Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2018. године

 

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

И Логос постаде тело и настани се међу нама,
и видесмо славу његову, славу као Јединородног од Оца,
пун благодати и истине (Јн 1, 14).

Речима Логос постаде тело изражава свети апостол, јеванђелист и љубљени ученик Христов Јован велику тајну наше хришћанске побожности. Онај Који „беше у почетку”, тојест од искони, кроз Кога све постаде, и без Кога ништа не постаде што је постало, Онај Који је Живот (Јн 1, 1-3), Логос, Слово, Реч Божја, постаде тело када наступи пуноћа времена (Гал 4, 4), како би свим људима уручио дар усиновљења и све их привео и узвео Свом и нашем Оцу небеском ради спасења и вечног живота (2 Кор 6, 18).
Рођење Господа нашега Исуса Христа је догађај који људску историју дели на два дела, на оно што се дешавало пре Његовог Рођења, а што разумемо као припрему људи за Месијин долазак, и на време после Његовог Рођења, у коме и ми живимо. Чак и они који из најразличитијих разлога не желе да помену Христово име и говоре о „старој“ и „новој“ ери, заправо на врло добар начин тумаче оно што Црква Христова већ две хиљаде година благовести: да је пре Христа све било старо, а са Христом је све ново, и човек, и његов живот, и целокупна историја (Отк 21, 5).
Рођење Сина Божјег је за хришћане централни, кључни, најважнији догађај светске историје и његов смисао у апсолутној мери утемељује хришћански начин живота и хришћански поглед на свет. На ове темеље данас, када сте сабрани у светим храмовима, желимо да вас подсетимо, драга наша духовна децо. Истицање јеванђелских темеља православне вере никада није сувишно јер смо сви склони да, готово неприметно, у веру уносимо сопствене ставове. Нарочито лако се то дешава са судовима и ставовима света и времена у коме живимо и врло често њима просуђујемо Јеванђеље и њима тумачимо догађаје из историје спасења. А за хришћане је једино супротан поступак исправан. Јеванђеље, смисао догађаја из историје спасења и евхаристијско искуство живота у Цркви темеље нашу веру и суде свету и свакој историјској и цивилизацијској епохи. Почнимо најпре са благодарењем.
Ко не жели или није способан да благодари, вероватно не може ништа од хришћанске вере да докучи (1 Сол 5, 8; Флп 4, 6). Ако смо неблагодарни, сматрамо да никоме ништа нисмо дужни и да нам све припада по нашим сопственим заслугама. У том случају не дугујемо ништа својим родитељима и прецима, друштву у коме живимо, ближњима са којима живимо, а понајмање смо дужни Богу. Тако се манифестује животни етос крајње саможивости који препознајемо и у времену у коме живимо. А итекако смо дужни и прецима, и родитељима, и друштву чији смо део, а посебно Богу. „Јер Бог тако заволе свет да је Сина свога јединородног дао да нико ко верује у њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн 3, 16). Отац нам Свога Сина даде, не као плату и награду за наш труд већ као незаслужени дар Његове љубави, јер „тако заволе свет“.
Незаслужена плата се само и искључиво са крајњом благодарношћу може примити зато што је она, просто, дар. А поклања се онима који са љубављу данас приступају малом и „немоћном“ новорођеном детету Христу, јер се детету и не може другачије приступити осим са љубављу. Дете само речи љубави разуме, баш као што и Бог само језик љубави говори и разуме. А дар је потврда и знак љубави. Бог Отац нам данас дарује Свога Сина, а ми са љубављу у благодарности тај дар примамо. И тек на основу овог темељног става нашег хришћанског постојања можемо даље да говоримо о још неким аспектима данашњег Празника. 
Син Божји прима људску природу и у витлејемској пећини се рађа и полаже у јасле не престајући да бива Бог, а постајући потпуни човек, Богочовек. И ово је највећа тајна наше побожности да Бог може бити присутан у човеку (1 Тим 3, 16). Од Духа Светог и Марије Дјеве рађа се истинити Бог и истинити човек, Богочовек Исус Христос. Од тог давног витлејемског догађаја све је у човековом животу ново, исто тако као што је и ово био нов и јединствен догађај у историји (2 Кор 5, 17). Бог се нераскидиво сједињује са човеком и ко год се у крштењу и миропомазању роди од Духа Светог син је Очев, истина не по природи као Христос већ по благодати и усиновљењу (Гал 3, 26). Рађа се нови човек од Духа Светога, за спасење и вечни живот. И тако, Сâм Бог кроз Оваплоћење, а затим и наша вера, уздиже човека, и то сваког човека, на највеће могуће достојанство – да буде пројава Божје присутности у свету.
„Видех лице твоје као да видех лице Божје“ (1 Мој 33, 10), говорио је праотац Јаков своме брату Исаву. Ово сведочанство братске љубави у потпуности је постало могуће после Оваплоћења Сина Божјег и оставља најдубље последице на наш однос према другим људима, знаним и незнаним, пријатељима и непријатељима, према свима који уђу у наш живот, као и према онима којима ми уђемо у живот – да само преко њих и кроз изражену љубав према њима води пут ка Богу. Подвигом да заволимо ближњег ми пројављујемо истинску и праву љубав према Богу. Онај ко каже да воли Бога Кога не види, а мрзи брата свога којега види, само лаже и себе и Бога (1 Јн 4, 20). Сви ми, рођени од Духа Светог, попут Богомладенца Христа, крштени и миропомазани, сви људи до дана данашњег, научени од Духа Светога, Који је Дух заједнице, исповедамо да човек једино у заједници љубави истински живи као човек. И позвани смо да такве везе градимо у браку, породици, ширем друштву, а свакако и у Цркви, која је по својој природи заједница љубави. Отуда је на почетку поменута саможивост и самодовољност заправо хула на Духа Светог, болест од које се одмах треба лечити чим се примете и најмањи знаци њеног постојања.
Са овим мислима о благодарности, заједници и јединству као дару Духа Светог најављујемо вам, драга наша духовна децо, наступајућу 2019. годину у којој прослављамо велики јубилеј наше Цркве – осамсто година од добијања аутокефалије. Према сведочењу Доментијана и Теодосија, који „различитим речима исто кажу“, посвећење Светог Саве за првог српског архиепископа и добијање самосталности Српске Православне Цркве збили су се 1219. године у Никеји благодарећи љубави и разумевању византијског цара Теодора I Ласкариса и тадашњег цариградског патријарха Манојла I Харитопула Сарантена. Јасно је да се Свети Сава прихватио овог подвига, добијања аутокефалије из бриге за ближње, превазилазећи саможивост, у жељи да разједињене хришћане српске државе зближи и истински сједини у светој Литургији. Другим речима, чинио је што је чинио да нашим прецима, а и свима нама, пружи могућност да се истински нађемо заједно у Јеванђељу Христовом, у Цркви Његовој, у којој се сви народи и сви људи као деца Божја сједињују да се причесте животом Свете Тројице у једној, заједничкој Литургији као у предокушају Царства небеског. Добивши титулу „архиепископа све српске и поморске земље“, Свети Сава је своју архипастирску службу започео у Дому Спасовом, у манастиру Жичи, трудећи се да, по Доментијановим речима, „душе христољубиве храни душекорисним беседама и духовним речима“. Испуњен Христом и свим духовним даровима, „потоке богословља свима изливаше“. У време светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве, седиште Српске Цркве биће премештено дубоко у тадашњу унутрашњост државе, у Пећ. Ево, из Пећке Патријаршије, већ осам векова, Српска Црква сведочи свету благу вест Јеванђеља о новорођеном Богомладенцу Који долази у свет да Својим искупитељским делом спасе свет и човека.
Небоземну истину да је прво Господ заволео нас, а да смо ми позвани да на ту љубав одговоримо хришћанским животом, посведочили су наши свети преци, показавши нам да се у оваквој историји, у оваквом свету, бије битка за Царство небеско. Утврдили су нас у вери да се подвигом улази у вечни живот и да, уколико на тај начин приђемо животу, нема подвојености на Царство небеско и царство земаљско, јер постоји само једна историја, једна творевина Божја, једно Царство, једна икономија Божјег Промисла и нашега спасења. Другим речима, ми историју у којој живимо, царство земаљско, осветљавамо Царством небеским, тако да се истовремено боримо за правду Божју и за Царство Божје, док ће нам се све остало, по речима Христовим, додати (Мт 6, 33; Лк 12, 31) у овом свету и у овом времену.
Борећи се за правду Божју и за Царство Божје и осветљавајући царство земаљско Царством небеским, позвани смо да посебну бригу покажемо према нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Свакодневно слушамо о „напретку и развоју људског друштва“ и о „посебној бризи за људска права“. Међутим, док ми, као и народи који нас окружују, имамо право на различите животне изборе, нашој браћи на Косову и Метохији одузимају чак и основно право на живот достојан човека. Зато сматрамо да је један од битних предуслова  за решење проблема на Косову и Метохији изградња друштва заснованог на владавини права, у коме људи различитог порекла могу да живе у миру, уз пуну заштиту и поштовање свачијег верског, културног и народног  идентитета. Говорити о трајнијем решењу проблема на Косову и Метохији без уважавања ових предуслова значило би прихватити ратно и поратно етничко чишћење и отимачину као свршен чин и одбацити све вредности на којима, бар начелно, почива хришћанска Европа, али и читав свет.
Ми тражимо поштовање једног од основних хришћанских начела: „Све што хоћете да чине вама људи чините и ви њима” (Мт 7, 12). Све што захтевамо за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији спремни смо да пружимо и пружамо и свим народима који живе или на Косову и Метохији или у другим крајевима Републике Србије. Али та слобода за српски народ и за све друге није могућа у самопроглашеној лажној држави Косово! То најбоље доказују догађаји наших дана: варварско лишавање српског народа на Косову и у Метохији намирницâ, лекова и других ствари неопходних за живот увођењем већ злогласних „такси”, сталне претње, хапшења и много шта друго, а најновије је оснивање такозване косовске војске, у циљу даљег застрашивања и коначног изгона свих Срба, како оних јужно од Ибра тако и оних северно од те српске реке. Поново истичемо да је за нас питање Косова и Метохије, између осталог, питање опстанка нашег народа, свештенства, монаштва и, нарочито, наших древних светиња, без којих не бисмо били оно што јесмо. Наше светиње нису само културно-историјски споменици већ имају дубљи смисао постојања, првенствено као места литургијског сабирања нашег народа, и то не само оног са Косова и Метохије већ и из свих крајева Србије и света где Срби живе. У нади да ће нам радост новорођеног Богомладенца помоћи да заједно пронађемо пут и изиђемо из беспућа коме је узрок грех (Рим 7, 20), поздрављамо нашу браћу и сестре на Косову и Метохији у њиховим напорима да опстану и остану на заветној српској земљи, речима које Христос упућује Својим следбеницима кроз векове: „Не бој се, мало стадо!“ (Лк 12, 32). „Јер све што је рођено од Бога побеђује свет; и ово је победа која победи свет – вера ваша“ (1 Јн 5, 4).
У исто време, остајемо у нади да ће и кривце за тежак положај наших сународника обасјати светлост Рођења Христовог и да ће и они схватити дубину греха који чине, не само према нама и нашој браћи и сестрама већ и према себи и своме потомству. Можда ће се сетити речи премудрог Соломона: „Праведне избавља правда њихова, а безаконици се хватају у својој злоћи“ (ПрС 11, 6).
Са пастирском бригом и одговорношћу позивамо нашу браћу и сестре у Македонији који су у расколу да, у духу Христове љубави, схвате да је аутокефалија искључиво црквена институција и да она треба да доприноси напретку и учвршћивању јединства међу помесним Православним Црквама. У том смислу се Српска Православна Црква трудила и радила свих протеклих осам векова. Уколико би се, по логици овога света, аутокефалија схватала на другачији начин, као елемент државне суверености, националне посебности или одвајања, онда она не доприноси јединству и изграђивању Цркве већ подстиче самодовољност и саможивост, постаје и она, парадоксално, хула на Духа Светога.
Исти позив упућујемо и онима који говоре о некаквој „Црногорској Цркви”, који остају слепи код очију јер не виде древну Митрополију црногорско-приморску. Они заборављају да спасење није условљено изјашњавањем ко је Србин, а ко Црногорац. Искушење је исто као и у нама блиској и братској Украјини, где такође острашћени шовинисти-русофоби, предвођени корумпираним политичарима, уз „асистенцију“ унијатâ и, нажалост, уз неканонско саучесништво Цариградске Патријаршије, продубише и проширише постојеће расколе и озбиљно угрозише јединство Православља у целини. Христос није дошао да спасе само јеврејски народ, иако је тај народ био изабран од Бога да све народе припреми за долазак Месије, већ је дошао као Спаситељ свих народа, ма како се они звали (Рим 10, 12) и ма како се у ком времену изјашњавали.
Радост дарованог нам спасења, поклона на коме сви треба да благодаримо, заједно можемо доживети само кроз међусобно праштање и измирење. Имајући ово у виду, дубоко жалећи и саосећајући са српским и свим осталим жртвама несрећних ратова на простору Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, молимо се новорођеном Богомладенцу, Дародавцу сваког мира, да се мир коначно усели у наша срца, да опростимо једни другима јер је и Господ опростио нама сагрешења наша (2 Кор 5, 18). Једини начин да се ослободимо робовања прошлости и дневно-политичким интересима јесте праштање и помирење на које позивамо све народе са којима смо некада живели у једној држави.
Посебно се обраћамо нашој духовној деци у расејању, од Америке до Азије, од Европе до Аустралије, и позивамо их да према свима увек и на сваком месту показују љубав  на делу. Будите милостиви, не судите и не осуђујте, опраштајте, помажите једни другима (Лк 6, 37-38) и увек имајте на уму речи Христове: „Неће свако ко ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско но ко твори вољу Оца мојега који је на небесима“ (Мт 7, 21). Будите савесни и одговорни грађани земаља које су вам пружиле дом, молите се за градове у којима живите јер ће у њиховом добру и вама добро бити (Јер 29, 7), али никада не заборавите своју веру, језик и отаџбину, земљу ваших предака, натопљену крвљу мученикâ.
Све вас, децо наша духовна, позивамо на међусобно разумевање, љубав и праштање. Чувајмо се тешких и неопрезно изговорених речи, имајући на уму да друштвено окружење у коме живимо стварамо управо речима. Благе речи лече, груба реч повређује, а ране од речи често су грубље и од физичких рана. Због тога нас премудри Соломон учи да су смрт и живот у моћи језика (ПрС 18, 21). Уколико видимо да нам ближњи наноси неправду, поступимо по јеванђелском начелу, разговарајмо са њим чинећи све што је у нашој моћи да добијемо брата свога (Мт 18, 15). Опраштајмо једни другима до седамдесет пута седам (Мт 18, 22), а у судовима које доносимо према другима руководимо се истином коју треба да образлажемо благо, са поштовањем, добре савести (2 Кор 4, 2).
Благодарећи Господу на овоме дану, у коме, по речима светог Романа Слаткопојца, „Дјева рађа Надсуштнога, а земља пећину нуди Неприступном; анђели и пастири заједно славе, а мудраци путују у друштву звезде; ради нас се као мало дете роди превечни Бог“, јављамо свету велику радост и све вас поздрављамо сверадосним божићним поздравом:

