinović za sledeću godinu.
Molitvama svetih Apostola Petra i Pavla, Gospode Isuse Hriste pomiluj ovu napaćenu zemlju i uvijek okupljaj Polačane oko njihovih ognjišta i seoske bogomolje!

PETRoVDAN U BIOČIĆU

PRIJEMNI ISPIT ZA EPARHIJU DALMATINSKU

Na osnovu uredbe o bogoslovskim školama i uslovima upisa u Bogoslovije Srpske Pravoslavne Crkve

Eparhija dalmatinska objavljuje

K O N K U R S

Za upis u I razred Bogoslovija Srpske Pravoslavne Crkve za školsku 2018/19. godinu koji sadrži sledeće uslove:

1. da kandidat nije stariji od 18 godina.
2. da nije oženjen.
3. da je duševno i tjelesno zdrav.
4. da kandidat ima razvijen sluh i glas za pojanje.
5. da kandidat ima osnovno znanje katihizisa i poznavanje Gospodnjih i Bogorodičinih praznika, kao i znanje iz opšte kulture.
6. da je završio osnovnu školu, najmanje sa vrlo dobrim uspjehom i primjernim vladanjem.
Molbe za prijem podnose se odmah nadležnom arhijereju, preko nadležnog parohijskog sveštenika ili se donose na prijemni ispit.
Uz molbu prilažu se sledeća dokumenta:
a) original izvod iz matične knjige krštenih, izdat od nadležnog paroha;
b) svjedočanstvo o završenoj školi, zajedno sa đačkom knjižicom i ocjenama;
v) ljekarsko uvjerenje da je kandidat duševno i tjelesno zdrav
g) uvjerenje nadležnog parohijskog sveštenika o vladanju i podobnosti za sveštenički čin i da nije oženjen;
d) pismeni pristanak roditelja/staratelja da kandidat može upisati bogosloviju;
đ) pismenu obavezu svoju i svojih roditelja/staratelja, potvrđenu od nadležnog paroha, da će uredno uplaćivati upravi Bogoslovije određeni doprinos za svoje izdržavanje u internatu škole.

Prijemni ispit za kandidate za prijem u Eparhiju dalmatinsku održaće se 14.07.2018.g. (subota) u prostorijama Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki, sa početkom u 10:00 časova.

Napomena: Kandidati su obavezni donijeti sve gore navedene dokumente (originale ili ovjerene fotokopije) i dati ih na uvid ispitnoj komisiji.

HRAMOVNA SLAVA U BRATIŠKOVCIMA

Na dan kada proslavljamo Svete apostole Petra i Pavla (12.07.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Bratiškovcima. Ovaj veliki praznik, koji je hramovna slava crkve u Bratiškovcima okupio je veliki broj vernika i među njima mnoge predstavnike lokalnih vlasti. Sve njih vladika je pozdravio u svojoj besedi nakon svete službe i od srca im čestitao današnju slavu. Danas slavimo imena dvojice ljudi koji su propovedali Vaskrslog Gospoda na našem kontinentu i tako najviše doprineli da se pronese Reč Božija po čitavoj Evropi. „Njih dojica su do poslednjeg daha svoga ovozemaljskog svima i svakome propovedali veru u Vaskrsloga Gospoda. Oni su, kao i mnogi mučenici, postradali na evropskom tlu i svojim mučeništvom udarili temelje evropskoj kulturi. Sveti apostoli Petar i Pavle pravi su dokaz moći pokajanja. Jedan se više puta odrekao Gospoda, da bi posle toga triput ispovedio veru u Njega, dok je drugi bio progonitelj hrišćana sve dok nije doživeo čudesno obaraćanje samoga Gospoda, nakon čega se krstio i život posvetio Njemu. Njihovi putevi su se ukrstili u Rimu gde su obojica mučenički postradali“, objasnio je Episkop Nikodim. Na kraju svoga obraćanja on je takođe naglasio da su nam sveti apostoli postavili primer kako da svakim svojim dahom živimo hrišćanskim životom. „Treba da živimo u ljubavi i miru jedni sa drugima, brinući o nemoćnima, gladnima i žednima. Svoju veru treba da jačamo postom i molitvom i da se molimo Gospodu da nam oprosti naše grehe, a kao krunu svega toga treba da se pričešćujemo Telom i Krvlju Hristovom“,poručio je vladika.

PROSLAVA PETROVDANA U TIŠKOVCU

Crkva Svetog arhangela Mihaila u Donjem Tiškovcu nalazi se na vratima Crnih Potoka - tromeđe Like, Bosne i Dalmacije. Drevna crkva koja je kroz istoriju stradala kada je stradao i narod, danas čeka na obnovu.
Po tradiciji više od jednog stoljeća u Donjem Tiškovcu najveće saborovanje je na Petrovdan. Svake godine u ovoj svetinji služi se Sveta Liturgija. Tako je bilo i ove godine. Svetu Liturgiju služio je nadležni sveštenik Savo Majstorović u prisustvu većeg broja naroda.

Daj Bože da ova svetinja ponovo doživi obnovu i da naš narod opstane na svojim ognjištima.

PROSLAVA PETROVDANA U CRNOM

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SPLITU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (08.07.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Splitu. Tom prilikom vladika je srdačno pozdravio sve prisutne vernike i izrazio veliku radost zbog današnjeg sabranja. Takođe je naglasio da u našim molitvama uvek treba da se setimo splitske nedovršene svetinje i da se sa nadom molimo da u što skorijoj budućnosti imamo priliku da se okupimo u završenom Hramu Svetog Save u Splitu.

IVANjDAN U IVOŠEVCIMA

I ove godine tradicionalno se okupio veliki broj vernika na hramovnoj slavi Rođenja sv. Jovana Preteče u Ivoševcima. Svetu Liturgiju služio je paroh đevrsački i I kistanjski protojerej Đorđe Veselinović.
Po zaamvonoj molitvi osvećeno je slavsko žito i prerezan kolač, a potom je vršeno prekađivanje i preliv grobova.

IVANjDAN U STRMICI

Na dan kada praznujemo rođenje Svetog Jovana Preteče (07.07.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u strmičkom hramu posvećenom ovom velikom svetitelju. Njegovo rođenje najavljivali su još proroci u Starom Zavetu (prorok Isaija i prorok Malahija), a kada se to vreme približilo Sveti Arhangel Gavrilo javio se pravednome Zahariji i blagovestio mu je da će mu se roditi sin kome će nadenuti ime Jovan i da će mu biti ”radost i veselje, i mnogi će se obradovati rođenju njegovome”. „Sveti Jovan je rođen pre Gospoda Isusa Hrista da bi se kroz njegovo čudesno rođenje od starih i bezdetnih roditelja, najavilo i još čudesnije rođenje samog Gospoda Isusa Hrista. Proslavljamo danas taj događaj koji je bio jako bitan u domostroju spasenja. A najbitnije za nas iz života Svetog Jovana Proroka, Preteče i Krstitelja, bilo je to što je on išao ispred Gospoda Isusa Hrista, najavljivao da je došao onaj kome on ”nije dostojan odriješiti remena na obući njegovoj“ i gromoglasno pozivao sve ljude na ono što treba biti najbitnije u našim životima a to je: ”Pokajte se jer se približilo Carstvo Nebesko”. Za nas hrišćane, draga braćo i sestre, najbitnije je da se kajemo za svoje grehe, da se ispovedamo, postimo, da dolazimo u Crkvu i da se redovno pričešćujemo. Da bismo to mogli potrebno je da živimo u ljubavi i u slozi jedni sa drugima, jer će nas samo po tome poznati da smo učenici Njegovi“, poručio je Episkop Nikodim.

OSVeĆENjE KRSTOVA NA CRKVi U VRLICI

Na praznik Prepodobne Anastasije srpske u Crkvi Svetog Nikolaja u Vrlici, osvećeni su hramovni krstovi, a jedan od njih potom je postavljen na zvonik. Čin osvećenja izveo je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim, uz sasluženje arhimandrita Justina (Jeremića) iz Pariza, jeromonaha Jovana (Kovačevića), jereja Milana Kadijevića i đakona Milenka Lošića, u prisustvu većeg broja vjernika. Crkva, koja je inače posvećena prazniku Prenosa moštiju Svetog Nikolaja u Vrlici, ove godine proslavlja veliki jubilej, 400 godina od svoje izgradnje. Tim povodom Eparhija dalmatinska i vjerni narod ovog kraja pokrenuli su projekat njene obnove, prvi put nakon što je, uskromnim uslovima, obnovljena posle spaljivanja 1971. godine. Pored pjeskarenja i fugiranja, crkvi su donirani i osvećeni pozlaćeni krstovi, koji su prilog Đura Đurđevića iz Beograda, inače rodom iz ovog kraja. Očekuje se da glavni radovi na obnovi budu okončani do centralne proslave jubileja, koja je predviđena za 12. avgust ove godine. Po završetku osvećenja upriličena je trpeza ljubavi za sveštenstvo i vjerni narod.Zatim je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim u pratnji sveštenstva obišao crkve vrličkog kraja, na kojima su takođe u toku ili su predviđeni manji radovi obnove i restauracije: Crkvu Svetog Arhangela Mihaila u Otišiću, Crkvu Svetog Spasa u Cetini i hram posvećen Svetoj Nedelji na Maovicama.

VIDOVDAN U MANASTIRU LAZARICI

U manastiru Lazarici na Dalmatinskom Kosovu danas (28.06.2018.) je tradicionalno proslavljen veliki hrišćanski praznik, Vidovdan. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju, a nakon nje je održan prigodan kulturno – umetnički program. U svojoj besedi, kojom se nakon svete službe obratio prisutnima, Episkop Nikodim je istakao da je ovo dan na koji se sabiramo da bismo se molitveno prisetili jednog važnog izbora koji je Sveti knez Lazar napravio u ime srpskoga naroda. „Kada se knez Lazar našao pred izborom da li da postane turski vazal i tako najverovatnije prihvati islam ili da postrada mučeničkom smrću, on je odabrao ovo drugo sa rečima „zemaljsko je zamaelna carstvo, a Nebesko uvek i doveka“. Svojim dobrovoljnim mučeništvom on nam je ostavio kosovski zavet, ništa drugačiji od onog koji nam je ostavio i Sveti Sava, pa i sam Hristos kada je radi nas postradao. Taj zavet nam govori da je za nas, hrišćane, jedino merilo i jedini cilj kome treba da težimo Carstvo Nebesko, a mi pravoslavni Srbi taj zavet prihvatamo i do dana današnjeg. Kroz razna stradanja našeg naroda u ovim krajevima sledili smo primer kneza Lazara i pristajali da za Krst Časni i slobodu zlatnu položimo i svoj život, znajući da ćemo potpunu slobodu osetiti tek kada nasledimo Carstvo Nebesko. Pored toga ne smemo ni da zaboravimo da treba da živimo u ovome svetu brinući se jedni o drugima, jer na taj način iskazujemo i svoji ljubav prema Gospodu“, poručio je vladika Nikodim i dodao da ne treba da se stidimo svoje vere, niti pripadnosti srpskom narodu, već da svoju težnju ka Carstvu Nebeskom, kao pravi hrišćani, pokažemo tako što ćemo opraštati i onima koji nam učine zlo.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

U Nedelju svih svetih, kada takođe slavimo imena ravnoapostolnih cara Konstantina i carice Jelene, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Okupljeni vernici na ovome svetom mestu ponovo su u radosnom sabranju zajedničkom molitvom zablagodarili Gospodu.