Мир Божји – Христос се роди!

Срећна и Богом благословена наступајућа Нова 2019. година!
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2018. године.
Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички КИРИЛО
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

преузето са: www.spc.rs

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ШИБЕНИКУ

Бадње вече у Шибенику (06.01.2019.) привукло је велики број верника који су се, уз свога Епископа, окупили на вечерњој служби у Саборном храму. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим њима се обратио речима које уносе највише радости у срце сваког хришћанина: МИР БОЖИЈИ -  ХРИСТОС СЕ РОДИ!
„У ове дане нарочито треба да се подсећамо да смо позвани да сваким даном својим, сваким дахом својим, сваким тренутком живимо по Господњим заповестима и да се уподобљавамо Њему. То се највише одражава у томе да волимо сваког човека, па тако и да помажемо људима који су у невољи и онима који су сиромашни.
За нас хришћане сваки наш ближњи је онај преко кога долазимо ближе Богу и кроз кога се спасавамо. Треба да живимо у љубави и у миру једни с другима, са својим сродницима, са комшијама, са непријатељима, али и са самим собом, па самим тим и са творевином са којом нас је Бог благословио.
Морамо свакога да волимо, свакоме да опростимо и од свакога да тражимо опроштај да бисмо могли бити достојни синови и наследници светлости и кроз то постали најмања браћа Христова.   
Данас смо се окупили овде да прославимо једино ново под сунцем, а то је да се Бог оваплотио и постао човек да бисмо ми, по речи Светог Атанасија Великог, постали богови по благодати.
Предвечни Логос, истинити Бог који је узео и људску природу на себе и постао и истинити човек, постао је богочовек Христос, није се родио само тада, него се рађа и у свима нама који смо га прихватили и поверовали у њега и кроз то смо постали удови једног Тела тј. Његовог Тела.
Кроз Његово Рођење приближило се време спасења за све нас и Господ је свету кроз своје оваплоћење подарио велику милост, а ми смо сваким даном све ближи и ближи тој милости“, поручио је Владика Никодим. Након вечерње службе освећен је бадњак, а радосан скуп настављен је у шибенском парохијском дому уз пригодно послужење.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ ЗА ЈАНУАР 2019.

Напомена: у цркви Светог Георгија у Книну Света Литургија се служи сваке суботе у 9 часова.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ИМОТСКОМ

У Недељу праотаца (30.12.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматинскси Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Имотском. Верници окупљени у Храму Успења Пресвете Богородице могли су из данашњег читања Јеванђеља чути причу о великој вечери у којој је описан један човек који је припремио вечеру и позвао многе госте, али му се нико није појавио. Неки су се изговарали обавезама, неки радом око стоке и на њиви, а неки да су се оженили, па да не могу доћи. Када је слуга то рекао свом господару он му је наложио да изађе брзо на тргове и улице градске и доведе сиромахе, богаље, хроме и слијепе и још многе друге ван градова на путевима и међу оградама и да их натера да уђу да се напуни дом где је била припремљена вечера. И Господ завршава причу овим речима: ”Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних”.
„Ми, хришћани у овом свету припадамо управо тима који су изабрани, али и данас имамо људе који се сматрају хришћанима, који су крштени и сматрају се верницима, а када треба да се иде у Цркву онда нађу разне изговоре. Многи се изговарају разним обавезама и не долазе у Цркву и самим тим су одвојени од Бога који нас је толико заволео ”да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни”. А Бог који нас је толико заволео прихвата све оне који му се одазову. Прихвата и ”сиромахе и богаље и хроме и слијепе”, а прихвата и случајне пролазнике, прихвата све оне који се одазову Његовом позиву и дођу на Вечеру Господњу која је сама Литургија на којој смо се и ми данас окупили“, поручио је Епископ Никодим.
Он је нагласио да је, ако желимо достојно да учествујемо у припремљеној Вечери Господњој, нужно да живимо у миру и љубави једни са другима и бринемо о немоћнима, као и да постимо и да се молимо Богу да нам опрости наше грехе, а као круну свега тога треба да се причешћујемо Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, јер то је управо та Вечера Господња. Владика Никодим поручио је да у сваком тренутку свога живота треба да се уздамо у Господа, како је то нама Далматинцима описао велики син нашега рода Симо Матавуљ у својој приповеци Пилипенди: „Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу!“
На крају своје беседе, Епископ далматински изразио је велику радост због данашње посете Имотском, јер и сам, преко очеве мајке, вуче корене из овога краја. Окупљеним Имоћанима пожелео је да са радошћу, љубављу и у миру дочекају велики празник Рођења Христовог и рекао да ће се трудити да овај крај што чешће обилази и да се овде виђамо, сабирамо и кроз то радујемо једни другима.

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У МАНАСТИРУ КРУПИ

На празник Ваведења Пресвете Богородице (04.12.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи, а ђакон Борислав Ковачевић рукоположен је у чин свештеника. Данас прослављамо успомену на један диван догађај из живота Пресвете Богородице, a то је увођење Пресвете Богородице у јерусалимски храм. Свети Јоаким и Ана, њени добри и побожни родитељи, нису дуго година могли да имају децу и самим тим нису били ни прихваћени од тадашњег јеврејског друштва. У својим молитвама они су од Господа затражили да им помогне да добију дете, а за узврат су се заветовали да ће то дете Њему посветити. После неког времена добили су ћерку којој су дали име Марија и та девојчица, рођена од већ старих родитеља, постала је мајка свих нас, највећа од највећих жена. Она је у име свих нас прихватила да благодаћу Духа Светога Син Божији уђе у овај свет и постане богочовек Исус Христос, а ми најмања браћа Његова. Када је Пресвета Богородица навршила три године од рођења, њени родитељи су је довели из Назарета у Јерусалим у храм, да је предају Богу на службу према ранијем своме завету и јер је такав био обичај за сву децу у то време. Окупила се многа њена родбина да је испрати са радошћу и весељем у храм, јер је она била царскога рода. На вратима храма је дочекао првосвештеник Захарија, отац Светог Јована Крститеља и увео је у храм међу девојке које су биле девствене. У том тренутку он се испунио Светим Духом који га је водио и тако увео Пресвету Богородицу у Светињу над Светињама. Увео је тамо где је једанпут годишње улазио само првосвештеник, а где је свима другима било забрањено. Толико је био испуњен Духом да је видео да је дошла највећа од жене рођена и да је достојна да разговара у светињи над светињама са Богом и са анђелима Његовим. Пресвета Богородица је ту остала све док није напунила 12 година, значи била је у храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећивали су је често, а нарочито блажена Ана, али када су се они упокојили Пресвета Дева је остала сироче и није желела никако да се до смрти удаљава из храма, нити да ступи у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата Светом Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. „Пресвета Богородица је читав свој живот посветила Господу, непрестано се молила и на тај начин разговарала са Богом и са анђелима Његовим. Она је прихватила да прими Господа у себе и да преко Њега постане мајка свима нама. А тако и ми треба, браћо и сестре, да живимо по јеванђелским заповестима, да долазимо у цркву, да се молимо непрестано Господу и да му будемо захвални на свему, да постимо, да се исповедамо и да се причешћујемо, јер за нас хришћане који живимо у савременом свету управо је то вид разговора са Богом, тј. молитва Богу. То највише можемо ако смо у миру са нашим ближњима, са нашим непријатељима и са самим собом, а онда и са Богом. Треба да се угледамо на Пресвету Богородицу и да се по њеном примеру уподобљавамо Господу“, поручио је Епископ Никодим.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (02.12.2018.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Данашњи дан обележила је још једна духовна радост када је Борислав Ковачевић рукоположен у чин ђакона. Владика Никодим од срца је честитао новом ђакону и његовој породици и пожелео да његова свештеничка служба буде дуга и благословена.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У СМИЛЧИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у недељу (25.11.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Смилчићу. По одавно устаљеном обичају данас смо се овде окупили да прославимо Светог Архангела Михаила, заштитника смилчићког храма. Том приликом ђакон Немања Мијатовић примио је на себе велику част и одговорност када је рукоположен у чин свештеника. Владика Никодим честитао је овај радосни догађај новом свештенику и његовој породици и нагласио како је служба коју је данас примио најузвишенија служба на свету. „Он мора, на првом месту, свакодневно славећи Господа да се моли за спасење читавог света, а такође и да се труди да помогне свакој души намученој, напаћеној и униженој. Нека му Господ подари снаге да до краја изнесе то велико бреме које прима на своја плећа“, рекао је Епископ Никодим. Он нас је такође све позвао да се у вери утврдимо попут Светог Архангела Михаила и живимо у миру и љубави, јер је то један од најважнијих предуслова за учествовање у животу Цркве. „Молите се Светом Архангелу Михаилу, драга браћо и сестре, молите се, како нас поучава велики апостол народа, да утврди и увек помогне овој светој обитељи и свима који са љубављу долазите овде. Мало нас је остало и највише од свега потребне су нам молитве“, поручио је Епископ далматински.

ДВА РУКОПОЛОЖЕЊА НА ХРАМОВНУ СЛАВУ МАНАСТИРА КРКЕ

Данас (21.11.2018.) када славимо највећег међу анђелима Божијим, Светог Архангела Михаила, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко - петровачки Г. Сергије и Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служили су Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Слава овог светог храма окупила је, као и увек, велики број верника који су овај дан започели управо молитвом у манастиру посвећеном Архангелу Михаилу. Додатну духовну радост њима и свим верницима Епархије далматинске причинили су нови чланови ове свете заједнице који су данас рукоположени, Немања Мијатовић у чин ђакона и Немања Благојевић у чин свештеника.  Владика Сергије честитао је њима и њиховим породицама, поручио им да је служба које су се прихватили најузвишенија служба на свету и пожелео да им Господ да снаге да достојно изнесу то велико бреме.
Данашњи празник Црква је установила још у првим вековима хришћанства када је одлучено да се спомен на све анђелске чинове прославља у месецу новембру, јер је то девети месец након марта. По освештаном предању Православне Цркве, у  периоду године када је нама месец март створен је овај свет и у античко доба то је био први месец у години, а број девет узет је, јер је девет анђелских чинова. „За начелника свих ових девет анђелских чинова постављен је Архангел Михаило који је у време Сатаниног пада у гордост предводио мноштво војске небеске и громогласно узвикнуо: „Пазимо! Пазимо и стојмо смерно пред Творцем нашим и не помишљајмо на оно што је противно Богу!“ Говорећи уз то о погубном паду Сатане и његових следбеника започео је са свим осталим анђелским чиновима да пева радосну песму: „Свет, свет, свет Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Твоје!“ Таква је вера Светог Архангела Михаила и на њу ми треба да се угледамо, да се свакодневно трудимо да се уподобимо Господу и не помишљамо на оно што је Њему противно. Противно је заповестима Господњим да не причамо са својим ближњима или им не притекнемо у помоћ када је неко од њих у муци и недаћи, такође је противно да не долазимо редовно у Цркву на молитву. Ми треба да живимо у миру и љубави са својим ближњима, да постимо и долазимо на Свете Литургије, то је тај минимални труд који Господ од нас тражи. Иако је нама често тешко да уложимо и тај најмањи труд и Бога се сетимо само када смо у некој муци, Он нас и такве воли и прихвата у свој загрљај, ако покажемо и најмању жељу да Га прихватимо и да Му љубав љубављу узвратимо“, рекао је Епикоп Сергије. На крају своје беседе, Епископ бихаћко – петровачки честитао је славу својој братији из манастира Крке и пожелео срећан празник њима и свима онима који су се данас окупили на овом светом месту да би увеличали то велико славље. Владика Никодим обратио се присутнима за трпезом љубави и пожелео срећан и Богом благословен празник свим верницима који данас славе.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА У ШИБУЉИНАМА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЗАДРУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (18.11.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Задру. У Цркви Светог пророка Илије окупио се верни народ задарског краја како би данашњи дан отпочео у светом сабрању. Том приликом могли смо чути јеванђељску причу о законику који је упитао Господа шта треба да чинимо како бисмо наследили живот вечни. Господ га на то упита шта је написано у Закону и како он чини. Законик одговори да су две најважније заповести: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом и свим умом својим“ и „Љуби ближњега свога као самога себе“ и Господ му рече: „Право си одговорио, тако чини и живећеш“.  Законик онда упита ко су његови ближњи, а Господ му тада исприча причу о милостивом Самарјанину.  Један човек беше кренуо из Јерусалима у Јерихон када су га напали разбојници и оставили га тако полумртвог да лежи крај пута. Поред њега су пролазили и свештеник и левит, али га нису ни погледали, а камоли помогли му. Онда је туда наишао један Самарјанин, припадник многобожачког народа који су Јевреји сматрали за нижа и безвреднија бића. Тај Самарјанин застаде поред рањеника, подиже га и однесе у суседну гостионицу да се тамо о њему брину и настави да плаћа за његово лечење све док се човек није опоравио. Тада Господ упита законика шта мисли ко је од те тројице ближњи рањеном човеку, свештеник, левит или Самарјанин. Он му одговори да је ближњи онај који му милост учини, а Господ му тада рече: „Иди, па и ти чини тако“.
„Рањеном човеку из приче милост је учинио управо онај од кога бисмо се најмање надали и кроз ту милост он му је постао ближњи. Питање које сви ми треба да поставимо једни другима је управо то ко је за нас ближњи и према коме ми треба да се односимо са милошћу и љубављу. Највише од свега треба да се запитамо да ли се понашамо са љубављу према својим ближњима и не само према њима, него и према непријатељима својим, јер на то нас Господ наш позива и по томе ће нас познати да смо ученици Његови. Само по томе ће нас познати, ако будемо људи према свима, јер све су то наши ближњи и само кроз њих можемо се спасити“, поручио је Епископ Никодим.

ХРАМОВНА СЛАВА У ПЛАВНУ

ЂУРЂИЦ У КНИНУ

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ
ЗА НОВЕМБАР 2018.

СЛАВА ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ДИМИТРИЈА У КОЊЕВРАТИМА

АКО СЕ ОДВОЈИМО ОД ГОСПОДА ОДВОЈИЋЕМО СЕ И ОД ЉУДИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (04.11.2018.) Свету Архијерејску Литургију у селу Пољица, код Задра. У Цркви Рођења Пресвете Богородице окупио се том приликом велики број верника да би заједно са својим владиком заблагодарили Господу. Данашње Јеванђеље казује нам причу о човеку кога је готово тридесет година мучило силно мноштво демона који се беху настанили у њему. Тај човек није више могао ни живети у кући, него је лутао пустињом и спавао по гробовима, као страх и тепет за све људе тога краја. Једнога дана наиђе туда Господ Исус Христос и када га угледа тај човек повиче: „Шта хоћеш од мене Исусе, сине Божији? Молим те, не мучи ме“. Господ га на то упита које му је име, а овај му одговори Легион, јер се у њему беше настанило толико мноштво демона. Када је Господ хтео да их истера они су га молили да их не изгони у бездан, већ да уђу у једно крдо свиња које се налазило у близини. Христос тако и учини, али свиње не хтедоше да трпе демоне него саме отиђоше у оближе јзеро и утопише се. Када то видеше свињари, они отиђоше у град и пронеше глас о томе што је Господ учинио. Дођоше људи из града да виде чудо и уплашише се веома, те молише Господа да оде одатле у неке друге крајеве. Господ тако и учини, а овај исцељени човек замоли Га да и он пође са Њим, али му Христос рече да се врати дому своме и свакоме казује шта му је Он учинио. „Из ове приче видимо како човек под утицајем демона може да падне ниже и од животиња, јер свиње нису хтеле да трпе демоне у себи, а човек их је трпео скоро тридесет година. Тако можемо да паднемо када се одвојимо од Господа, а када се од Њега одвојимо, одвојићемо се и од људи. То је поука ове приче, као и то да нам је Господ једини спаситељ и да треба да се поуздамо у Њега и да желимо да се сјединимо с Господом, а то можемо само једни кроз друге“, рекао је Епископ Никодим. Он је изразио велику радост због данашњег сабрања и пожелео да убудуће чешће долази у овај крај. „Надам се да ћемо се чешће виђати, не само у цркви, већ да ћу долазити овде да разговарамо, да вас упознам и видим како живите да бих онда о томе могао и да причам, као што ћесто говорим када одем у Србију да овде има живота и да ће га бити. Ми морамо овде да опстанемо, јер смо на то позвани од својих предака, да волимо и чувамо овај крај“, поручио је Епископ далматински.

ХРАМОВНА СЛАВА У ОСТРОВИЦИ

Поводом храмовне славе Цркве Светог апостола Луке Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (31.10.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Островици. Присутне вернике владика је поздравио кратком беседом и од срца им честитао данашњи празник.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ШТИКОВУ

ДВА РУКОПОЛОЖЕЊА ДАНАС У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (28.10.2018.) Свету Архијерејску Литургију у шибенском саборном храму. Две велике духовне радости обележиле су данашњи дан, а то су рукоположење  ђакона Душана Вуковића у чин презвитера и новог ђакона Немање Благојевића. Владика Никодим честитао је њима и њиховим породицама овај свечани чин и пожелео им сваког благослова од Господа у њиховој одговорној служби, те им поручио да се у свему поуздају у Господа и очекују Његову помоћ као што је очекивао и сиромашни Лазар о коме смо данас слушали из Јеванђеља. Добро позната јеванђељска прича о богаташу и убогом Лазару доноси нам снажну поруку о нама самима и о томе какав треба да буде живот једног хришћанина. Док је богаташ уживао у свим овоземаљским благодатима, не обазирујући се на друге, Лазар је лежао пред његовим вратима и хранио се од његових остатака. Након што су се обојица упокојила њихов се положај у потпуности променио, па се тако богаташ нашао у мукама, а убоги Лазар у наручју Аврамовом где праведници пребивају. Између њих налазила се велика провалија преко које су се они могли видети, али нико није могао да је пређе. И тако је богаташ молио оца Аврама да му олакша муке и утеши га, али му овај одговори да је он примио добра у животу своме, а Лазар зла, те да се сада зато Лазар теши, а он се мучи.  Даље је богаташ затражио од оца Аврама да пошаље Лазара дому оца његовог, јер је имао петорицу браће, па да им он посведочи да не би и они дошли на место мучења, а он му одговори да имају Мојсија и пророке, па нека њих слушају. Богаташ му на то одгоовори; „ Не, оче Авраме, него ако им дође неко из мртвих покајаће се“, а Аврам му тада рече своју последњу реч: „Ако не слушају Мојсија и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се уверити“. „Поука ове приче је да треба да се поуздамо у Господа, као што је учинио сиромашни Лазар, а не у материјална богатства. Богатство само по себи није лоше, као што ни сиромаштво не уводи одмах човека у рај, али бит ове приче нису само те друштвене норме и начин живота, већ то да сви ми, богати и сиромашни, у сваком тренутку свог живота треба да живимо захвални Богу и да радимо на свом спасењу. Онај који не живи по Јеванђељу и не труди се да се сједини с Господом, био богат или сиромашан, неће наследити Царство небеско. Како нам сам Господ каже: „Царство је Божије унутра у нама“ и данашње Јеванђеље нас учи да се сетимо да је све што нас чека у Царству небескоме управо оно што смо заслужили већ овде и сада“, поручио је Епископ Никодим.

ПРОСЛАВА СВЕТЕ ПЕТКЕ У КАЊАНИМА

СЛАВА ХРАМА СВЕТЕ ПЕТКЕ У СКРАДИНУ

Данас (27.10.2018.), када празнујемо Свету Преподобну мати Параскеву, с радошћу је прослављена храмовна слава у Скрадину. У цркви посвећеној овој великој угодници Божијој окупило се мноштво верног народа да би на Светој Архијерејској Литургији коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим заједно у светом сабрању заблагодарили Господу. Владика Никодим честитао је свим присутнима овај диван празник и изразио велику радост што смо се и овај пут окупили при једном светом храму да у узајамној љубави узнесемо свој принос Богу. „Ми треба да долазимо у Цркву и да се молимо Господу да нам опрости грехе наше, да постимо и да се причешћујемо, јер смо на то позвани као православни хришћани. Позвани смо да волимо све људе и да се бринемо једни о другима, нарочито о потребитима, јер само тако ћемо се спасити“, поручио је Епископ. У својој беседи он је говорио о пореклу и значају данашњег празника рекавши како је Света мати Параскева рођена од побожних и благочестивих родитеља у граду Епивату, а већ у младости показивала је своју љубав према Господу и жељу да се препусти подвижничком животу. „Након смрти родитеља Света Петка је свој живот посветила Богу отишавши у Јорданску пустињу где се подвизавала на разне начине. После дужег подвижничког живота у пустињи за време молитве јавио јој се ангел Божији у виду младића и рекао јој: „Остави пустињу и врати се у своју отаџбину, јер је Богу угодно да у отаџбини својој оставиш тело своје на земљи, а душом својом пређеш Господу свом“. Испуњена Духом Светим, Преподобна Параскева је напустила пустињу и преко Цариграда отишла назад у Епиват, где се по промислу Божијем упокојила и прешла у Царство небеско. Будући да нису знали одакле је преподобна, а странци се нису сахрањивали на локалном гробљу, њено тело су сахранили благочестиви хришћани на једном месту близу мора. Занимљив је догађај проналаска моштију Свете Параскеве: близу места где је сахрањена подвизавао се један столпник. Море је на обалу избацило тело неког морнара који се услед болести упокојио, а пошто га нико није сахранио, његово тело је почело да се распада и шири неугодан мирис. Поменути столпник је сишао са столпа и заповедио људима да га сахране. Приликом копања гроба нашли су тело Преподобне Параскеве, али не обративши пажњу, сахранише морнара поред Преподобне. У току ноћи Света Петка јавила се у сну побожним хришћанима Георгију и Јефимији, заповедивши им да њене мошти изваде из гроба, јер не може да издржи непријатан мирис тела морнара. Уз молитву, хришћани извадише Параскевине мошти и са сваком пажњом положише их у Храму Светих апостола Петра и Павла у Епивату. Њене мошти данас се налазе у румунском граду Јашију и пред њима се дешавају разна чуда, а људи у рекама долазе да се помоле пред моштима ове угоднице Божије“, рекао је Епископ Никодим.