DUHOVSKI PONEDELjAK U BISKUPIJI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (28.05.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Svete Trojice u Biskupiji. Na ovaj dan proslavljamo Duhovki ponedeljak, jedan od praznika koji je posvećen silasku Duha Svetoga na apostole, dan kada Crkva počinje svoj put služenja i svedočenja. „Silazak Svetog Duha na apostole i samo rađanje Crkve najavljivano nam je kroz istoriju od stvaranja sveta, pa do samog čudesnog događaja Pedesetnice. Sam Gospod najavio je više puta u Jevanđelju da će poslati Duha Utešitelja i prilikom Vaznesenja On naređuje apostolima da čekaju u Jerusalimu silazak Duha Svetoga, a oni su sa radošću, blagosiljajući Boga čekali i dočekali Njegov dolazak“, objasnio je Vladika Nikodim i poručio da smo mi kao hrišćani pozvani da propovedamo Jevanđenje svim narodima i tako se spasavamo kroz Crkvu u Istini.

HRAMOVNA SLAVA U OBROVCU

Na dan kada proslavljamo Svetu Pedesetnicu (27.05.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Svete Trojice u Obrovcu. Ovaj praznik, koji takođe zovemo i Duhovi ili Sveta Trojica, slavimo kao rođendan Crkve i veliko poslanje na koje smo svi pozvani. „Vaskrsenje je temelj naše vere, osnov na kome je ona zasnovana i mi svakodnevno treba da se radujemo tom daru koji nam je dao Gospod. Ono je najveći dar za sve hrišćane, a silazak Svetog Duha na apostole je kruna svega što su proroci najavljivali: Rođenja Gospoda Isusa Hrista, Krštenja u Jordanu, raspeća i Stradanja i tako sve do slavnog Vaskrsenja i Vaznesenja na Nebo. Crkva kroz silazak Svetog Duha na apostole postaje u svemu bogočovečanski organizam i biva poslana u svet da preobrazi sve one svoje članove, udove jevnog Tela, koji veruju u Njega, a kroz njih i tvorevinu“, rekao je Episkop Nikodim. Ovaj događaj u Delima Apostolskim opisan je na sledeći način: „I kad se navrši pedeset dana bijahu svi apostoli jednodušno na okupu. I ujedanput nastade šum sa neba kao hujanje silnoga vetra; i napuni se dom gde seđahu; i pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i siđe po jedan na svakoga od njih. . I ispuniše se svi Duha Svetoga i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše da kazuju“. „Pedesetnica predstavlja punoću svega što nas je Gospod učio i to postaje realnost za apostole, ali i za sve nas, jer nas je Duh Sveti Iveo u Istinu u potpunosti, a mi hrišćani moramo da prebivamo u Istini, jer je Crkva mesto istine i jedinstva, jedino mesto gde možemo da pronađemo spasenje“, poručio je Episkop dalmatinski.

HRAMOVNA SLaVA U KISTANJaMA

Proslava hramovne slave u Vrlici

Na praznik prenosa moštiju svetog Nikolaja Mirlikijskog u Vrlici je proslavljena hramovna slava crkve Svetog Nikolaja. Po završetku službe prelomljen je slavski kolač i krenula je svečana litija oko hrama.
Jerej Milan Kadijević se u besjedi obratio prisutnim vjernicima podsjetivši ih na simboliku i značaj ovog praznika, koji je ustanovljen još 1087. godine, kada se svetitelj sam javio jednom blagočestivom prezviteru U Bariju i tražio da se njegove mošti iz opustošene likijske oblasti Male Azije prenesu u grad Bari, gdje se i danas čuvaju i jednako čudotvore kao i prvog dana. Bog dopušta da se opustoši jedna oblast najviše zbog naših grijehova i nemara za Boga i crkvu. Tako smo se mi i ponašali u vremenima koja su iza nas, a i danas zaboravljamo crkvu i Božje zapovjesti. Stoga smo sada dužni da se vraćamo svetinji i obnavljamo je, da bi Bog izlio blagodat i na nas kao što je na grad Bari u ono vrijeme.
Jerej Milan Kadijević takođe je podsjetio da se na današnji dan navršava 400 godina od izgradnje ove crkve i da će centralna proslava ovog velikog jubileja biti organizovana u toku ljeta. S tim u vezi, posebno se zahvalio svim donatorima, osobito velikom donatoru Đuru Đurđeviću, kao i ostalim ljudima dobre volje, što su pomogli da crkva dočeka svoj jubilej kako i dolikuje.
Po završetku svete službe proslava je nastavljena u parohijskom domu uz trpezu ljubavi.

HRaMOVNA SlAVA U VRBNIKU

HRAMOVNA SLAVA U KULI ATLAGIĆA

Dana 22.maja 2018.godine kada naša Crkva slavi prenos moštiju sv. Nikolaja, služena je sveta Liturgija u Kula Atlagić i proslavljena hramovna slava. Nakon zamvoone molitve prerezan je slavski kolač i posle svete Liturgije izvršen pomen za upokojene služitelje i mještane kuljanske parohije.

sveta arhijerejska liturgija u plavnu

SPASOVDAN U CETINI

SPaSOVDAN U KNINU

Na Spasovdan u kninskom hramu Svetog velikomučenika Georgija služena je Sveta Liturgija. Sv. Liturgiju služili su sveštenici Vladimir Vukosavljević, drugi paroh kninski, Đorđe Veselinović, paroh đevrsački i Savo Majstorović, prvi paroh kninski. Na kraju službe besedio je o. Đorđe govoreći o značaju današnjeg praznika za rod ljudski. Zatim je pripremljeno posluženje u crkvenoj porti.

Proslava Spasovdana u Erveniku

Dana 17.5.2017. na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, Spasovdan, služena je Sveta Liturgija u hramu Sv.Nikolaja u Erveniku. Liturgijom je načestvovao protonamjesnik Stanko Antić, uz sasluženje parohijskog sveštenika Aleksandra Vujka, jeromonaha Kirjaka Vranješevića, te jereja Darka Končarevića, paroha batajničkog.
Kao i svih ovih zadnjih godina, organizovan je autobus iz Srbije kako bi ljudi, rodom iz Ervenika, obišli svoj rodni kraj i poklonili se ovoj svetinji. Prerezan je slavski kolač,te osvećeno slavsko žito, nakon čega je bila litija oko hrama. Za sav prisutni narod, poslužena je trpeza ljubavi.

PROSLAVA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG U CRNOGORCIMA

U subotu (12.05.2018.), na praznik Svetog Vasilija Ostroškog u Crnogorcima, nadomk Imotskog, svečano je proslavljena hramovna slava manastira posvećenog ovom velikom svetitelju. Svetom Liturgijom načalstvovao je jerej Ratko Nonković iz Eparhije sremske, uz sasluživanje protojereja Eparhije dalmatinske, paroha imotskog Dragana Mihajlovića i paroha markovačkog Stanka Antića, kao i jereja paroha biočićkog Milana Radusina i paroha vrličko-splitskog Milana Kadijevića. Liturgiji je prisustvovao veliki broj vjernika iz Imotskog i ostalih krajeva Dalmacije. Proslavu hramovne slave posebno je uveličao dolazak djece iz Knina koju je predvodio vjeroučitelj Milan Grubić. Po završetku Liturgije, vjernom narodu obratio se jerej Milan Kadijević, podsjetivši ih na blagi život Svetog Vasilija, težak pastirski put koji je prošao i odbranu pravoslavlja onda kada je bilo najteže. On je podsjetio da se narod ovog kraja, osobito iz mjesta Crnogorci, koje se nekada prostiralo čak do Kamen-mosta u Imotskom, oduvijek molio Svetom Vasiliju i poštovao njegov sveti lik. Ta vjera se, uz Božju pomoć, održala do današnjeg dana, očuvala se u narodu i istovremeno čuvala ovaj narod. Vjernicima se potom obratio i domaćin slave, jeromonah Jovan (Kovačević), nastojatelj manastira Svetog Vasilija Ostroškog, koji se zahvalio sveštenstvu, novinarki Vaski Radulović i ekipi Radio-televizije Republike Srpske, kao i vjernom narodu što je u tolikom broju došao da proslavi Svetog Vasilija, kako i priliči ovom svetitelju. Otac Jovan se posebno zahvalio svima koji su u poslednje vrijeme pomagali i pomažu obnovu crkve Svetog Vasilija, radnicima i priložnicima, osobito porodici Glendžo koja je nesebičnim prilozima pomogla da se nastavi unutrašnje i spoljno uređenje crkve. Po završetku besjede prerezan je slavski kolač i krenula je svečana litija oko hrama. Po običaju ovog kraja, odslužen je i pomen precima u crkvi i na crkvenom groblju. Proslava hramovne slave potom je nastavljena uz upriličenu trpezu ljubavi za sveštenstvo i vjerni narod.

ĐURĐEVDAN U RADUČIĆU

Hramovna slava u Radučiću, sv. velikomučenik Georgije, proslavljena je služenjem sv. Liturgije. Na ovaj dan okupilo se dvadeset vernika da zajedno proslavimo ovog velikog ugodnika Božijeg.
Prerezan je slavski kolač i osvećeno žito, a po završetku Liturgije izvršen je pomen za sve one koje počivaju na groblju oko hrama.

SLAVA HRAMA SVETOG GEORGIJA

Na praznik Svetog velikomučenika Georgija (6.5.2018.) radosno je proslavljena hramovna slava u Kninu. Ova godina je značajna po tome što hram slavi 550 godina od osnivanja. Podignut je blagoslovom zetskog mitropolita Josifa 1468. godine. Hram je bio vjekovima čuvar i preporoditelj pravoslavnog življa Knina i okoline, a tako je i danas. I ove godine vjernici su se sabrali u velikom broju da proslave ime Božije i mole pomoć i zaštitu Sv. velikomučenika Georgija u svome životu. Svetu Liturgiju služio je nadležni paroh o. Savo Majstorović. Posle Liturgije pripremljeno je posluženje za sve u bratskoj kući pored hrama.

SLAVA HRAMA U BILJANIMA GORNJiM

POKLONIČKO PUTOVANJE U OSTROG

Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa Dalmatinskog g. Nikodima,a u organizaciji crkvene opštine Hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Kninu evo i ove 2018 god.,a jedanaeste godine za redom grupa hodočasnika bila je na pokloničkom putovanju u pravoslavnu svetinju manastir Ostrog 30.aprila i 1 maja 2018g. Grupu od sedamdeset i dva vernika,među kojima dosta dece na poklonjenje čudotvornim moštima Svetog Oca Vasilija Ostroškog,ali i drugim svetinjama hercegovačkim i crnogorskim predvodili su protojerej Vladimir Vukosavljević i protojerej Savo Majstorović.