ЖИТИЈЕ ГЕРАСИМА ЗЕЛИЋА: НОВО ИЗДАЊЕ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

На годишњицу хиротоније Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Г. Никодима (у октобру 2018. године) издавачка кућа „Истина“ објавила је Житије Герасима Зелића. У оквиру издавачке делатности Епархије далматинске овим је насловом започета нова Едиција под називом „Српски црквени писци у Далмацији у 19. и 20. веку“ која има за циљ да савременој читалачкој јавности приближи помало већ заборављена дела која представљају значајан документ и сведочанство прошлих времена

Ова издања репрезентативних наслова старијих српских црквених аутора који су живели и стварали на подручју Далмације најнепосредније сведоче како се у поменутом временском раздобљу одвијао црквени, али и народни живот у Далмацији. Епископ Никодим у свoјој Уводној речи Житију Герасима Зелића истиче да су дела укључена у ову Едицију сведочанство свих народа који су вековима живели заједно на овим просторима, изграђујући тако посебан културни и духовни миље, уграђујући у њега сопствени национални и културни идентитет, штитећи и чувајући га све до наших дана.

„Желимо да упознамо читалачку публику са животом људи који су тада живели и подвизавали се у овим нашим крајевима, са њиховим проблемима, обичајима, размишљањима, са њиховим путовањима чији је циљ био учвршћивање дипломатских веза ради побољшања живота пастве, њиховим стремљењима и надама који завређују да остану сачувана као трајни животопис наше Цркве православне и њеног народа на овим просторима. Највише желимо да отмемо забораву оно што је скоро већ заборављено, а то су обичаји људи овога краја, начин на који је функционисала Црква пребивајући у Далмацији у то доба, али и саме животне приче, окупљања, радовања и сусретања, како свештеника и калуђера, тако и обичног народа“, речи су владике Никодима.

Прва књига Едиције, Житије Герасима Зелића, потврђује литерарност и документарност његовог стваралачког рукописа и представља својеврсну парадигму и увод следећим издањима. Пратећи живот будућег архимандрита манастира Крупе у коме се још од раног детињства јавља жеља за служењем Господу, ово издање нам даје увид у његову личност, увек жедну знања и нових открића, али и у комплексност тадашњих друштвено – политичких прилика. У књизи су многи историјски догађаји описани из угла какав нећемо наћи ни у једном уџбенику, а перцепција деловања тадашњих светских сила у очима далматинског народа даје општепознатим чињаницама сасвим нову димензију. Описи са многих путовања архимандрита Герасима, који је, како сам каже, од ране младости имао јаку жељу да види свет, овом делу придодају и значајну путописну вредност.

Захваљујући мемоарском жанру у коме је писано, Житије Герасима Зелића, заједно са другим издањима планираним у овој Едицији, пружа целовит увид у читав свет ондашњих ликова, како јавних, политичких, културних, тако и црквених, али и малих људи који су обележили ту епоху на просторима омеђеним царствима и империјама.

ХРАМОВНА СЛАВА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У КНИНУ

У Цркви Покрова Пресвете Богородице у Книну данас (14.10.2018.) је свечано обележена храмовна слава. На Светој Архијерејској Литургији коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г: Никодим окупио се велики број верника како би заједно прославили овај дивни празник. Владика Никодим њима се обратио са неколико речи о пореклу и значају догађаја који данас славимо, када се Светом Андреју Јуродивом, првог октобра 911. године (по старом календару), указала Пресвета Богородица. „Тада се служило свеноћно бденије у Цариграду и негде око четвртог часа по поноћи један дивни светитељ који се налажио у храму на молитви угледао је како се Небо отвара и да долази Пресвета Богородица држећи у руци омофор и, окружена многим светима, моли се за читав свет. Тај дивни светитељ био је Свети Андреј Јуродиви који је кроз своју јуродивост од младости стекао дар да види величину славе Божије. Јуродивост је стање душе у коме је неко луд Христа ради, али није заправо луд него се таквим прави, не уклапа се у законе друштва и друштво га зато одбацује, а он све то ради зарад љубави Божије и свог Спасења. Тако су Светог Андреја прогањали и тукли по трговима и синагогама мислећи да „Богу службу чине“, а управо он је видео Пресвету Богородицу. Поред њега је тада стајао његов ученик Епифаније, коме је Свети Андреј још при првом сусрету прорекао да ће бити архиепископ. Свети Андреј га је упитао да ли је  и он видео Пресвету Богородицу, а он му је на то одговорио: „Јесам, оче и ужаснух се!“ Он се уплашио од силине виђења и задивио се веома тиме што је видео. Поука ове дивне приче је да и ми треба да се поуздамо у молитве и заступништво Пресвете Владичице наше Богородице и да јој се непрестано молимо, јер је она наша највећа заступница пред Престолом Свевишњега“, поручио је Епикоп далматински. Уз храмовну славу, данашњи дан је обележила још једна духовна радост, јер је у ђаконски чин рукоположен вероучитељ Душан Вуковић из Шибеника. „Он је прихватио и под касне дане да буде свештеник и заједно са нама служи Богу и своме роду у Далмацији, а сви ми треба да се молимо да му Господ помогне да крст који је данас узео на себе изнесе до краја“, поручио је Епископ Никодим.

ЉУБИМО ЈЕДНИ ДРУГЕ ДА БИСМО СЕ УПОДОБИЛИ ГОСПОДУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (07.10.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Жагровићу. Том приликом, због изузетног залагања за обнову цркве и братске куће у Жагровићу, господину Николи Мартићу уручена је грамата захвалности. Поводом дивне поуке коју смо чули у данашњем Јеванђељу Епископ Никодим обратио се приутним верницима и нагласио да нам је сам Господ рекао да су две највеће заповести „љуби Господа Бога својега свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим“ и „љуби ближњега свога као самога себе“. „Ова данашња поука јако је важна за све хришћане, а нарочито за нас који живимо на подручју Далмације. Највећа заповест нам говори да волимо самог Господа, да се трудимо да се уподобимо Њему и да живимо са Христом, по Христу и у Христу, да кроз живот по Јеванђељу постанемо деца светлости и наследници Царства Небеског. Друга највећа заповест каже нам да љубимо једни друге, да бринемо једни о другима, о старима, немоћнима, о униженима, повређенима и потребитима и да са свима будемо у љубави и слози. На то смо позвани од самога Господа да бисмо се кроз ту љубав уподобили Господу, видели Га и заволели, по  неписаној речи Господњој „видео си брата свога, видео си Бога свога“. Осим тога, ми хришћани смо позвани да волимо и непријатеље своје, јер волети оне који нас воле је логично и лако, а да бисмо волели оне који су нам нанели зло треба уложити велики напор. Та заповест да љубимо непријатеље своје долази нам од самог Господа Исуса Христа који нам је рекао: „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну,чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“. Само тако ћемо бити „синови Оца својега који је на Небесима, јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре и даје дажд праведнима и неправеднима“. Зато треба да се молимо Господу и Светима Његовим, да Господ буде милостив према свима нама и да нам опрости грехове наше, а тако и ми треба да праштамо другима, јер ако опростимо ми људима сагрешења њихова, опростиће и нама Отац наш небески, а праштање је једна од најтежих и најузвишенијих људских врлина. На то смо сви ми православни хришћани позвани и само тако ћемо наследити Царство Небеско, јер је љубав према свим људима предуслов да бисмо могли да учествујемо у Тајнама Цркве Божије и да се кроз то вежбамо у врлини“, поручио је Епископ далматински.

ПОМЕН ЖРТВАМА ПОСТРАДАЛИМ У ГОШИЋУ И ВАРИВОДАМА

Дана 29. септембра 2018. године обележен је Дан сећања на српске цивиле убијене 27. августа 1995. у Гошићу и 28. септембра у Вариводама. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у Вариводама помен за ове невино пострадале. Он се присутним верницима обратио следећим речима: „Долазећи данас овде у Вариводе из Шибеника прочитао сам на фејсбуку објаву г. Бориса Милошевића у којој он пише да су ови пострадали људи, које смо поменули у молитвама, ставили на своје куће беле крпе као знак мира и њихове наде да ће бити поштеђени и наставити ту да живе. Међутим, управо тај знак мира, који се вековима стављао када је неко хтео да покаже да долази под именом мира, био је знак који је упутио на њих, да се налазе у кућама, где су они после пострадали, где су убијани под знаком мира, драга браћо и сестре. Убијани су зато што су били другачији, зато што су били православни, зато што су били Срби.
За мене као теолога оваква једна прича има своју слику још у Старом Завету коју бих сада хтео да вам испричам као паралелу овом догађају.
Старозаветни Јевреји су се налазили у прогонству, у Мисиру, у древном Египту и били су угњетавани од Египћана. Мојсије је дошао и упозорио фараона да би требао да их пусти да се врате у Обећану земљу, али он то није хтео и због тога је Бог послао десет казни на њих. Вода се претварала у крв, скакавци су знали да им поједу сву летину, а огромне врућине су их задесиле, али фараон није никако хтео да послуша. Бог је зато као последњу, десету казну послао анђела смрти да им побије све првенце. Мојсије је упозорио јеврејски народ да своје куће обележе знаком од јагњеће крви како би анђео смрти знао да су ту Јевреји и заобишао их и они су изашли из Египта и дошли су у Обећану земљу.
А наши старци који су се покушали сакрити испод знака мира били су убијени и самим тим су задобили Царство Небеско, јер су пострадали за Христа, за оно у шта су веровали и чему су припадали и то је та паралела коју сам хтео да направим.
А ми, драга браћо и сестре, треба да следимо Јеванђеље и треба да како је говорио блаженоупокојени патријарх Герман да опростимо, јер нас на то позива јеванђеље, али никада да заборавимо, јер и сећање је један вид молитве. Треба увек да их се сећамо, али и да следимо речи нашега патријарха Павла и будемо људи, да можемо и морамо да опростимо, јер нам је то императив од Господа.
 На крају бих сaмо рекао да се надам да се наши старци који су пострадали налазе око престола Свевишњега обучени у беле хаљине као мученици како нам је то описао Свети Јован Богослов у Откровењу и да се тамо моле за све нас, па и за оне од којих су пострадали“, рекао је Епископ Никодим.

ПРАЗНИК РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СТРМИЦИ

На празник Рођења Пресвете Богородице (21.9.2018.) прослављена је друга храмовна слава у Стрмици. У присуству сабраног народа Божијег Свету Литургију служио је надлежни свештеник Саво Мајсторовић. На крају Свете Литургије о. Саво се беседом обратио вјерницима говорећи о данашњем празнику као почетку спасења рода људског. Затим је начињена литија око Светог храма и помен за ктиторе и приложнике храма, те за све преминуле мјештане. У братској кући поред храма приређена је трпеза љубави за све присутне.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ДРАГОВИЋУ

У недељу пред Малу Госпојину Његово Преосвешетнство Епископ далматински Г. Никодим и Његово Преосвештенсво Епископ крушевачки Г. Давид служили су Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драговићу. Након читања светог Јеванђеља Владика Давид обратио се присутним верницима кратком беседом и честитао им предстојећи празник који је храмовна слава овог манастира.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

На празник Усековања главе Светог Јована Крститеља (11.09.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.

УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ИМОТСКОМ

Празник Успења Пресвете Богородице у манастиру Крупи

Данас се као и увијек окупио велики број људи да прославимо овај дивни и велики празник Богомајке Спаситеља нашег Исуса Христа. Мноштво окупљеног вјерног народа Божијег се данас причестило светим тајнама Христовим. То је заиста велика радост за све нас јер тиме уједно свједочимо јединство Цркве Христове да смо сви удови Његови а Христос глава Цркве.

Хвала Господу и мајци Његовој Славној Владичици Богородици, нашој свагдашњој заступници пред Божијим пријестолом, што својим невидљивим присуством окупља све више вјерног народа око и у овој великој светињи, манастиру Крупи.