Poklonici su prvog dana hodočašća obišli manastir Cetinje i prisustvovali večernjem bogosluženju.Celivali su mošti Sv.Petra Cetinjskog,ruku Sv.Preteče Jovana Krstitelja i deo Časnog Krsta. Umiveni molitvom i svetinjom cetinjskom krenuli su put Ostroga,stigavši u večernjim časovima u konak donjeg manastira Ostrog smeštenog kod crkve Svete Trojice.Drugi dan hodočašća vernici su prisustvovali Svetoj Liturgiji gde je veliki broj njih pristupio Svetoj Tajni Pričešća. Duhovno osnaženi otišli su do Gornjeg Ostroga i poklonili se Svetom Vasiliju za njegovo zastupništvo pred Vaskrslim Gospodom. Po blagoslovu brastva manastira i ove godine su pripremili lanč pakete za prisutne vernike. Tako ukrepljeni i duhovno i telesno krenuli smo put Hercegovine gde smo obišli Crkvu Gračanicu i manastir Tvrdoš. Crkvena Opština Kninska zahvalna je i ove godine sveštenstvu i monaštvu,crkvama i manastirima na bratskom prijemu i gostoprimstvu,kao i našim vernicima iz Knina i okoline koji su zajedno učestvovali u ovom hodočašću. A najviše zahvaljujemo milosti Božijoj i Svetom Vasiliju Ostroškom da je sve prošli u molitvenom raspoloženju i duhu.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U HRAMU SVETOG SAVE U SPLITU

U Nedelju mironosica (22.04.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u nedovršenom Hramu Svetog Save u Splitu. Na ovaj dan naša Sveta Crkva proslavlja uspomenu na svetitelje koji su bili najdirektniji svedoci Vaskrsenja Hristovog: Nikodima, Josifa iz Arimateje, Mariju Magdalinu, Mariju Josijinu i Salomiju. Josif iz Arimateje bio je član Velikog Sinedriona, ali se nije složio sa njihovom odlukom da razapnu Hrictosa i on je od Pilata zatražio telo Njegovo, te ga zajedno sa Nikodimom pomazao skupocenim mirisima i povili su ga u platno, pa položili u novi grob i na vrata od groba su navalili kamen. Vrlo rano u prvi dan nedelje došle su Marija Magdalina, Marija Jakovljeva i Salomija da pomažu Gospoda skupocenim mirisima po običajima judejskom. Govorile su meću sobom ko će im odvaliti kamen sa groba kojim je grob bio zatvoren. Kada su prišle videle su da je kamen već odvaljen i u grobu je sedio jedan mladić u belo obučen koji im je rekao: „Ne plašite se. Isusa tražite Nazarećanina, raspetoga. Ustade, nije ovde, evo mesta gde ga položiše. Nego idite i kažite njegovim učenicima i Petru, da će pred vama otići u Galiileju, tamo ćete ga videti, kao što vam reče”. „U ovom jevanđelskom odeljku vidimo da grob nije mogao da zadrži u sebi sam Život, da nije mogao da zadrži samog Načalnika života kako nam to pevaju crkvene pesme. Taj konkretni grob je, kako nam predanje svedoči, postao raj i kroz njega je razoren Ad. Isusov grob nije više mesto smrti i mesto stradanja i mesto tuge nego je mesto života, radosti i slave. I to nam je Gospod darovao kroz svoje Vaskrsenje. Vaskrsenje je centar naše vere i našega života. Radost Vaskrsenja je ono što sačinjava veru svakog pravoslavnog hrišćanina“, rekao je Episkop Nikodim i poručio da mi treba da se radujemo i da kroz tu svoju radost svedočimo svima samog Gospoda. On je naglasio da u nadi na sveopšte Vaskrsenje treba da živimo slobodno, jer nas je Gospod oslobodio od robovanja svetu, pa nas je samim tim napravio slobodnima i u društvu, da se slobodno krećemo, slobodno govorimo da smo hrišćani, ali i da smo pravoslavni Srbi koji vekovima žive na ovim prostorima, da želimo da živimo sa svima u ljubavi i u radosti vaskrsenja kako nam to već jevanđelska nauka nalaže. „Drago mi je i da nas je poslužilo lepo vreme, pa smo se mogli okupiti ovde i odslužiti Svetu Liturgiju u ovom nedovršenom Hramu Svetoga Oca Save i to kada se približavamo velikom jubileju 800. godišnjice osnivanja svetosavske srpske Crkve. Nadam se i molim se Bogu da će nam se omogućiti da nastavimo sa gradnjom ovog velelebnog hrama, a koji će biti jedan od ukrasa Eparhije dalmatinske. Za sve je potrebno vremena, strpljenja i ljubavi, a mi ljudi Crkve smo obično naoružani sa tim vrlinama, pa će nam trebati i za dovršetak ovoga hrama“, poručio je Episkop dalmatinski.

KRŠTENjE U KNINU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim izvršio je danas (15.04.2018.) Svetu Tajnu Krštenja nad Isidorom Majstorović, ćerkom kninskog paroha Save i Mirjane Majstorović. Vladika Nikodim čestitao je okupljenim prijateljima i porodici i poželeo sve najlepše povodom ovog radosnog događaja. „Velika je odgovornost na roditeljima i zato oni ne smeju da zaborave da nam je sam Gospod o deci rekao ”takvih je Carstvo Nebesko”. Po rečima Malog princa ”odrasli su zaboravili kako je biti dete”, a da idem i dalje od toga i Gospod kaže: ”ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo Nebesko”. Zato je najveća odgovornost upravo na roditeljima. Oni moraju da ulože veliki trud i nadasve veliko trpljenje i veliku ljubav da svoju decu, kroz radost i kroz igru, izvedu na pravi put i da nikada ne zaborave kako je to biti kao dete, pa da kroz to i kroz svoj trud i ljubav prema bližnjima zadobiju Carstvo Nebesko. Ja sa moje strane, pogotovo kao Episkop Crkve Božije, mogu i moram da im pomognem na tome putu najviše svojim molitvama, pogotovo što sam ovu devojčicu krstio i udelio joj pečat dara Duha Svetoga. To je jedan od razloga što ću je se i sećati svagda u mojim molitvama“, rekao je Episkop Nikodim.

VASKRŠNJI PONEDJELJAK U MANaSTIRU DRAGOVIĆU

Na Vaskršnji ponedeljak (09.04.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je, uz sasluženje tamošnje bratije, Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Dragoviću. Još jedan dan u kome slavimo Vaskrslog Gospoda obeležen je zajedničkom molitvom i radošću Vaskrsenja kojoj skupa svedočimo.

VEČERNJE LJUBAVI U MANASTIRU KRkI

VAsKRS u ĐEVRSKAMa

VASKRS U BENKOVCU

VASKRŠNJA LITURGIJA U MANaSTIRu KRUPI

PROSLAVA VASKRSA U MOKROM POLJU

Na praznik Vaskrsenja Hristovog, 08.04.2018.godine služena je sveta liturgija u crvki sv.Luke u Mokrom Polju. Uz mnoštvo vjernika sa citave parohije pađenske osvećena su jaja i Vaskrsnje pogače.
Potom se uz, veselu graju dječice, održalo tradicionalno mokropoljsko 'kotrljanje jaja'. Nakon toga svi prisutni su se okupili oko trpeze ljubavi,uz prigodno posluženje.

PRoSLAVA VASKRSA U ZADRU

PROSLAVA VASKRSA U KNINU

PROSLAVA VASKRSA U HRAMU SVETOG GEORGIJA U KNINU

VASKRŠNjA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u ponoć Vaskršnju Liturgiju u manastiru Krki. Kao što je tradicija već dugi niz godina i ovaj put svetoarhangelski manastir bio je centar okupljanja velikog broja vernika koji su na ovom svetom mestu u zajedničkoj molitvi dočekali divnu radost današnjeg praznika. Pre Svete Tajne Pričešća pročitana je Vaskršnja poslanica kojom je su svi arhijereji Srpske pravoslavne crkve na čelu sa Njegovom Svetosti Patrijarhom srpskim G. Irinejem poručili svom vernom narodu da u ljubavi i slozi, jedni sa drugima čuvamo „jedinstvo duha svezom mira“. Nakon perioda posta i pripreme danas svi radosno uzvikujemo „Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!“

PROSLAVA VELIKE SUBOTE I BLAGOVESTI U ŠIBENIKU

Na Veliku subotu (07.04.2018.), kada takođe proslavljamo i veliki praznik Blagovesti, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Vernicima okupljenim u Sabornom hramu Vladika se obratio poželevši da nas svakoga dana života prati svetlost živonosnog Vaskrsenja Hristovog.
„Danas već počinjemo da slavimo Praznik Vaskrsenja Hristovog za koji smo se spremali postom i molitvom. Vaskrsenje Hristovo je pobeda života nad smrću, Hristos je smrću smrt uništio i darovao nam život večni. Darovao nam je Vaksrsenje da svako ko veruje u Njega i u Njegovo Vaskrsenje, a kroz to i u sveopšte Vaskrsenje, ne pogine, nego da ima život večni. To je praznik radosti i ljubavi među ljudima, praznik svetlosti kada treba da se radujemo i da prihvatamo Boga i primimo ga u sebe kao što je Presveta Bogorodica u ime svih nas prihvatila Boga nesmestivoga kada joj je to blagovestio Arhangel Gavrilo rečima ”Raduj se blagodatna, Gospod je s tobom”. Sa rečima radosti ulazi Bog u ovaj svet radi nas i radi našega spasenja i postaje Bogočovek Hristos, a sa rečima ”Radujte se!” Vaskrsli Bogočovek Hristos pozdravlja svoje učenike kada ih je video prvi put nakon Vaskrsenja. Tako i mi treba da se neprestano radujemo i da budemo dostojni učenici Njegovi i da nas po tome poznaju u ovome svetu ”koji u zlu leži” i kome mi ne pripadamo, jer po rečima Gospodnjim, mi nismo od ovoga sveta“, poručio je Episkop dalmatinski.

VELIKI PETAK U ZADRU

VELIKI PETAK U MOKROM POLJU

VELIKI PETAK U KNINU

VELIKI PETAK U MARKOVCU

VELIKI PETAK U PLAVNU

Veliki PETAK U ŽAGROVIĆU

JUTRENjE VELIKE SUBOTE U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštensvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je juče (06.4.2018.) u manastiru Krki Jutrenje Velike subote kome je prethodilo Večernje Velikog petka sa iznošenjem plaštanice. Kao i ranijih godina mnogi vernici sa područja Dalmacije, ali i šire okupljaju se na ovom svetom mestu, kako bi zajedno pošli u susret najradosnijem prazniku, Vaskrsu.

EPISKOP NIKODIM U OBILASKU EPARHIJE DALMATINSKE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim obišao je juče (05.04.2018.) bogosluženja širom Eparhije dalmatinske. Vernici koji su tom prilikom bili u Crkvi Svetog Georgija u Kninu, kao i u Manastiru Svete velikomučenice Nedelje, manastiru Krki i u svetim hramovima na Polači i u Pađenima zavlagodarili su Gospodu zajedno sa svojim Episkopom. U iščekivanju najradosnijeg dana za sve hrišćane nadamo se da ćemo se okupljati u što većem broju u svim svetinjama naše Eparhije.

VELIKI ČETVRTAK U OBROVCU

Na Veliki četvrtak (05.04.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Obrovcu. Mnoštvo vernog naroda toga kraja okupilo se ovom prilikom da zajedno zablagodare Gospodu u ove dane kada svi sa radošću iščekujemo Vaskrsenje Hristovo. Na današnji dan desila su se tri velika događaja u vreme kada je Gospod dobrovoljno pošao na krst, da strada radi nas i našega spasenja. „Prvi i najbitniji događaj za nas jeste ustanovljenje Svete Tajne Evharistije, na Tajnoj večeri na Veliki četvrtak. U lomljenju hleba i blagoslovu vina Gospod je ustanovio Svetu Liturgiju koja je za hrišćane centar bogoslužbenog života. Drugi događaj bio je najstrašniji, a to je izdaja Hrista od strane Jude Iskaritoskog. Ovu izdaju Gospod je predvideo još u toku Tajne večere, a ona se dogodila na samom kraju ovoga dana, posle Hristove molitve u Getsimanijskom vrtu. Treći događaj bila je prvosveštenička molitva Hristova i pouke o ljubavi koje nam je ostavio postavljajući veliku novu zapoved rekavši nam da ljubimo jedni druge, kao što nas je On ljubio i da će se po tome znati da smo učenici Njegovi“, rekao je Vladika. On je istakao da smo svi pozvani da budemo učenici Hristovi, da učestvujemo u bogosluženjema i Svetim Tajnama i da sa radošću, kroz ljubav prema drugima dočekamo samo Vaskrsenje Hristovo.