СЛАВА САБОРНОГ ХРАМА У ШИБЕНИКУ

На дан када празнујемо Успење Пресвете Богородице (28.08.2018.) свечано је обележена храмовна слава шибенске саборне цркве. Велики број верника окупио се на Светој Архијерејској Литургији којом је начелствовао Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим да би заједно прославили један од најдивнијих празника у календару православне Цркве. Владика Никодим обратио се верном народу изразивши велику радост због данашњег сабрања у овом предивном храму. „Ми можемо да будемо радосни, јер имамо једну од најлепших цркава овде у граду, прелепо и живо украшен храм који одише заједницом живих у Господу и у свему представља лађу спасења за нас, православне хришћане и Дом Божији за све оне који с љубављу и добром намером улазе у њега. О данашњем празнику немамо сведочанства на страницама Светог Писма, али нам он долази из пребогате ризнице Предања православне Цркве. Ни о самој Мајци Божијој нема много сведочанстава, али оно што постоји на страницама Новог Завета казује нам да је она била присутна на свим догађајима који су најбитнији за нас, људе и наше спасење и то тихо, у позадини, као права мајка, са љубављу и молитвом на уснама за спасење читавог света. Смисао њеног живота био је да преда саму себе Господу, да исказује љубав свима, да се у име свог Сина брине о свима, па и након упокојења, да буде брза заштитница и помоћница свима који јој се обрате. А ми, драга браћо и сесетре, треба да јој се обраћамо у молитвама непрестано, да јој исказујемо поштовање и молимо се пред њеним иконама да се заложи за нас пред лицем Божијим. Исто тако треба да се трудимо да се угледамо на њу и бринемо о другима, јер је та љубав према ближњима један од највећих предуслова да задобијемо Царство Небеско. Како смо чули у данашњем Јеванђељу, „само је једно потребно“, а то је управо да се бринемо о спасењу, не само нашем личном , већ и наших најближих, па чак и непријатеља наших“, поручио је Епископ далматински.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У ОБРОВЦУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (26.08.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Обровцу. Том приликом ђакон Драган Божић рукоположен је у чин свештеника и представљен верном народу обровачког краја као њихов нови парох. Владика Никодим обратио се присутним верницима и нагласио важност службе и подвига који од сада очекује оца Драгана. „Када сам прошли пут био у Обровцу обећао сам вам да ћу новог свештеника рукоположити управо овде међу вама којима ће он бити пастир и духовни отац. Свештеничка служба је једна од најузвишенијих на свету, она је посебан крст који свештеник узима на себе и на коме мора да носи све вас који сте му поверени да вас приводи спасењу. Свештеник мора да проповеда и поучава Истинама вере наше православне, он треба непрестано да говори о молитви и посту, о исповести и, као круни свега, о учествовању на Литургији, али и о љубави коју сви морамо имати једни за друге. Пре свега, он мора да обилази све који су стари и немоћни, болесни и заборављени и кроз то им пружа љубав и утеху, да својим молитвама помогне тим људима и покаже да наша Света Црква брине о свима који су потребити“, поручио је Епископ далматински и нагласио да све то очекује од новог обровачког пароха, сходно његовим могућностима и дару који има.  Владика Никодим честитао је оцу Драгану и његовој породици овај радостан догађај и пожелео да му Свевишњи Господ помогне да изнесе тај крст, да „трку добро заврши и веру одржи и задобије венац правде“ од Господа.

130 ГОДИНА ХРАМА СВ. КИРИЛА И МЕТОДИЈА У КИСТАЊАМА

Прослава Преображења Господњег и традиционални преображењски сабор у Кистањама 2018. године посвећени су јубилеју 130 година од изградње храма Свете браће Кирила и Методија.

Као и сваке године, окупио се велики број људи на платоу испред ове наше светиње у Кистањама. Вечерње богослужење служио је јеромонах Киријак из манастира Оћестово,а затим је уследио културно – уметнички програм у организацији СКД Просвјета Кистање.

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Празник Преображења Господњег и ове је године окупио у срцу Далмације велики број православних верника из овога краја, али и шире. Традиционално сабрање верног народа у овом светом храму увеличано је Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим. Након Литургије уприличена је трпеза љубави, као и пригодан културно – уметнички програм, а Епископ Никодим поздравио је све који су данас (19.08.2018.) дошли са љубављу и поштовањем према овој светињи. У данашњем Јеванђељу чули смо како нам Свети апостол и јеванђелист Матеј описује један од најрадоснијих догађаја који су се десили док је Богочовек Христос ходио међу људима по Земљи. Он говори о јачини сусрета лицем к лицу са Богом, те да су од познања силе Царства Небескога и самог гласа Божијег  најближи ученици и апостоли Господњи од страха попадали на земљу. „Тај догађај, Преображење Господње на гори Тавору, прослављамо данас и зато смо се сабрали овде да се у радости сусретнемо једни са другима. То је један велики и битан догађај за све нас у Домостроју спасења, јер нас он позива да се и ми угледамо на апостоле и кажемо Господу „да нам је добро овде бити“, тј. да нам је добро тежити и бити у Царству Небеском и у јединству са Богом. Бог је тако заволео овај свет да је дао Сина Свог Јединородног да постане човек по природи, али оставши и Бог по природи и то све да бисмо ми могли постати богови по благодати, како је говорио Свети Атанасије Александријски. То треба да буде циљ нашега живота на Земљи, да задобијемо Царство Небеско и постанемо „најмања браћа“ Христова и деца Оца нашега који је на небесима. Да бисмо у томе успели треба да се трудимо да живимо сходно Јеванђељу овде и сада, а то значи да идемо у Цркву, постимо, сабирамо се на Светој Литургији,иосповедамо и причешћујемо. Исто тако, треба да се трудимо једни око других, да се посећујемо и бринемо око болесних, сиротих и убогих, око свих својих ближњих. Та жртва, тај труд је управо оно узлажење на „гору високу“ како каже Јеванђеље за одлазак на гору Тавор. Да бисмо кроз свог ближњега и кроз живот у Христу преобразили себе, преумили себе, сјединили се са Христом, угледали светлост лица Његова и  задобили Царство Небеско као највећи дар од Господа“, рекао је Епископ далматински.

Храмовна слава у Голубићу

На празник преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана прослављена је храмовна слава у Голубићу код Книна. Свету Литургију служили су: о. Владо, старјешина покровске цркве у Книну, о. Ђорђе, парох ђеврсачки, о. Станко, парох марковачки, о. Милан, парох биочићки и о. Јован, сабрат манастира Драговића. За пјевницом су пјевали о. Саво, домаћин славе и о. Лука, сабрат манастира Дечани, иначе поријеклом из Голубића. На крају Свете Литургије надахнутом празничном бесједом о животу и страдању Светог архиђакона Стефана обратио се о. Ђорђе, честитајући голубићанима храмовну славу. После литије и помена за преминуле припремљена је трпеза љубави.

400 ГОДИНА ХРАМА СВЕТОГ НИКОЛЕ У ВРЛИЦИ

У недељу (12.08.2018.) прослављено је 400 година постојања врличке цркве посвећене Светом Николи. Том приликом, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у овом светом храму. Након свете службе организован је пригодан културно – уметнички програм, а Владика Никодим поздравио је присутне и изразио велику радост због мноштва окупљених верника. „Данас смо се сви ми овде сабрали из различитих разлога, а ја сам данас овде првенствено да бих одслужио Свету Литургију, принео божанствени принос и предстојао свима вама у молитви. То је моја дужност и мој живот, да се молим Богу за читаву заједницу, не гледајући ко је богат или сиромашан, ко је здрав, ко болестан, ко образован, а ко неук. Моје је да гледам само ко је човек, а ко није, то је једино мерило. Зато морамо да имамо љубави једни према другима и да једни о другима бринемо, јер само по таквој љубави ће нас познати „да смо ученици Његови“. а то је оно што је битно зарад нашега спасења. Такође је важно да смо се данас окупили око наше Свете Цркве и да се радујемо једни другима, јер Бог нас је овде сакупио, а то је оно што чини овај дан посебним“, поручио је Епископ далматински. Он се у име Епархије захвалио свима који су помогли обнову овог светог храма и том приликом доделио грамату захвалности господину Ђури Ђурђевићу из Цвиљана. Захвалнице су уручене Удружењу чувара Христовог гроба из Врлике, као и заслужним људима: г. Сави Цвитковцу из Маовица, г. Милану Цвитковцу из Маовица, г. Гојку Приметици из Маовица, г. Драги Арнауту из Косора, г. Немањи Марјану из Цетине, г. Дамиру Драгићу из Цвиљана, г.Марку Говоруши из Пађена, г.Славку Стојићу из Врлике и г. Драгану Павловићу из Цвиљана. „Захваљујем се свима вама који сте данас овде и свима онима који су учествовали у обнови врличког храма, а да их из незнања нисам поменуо. Свима заједно желим сваког благослова од Господа“, рекао је Епископ Никодим.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПАНТЕЛЕЈМОНА У ЕРВЕНИКУ

На дан када прослављамо Светог великомученика Пантелејмона (09.08.2018.), Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим и Његово Преосвештенство Епископ браничевски Г. Игњатије служили су Свету Архијерејску Литургију у Ервенику. Мноштву окупљених верника у цркви Светог Николаја Епископ Никодим се обратио са изузетном радошћу због данашњег сабрања. Започео је своју беседу са неколико речи о житију овог великог угодника Божијег који је рођен у Никомидији, од оца многобошца и мајке хришћанке, а тамо је и пострадао од безбожнога цара Максимилијана. „Иако је био млад човек, Свети Пантелејмон је слободно и громогласно исповедао своју веру у васкрслога Христа и због тога је мучен и пострадао. Сво то страдање је издржао уз Божију помоћ, прослављајући Господа, па тако и ми, угледајући се на њега, треба слободно са исповедамо своју веру окупљајући се око наших светих храмова на Литургијама и причешћујући се Животворним Тајнама. Треба да знамо да ће нам Бог бити у свему помоћник и да ће нам Он помоћи да се носимо са свим животним страдањима, јер само живот у Христу може да нам пружи потпуну слободу“, рекао је Владика Никодим.  Том приликом, он је захвалио Епископу Игњатију на његовој посети и додао да му је неизмерно захвалан што нас не заборавља и увек са радошћу долази у ове наше крајеве. Владика Игњатије такође се обратио присутним верницима, поздравио их и од срца честитао данашњи празник.

НАШЕ МИСЛИ И МОЛИТВЕ ДАНАС СУ СА ЖРТВАМА ОЛУЈЕ

На годишњицу војне акције „Олуја“ (05.08.2018.), која је један од најтрагичнијих момената у историји нашега народа на овим просторима, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Марковцу. У прву недељу након Илиндана овде се традиционално обележава храмовна слава, али су данашњи дан и ово свето сабрање посвећени првенствено свим невино пострадалим душама за време „Олује“ и након ње. Овим поводом Епископ Никодим обратио се присутнима у Цркви Светог пророка Илије у Марковцу беседом коју преносимо у целости:
„Са којим речима да вам се обратим, драга браћо и сестре, на данашњи дан, са каквом поуком? Ево већ данима се размишљам о томе. По мени, драга браћо и сестре, за нас у Далмацији на данашњи дан треба да ућути свака твар (Литургија на Велику Суботу). Треба да ућути свака твар и да се само у молитвама обраћамо Господу за сваку душу намучену, напаћену и пострадалу. Таква је моја вера и ја тако сматрам, да бисмо данас требали у молитвама да се обраћамо Господу за све оне који су пострадали у овим крајевима. Али и поред тога обратио бих вам се са пар речи и једном кратком беседом, драга браћо и сестре. Ми смо се се сабрали овде око наше цркве у Марковцу, да на традиционални начин прославимо храмовну славу Светога пророка Илије у недељу након Илиндана, како је то већ вековима установљено. Али наше мисли, наша молитве, налазе се управо код оних који су невино пострадали на данашњи дан приликом „Олује“ и у данима који су уследили након тога. Они се, драга браћо и сестре, налазе у насељима праведних где одбеже свака бол, туга и уздисање (Опело над лаиком хришћанином). Они су Мученици који се налазе пред Престолом Свевишњега, гледају нас и моле се самом Свевишњему за све људе па, убеђен сам, и за оне од којих су пострадали. Таква је била вера древних мученика Цркве Божије и свих оних који су пострадали за веру. То је вера и нас хришћана, јер нам је то предано као и заповест од самог Господа Исуса Христа који је рекао: „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне” (Мт 5, 44). Јер само тако ћемо да будемо „синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима” (Мт 5, 45). Е, та вера и љубав према свима су оно што нас чини православним хришћанима, драга браћо и сестре, само та љубав, према ближњима својима на првом месту, али и према непријатељима нашим и по тој љубави и жртви ће нас „познати да смо ученици Његови”(Јн 13, 35). А наше је, драга браћо и сестре, да будемо људи како је то говорио наш дивни Патријарх Павле и ми треба да учинимо колико год можемо да не чинимо никоме зло, да никога не кунемо, нити мрзимо, него само да благосиљамо и да чинимо добро свима и свакоме (Мт 5, 44). Зато и ми треба да се молимо Господу и Светима Његовим, међу којима се налазе и они који су невино пострадали за веру, да Господ буде милостив према свима нама и да нам опрости грехове наше, а тако и ми треба да праштамо другима, јер ако опростимо ми људима сагрешења њихова, опростиће и нама Отац наш небески (Мт 6,14). А само да знате, драга браћо и сестре, да је праштати једна од најузвишенијих и најтежих људских врлина. Треба да се молимо Господу да све оне који су пострадали у „Олуји“ и након ње, упокоји и „смести их у рај, где хорови Светитеља и праведника сијају као звезде” (Опело над лаиком хришћанином). На крају желим да заблагодарим свима вама који сте данас дошли овде у Марковац да се помолимо Богу, одслужимо Свету Литургију, да се причестимо и да пожелим да нам Господ, молитвама Светог пророка Илије, громогласног проповедника покајања, и свих Светих Његових, подари свако добро, мир и љубав у све дане живота нашега. Живели и Бог вас благословио и свако добро даровао. Амин.

СВЕТА ЗАУПОКОЈЕНА ЛИТУРГИЈА У СКРАДИНУ

У прву суботу након Илиндана (04.08.2018.), када се православни хришћани традиционално окупљају у Храму Светог Спиридона Чудотворца у Скрадину, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Заупокојену Литургију за све оне који су пострадали од Косовског боја до данас, а нарочито у Олуји и након ње. Током свете службе Владика Никодим се обратио присутним верницима прво говорећи о животу Светог Спиридона Чудотворца, па онда и о страдањима нашег народа у Олуји. „Данас треба да споменемо сваку душу која је невино пострадала и за коју треба да се молимо. У дан суботњи, а поготово на данашњи дан када се сећамо свих оних који су страдали током ратних догађања од 95. године па надаље, увек се молимо за све оне који су се са Светима упокојили у Господу и који се налазе у месту светлом, у месту цветном, у месту одмора, одакле одбеже бол, туга и уздисање. Они који су невино пострадали за Крст часни и слободу златну зову се мученици Господњи, они су сведоци крсно-васкрсне жртве самога Богочовека, коју је он принео за нас људе и за наше спасење“, рекао је Епископ далматински. Он је поручио да треба да се угледамо на мученике који су највише волели Господа и сваког човека, те да смо речју Господњом позвани да волимо све људе, па и оне који нам нанесу зло и који су нам непријатељи (Мт 5, 44-45), јер је управо та љубав оно што нас чини православним хришћанима.

ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ  „ОЛУЈЕ“ У МОКРОМ ПОЉУ

У суботу (04.08.2018.), у Мокром Пољу парохијски свештеник Александар Вујко и јеромонах Киријак (Врањешевић) служили су парастос жртвама „Олује“. Уз верни народ околних места у Храму Светог Луке окупили су се и чланови Српског народног већа, Удружења српских породица против заборава, шибенско – книнска дожупаница и подпредседница СДСС-а Ања Шимпрага и саборски заступник Борис Милошевић. Након парастоса положено је цвеће на спомен – плочи страдалима.

ПРОСЛАВА ИЛИНДАНА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У ЗАДРУ

На дан када празнујемо Светог пророка Илију (02.08.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Задру. Још једну духовну радост имали смо данас, а то је рукоположење новог свештеника Епархије далматинске, ђакона Драгана Божића. „Хтео бих да честитам нашем новом ђакону, оцу Драгану, који ће бити свештеник у Обровцу. Он сада почиње своју службу Цркви, која је наузвишенија служба на свету и нека му Господ подари снаге да изнесе то велико бреме које прима на своја плећа“, рекао је Владика Никодим. Храмовна слава у Задру прослављена је уз присуство мноштва верника који су из разних крајева дошли данас у задарску цркву да узнесу заједничку молитву овом великом светитељу. „Свети Илија је један од највећих старозаветних пророка који су проповедали долазак Месије. Проповедао је јеврејском народу о једноме Богу коме приличи сва слава и част. Био је богомдан, чудотворац, ревнитељ вере, један од претеча доласка Господњег који је ишао свуда по Јудеји и позивао народ на покајање. Све ово је радио без страха, повлачећи се понекад у пустињу да би се сачувао од беса безбожне царице Језавеље, али је увек громогласно и слободно исповедао своју веру, а на ту веру смо позвани и ми да је слободно исповедамо и живимо у Христу. Не треба да се сакривамо, нити да се стидимо што смо хришћани и што припадамо српском народу, јер припадност једном народу је дар од Бога који нам је дат да у миру живимо са другима и кроз хришћанску љубав превазилазимо све разлике међу нама, негујући притом своју културу и идентитет“, поручио је Епископ далматински.

ПРОСЛАВА СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ НЕДЕЉЕ У РАЗВОЂУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (29.07.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Развођу. У цркви посвећеној Светој великомученици Недељи велики број верника из разних крајева окупио се  да би заједно, у љубави и радости, прославили у својим молитвама спомен ове дивне светитељке.  Истрајна у својој вери, чак и када је изложена најгорим мукама,  Света Недеља постала је и остала светли пример за хришћане. Њено нас житије поучава да истинска слобода лежи управо у вери у Господа коју нико, ни на који начин не може да нам одузме. Ову светитељку која је пострадала мученичком смрћу због тога што није хтела да се одрекне Христа, традиционално прослављамо под окриљем овог светог храма.  „Драго ми је да сте дошли, да се данас овде окупимо и радујемо једни другима, иако живите расути по читавој васељени. Кроз то показујете љубав према овоме крају, према нашој Цркви и према нама који смо остали овде да живимо и у ова тешка времена. Кроз те сусрете и виђења ми знамо да нисмо заборављени“, поручио је Епископ Никодим и свим окупљеним верницима од срца честитао данашњу славу.

ПРОСЛАВА ОГЊЕНЕ МАРИЈЕ У ШИБУЉИНАМА

ХРАМОВНА СЛАВА У КАРИНУ

На дан када славимо двоје дивних светитеља, малог Кирика и његову мајку Јулиту (28.07.2018.), Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у  Карину. Храмовна слава окупила је у каринској цркви велики број верника који су и данас у светом сабрању узнели своје молитве Господу. Након Литургије свима њима Епископ Никодим је честитао данашњу славу и пожелео срећан празник уз неколико речи о његовом пореклу и суштини. „Света Јулита, родом из богате и племените породице, веома рано је остала удовица и са својим сином Кириком живела је у време безбожног цара Диоклецијана. Бежећи од прогона хришћана њих двоје су стигли у један киликијски град, где их је неко издао да су племенитог рода и да су хришћани. Државне власти су их ухватиле и подвргле мучењу не би ли натерали Свету Јулиту да се одрекне Христа, али она, као и мали Кирик који је већ са три године био утврђен у вери, исповеди да је хришћанка. Тако су ово двоје светитеља пострадали на најгори могући начин, али су ослобођени тим својим страдањем и вером у Христа, а њихове душе су настањене тамо где праведници пребивају, у месту радости“, рекао је Владика. Он је такође поручио да треба да се водимо њиховим примером и да сваки дан свога живота живимо слободно, као хришћани, да се заједно окупљамо око Свете Цркве и бринемо једни о другима. „Као круна свега тога треба да се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом и кроз такав живот постанемо наследници Царства Небеског, а то нам је као хришћанима најважнији животни циљ“, нагласио је Епископ далматински.

КНИНСКИ ЂАЦИ У ПРАВОСЛАВНОМ КАМПУ НА ЗЛАТИБОРУ

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Никодима дјечица која похађају часове православне вјеронауке трећу годину за редом, у склопу православног кампа, боравили су седам дана на Златибору. Добродошлицу нам је пожелео повјереник манастира Хиландара Г. Милош Стојковић који нам је пренио благослов хиландарског игумана о. Методија, под чијим покровитељством се овај камп и одржава. На почетку боравка посетили смо манастир Милешеву гдје нас је Епископ милешевски Г. Атанасије благословио архијерејским благословом. Ту су дјечица имала прилику да чују и упознају бурну и мученичку историју ове велике светиње коју смо напустили са пуно утисака и духовне радости уз обећање поновног доласка. Сљедећа два дана дјечица су уживала у дружењу са вршњацимса из Пакраца, Вировитице и Косова, а за то време посетили смо Дино парк, Авантура парк и Луна парк. Пут нас је даље одвео у двије светиње које су од велике духовне и историјске важности за српски народ. Прво смо посјетили манастир Студеницу и цјеливали мошти Светог Стефана Првовјенчаног, Свете Анастасије и Светог Симеона Мироточивог. Трудом и љубазним дочеком братства манастира и благословом о. Тихона, игумана манастира Студенице, уприличено је послужење за све госте. Уз пуно лијепих утисака отишли смо из ове велике светиње у манастир Жичу. Наредног дана смо посјетили Мокру Гору, Дрвенград и возили се возом Шарганском осмицом. Овај боравак ће дјеци остати у лијепим успоменама, како у духовном и историјском смислу, тако и због упознавања нових пријатеља из других крајева гдје Срби живе. У име дјечице и њихових родитеља, захваљујемо се свима који су на било који начин помогли да се дјеца са својим водичима осјећају угодно и пријатно на седмодневном дружењу. Велико им хвала и свако добро од Господа им желимо!

Протојереј Милорад Ђекановић

ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА
СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ НЕДЕЉЕ У ОЋЕСТОВУ

На дан када славимо Свету великомученицу Недељу (15.07.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру посвећеном овој светитељки. Традиционални сабор у Оћестову и ове године је окупио велики број верника, а све је њих Владика срдачно поздравио и честитао им данашњу славу. „Света Великомученица Недеља се родила од побожних родитеља Доротеје и Јевсевија, који су је добили у дубокој старости након много молитава Господу. Они су се заветовали да ће, ако икада добију дете, то дете посветити Господу и пошто су добили ћерку у недељу, тако су је и назвали. Када је порасла Света Недеља, а пошто је била веома лепа, долазили су многи да просе њену руку,  али она их је све одбила рекавши да се обручила Господу Исусу Христу и један од тих одбијених просаца је тужио државним властима да је хришћанка. Након тога су је ухватили безбожни мучитељи и мучили на разне зверске начине, али је она, иако је била још увек девојка која није напунила ни двадесет година, исказала слободно своју веру и то изговарајући да верује у Христа“, поучио је Епископ Никодим укратко о житију Свете Недеље. Владика је додао да му је изузетно драго што смо се окупили са радошћу и љубављу у овој светој обитељи да прославимо Господа у Светима Његовим и да прославимо у молитви спомен Свете Великомученице Недеље. „У овој светој обитељи су се наши преци вековима окупљали и долазили да се поклоне чудотворној икони Свете великомученице Недеље. Окупљаћемо се и даље у овој нашој Далмацији, у овом нашем кршу и пољу, уз сиње море и предивне реке. Овде су гробови наших прадједова, наше светиње, наши манастири и храмови, овде смо ми своји на своме и овде морамо да останемо и опстанемо, ми који ту живимо, али и они који долазе само о славама и слављима и тиме показују да су ту са нама и да нас воле и подржавају“, поручио је Епископ далматински.

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ НА МАОВИЦАМА

Храмовна слава цркве посвећене Светој великомученици Недељи прослављена је у суботу (14.07.2018.), дан уочи овога празника. Свету Литургију служили су протосинђел Јован (Ковачевић) из манастира Драговића, јереј Ратко Нонковић из сремске Епархије и јереј Милан Кадијевић. Пред почетак службе храму је дарована осликана икона Свете великомученице Недеље, као прилог Милице Тишме из Београда. Јереј Милан Кадијевић позвао је Маовичане да се следеће године окупе у још већем броју и да чувају православну веру где год да се налазе, онако како нас је поучила Света великомученица Недеља рекавши свом мучитељу пред смрт: „Ни на који начин не можеш ме одвратити од вере моје“. По завршетку свете службе преломљен је славски колач и кренула је свечана литија око храма. По традицији овога места, служен је помен свим пострадалим Маовичанима у старијој и новијој историји пред Крстом посвећеном пострадалим прецима. Трпеза љубави настављена је у дому Николе, Саве и Милана Цвитковца , који сваке године активно учествују и помажу да се ова храмовна слава свећано обележи.

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ У СИЊУ

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Сињу, на Петровдан (12.07.2018.) је служена Света Литургија и том је приликом прослављена храмовна слава. Литургијом је начелствовао протосинђел Јован (Ковачевић) из манастира Драговића, а саслуживао је јереј Милан Кадијевић. По завршетку свете службе преломљен је славски колач. а прослава храмовне славе настављена је уз трпезу љубави.

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ
СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА НА ПОЛАЧИ

И ове 2018. године Господње, народ полачански који се скупио са свих крајева земљиног шара у своме селу, прославио је своје заштитнике свете Апостоле Петра и Павла у својој црквици, која датира (мада не овим стањем) још из 1458. године, тако да смо овај пут прославили и 560. љето како се народ овог врлетног краја окупља око своје богомоље!
Литургију одслужисмо, много се народа причестило, колач и кољиво осветисмо, литију начинисмо, за уснуле претке се помолисмо и сви пођосмо својим кућама напојени духовном ријечју, са благословом да се увијек скупљамо око наше светиње, без обзира гдје ко живио, јер једино ћемо тако одржати нашу малу заједницу вијерних у Христу Господу!
Захваљујемо се кумовима овогодишње славе, породици Миливојевић и благодаримо драгом Богу што се истог благочестивог дјела обавезала породица Радиновић за следећу годину.
Молитвама светих Апостола Петра и Павла, Господе Исусе Христе помилуј ову напаћену земљу и увијек окупљај Полачане око њихових огњишта и сеоске богомоље!