SVETA TAJNA JELEOSVEĆENjA U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim, zajedno sa sveštenstvom i monaštvom Eparhije dalmatinske, služio je na Veliku sredu (04.04.2018.) Svetu Tajnu Jeleosvećenja u manastiru Krki. Tom prilikom u ovoj svetinji tradicionalno se okupio veliki broj vernika u zajedničkom iščekivanju Praznika nad praznicima. Episkop Nikodim njima se obratio kratkom besedom govoreći o danima koji predstoje. „Dozvolite mi da vam se obratim sa samo par reči pošto smo uveliko ušli u Veliku stradalnu sedmicu kada treba da „ućuti svaka tvar“ kako nam to kažu crkvene pesme koje će se pevati ovih dana. Ušli smo u ovaj period kada se ponovo i iznova dešava najveća tragedija ljudskog roda, kada ljudi koji su Gospodu prvo pevali: „Osana Sinu Davidovu“ viču: „Raspni Ga! Raspni!“ i time traže krv pravednika. I razapeli su Ga da bi se ispunilo Pismo i Proroci i da bi On vaskrsao, a kroz Njegovo Vaskrsenje došla nama radost velika i spasenje za sve nas, jer Vaskrsenje je centar naše vere i naša jediia realnost. Upravo zbog toga očekivanja samog Vaskrsenja smo se okupili i danas ovde da bismo se zajedno pomolili Bogu za zdravlje i krepkost svih nas. Odslužili smo Svetu Tajnu Jeleosvećenja i kroz to se okrepili na svom putu ka Prazniku Vaskrsenja Hristovog“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo svima da ovaj veliki dan dočekamo u miru i ljubavi.

Vaskršnja poslanica Srpske Pravoslavne Crkve

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2018. godine

IRINEJ

po milosti Božjoj Pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše Svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:

HRISTOS VASKRSE!

Ispuni se vreme višenedeljnog Časnog posta u kome smo na svakodnevnim bogosluženjima – pokajanjem, ispovešću i suznim molitvama – sastradavali sa Gospodom našim, pratili krstovaskrsni put i blagodarno klicali: „Slava dugotrpljenju Tvome, Gospode!“ Proživljavali smo dobrovoljna stradanja, poniženja, pljuvanja i krsnu smrt, da bismo danas, po neizmernoj milosti Božjoj, dočekali Hristovo slavno Vaskrsenje. Učestvujući u ovim događajima, mi kroz njih i živimo, prevazilazeći smrt i svaku žalost; jer kao što bez smrti nema Vaskrsenja, tako ni bez podviga sa nadom i trpljenjem nema utehe. Zato se poklanjamo i blagodarimo Gospodu Vaskrslom iz mrtvih, jer je nas, verne Svoje, udostojio da budemo pričasnici Njegovih čudesnih dela, osećajući u našoj duši nov život koji pobeđuje sve nevolje.
Radosno proslavljajmo današnji svetli praznik, draga naša deco duhovna, jer njegova blagodat i svetlost ne dolaze od Sunca, niti od anđelâ, već od nepristupne svetlosti kojom se razgoni tama i oči ljudske sagledavaju svu lepotu i sklad Božjeg sveta. Samo u toj svetlosti može se jasno sagledati smisao postojanja čoveka i sveta u dostojanstvu koje im po Božjem naznačenju pripada. Na ovaj dan se, zajedno sa bogonosnim ocima Crkve Hristove, podsećamo i opominjemo da se uzrok i cilj tvarne egzistencije nalazi u Bogu. Kao saradnik Božji, čovek je odgovoran ne samo za sebe i svoj narod, nego za sve ljude i za sve narode, za sveukupnu Božju tvorevinu. To je svečovečanska filosofija kojom naša vera živi i deluje kroz vekove, projavljujući ono što se danas moderno naziva „ekološkom svešću“. Zato na današnji Praznik, koji jeste oaza mira i radosti, mi vršimo duhovnu smotru, naoružavajući se nadom da bismo uz pomoć sveoružja Božjeg, koje je u Crkvi, izdržali sve teškoće i sva iskušenja, crpeći snagu od Gospoda koji nas hrabri rečima: „Ne bojte se, Ja sam pobedio svet“ (Jn 16, 33). Vaskrsenje jeste najveća pobeda nad zlom, grehom i smrću, koja nas podseća da i mi imamo mogućnost i obavezu da se usprotivimo svakom duhovnom padu i svemu što nas onemogućava u idenju za dobrom, da ne očajavamo nego da nadu svoju položimo na Gospoda, da bismo dobili Božju blagodat i pomoć u svakoj teškoći. Vera u Vaskrslog Bogočoveka projavljuje lekovitost pred stihijom porasta depresivnosti u savremenom svetu, jer nam, po rečima svetog Teofana Zatvornika, daruje mogućnost da duhovnim očima „gledamo preko greha i patnje“. Ako li po slabosti grešimo, sveto Jevanđelje nam poručuje: Ustani ti koji spavaš – u grehu – ustani i vaskrsni iz mrtvih – pokajanjem – i obasjaće te Hristos (sr. Ef 5, 14).
Kako bi sve doveo u prvobitni sklad i nama ljudima vratio radost od gledanja lica Njegova, Sâm Gospod iz prevelikog milosrđa i ljubavi prema nama uzima na Sebe čudesni podvig – postaje Bogočovek, rodivši se od Duha Svetoga i Marije Djeve radi nas ljudi i radi našega spasenja, i „bi predan za grehe naše i ustade za opravdanje naše“ (Rim 4, 25). Dakle, opravdanje naše jeste oboženje u Hristu Isusu, a radost naša jeste večna radost i nada Vaskrsenja, na kome se temelji Simvol hrišćanske vere, a koje sobom donosi najveći dar: pobedu života nad smrću. Očovečenje kao početak domostroja spasenja roda ljudskog u Vaskrsenju ostvaruje konačno ispunjenje spasonosnog dela koje Pravoslavna Crkva svake nedelje neprekidno proslavlja. Tako godišnji krug u kome postojimo, po zlatokrilim rečima svetog Vladike Nikolaja, nije „samo jedna čitulja mrtvih“, već uvek otvoreni dinamizam života koji ide u susret Hristu Koji dolazi. Zato, ko je Hristov i naziva se hrišćaninom oslobođen je smrti, jer nas Sâm Gospod u to uverava: „Ja sam vaskrsenje i život; ko veruje u Mene, ako i umre, živeće“ (Jn 11, 25). Ovim rečima On nam daje nadu na istinski život koji je radost naše vere; iz njih razumemo da je Njegovo Vaskrsenje – naše vaskrsenje, jer Hristos smrću smrt uništi, darujući nama život večni.
Taj blaženi život, život sa svima svetima, počinje već ovde na zemlji. Za svakoga ko dušu svoju ispuni večnom rečju Božjom i oprosti svima za sve, radost i mir počinju ovde, u ovom životu. Nema čoveka danas, bio on vernik ili nevernik, koji ne bi želeo bar za trenutak da učestvuje u istinskoj radosti. Ali, mira i radosti niotkuda. Svuda bezizlaz, duša opatuljena u ličnim težnjama i željama koje proishode iz samoljublja i samoživosti, što dovodi do duhovne smrti koja ima za posledicu besciljnost i nemarnost za večno spasenje.
Svedoci smo sveopšteg otuđenja i razdora, najpre u samoj porodici, gde je zajednica među supružnicima sve nestabilnija, a međusobno nepoštovanje roditeljâ ostavlja neizbrisivu ranu na dečjim dušama. Ne možemo tražiti svoja prava ugrožavajući tuđa. Zaboravljamo da je neophodno poštovati sebe i svetinju svoga tela koje je hram Duha Svetoga (Kor 6, 19), kako bismo mogli naći pravu meru svega prolaznog, poštovati bližnjeg, njegovu slobodu, svetinju opšteg i zajedničkog dobra, kao i ličnih potreba.
Stoga, deco naša duhovna, poštujte i čuvajte svetinju braka, jer je ona temelj zdrave i nerazorive porodice. Čuvajte u ljubavi tajnu života koju je osvetio Sâm Bog. Iskrena vernost i uzajamno praštanje neka krase svaku našu porodicu koja je domaća Crkva. Čedomorstvo, najveći zločin ovoga veka, nažalost, prisutno je i u našem narodu: prema statističkim podacima, svake godine u Srbiji nestaje čitav jedan grad. U svetlosti Hristovog Vaskrsenja svako začeće, rođenje i svako ljudsko biće jesu dar Božji koji ima večni smisao i rađa se za večnost. Iznoseći pred vas, draga braćo i sestre, iskušenja čitavog čovečanstva, u očinskoj ljubavi molimo vas da se zdravo i odgovorno vladate, iskupljujući trezveno i u miru vreme svoga života „jer su dani zli“ (Ef 5, 16). Pomolimo se Gospodu da zavlada mir svuda odakle je proteran, na prvom mestu u našim srcima i našim domovima, ali i u celom mnogostradalnom svetu!
Mi hrišćani ne preziremo ovaj svet i ljude. Mi čvrsto hodamo na zemlji, očiju podignutih ka nebu. Poštujući sva ljudska dostignuća, želimo da se sve osveti blagodaću i silom Božjom, jer nam Gospod poručuje: „Vi ste svetlost svetu“ (Mt 5, 14). Radujte se pashalnom radošću, jer Gospod želi „da radost naša bude potpuna“ (1. Jn 1, 4). Sigurna je pobeda sa Hristom koja se postiže blagodaću i našim trudom da održimo zapovesti Božje. Kada se čovek rodi vodom i Duhom, tada počinje njegovo vaskrsenje, koje je centralna tačka večnobitija, u koju se sabiraju svi elementi pomoću kojih dolazimo do sebepoznanja i bogopoznanja. Poznanje Istine, stvarne Istine, jeste vera u Vaskrsenje i radost Vaskrsenja.
U svetlim danima naše radosti, mi ne zaboravljamo ljudski bol, patnje i stradanja. Ne zaboravljamo ni bolesne, stare i iznemogle, one u siromaštvu, izbeglištvu i bedi, prognane i izgnane sa svojih ognjišta. Sa verom i nadom molimo se da Bog obriše svaku suzu sa lica njihovih (v. Otk 7, 17). Neprestano sastradavamo sa sveštenstvom i monaštvom, sa našim vernim narodom i decom Kosova i Metohije, koji su naša savest i bez kojih je srpska duhovna svest slaba i ništavna. Okrepljeni vašom snagom i odlučnošću, neprestano prinosimo kolenopreklone molitve da istrajete i da nam svima Kosovski Zavet bude most između nebeske i zemaljske Srbije. Mi ne smemo zbog nepravde klonuti, ne smemo se uplašiti, već se opredeliti za Carstvo nebesko sa svetim knezom Lazarom, koji je prineo žrtvu kao i vi što danas prinosite.
Nepravda i zloupotreba dobara ovoga sveta nije mimoišla naš mnogostradalni, ali nikada pogaženi i poniženi narod koji, milošću Božjom, proslavlja dogodine osam vekova samostalnosti Crkve i države. To nam daje pouzdanje i potvrdu da smo mi narod vođen svetima – svetim Simeonom, Svetim Savom i svetim kraljem Stefanom Prvovenčanim – koji za svagda srpski narod utemeljiše na krajeugaonom kamenu, Vaskrslom Hristu.
Obraćamo se svim našim sinovima i kćerima, duhovnoj deci naše Crkve, koja žive na svim kontinentima, sa kojima smo molitveno sjedinjeni, da se sa nama raduju Vaskrsenju Hristovom, koje nas poziva da u ljubavi i slozi, jedni sa drugima, čuvamo „jedinstvo duha svezom mira“ (Ef 4, 3).
Želeći vam svako istinsko dobro, oprostivši jedni drugima, prizivamo blagodat, mir i silu Vaskrsloga Hrista, da bismo mogli jednim ustima i jednim srcem da kličemo radosno:

HRISTOS VASKRSE!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2018. godine.
Vaši molitvenici pred Vaskrslim Hristom:
Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i
Patrijarh srpski IRINEJ
Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE
Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop kanadski MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE
Episkop mileševski ATANASIJE
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE
Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop istočnoamerički IRINEJ
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ
Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop niški ARSENIJE
Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN
Episkop dalmatinski NIKODIM
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
Vikarni Episkop dioklijski KIRILO
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:
Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni Episkop stobijski DAVID

preuzeto sa: www.spc.rs

RASPORED BOGOSLUŽENJA

CRKVENA OPŠINA	VELIKI UTORAK 03.04.2018.	VELIKA SREDA 04.04.2018.	VELIKI ČETVRTAK 05.04.2018.	VELIKI PETAK 06.04.2018.	VELIKA SUBOTA 07.04.2018.	VASKRS 08.04.2018
Benkovac			9 č- Liturgija Svetog Vasilija Velikog 17č- Jutrenje Velikog petka, 12 Strasnih Jevanđelja	7č- Carski časovi 15č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice 18č-Jutrenje Velike subote	9č-Liturgija	6č-Vaskršnje jutrenje 9č- Vaskršnja Liturgija
Biočić			9č- Liturgija vasilija Velikog 17č- čitanje 12 Strasnih Jevanđelja	9č- Carski casovi 17č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice	9č- Liturgija Vasilija Velikog	8č-Pashalno jutrenje i u nastavku Vaskršnja Liturgija
Vrlika			9č-Liturgija Vasilija Velikog 18č-čitanje 12 Strasnih Jevanđelja	8č-carski časovi 18č- Večernje sa iznošenjem Plaštanice	9č- Sveta Liturgija	8č-Vaskršnje jutrenje 9č-Vaskršnja Liturgija
Đevrske				9č-Carski časovi 18č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice	9č-Sveta Liturgija	7č-Vaskršnje jutrenje i u nastavku Vaskršnja Liturgija
Zadar		10č-Sveta Liturgija	10č-Sveta Liturgija 18č-Večernje sa čitanjem 12 Jevanđelja	9č-Carski časovi 18č-Večernjr sa iznošenjem Plaštanice	10č-Sveta Liturgija	9č-Vaskršnja Liturgija
Imotski			10č-Sveta Liturgija 18č-Jutrenje Velikog petka sa čitanjem 12 Jevanđelja	8č-Carski časovi 18č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice, malo povečerje	10č-Sveta Liturgija	4č-Sveta Liturgija
Kistanje 1. parohija			9č-Sveta Liturgija u Hramu Svetog Nikole
Kistanje 2. parohija			Kistanje: 9č-Sveta Liturgija 17č-Jutrenje Velikog petka sa čitanjem 12 Jevanđelja	8č-Carski časovi 17č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice	Ivoševci: 9č-Sveta Liturgija	8č-Pashalno jutrenje 9č-Vaskršnja Liturgija
Knin 1. parohija	Hram Pokrova Presvete Bogorodice: 9č-Liturgija Pređeosvećenih darova	Hram Pokrova Presvete Bogorodice: 9č-Liturgija Pređeosvećenih darova	Hram Pokrova Presvete Bogorodice: 9č-Sveta Liturgija Hram Svetog Georgija: 18č-Veliko bdenije sa čitanjem 12 Jevanđelja	Hram Pokrova Presvete Bogorodice: 8č-Carski časovi Hram Svetog Georgija: 18č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice	Hram Svetog Georgija: 9č-Liturgija Svetog Vasilija Velikog	Hram Svetog Georgija: 8č-pashalno jutrenje i u nastavku Vaskršnja Liturgija
Knin 2. parohija	Hram Pokrova Presvete Bogorodice: 9č-Liturgija Pređeosvećenih darova	Hram Pokrova Presvete Bogorodice: 9č-Liturgija Pređeosvećenih darova	Hram Pokrova Presvete Bogorodice: 9č-Sveta Liturgija Hram Svetog Georgija: 18č-Veliko bdenije sa čitanjem 12 Jevanđelja	Hram Pokrova Presvete Bogorodice: 8č-Carski časovi 16č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice	Hram Pokrova Presvete Bogorodice: 9č-Sveta Liturgija	Hram Pokrova Presvete Bogorodice: 7č-Pashalno jutrenje i u nastavku Vaskršnja Liturgija
Knin 3. parohija	Hram Pokrova Presvete Bogorodice: 9č-Liturgija Pređeosvećenih darova	Hram Pokrova Presvete Bogorodice: 9č-Liturgija Pređeosvećenih darova	Plavno: 9č—Sveta Liturgija	Žagrović: 18č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice		Žagrović: 00č- Vaskršnja Liturgija
Markovac			Markovac: 9č-Liturgija Vasilija Velikog Polača: 17č-čitanje 12 Jevanđelja	Markovac: 9č-Carski časovi 17č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice	Polača: 9č-Sveta Liturgija	Markovac: 8č-Pashalno jutrenje i u nastavku Vaskršnja Liturgija
Obrovac			9č-Sveta Liturgija 18č-Jutrenje sa čotanjem 12 Jevanđelja		Žegar: 9č-Sveta Liturgija
Pađene			U Pađenama: 9č-Liturgija 17č-čitanje 12 Jevanđelja	U Mokrom Polju: 9č-Carski časovi 17č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice	U Erveniku: 9č-Sveta Liturgija	U Mokrom Polju: 9č-Sveta Liturgija
Skradin			Bratiškovci: 17č-Jutrenje Velikog petka sa čitanjem 12 Jevanđelja	Iznošenje Plaštanice Skradin-17č Bratiškovci-19č	Skradin: 9č- Sveta Liturgija Sv. Vasilija Velikog	Skradin: 7č-Vaskršnje jutrenje Bratiškovci: 9č-Vaskršnja Liturgija
Smilčić			9č-Sveta Liturgija 15č-čitanje 12 Jevanđelja	9č-Carski časovi 15č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice	9č-Sveta Liturgija	Kašić: 7č-Vaskršnje jutrenje Karin donji: 9č-Vaskršnja Liturgija Biljani donji: 17č-Večernje
Split			9č-Sveta liturgija 18č-Jutrenje sa čitanjem 12 Strasnih Jevanđenja	8č-Carski časovi 18č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice	9č-Sveta Liturgija Broćanac: 15č-blagoslov Vaskršnjih jaja i pogača Uble: 16č-blagoslov Vaskršnjih jaja i pogača Dicmo: 18č-blagoslov Vaskršnjih jaj i pogača	7č-Jutrenje 9č-Sveta Liturgija
Šibenik			Hram Vaznesenja Gospodnjeg: 9č-Sveta Liturgija 17č-čitanje 12 Strasnih jevanđelja	Hram Vaznesenja Gospodnjeg: 8č-Čarski časovi 17č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice	Saborni hram: 9č-Sveta Arhijerejska Liturgija Konjevrate: 17č-Večernje Hram Vaznesenja Gospodnjeg: 19č-Pashalno jutrenje	Saborni hram: 9č- Sveta Liturgija
Manastir Dragović	7č-Jutrenje i Sveta Liturgija Pređeosvećenih darova	7č-Jutrenje i Sveta Liturgija Pređeosvećenih darova	8č-Jutrenje 9č-Liturgija Svetog Vasilija Velikog 18č-Jutrenje Velikog petka sa čitanjem 12 Jevanđelja	7č-Carski časovi 15č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice 18-Malo povečerje sa kanonom	8č-Jutrenje 9č-Liturgija Svetog Vasilija Velikog 23č-Pashalno jutrenje	00č-Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog
Manastir Krupa				9č-Carski časovi 16č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice		9č-Vaskršnja Liturgija
Manastir Svete Nedelje	8č- Liturgija Pređeosvećenih darova	8č- Liturgija Pređeosvećenih darova	9č-Sveta Liturgija 18č-čitanje Strasnih Jevađelja	7č-Carski časovi 15č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice 18č-Statije i Plač Majke Božije	9č-Liturgija 23č-Vaskršnje jutrenje	00č-Vaskršnja Liturgija
Manastir Lazarica	7č-Jutrenje 18č-Večernje	9č-Liturgija Pređeosvećenih darova	9č-Liturgija Vasilija Velikog 18č-Jutrenje Velikog petka sa čitanjem 12 Jevanđelja	7č-carski časovi 16č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice	9č-Liturgija svetog Vasilija Velikog 23č-Pashalno jutrenje	00č-Vaskršnja Liturgija
Manastir Krka	7č-Jutrenje 12č-Sveta Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog sa večernjem 18č-Povečerje	7č-Jutrenje 12č- Sveta Liturgija Pređeosvećenih darova 18č-Sveta tajna jeleosvećenja	8č-Jutrenje 12č-Sveta Liturgija Sv. Vasilija Velikog 18č-Jutrenje Velikog petka sa čitanjen 12 Jevanđelja	7č-Carski časovi 15č-Večernje sa iznošenjem Plaštanice i malo povečerje sa kanonom Plač Majke Božije 18č-Jutrenje Velike subote	12č-Sveta Liturgija Sv. Vasilija Velikog 23č-Pashalno jutrenje	00č-Sveta Arhijerejska Liturgija 12č- Pashalno večernje

CVETI U ŠIBENIKU

Na praznik Cveti (01.04.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. U Hramu Svetog Spasa okupilo se mnoštvo vernika da bi zajedno sa svojim Vladikom zablagodarili Gospodu dok iščekujemo najradosniji među praznicima.