ПЕТРОВДАН У БИОЧИЋУ

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА ЕПАРХИЈУ ДАЛМАТИНСКУ

На основу уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије Српске Православне Цркве

Епархија далматинска објављује

 

К О Н К У Р С

 

За упис у I разред Богословија Српске Православне Цркве за школску 2018/19. годину који садржи следеће услове:

1. да кандидат није старији од 18 година.
2. да није ожењен.
3. да је душевно и тјелесно здрав.
4. да кандидат има развијен слух и глас за појање.
5. да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празника, као и знање из опште културе.
6. да је завршио основну школу, најмање са врло добрим успјехом и примјерним владањем.

Молбе за пријем подносе се одмах надлежном архијереју, преко надлежног парохијског
свештеника или се доносе на пријемни испит.

Уз молбу прилажу се следећа документа:
а) оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха;
б) свједочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оцјенама;
в) љекарско увјерење да је кандидат душевно и тјелесно здрав
г) увјерење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин и да није ожењен;
д) писмени пристанак родитеља/старатеља да кандидат може уписати богословију;
ђ) писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе.

Пријемни испит за кандидате за пријем у Епархију далматинску одржаће се 14.07.2018.г. (субота) у просторијама Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки, са почетком у 10:00 часова.

Напомена: Кандидати су обавезни донијети све горе наведене документе (оригинале или овјерене фотокопије) и дати их на увид испитној комисији.

ХРАМОВНА СЛАВА У БРАТИШКОВЦИМА

На дан када прослављамо Свете апостоле Петра и Павла (12.07.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Братишковцима. Овај велики празник, који је храмовна слава цркве у Братишковцима окупио је велики број верника и међу њима многе представнике локалних власти. Све њих владика је поздравио у својој беседи након свете службе и од срца им честитао данашњу славу. Данас славимо имена двојице људи који су проповедали Васкрслог Господа на нашем континенту и тако највише допринели да се пронесе Реч Божија по читавој Европи. „Њих дојица су до последњег даха свога овоземаљског свима и свакоме проповедали веру у Васкрслога Господа. Они су, као и многи мученици, пострадали на европском тлу и својим мучеништвом ударили темеље европској култури. Свети апостоли Петар и Павле прави су доказ моћи покајања. Један се више пута одрекао Господа, да би после тога трипут исповедио веру у Њега, док је други био прогонитељ хришћана све док није доживео чудесно обараћање самога Господа, након чега се крстио и живот посветио Њему. Њихови путеви су се укрстили у Риму где су обојица мученички пострадали“, објаснио је Епископ Никодим. На крају свога обраћања он је такође нагласио да су нам свети апостоли поставили пример како да сваким својим дахом живимо хришћанским животом. „Треба да живимо у љубави и миру једни са другима, бринући о немоћнима, гладнима и жеднима. Своју веру треба да јачамо постом и молитвом и да се молимо Господу да нам опрости наше грехе, а као круну свега тога треба да се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом“,поручио је владика.

ПРОСЛАВА ПЕТРОВДАНА У ТИШКОВЦУ

Црква Светог архангела Михаила у Доњем Тишковцу налази се на вратима Црних Потока - тромеђе Лике, Босне и Далмације. Древна црква која је кроз историју страдала када је страдао и народ, данас чека на обнову.
По традицији више од једног стољећа у Доњем Тишковцу највеће саборовање је на Петровдан. Сваке године у овој светињи служи се Света Литургија. Тако је било и ове године. Свету Литургију служио је надлежни свештеник Саво Мајсторовић у присуству већег броја народа.
Дај Боже да ова светиња поново доживи обнову и да наш народ опстане на својим огњиштима.

ПРОСЛАВА ПЕТРОВДАНА У ЦРНОМ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СПЛИТУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (08.07.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Сплиту. Том приликом владика је срдачно поздравио све присутне вернике и изразио велику радост због данашњег сабрања. Такође је нагласио да у нашим молитвама увек треба да се сетимо сплитске недовршене светиње и да се са надом молимо да у што скоријој будућности имамо прилику да се окупимо у завршеном Храму Светог Саве у Сплиту.

ИВАЊДАН У ИВОШЕВЦИМА

И ове године традиционално се окупио велики број верника на храмовној слави Рођења св. Јована Претече у Ивошевцима. Свету Литургију служио је парох ђеврсачки и I кистањски протојереј Ђорђе  Веселиновић.
По заамвоној молитви освећено је славско жито и пререзан колач, а потом је вршено прекађивање и прелив гробова.

ИВАЊДАН У СТРМИЦИ

На дан када празнујемо рођење Светог Јована Претече (07.07.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у стрмичком храму посвећеном овом великом светитељу. Његово рођење најављивали су још пророци у Старом Завету (пророк Исаија и пророк Малахија), а када се то време приближило Свети Архангел Гаврило јавио се праведноме Захарији и благовестио му је да ће му се родити син коме ће наденути име Јован и да ће му бити ”радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његовоме”.  „Свети Јован је рођен пре Господа Исуса Христа да би се кроз његово чудесно рођење од старих и бездетних родитеља, најавило и још чудесније рођење самог Господа Исуса Христа. Прослављамо данас тај догађај који је био јако битан у домостроју спасења. А најбитније за нас из живота Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља, било је то што је он ишао испред Господа Исуса Христа, најављивао да је дошао онај коме он ”није достојан одријешити ремена на обући његовој“ и громогласно позивао све људе на оно што треба бити најбитније у нашим животима а то је: ”Покајте се јер се приближило Царство Небеско”. За нас хришћане, драга браћо и сестре, најбитније је да се кајемо за своје грехе, да се исповедамо, постимо, да долазимо у Цркву и да се редовно причешћујемо. Да бисмо то могли потребно је да живимо у љубави и у слози једни са другима, јер ће нас само по томе познати да смо ученици Његови“, поручио је Епископ Никодим.

ОСВЕЋЕЊЕ КРСТОВА НА ЦРКВИ У ВРЛИЦИ

На празник Преподобне Анастасије српске у Цркви Светог Николаја у Врлици, освећени су храмовни крстови, а један од њих потом је постављен на звоник. Чин освећења извео је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим, уз саслужење архимандрита Јустина (Јеремића) из Париза, јеромонаха Јована (Ковачевића), јереја Милана Кадијевића и ђакона Миленка Лошића, у присуству већег броја вјерника. Црква, која је иначе посвећена празнику Преноса моштију Светог Николаја у Врлици, ове године прославља велики јубилеј, 400 година од своје изградње. Тим поводом Епархија далматинска и вјерни народ овог краја покренули су пројекат њене обнове, први пут након што је, ускромним условима, обновљена после спаљивања 1971. године. Поред пјескарења и фугирања, цркви су донирани и освећени позлаћени крстови, који су прилог Ђура Ђурђевића из Београда, иначе родом из овог краја. Очекује се да главни радови на обнови буду окончани до централне прославе јубилеја, која је предвиђена за 12. август ове године. По завршетку освећења уприличена је трпеза љубави за свештенство и вјерни народ.Затим је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим у пратњи свештенства обишао цркве врличког краја, на којима су такође у току или су предвиђени мањи радови обнове и рестаурације: Цркву Светог Архангела Михаила у Отишићу, Цркву Светог Спаса у Цетини и храм посвећен Светој Недељи на Маовицама.

ВИДОВДАН У МАНАСТИРУ ЛАЗАРИЦИ

У манастиру Лазарици на Далматинском Косову данас (28.06.2018.) је традиционално прослављен велики хришћански празник, Видовдан. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију, а након ње је одржан пригодан културно – уметнички програм. У својој беседи, којом се након свете службе обратио присутнима, Епископ Никодим је истакао да је ово дан на који се сабирамо да бисмо се молитвено присетили једног важног избора који је Свети кнез Лазар направио у име српскога народа. „Када се кнез Лазар нашао пред избором да ли да постане турски вазал и тако највероватније прихвати ислам или да пострада мученичком смрћу, он је одабрао ово друго са речима „земаљско је замаелна царство, а Небеско увек и довека“. Својим добровољним мучеништвом он нам је оставио косовски завет, ништа другачији од оног који нам је оставио и Свети Сава, па и сам Христос када је ради нас пострадао. Тај завет нам говори да је за нас, хришћане, једино мерило и једини циљ коме треба да тежимо Царство Небеско, а ми православни Срби тај завет прихватамо и до дана данашњег. Кроз разна страдања нашег народа у овим крајевима следили смо пример кнеза Лазара и пристајали да за Крст Часни и слободу златну положимо и свој живот, знајући да ћемо потпуну слободу осетити тек када наследимо Царство Небеско. Поред тога не смемо ни да заборавимо да треба да живимо у овоме свету бринући се једни о другима, јер на тај начин исказујемо и своји љубав према Господу“, поручио је владика Никодим и додао да не треба да се стидимо своје вере, нити припадности српском народу, већ да своју тежњу ка Царству Небеском, као прави хришћани, покажемо тако што ћемо опраштати и онима који нам учине зло.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

У Недељу свих светих, када такође славимо имена равноапостолних цара Константина и царице Јелене, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Окупљени верници на овоме светом месту поново су у радосном сабрању заједничком молитвом заблагодарили Господу.

ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК У БИСКУПИЈИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (28.05.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Бискупији. На овај дан прослављамо Духовки понедељак, један од празника који је посвећен силаску Духа Светога на апостоле, дан када Црква почиње свој пут служења и сведочења. „Силазак Светог Духа на апостоле и само рађање Цркве најављивано нам је кроз историју од стварања света, па до самог чудесног догађаја Педесетнице. Сам Господ најавио је више пута у Јеванђељу да ће послати Духа Утешитеља и приликом Вазнесења Он наређује апостолима да чекају у Јерусалиму силазак Духа Светога, а они су са радошћу, благосиљајући Бога чекали и дочекали Његов долазак“, објаснио је Владика Никодим и поручио да смо ми као хришћани позвани да проповедамо Јеванђење свим народима и тако се спасавамо кроз Цркву у Истини.

ХРАМОВНА СЛАВА У ОБРОВЦУ

На дан када прослављамо Свету Педесетницу (27.05.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Обровцу. Овај празник, који такође зовемо и Духови или Света Тројица, славимо као рођендан Цркве и велико послање на које смо сви позвани. „Васкрсење је темељ наше вере, основ на коме је она заснована и ми свакодневно треба да се радујемо том дару који нам је дао Господ. Оно је највећи дар за све хришћане, а силазак Светог Духа на апостоле је круна свега што су пророци најављивали: Рођења Господа Исуса Христа, Крштења у Јордану, распећа и Страдања и тако све до славног Васкрсења и Вазнесења на Небо. Црква кроз силазак Светог Духа на апостоле постаје у свему богочовечански организам и бива послана у свет да преобрази све оне своје чланове, удове јевног Тела, који верују у Њега, а кроз њих и творевину“, рекао је Епископ Никодим. Овај догађај у Делима Апостолским описан је на следећи начин: „И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра; и напуни се дом где сеђаху; и показаше им се раздељени језици као огњени; и сиђе по један на свакога од њих. . И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују“. „Педесетница представља пуноћу свега што нас је Господ учио и то постаје реалност за апостоле, али и за све нас, јер нас је Дух Свети Ивео у Истину у потпуности, а ми хришћани морамо да пребивамо у Истини, јер је Црква место истине и јединства, једино место где можемо да пронађемо спасење“, поручио је Епископ далматински.

ХРАМОВНА СЛАВА У КИСТАЊАМА

Прослава храмовне славе у Врлици

На празник преноса моштију светог Николаја Мирликијског у Врлици је прослављена храмовна слава цркве Светог Николаја. По завршетку службе преломљен је славски колач и кренула је свечана литија око храма.
Јереј Милан Кадијевић се у бесједи обратио присутним вјерницима подсјетивши их на симболику и значај овог празника, који је установљен још 1087. године, када се светитељ сам јавио једном благочестивом презвитеру У Барију и тражио да се његове мошти из опустошене ликијске области Мале Азије пренесу у град Бари, гдје се и данас чувају и једнако чудотворе као и првог дана. Бог допушта да се опустоши једна област највише због наших гријехова и немара за Бога и цркву. Тако смо се ми и понашали у временима која су иза нас, а и данас заборављамо цркву и Божје заповјести. Стога смо сада дужни да се враћамо светињи и обнављамо је, да би Бог излио благодат и на нас као што је на град Бари у оно вријеме.
Јереј Милан Кадијевић такође је подсјетио да се на данашњи дан навршава 400 година од изградње ове цркве и да ће централна прослава овог великог јубилеја бити организована у току љета. С тим у вези, посебно се захвалио свим донаторима, особито великом донатору Ђуру Ђурђевићу, као и осталим људима добре воље, што су помогли да црква дочека свој јубилеј како и доликује.
По завршетку свете службе прослава је настављена у парохијском дому уз трпезу љубави.