LAZAREVA SUBOTA U KNINU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinksi G. Nikodim služio je danas (31.03.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Kninu. Mnoštvo vernika sabralo se na ovom svetom mestu kako bi zajedno proslavili veliki praznik Vaskrsenja Lazarevog. U Vitiniji judejskoj živeo je jedan običan čovek po imenu Lazar koji je imao dve sestre, Martu i Mariju. Bila je to jedna dobra i čestita porodica i Gospod ih je zbog toga mnogo voleo. Kada je čuo vest o Lazarevoj smrti Gospod zato odluči da ode i da ga „probudi“, kako nam to Jevanđelje propoveda. Kada je Hristos stigao u Vitiniju Lazar beše već četiri dana u grobu. Videvši tugu Lazarevoh sestara i mnoštva naroda koji je oplakivao njegovu smrt, On naredi da se skloni kamen sa groba i pozva Lazara da izađe. I vaskrse Lazar iz groba, a mnogi Judejci videvši ovo čudo poverovaše u Gospoda. „Ovo Lazarevo vaskrsenje je potvrda sveopšteg vaskrsenja i uvod u jednu nedelju koja predstavlja približavanje života i smrti. I na kraju, kao vrh i nagrada, kao cilj ka kome smo se kretali, dolazi Vaskrsenje Hristovo kojim se smrt uništava. Mi, hrišćani smo se kroz ovaj post pripremali da dostojno, sa radošću i ljubavlju dočekamo taj najradosniji praznik koji je za nas najvažniji događaj“, rekao je Episkop Nikodim.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U BRATIŠKOVCIMA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (18.03.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Bratiškovcima.Obrativši se vernicima okupljenim u Hramu Svetog Nikolaja Vladika je istakao da se sada nalazimo na pola puta ka Prazniku nad Praznicima. „Do danas smo kroz reči koje se čitaju i pesme koje se pevaju slušali o našem naporu i trudu da se očistimo, a danas već naziremo cilj ka kome smo se uputili, a taj cilj je da dostojno dočekamo Svetlo Vaskrsenje Hristovo koje je centar naše vere i spasenja“, rekao je on. U današnjem Jevanđelju slušali smo o još jednom čudu koje je Gospod učinio kada je iscelio dečaka koji je od malena bio obuzet nečistim duhom. Otac tog deteta prvo ga je odveo kod učenika Isusovih, a kada ni oni nisu mogli da mu pomognu odvedoše ga pred Gospoda. Čim su ga doveli, đavo poče da ga lomi i baca, a otac zamoli Gospoda: „Ako šta možeš pomozi nam, smiluj se na nas“. Hristos mu na to odgovori; „Ako možeš verovati, sve je moguće onome koji veruje“. Na otac u suzama povika: „Verujem Gospode, pomozi mome neverju“. „Iz ovoga se vidi sva tragedija ljudskog roda i naše pale prirode, ali i ljubav koju Gospod ima za nas. On spasava tog dečaka i opet nam pokazuje da je nastupilo novo doba u kom se kroz Krst i Vaskrsenje obnavlja ta pala priroda. Upravo na ovome mestu Gospod objavljuje da će biti predan u ruke ljudi i ubiće ga i kada ga ubiju trećeg dana vaskrsnuće“, objasnio je Episkop Nikodim i naglasio da nas ova priča uči da budemo svesni svoga pada i neverja, te da svoj život okrenemo ka Gospodu i Njegovom Vaskrsenju kroz koje se i sami spasavamo.

ISPOVEST SVEŠTENSTVA EPARHIJE DALMATINSKE

Iguman manastira Gomirja, arhimandrit Mihailo (Vukčević) ispovedio je danas (16.03.2018.) sveštenike Eparhije dalmatinske. Sveta Tajna Pokajanja kojoj pristupamo kroz ispovest izuzetno je važna za sve nas, zato što kroz nju mi ispravljamo svoju grešnu prirodu i približavamo se tako Carstvu nebeskom. Ipak, ona je od posebnog značaja za sveštenike, jer na njima kao pastirima Crkve leži odgovornost ne samo za njih same, nego i za povereno im stado.

PODELA PAKETA POMOĆI U VRLIČKOM KRAJU

U toku januara i februara na teritoriji vrličke parohije povratnicima toga kraja podeljena je pomoć koja je nabavljena dobrotom Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita crnogorsko-primorskog G. Amfilohija, a kao donacija Mitropolije crnogorsko-primorske. Prilikom podele te pomoći vrlički paroh jerej Milan Kadijević podelio je 52 paketa sa osnovnim prehrambenim i higijenskim namirnicama. Ova donacija bila je nameljena našim parohijanima koji žive u skromnim uslovima, a inicijativom je obuhvaćeno 15 naselja vrličko-sinjskogkraja: Vrlika, Kosori, Kukar, Cetina, Civljane, Maovice, Otišić, Koljane, Zelovo, Bitelić, Suhač, Lučani, Sinj, Dabar i Uništa. Crkvena opština vrlička i žitelji vrličko-sinjskog kraja blagodarni su Mitropolitu Amfilohiju i Mitropoliji crnogorsko-primorskoj na brizi, trudu i ukazanom gestu hrišćanske ljubavi prema potrebitima na teritoriji vrličke parohije.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U BIOČIĆU

U drugu nedelju Velikog posta (04.03.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Biočiću. Ova nedelja posvećena je i Svetom Grigoriju Palami, divnom svetitelju koji je bio arhiepiskop solunski. Danas smo na svetoj službi mogli čuti dva Jevanđelja, jedno koje se čita svetiteljima i drugo, Jevanđelje o oduzetome. U ovoj jedinstvenoj priči vidimo kolike je jačine vera ljudi koji su bili smremni da prilože ogroman trud kako bi pomogli svome prijatelju. U vreme kada se Gospod nalazio na Kapernaumu proneo se glas o Njegovim čudesima i oko kuće u kojoj je boravio skupilo se takvo mnoštvo naroda da joj se više nije moglo ni prići. Kada su čuli da je Hristos širom Galileje mnoge ljude iscelio od najstrašnijih bolesti, četiri čoveka poneše svoga prijatelja oduzetog na postelji sa željom da ga dovedu do Spasitelja. Međutim, od okupljenog naroda nisu uspeli da se približe vratima kuće, nego se popeše na krov i razgradiše ga, te tako unesoše bolesnika i ne rekavši ništa položiše ga pred Hrista. Videvši trud koji su prineli radi svog prijatelja, Hristos vide i jačinu njihove vere u Njega, jer su ta četvorica ljudi toliko verovali da će ga On isceliti i toliku su ljubav imali prema bližnjem svom. Gospod reče oduzetome: „Sine, opraštaju ti se gresi tvoji“ i izleči ga. Te reči Njegove izazvaše veliku sablazan među tamo prisutnim književnicima, jer samo Bog može da oprosti grehe, a oni nisu priznavali Hrista kao Boga, niti njegovo mesijanstvo. A Gospod je prepoznao tu misao njihovu, pa ih upita da li je lakše oprostiti grehe ili isceliti bolesnog i dalje im reče da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati. „Hristos uzrok bolesti vidi u čovekovoj propadljivoj prirodi i grehu i zato oduzetome prvo oprašta grehe, da bi on mogao da se isceli. Samo kroz Njega kao glavu Crkve i kroz Crkvu možemo se očistiti od greha i spasiti se. Tako nam svedoči i drugo Jevanđelje koje smo danas čuli, a koje kaže. „Ja sam vrata, ako ko uđe kroza me spasiće se“. Tako mi treba da se spasavamo kroz veru, podvig i trud na ovom putovanju ka Carstvu nebeskom“, poručio je Episkop Nikodim i poželeo svima da se postom i molitvom pripremimo za praznik nad praznicima i dočekamo ga u radosti i ljubavi.

NEDELjA PRAVOSLAVLjA U ZADRU

U prvu Nedelju Časnog Posta (25.02.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Zadru. Današnji praznik posvećen je pobedi Crkve nad jeresima iz doba VII Vaseljenskog sabora i samom Pravoslavlju kao pravoživlju koje nas upućuje da kroz život u Crkvi i kroz Svete Tajne utvrđene u veri zadobijemo Carstvo nebesko. „Na današnji dan 843. godine, za vreme vladavine blagočestive carice Teodore i njenog sina Mihaila, a po odlukama otaca Svetog VII Vaseljenskog sabora, proglašena je pobeda nad jereticima ikonoborcima. Zastupnici ikonoborstva poricali su ikone i mošti, kao i pravo na poštovanje ikona Gospoda Isusa Hrista, Presvete Bogorodice i svih drugih mučenika i svetitelja. Oni su proganjali sve koji su poštovali ikone, tamničili ih i ubijali, ali uprkos tome drevna vera Crkve ostala je sačuvana. Još u drevnoj Crkvi ljudi su izobražavali lik Gospoda Isusa Hrista, Bogorodice i drugih svetitelja. Samo Božanskoj Prirodi priliči „istinsko služenje“, a likovima svetih kroz koje se klanjamo Prvoliku priliči „celivanje i počasno poklonjenje“. Kako piše u Orosu vere VII Vaseljenskog sabora, čast koja se daje ikoni prelazi na Original i ko se poklanja ikoni poklanja se ličnosti onoga koji je naslikan na njoj. To je vera Otaca, vera Apostola i Pravoslavnih i ta vera vaseljenu utvrdi“, rekao je Episkop Nikodim objasnivši poreklo i značaj ovoga praznika. Okupljenima u Hramu Svetog proroka Ilije Vladika je izrazio neizmernu radost zbog današnjeg sabranja u njegovom rodnom gradu. „Ovo je grad koji pamtim po svojim prvim godinama koje sam proveo u radosti i igri na njegovim ulicama i dalmatinskom kamenu. Želim da pomenem i dvojicu sveštenika koje pamtim iz detinjstva, protojereja – stavrofora Žarka Aničića i oca Milovana Miodragovića i njihove porodice čijih se divnih i smirenih likova i dan danas sećam. Svima vama koji ste danas ovde još jednom zahvaljujem na dolasku i želim da nas Gospod ukrepi u ove dane posta i da dočekamo Svetlo Vaskrsenje sa mislima upućenim Njemu i očekujući Njegov Drugi dolazak“, rekao je Episkop dalmatinski.

TEODOROVA SUBOTA U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (24.02.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Današnji praznik, koji je ujedno i prva subota Vaskršnjeg posta, posvećen je Svetom velikomučeniku Teodoru Tironu, velikom ugodniku Božijem.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (18.02.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Svetog Spasa u Šibeniku. Današnjim danom završava siropusna nedelja, poslednja pripremna sedmica pred početak Velikog posta. Ovaj dan, takođe poznat kao bele poklade, uvodi nas u iščekivanje Vaskrsa, najradosnijeg od svih praznika.

SLAVA BOGOSLOVIJE SVETA TRI JERARHA

Danas (12.02.2018.) kada proslavljamo veliki praznik Sveta Tri Jerarha, u manastiru Krki tradicionalno je obeležena slava bogoslovije. Svetom Arhijerejskom Liturgijom načelstvovao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop niški G. Arsenije, uz sasluženje Vladike bihaćko – petrovačkog G. Sergija i Episkopa dalmatinskog G. Nikodima. Nakon čitanja Jevanđelja Episkop Sergije govorio je o značaju ovih divnih svetitelja koje proslavljamo danas i ogromnom doprinosu koji je svaki od njih dao Svetoj Crkvi. „Tokom istorije pojavljivali su se ljudi koji su tvrdili da je jedan od trojice Jerarha veći od drugoga. No, Božijom neizmernom ljubavlju projavi se u 11. veku svaki od tih svetitelja Episkopu evhaitskom Jovanu, prvo svaki posebno, a onda zajedno i rekoše da su oni jedno pred Bogom i da nema nesporazuma među njima. Svetlost ovih divnih svetitelja projavila se upravo u njihovim delima, u njihovom učenju i tumačenju Reči Božije. Tako se Sveti Vasilije Veliki u čistoti svoga podviga proslavi kao veliki učitelj Crkve Božije, Sveti Grigorije u dubinama svoga tumačenja bogoslovlja, a Sveti Jovan Zlatousti u krasnorečivosti i tumečenju Reči Gospodnje. Ova tri svetila zaista su zasjali kao jedno svetlo zato što se svaki od njih odrekao sebe da bi oni zajedno ispunjavali božanske zapovesti i tako pokazali nama kako i mi treba da delamo do dana današnjeg“, poručio je on. Nakon Svete Liturgije održana je svečana akademija na kojoj su krčki bogoslovi priredili poseban program u čast trojice zaštitnika svoga učilišta. Tom prilikom Episkop Nikodim zahvalio je svima koji su danas došli da uveličaju ovaj divni praznik. „Naročito želim da se zahvalim Vladikama Arseniju i Sergiju na njihovoj ljubavi i što su izdvojili svoje vreme i došli da sa nama proslave ovaj praznik i da kroz to pruže i utehu svima nama koji smo ovde pri moru dalekom. Takođe, moram i želim da se za sve učinjeno za ovu školu zahvalim i Njegovom Preosveštenstvu Episkopu zvorničko - tuzlanskom G. Fotiju. On ne samo da je moj duhovni otac i da je bio moj prethodnik kao Episkop ove apostolske katedre nego i na mestu rektora bogoslovije Sveta Tri Jerarha. Njegovo odsustvo osećamo svi mi koji smo se navikli na njega, ali ono što je najbitnije uprkos odsustvu ništa manje nije prisutan ovde i danas u našim molitvama i u našem sećanju, a nadam se, ali i znam da smo se i mi danas nalazili u njegovim molitvama“, rekao je Episkop dalmatinski. Nakon akademije u manastirskoj trpezariji priređena je trpeza ljubavi za sve prisutne.

ПРЕМА ЉУБАВИ НАШОЈ СУДИЋЕ НАМ СЕ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (11.02.2018.) заједно са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Г. Арсенијем Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Верници шибенског краја с радошћу су у Саборном храму дочекали данашњу свету службу и долазак Валадике нишког, коме је ово прва посета нашој Епархији. Владика Никодим пожелео је добродошлицу Епископу Арсенију, истакавши да нам је својом посетом учинио велику част. Након читања Светог Јеванђеља Епископ нишки обратио се присутнима са неколико речи о поуци данашње приче. „Данашња недеља, као и претходне три, представља и тематски подељене јеванђељске приче које нас припремају на подвиг поста, покајања и нашег очишћења како би смо дочекали велики празник Васкрсења Христовог. Данашње Јеванђеље повезано је са јучерашњим даном, јер смо се јуче сећали свих наших драгих који нису више овде физички са нама, али који су у Царству Божијем и за које се надамо да ћемо их о другом доласку Христовом и свеопштем васкрсењу поново угледати и бити са њима у заједници. Управо о том моменту говори данашње Јеванђеље, о великом, страшном и праведном суду Христовом. Христос други пут неће доћи онако смирено и кротко, родивши се у пећини, у јаслама, живећи као обичан столар да би на крају живот дао ради нас, већ као цар који седи на престолу, а престо су све небеске силе и судиће нам према томе колико смо љубави имали за своје ближње. Христос није страшни и немилосрдни судија који ће све нас бацити у огањ ако смо помислили или урадили нешто грешно, већ нам Он даје могућност покајања и судиће нам према томе колико смо љубави имали према Њему и према сваком човеку који носи у себи Његов лик“, поручио је Владика Арсеније и пожелео свима срећан и благословен почетак Часног поста и да у радости и љубави дочекамо Васкрс.

VRATIMO SE GOSPODU DA BISMO NAŠLI SPASENjE

U Nedelju bludnog sina (04.02.2018.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liurgiju u Benkovcu. Mnoštvo vernog naroda okupilo se danas u Crkvi rođenja Svetog Jovana Krstitelja kako bi u svetom sabranju uzneli Gospodu svoje molitve. Tom prilikom mogli smo čuti jevanđeljsku priču koja ima višestruku simboliku i veoma važnu pouku za sve ljude. Ta priča govori o čoveku koji je imao dva sina i kada mu je mlađi sin zatražio da podeli imanje i da mu ono što mu po nasledstvu pripada, ovaj je tako i učinio. Mlađi sin uze sa sobom sve svoje imanje i ode u neku daleku zemlju gde je živeo raskalašnim životom sve dok nije ostao bez ičega. Utom u toj zemlji zavlada teška glad i nemaština i on bi prinuđen da čuva svinje kod nekog čoveka u polju, a pri tom mi niko nije davao ni za hranu, već je želeo da se nahrani od „roščića koje svinje jedu“. Živeći tako on dođe sebi i shvati da kod njegovog oca ima posla za mnoge radnike, te odluči da se vrati kući. Dok je još bio podaleko od kuće ugleda ga otac njegov i potrča mu u zagrljaj, a izgubljeni sin mu na to reče: „Oče, zgreših i nebu i tebi i nisam dostojan da se zovem sinom tvojim“. Na to otac naredi slugama da mu se donesu najlepše haljine i da se priredi veliko veselje. Vraćajući se kući iz polja stariji sin ču veselje u kući i upita jednog slugu o čemu se radi. Kada je čuo da je otac to priredio za mlađeg sina koji ga beše napustio, on se rasrdi i ne htede da uđe u kuću i da se veseli sa njima. Otac izađe da ga moli da im se pridruži, ali starijem sinu beše krivo što je on sa ocem bio čitavo vreme, slušao ga i služio, a ovaj mu nikada nije učinio takvu čast kao mlađen sinu koji ga je napustio. Na to mu otac odgovori: „Čedo, ti si svagda sa mnom i sve moje jeste tvoje. Trebalo je razveseliti se i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše i ožive i izgubljen beše i nađe se“. Iz ove priče možemo izvući tri pouke od izuzetne važnosti za spasenje svih ljudi. „Prva je slika milostivog oca koji je u suštini Bog Otac, čija je ljubav prema čovečanstvu neizmerna, jer On želi da se svi ljudi spasu. Zbog toga nam je podario pokajanje na koje nas poziva Sveto Jevanđelje, da bismo se, bez obzira kako zgrešimo, uvek setili da negde daleko imamo Oca koji nas voli i koji će nas uvek prihvatiti ponovo u svoje okrilje. Druge dve slike opisuju dve vrste grešnika koje postoje od pamtiveka do dana današnjeg. Jedna je poput zabludelog sina, a to su ljudi koji su radi da uzmu od Gospoda sve darove koje im On pruža i da ih prokockaju i propiju sve više se udaljavajući od Njega. Ovde se slikovito govori koliko je čovek sklon padu i odstupništvu od Boga. Drugu vrstu predstavlja sin koji je čitavo vreme bio uz Oca, te je zbog toga mislio da jedino on ima pravo na spasenje, poput onih ljudi koji misle da su uvek sa Bogom i sa Crkvom i da je spasenje samo njihovo, a nemaju razumevanja za one koji su se vratili Ocu u naručje“, rekao je Episkop Nikodim. Iz ove jevanđeljske priče vidimo veličinu Očeve ljubavi, jer je On prihvatio i jednog i drugog sina i nije ih osudio zbog njihovih greha, već ih je prihvatio takve kakvi su nakon što su iskazali svoju ljubav prema Njemu i želju za spasenjem. „Svi mi treba da se trudimo da se upodobimo ovom izgubljenom sinu, da želimo jedinstvo sa Bogom i trudimo se da ga postignemo životom uz Crkvu, postom i pre svega tako što ćemo imati neizmernu ljubav i razumevanje za sve bližnje“, poručio je Vladika.

AKATIST SVETOM SAVI U ERVENIKU

Na dan svetog Save 27. januara 2018. u crkvi svetog Nikolaja u Erveniku, služen je akatist najvećem srpskom prosvetitelju. Uz veliku radost okupljenih, nakon molitve, djeci su podjeljeni svetosavski paketići.

SVETOSAVSkA AKaDemiJA U KNINU

Povodom velikog praznika kojim odajemo počast Svetom Savi i njegovom delu danas (28.01.2018.) je u Kninu tradicionalno održana svečana svetosavska akademija. Svoje poštovanje i zahvalnost ovom divnom svetitelju, prvom srpskom Arhiepiskopu i prosvetitelju, u ime celog srpskog roda izrazila su deca pevajući njemu u čast i govoreći o njegovom životu i podvizima. Svojom razigranošću veseloj atmosferi doprineli su i članovi KUD „Bukovica“ koji su prisutne počastili tradicionalnim narodnim igrama i pesmom. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim prvi put je kao predstavnik Crkve Božije u Dalmaciji prisustvovao ovoj proslavi i zbog toga je izrazio neizmernu radost. „Okupili smo se večeras ovde, draga braćo i sestre, radi školske slave, Svetog Oca Save koji je dečija slava, ali i slava svih nas koji se i dalje osećamo radosni kao deca u svakom trenutku našeg života i na proputovanju kroz ovozemaljski život ka Carstvu Nebeskom. Prve reči koje je Gospod izgovorio nakon Vaskrsenja bile su: „Radujte se!“ (Mt 28,9). E, tu radost je propovedao i širio svugde po srpskom rodu, ali i šire, u svoje vreme Sveti Sava, prvi Arhiepiskop srpski i jedan od najvećih vizionara i prosvetitelja u našem narodu kroz vekove. Propovedao je, ne nacionalizam kako se obično predstavlja i kako ljudi veruju, nego veru u vaskrslog Gospoda“, rekao je Episkop dalmatinski i dodao da je Sveti Sava celog života radio na slobodi i pomirenju zavađenih, kako ljudi, tako i čitavih naroda. „Tako i mi treba da se osećamo slobodno i da živimo slobodno, jer nam je sam Bog dao tu slobodu. Treba da dolazimo slobodno u crkvu i da se ne stidimo pripadnosti srpskom narodu. Pripadnost jednom narodu je blagoslov i dar od Boga. On nam nije dat da zarad njega poričemo pravo na postojanje drugom narodu, jer ako tako činimo onda to više nije dar nego je prokletstvo. Dat nam je da u miru živimo sa svima i da prevazilazimo razlike i različitosti upravo kroz hrišćansku ljubav i razumevanje, pri tom zadržavajući i negujući svoj identitet i kulturu“, poručio je Vladika. Na kraju svog obraćanja on je pozdravio prisutne predstavnike opština Kistanja, Ervenika, Biskupije i Skradina i zahvalio svima koji su omogućili ovaj radosni događaj, a posebno gospođi Anji Šimragi na njenom velikom doprinosu organizaciji akademije.

Proslava Svetog Save u Žegaru

Danas smo svečano Svetom Liturgijom proslavili školsku slavu Svetog Savu I srbskog Arhiepiskopa. Hram Svetog Georgija ispunjen narodom Božijim i mnoštvom djece, zračio je neiskazanom radošću i blagoslovom Božijim. Nakon pročitanog jevanđelja, iguman manastira Krupe Arhimandrit Gavrilo, održao je besjedu o životu i značaju Svetoga Save za Srbe širom svijeta i svega šta je učinio za vrijeme svoga života. Svetoj tajni pričešća su pristupili vjernici koji su bili spremni i sva djeca. Nakon Svete Liturgije , djeca su otpjevala himnu u čast Svetom Savi. Poslije himne, podijeljeni su prigodni paketići za djecu, a slavlje je nastavljeno u školi rezanjem slavskog kolača i tradicionalnim recitacijama koje su spremili đaci. Za svu djecu koji su došli na priredbu u školu su podijeljeni paketići ispred lokalne zajednice Srba SNV iz Žegara. Lokalna zajednica je pripremila posluženje za sve prisutne.

PROSLAVA SVETOG SAVE U PLAVNU

PROSLAVA SAVINDANA U KISTANjAMA

Praznik našeg oca Save, prvog srpskog prosvetitelja, obilježen je svečanije nego prethodnih godina. U organizaciji SKD Prosvjeta pododbora Kistanje, upriličena je svetosavska priredba u Domu Kulture u Kistanjama. Svoj doprinos proslavi dali su KUD Bukovica, izvodeći splet igara i pjesama ovoga kraja, kao i hor učenika Bogoslovije sv. Tri Jerarha iz manastire Krke, zajedno sa svojim profesorima.
Večernje bogosluženje u hramu sv. Kirila i Metodija služio je nastojatelj manastira jeromonah Sevastijan, a za pjevnicom su pojali horisti naše Bogoslovije. Po završetku službe prerezan je kolač i osvećeno slavsko žito u spomen sv. Savi.
Ovogodišnja proslava okupila je veliki broj djece i njihovih roditelja u ovom svetom hramu. Svoj doprinos proslavi savindana dali su i polaznici vjeronauke recitujući pjesmice o ovom svetitelju našega roda. Podjelom paketića svoj djeci koja su došla u hram u Kistanjama i ponovnim okupljanjem oko trpeze ljubavi u Domu Kulture završeno je proslavljanje zajedničke Slave svih Srba.

PROSLAVA SVETOG SAVE U KNINU

Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop, svečano i radosno je proslavljen evharistijskim slavljem u hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Kninu. Svetu Liturgiju služili su parosi kninski Vladimir Vukosavljević i Savo Majstorović. I ove godine, slava Bogu, u velikom broju sabrao se naš narod vjerujući i mnoštvo djece da proslave Sv. Savu, srpsku slavu, nastavnika puta koji u život vječni vodi. Sva djeca uzela su učesća u Svetom pričesću. Posle Svete Liturgije uslijedile su recitacije pjesama o Sv. Savi i podijeljeni su svetosavski darovi.

PROSLAVA SVETOG SAVE U ZADRU

Na praznik Svetog Save,služena je sveta Liturgija u hramu Sv.Ilije u Zadru. Uzveliki broj vjernika,a i dječice kako Zadra tako i okolnih sela, osvećen je i prerezan slavski kolač.Velika radost parohijana su bile recitacije pjesmica,koje su nam dječica pripremila o velikom svecu.

PROSLAVA SVETOG SAVE U MANASTIRU KRKI

Dan kada slavimo ime i delo najvećeg srpskog prosvetitelja radosno je obeležen u manastiru Krki. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz sasluženje bratije manastira i tom prilikom prerezan je slavski kolač. U mananstiru Krki nalazi se kapela posvećena Svetom Savi, a širom sveta, gde god ima pravoslavnih Srba postoji i mnoštvo njemu posvećenih svetinja. Sveti Sava ima poseban značaj za naš narod, zbog čega se ovaj praznik svuda proslavlja kao znak zahvalnosti velikom svetitelju koji nam je u nasleđe ostavio mnoge plodove svoga truda.

Proslava Svetog Save u PaĐenama

Dana 27.01.2018. na praznik Svetog Save, prvog arhiepiskopa Srpskog, služena je sveta Liturgija u Pađenama. Uz mnoštvo vjernika i veliki broj dječice, osvećen je i prerezan slavski kolač, te su podjeljeni svetosavski paketići.
Nakon toga, svi prisutni su se okupili u bratskoj kući uz prigodno posluženje.

PROSLAVA SVETOG SAVE U BENKOVCU

Danas kada cijeli srpski rod proslavlja svoga oca Svetog Savu i vjerni narod Benkovca i okolnih sela sabrao se u hramu Svetog Jovana da proslavi ovog divnog Božijeg svetitelja. Posebnu duhovnu radost svima prisutnima priredila su djeca pojući himne i recitacije u slavu svetitelju Savi. Ljupki i umilni dječiji glasiži odzvanjali su benkovačkom crkvom šaljući poruke ljubavi, mira, sloge i jedinstva svim ljudima i cjelom srpskom rodu.

PROSLAVA SVETOG SAVE U MANASTIRU LAZARICI

Proslava Savindana u Splitu

U nedjelju po Bogojavljenju, 21. januara 2018. godine, a na poziv i blagoslov Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog g. Nikodima, Njegovo Preosveštenstvo Episkop bihaćko-petrovački g. Sergije, predvodio je evharistijsko sabranje u hramu Svetog Save u Splitu.

Vladici Sergiju su sasluživali, protoprezviter Dragan Mihajlović, paroh u Imotskom, jeromonah Jovan, dragovićki, protoprezviter Milorad Đurđević, paroh u Splitu i đakon Milenko Lošić iz Šibenika.

U svojoj nadahnutoj besjedi, vladika Sergije je protumačio jevanđelsko začalo i istako značaj Svetog Save, koji je sve što je Božije utkao u dušu i biće srpskog naroda.

Na kraju Liturgije, najmlađi parohijani su odrecitovali prigodne pjesmice u čast Svetog Save srpskog. Potom je upriličena trpeza ljubavi u prostorijama crkvene opštine Split, dobrotom i trudom sveštenika i popadija splitskih.

Vladika Sergije je nakon trpeze obišao stari grad Split, čuvenu Dioklecijanovu palatu, crkvu svetog Duje i druge znamenitosti ovog drevnog grada na obali predivnog Jadrana.

preuzeto sa: http://www.eparhijabihackopetrovacka.org

PRAZNIK BOGOJAVLjANjA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim na praznik Bogojavljanja (19.01.2018,) služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Okupljenim vernicima u Hramu Svetog spasa Episkop se obratio sa nekoliko reči o prirodi ovog velikog praznika. „U jevrejskome narodu je bio običaj da čovek do tridesete godine nije mogao da ima nikakvo javno delovanje i toga se držao i Gospod naš Isus Hristos. On je sve do tridesete godine živeo sa Presvetom Bogorodicom i Josifom u Nazaretu, radeći kao drvodelja, poput mnogih običnih ljudi u tom periodu istorije. I tako živeći jednostavnim životom poštovao je sve običaje koje je jevrejsko društvo nalagalo i čekao da počne sa svojim mesijanskim delom. Put za Njegovu propoved pripravio je Sveti Jovan Krstitelj propovedajući u pustinji i pozivajući ljude da se krste na Jordanu da bi bili očišćeni od svih grehova i tako dočekali Mesiju. Dok je Jovan Krstitelj krštavao narod došao je upravo sam Hristos da bude kršten i izlazeći iz vode vide nebesa gde se otvaraju i Duh kao golub silazi na Njega. I glas dođe sa neba. „Ti si sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji“. Otvaranje nebesa predstavlja slikovitu vezu između Boga i čoveka koja se ostvaruje kroz Hristovo mesijansko delo, to je ona veza na koju smo svi pozvani. Duh Sveti na Hrista se spustio u vidu goluba, što ima duboku simboliku za hrišćansku zajednicu, jer kao što je golub Noju doneo maslinovu grančicu kao najavu kraja potopa, tako sada golub najavljuje kraj vladavine greha i dolazak Mesije i spasenja ljudi. Na kraju, čuje se i Očev glas sa nebesa koji potvrđuje da je upravo Gospod naš Isus Hristos Sin njegov ljubljeni. Krštenje Sina, glas Očev i silazak Duha Svetoga predstavljaju trijadološku osnovu i veru Crkve u Trojičnog Boga. To je vera na koju smo svi zajedno pozvani, da je ispovedamo zarad pokajanja i redovno učestvujemo u životu Crkve kroz pričešćivanje životvornim tajnama“, objasnio je vladika.

KRSTOVDAN U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Krstovdan (18.01.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki.

badnje veČe u ŽagroviĆu

BADNJI DAN I BOŽIĆ U ZADRU

Badnji dan u parohiji Ravnokotarskoj

Na Badnji dan,.6. januara 2018. godine u svim hramovima koji paripadaju parohiji Ravni Kotari služeno je večernje bogosluženje sa osvećenjem i nalaganjem badnjaka.
Badnjake je osveštao nadležni sveštenik parohije ravnokotarske jerej Mladen Skopljak, a potom su okupljeni vjernici naložili badnjako kako to pravoslavni običaju nalažu. Otac Mladen je svim prisutnima čestitao praznik Rođenja Gospoda Isusa Hrista-Božić, poželivši prisutnima da u radosti, miru i ljubavi dočekaju sutrašnji praznik. Da ozareni radošću Vitlejemskog praznika zajedno sa svojim porodicama proslave ovaj spasonosni praznik pozdravljajući jedni druge riječima.

Mir Božiji Hristos se rodi-Vaistinu se rodi!

BADNjE VEČE I BOŽIĆ U SPLITU

BOŽIĆNA LITURGIJA U MARKOVCU

BOŽIĆ U IMOTSKOJ PAROHIJI

Povodom praznika rođenja Hristovog podijeljeni su darovi za svu dječicu na području Eparhije dalmatinske do 15 godina starosti. Uz molitvu i najljepše želje darove su uručili naši sveštenici po crkvama i manastirima naše Eparhije. Ovo veliko darivanje omogućila je svojim prilogom porodica Glendžo koja je rodom iz Imotskog. Darovanim i darodavcu svako dobro i blagoslov od Bogomladenca Hrista.

BOŽIĆ U MANASTIRU KRUPI I OBROVAČKOJ PAROHIJI

Rođenje Hristovo je i ove godine proslavljeno na dostojanstven način u Obrovačkom kraju. Večernja bogosluženja su služena u hramovima Svete Trojice u Obrovcu, Svetog Georgija u Žegaru i Uspenja Presvete Bogorodice u manastiru Krupi. Paljenje badnjaka je po ustaljenoj tradiciji bilo pred hramovima u Obrovcu, Bilišanima, Žegaru i manastiru Krupi. Nakon blagoslova i paljenja badnjaka, postavljeno je posluženje za sve prisutne ispred svih hramova, koje su mještani lijepo pripremili u skladu sa posnom tradicijom uoči Božića. Na sam dan Rođenja Hristovog, služena je Sveta Liturgija u manastiru Krupi , koju je služio iguman manastira, Arhimandrit Gavrilo Stevanović. Svetoj tajni pričešća, pristupio je veći broj ljudi i male djece. Poslanica Patrijarha Srpskog sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve, pročitane su u svim hramovima.

BOŽIĆNA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Povodom jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (07.01.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Šibeniku. Svetu blagodat Božića sa svojim vladikom podelilo je mnoštvo okupljenih vernika uzvikujući u glas najradosniji od svih pozdrava:

HRISTOS SE RODI! VAISTINU SE RODI!

proslava božića u kninu

PROSLAVA BADNjEG DANA I BOŽIĆA U MANASTIRU KRKI

Praznik Rođenja Hristovog – Božić (7.1.2018.) svečano je proslavljen i u manastiru Krki. Uoči praznika na Badnje veče ispred manastira je osvećen badnjak. Sutradan na sam dan praznika služena je Sveta Liturgija kojoj je načalstvovao namjesnik manastira jeromonah Sevastijan (Gordon) uz sasluženje bratstva manastira.
Na Svetoj Liturgiji pročitana je poslanica Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Irineja i svih arhijereja Srpske pravoslavne Crkve u kojoj se posebno naglašava duhovni značaj ovoga praznika i potreba da svi ljudi žive u miru Božjem i međusobnoj bratskoj ljubavi.

ENGLISH PAGES