ХРАМОВНА СЛАВА У ВРБНИКУ

ХРАМОВНА СЛАВА У КУЛИ АТЛАГИЋА

 Дана 22.маја 2018.године када наша Црква слави пренос моштију св. Николаја, служена је света Литургија у Кула Атлагић и прослављена храмовна слава. Након замвооне молитве пререзан је славски колач и после свете Литургије извршен помен за упокојене служитеље и мјештане куљанске парохије.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ПЛАВНУ

СПАСОВДАН У ЦЕТИНИ

СПАСОВДАН У КНИНУ

На Спасовдан у книнском храму Светог великомученика Георгија служена је Света Литургија. Св. Литургију служили су свештеници Владимир Вукосављевић, други парох кнински, Ђорђе Веселиновић, парох ђеврсачки и Саво Мајсторовић, први парох кнински. На крају службе беседио је о. Ђорђе говорећи о значају данашњег празника за род људски. Затим је припремљено послужење у црквеној порти.

Прослава Спасовдана у Ервенику

Дана 17.5.2017. на празник Вазнесења Господњег, Спасовдан, служена је Света Литургија у храму Св.Николаја у Ервенику. Литургијом је начествовао протонамјесник Станко Антић, уз саслужење парохијског свештеника Александра Вујка, јеромонаха Кирјака Врањешевића, те јереја Дарка Кончаревића, пароха батајничког.
Као и свих ових задњих година, организован је аутобус из Србије како би људи, родом из Ервеника, обишли свој родни крај и поклонили се овој светињи. Пререзан је славски колач,те освећено славско жито, након чега је била литија око храма. За сав присутни народ, послужена је трпеза љубави.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У ЦРНОГОРЦИМА

У суботу (12.05.2018.), на празник Светог Василија Острошког у Црногорцима, надомк Имотског, свечано је прослављена храмовна слава манастира посвећеног овом великом светитељу. Светом Литургијом началствовао је јереј Ратко Нонковић из Епархије сремске, уз саслуживање протојереја Епархије далматинске, пароха имотског Драгана Михајловића и пароха марковачког Станка Антића, као и јереја пароха биочићког Милана Радусина и пароха врличко-сплитског Милана Кадијевића. Литургији је присуствовао велики број вјерника из Имотског и осталих крајева Далмације. Прославу храмовне славе посебно је увеличао долазак дјеце из Книна коју је предводио вјероучитељ Милан Грубић. По завршетку Литургије, вјерном народу обратио се јереј Милан Кадијевић, подсјетивши их на благи живот Светог Василија, тежак пастирски пут који је прошао и одбрану православља онда када је било најтеже. Он је подсјетио да се народ овог краја, особито из мјеста Црногорци, које се некада простирало чак до Камен-моста у Имотском, одувијек молио Светом Василију и поштовао његов свети лик. Та вјера се, уз Божју помоћ, одржала до данашњег дана, очувала се у народу и истовремено чувала овај народ. Вјерницима се потом обратио и домаћин славе, јеромонах Јован (Ковачевић), настојатељ манастира Светог Василија Острошког, који се захвалио свештенству, новинарки Васки Радуловић и екипи Радио-телевизије Републике Српске, као и вјерном народу што је у толиком броју дошао да прослави Светог Василија, како и приличи овом светитељу. Отац Јован се посебно захвалио свима који су у последње вријеме помагали и помажу обнову цркве Светог Василија, радницима и приложницима, особито породици Гленџо која је несебичним прилозима помогла да се настави унутрашње и спољно уређење цркве. По завршетку бесједе пререзан је славски колач и кренула је свечана литија око храма. По обичају овог краја, одслужен је и помен прецима у цркви и на црквеном гробљу. Прослава храмовне славе потом је настављена уз уприличену трпезу љубави за свештенство и вјерни народ.

ЂУРЂЕВДАН У РАДУЧИЋУ

Храмовна слава у Радучићу, св. великомученик Георгије, прослављена је служењем св. Литургије. На овај дан окупило се двадесет верника да заједно прославимо овог великог угодника Божијег.
Пререзан је славски колач и освећено жито, а по завршетку Литургије извршен је помен за све оне које почивају на гробљу око храма.

СЛАВА ХРАМА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

На празник Светог великомученика Георгија (6.5.2018.) радосно је прослављена храмовна слава у Книну. Ова година је значајна по томе што храм слави 550 година од оснивања. Подигнут је благословом зетског митрополита Јосифа 1468. године. Храм је био вјековима чувар и препородитељ православног живља Книна и околине, а тако је и данас. И ове године вјерници су се сабрали у великом броју да прославе име Божије и моле помоћ и заштиту Св. великомученика Георгија у своме животу. Свету Литургију служио је надлежни парох о. Саво Мајсторовић. После Литургије припремљено је послужење за све у братској кући поред храма.

СЛАВА ХРАМА У БИЉАНИМА ГОРЊИМ

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У ОСТРОГ

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа Далматинског г. Никодима,а у организацији црквене општине  Храма Покрова Пресвете Богородице у Книну ево и ове 2018 год.,а једанаесте године за редом група ходочасника била је на поклоничком путовању у православну светињу манастир Острог 30.априла и 1 маја 2018г. Групу од седамдесет и два верника,међу којима доста деце на поклоњење чудотворним моштима Светог Оца Василија Острошког,али и другим светињама херцеговачким и црногорским предводили су протојереј Владимир Вукосављевић и протојереј Саво Мајсторовић.

Поклоници су првог дана ходочашћа обишли манастир Цетиње и присуствовали вечерњем богослужењу.Целивали су мошти Св.Петра Цетињског,руку Св.Претече Јована Крститеља и део Часног Крста. Умивени молитвом и светињом цетињском кренули су пут Острога,стигавши у вечерњим часовима у конак доњег манастира Острог смештеног код цркве Свете Тројице.Други дан ходочашћа верници су присуствовали Светој Литургији где је велики број њих приступио Светој Тајни Причешћа. Духовно оснажени отишли су до Горњег Острога и поклонили се Светом Василију за његово заступништво пред Васкрслим Господом. По благослову браства манастира и ове године су припремили ланч пакете за присутне вернике. Тако укрепљени и духовно и телесно кренули смо пут Херцеговине где смо обишли Цркву Грачаницу и манастир Тврдош. Црквена Општина Книнска захвална је и ове године свештенству и монаштву,црквама и манастирима на братском пријему и гостопримству,као и нашим верницима из Книна и околине који су заједно учествовали у овом ходочашћу. А највише захваљујемо милости Божијој и Светом Василију Острошком да је све прошли у молитвеном расположењу и духу.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ У СПЛИТУ

У Недељу мироносица (22.04.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у недовршеном Храму Светог Саве у Сплиту. На овај дан наша Света Црква прославља успомену на светитеље који су били најдиректнији сведоци Васкрсења Христовог: Никодима, Јосифа из Ариматеје, Марију Магдалину, Марију Јосијину и Саломију. Јосиф из Ариматеје био је члан Великог Синедриона, али се није сложио са њиховом одлуком да разапну Хриcтоса и он је од Пилата затражио тело Његово, те га заједно са Никодимом помазао скупоценим мирисима и повили су га у платно, па положили у нови гроб и на врата од гроба су навалили камен. Врло рано у први дан недеље дошле су Марија Магдалина, Марија Јаковљева и Саломија да помажу Господа скупоценим мирисима по обичајима јудејском. Говориле су мећу собом ко ће им одвалити камен са гроба којим је гроб био затворен. Када су пришле виделе су да је камен већ одваљен и у гробу је седио један младић у бело обучен који им је рекао:  „Не плашите се. Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овде, ево места где га положише. Него идите и кажите његовим ученицима и Петру, да ће пред вама отићи у Галиилеју, тамо ћете га видети, као што вам рече”.  „У овом јеванђелском одељку видимо да гроб није могао да задржи у себи сам Живот, да није могао да задржи самог Началника живота како нам то певају црквене песме. Тај конкретни гроб је, како нам предање сведочи, постао рај и кроз њега је разорен Ад. Исусов гроб није више место смрти и место страдања и место туге него је место живота, радости и славе. И то нам је Господ даровао кроз своје Васкрсење. Васкрсење је центар наше вере и нашега живота. Радост Васкрсења је оно што сачињава веру сваког православног хришћанина“, рекао је Епископ Никодим и поручио да ми треба да се радујемо и да кроз ту своју радост сведочимо свима самог Господа. Он је нагласио да у нади на свеопште Васкрсење треба да живимо слободно, јер нас је Господ ослободио од робовања свету, па нас је самим тим направио слободнима и у друштву, да се слободно крећемо, слободно говоримо да смо хришћани, али и да смо православни Срби који вековима живе на овим просторима, да желимо да живимо са свима у љубави и у радости васкрсења како нам то већ јеванђелска наука налаже. „Драго ми је и да нас је послужило лепо време, па смо се могли окупити овде и одслужити Свету Литургију у овом недовршеном Храму Светога Оца Саве и то када се приближавамо великом јубилеју 800. годишњице оснивања светосавске српске Цркве. Надам се и молим се Богу да ће нам се омогућити да наставимо са градњом овог велелебног храма, а који ће бити један од украса Епархије далматинске. За све је потребно времена, стрпљења и љубави, а ми људи Цркве смо обично наоружани са тим врлинама, па ће нам требати и за довршетак овога храма“, поручио је Епископ далматински.

КРШТЕЊЕ У КНИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим извршио је данас (15.04.2018.) Свету Тајну Крштења над Исидором Мајсторовић, ћерком книнског пароха Саве и Мирјане Мајсторовић. Владика Никодим честитао је окупљеним пријатељима и породици и пожелео све најлепше поводом овог радосног догађаја. „Велика је одговорност на родитељима и зато они не смеју да забораве да нам је сам Господ о деци рекао ”таквих је Царство Небеско”. По речима Малог принца ”одрасли су заборавили како је бити дете”, а да идем и даље од тога и Господ каже: ”ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско”. Зато је највећа одговорност управо на родитељима. Они морају да уложе велики труд и надасве велико трпљење и велику љубав да своју децу, кроз радост и кроз игру, изведу на прави пут и да никада не забораве како је то бити као дете, па да кроз то и кроз свој труд и љубав према ближњима задобију Царство Небеско. Ја са моје стране, поготово као Епископ Цркве Божије, могу и морам да им помогнем на томе путу највише својим молитвама, поготово што сам ову девојчицу крстио и уделио јој печат дара Духа Светога. То је један од разлога што ћу је се и сећати свагда у мојим молитвама“, рекао је Епископ Никодим.

ВАСКРШЊИ ПОНЕДЕЉАК У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ

На Васкршњи понедељак (09.04.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је, уз саслужење тамошње братије, Свету Архијерејску Литургију у Драговићу. Још један дан у коме славимо Васкрслог Господа обележен  је заједничком молитвом и радошћу Васкрсења којој скупа сведочимо.

ВЕЧЕРЊЕ ЉУБАВИ У МАНАСТИРУ КРКИ

ВАСКРС У ЂЕВРСКАМА

ВАСКРС У БЕНКОВЦУ

ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРУПИ

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У МОКРОМ ПОЉУ

На празник Васкрсења Христовог, 08.04.2018.године служена је света литургија у црвки св.Луке у Мокром Пољу. Уз мноштво вјерника са цитаве парохије пађенске освећена су јаја и Васкрсње погаче.
Потом се уз, веселу грају дјечице, одржало традиционално мокропољско 'котрљање јаја'.  Након тога сви присутни су се окупили око трпезе љубави,уз пригодно послужење.

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У ЗАДРУ

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У КНИНУ

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У ХРАМУ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У КНИНУ

ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у поноћ Васкршњу Литургију у манастиру Крки. Као што је традиција већ дуги низ година и овај пут светоархангелски манастир био је центар окупљања великог броја верника који су на овом светом месту у заједничкој молитви дочекали дивну радост данашњег празника. Пре Свете Тајне Причешћа прочитана је Васкршња посланица којом је су сви архијереји Српске православне цркве на челу са Његовом Светости Патријархом српским Г. Иринејем поручили свом верном народу да у љубави и слози, једни са другима чувамо „јединство духа свезом мира“.  Након периода поста и припреме данас сви радосно узвикујемо „Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!“

ПРОСЛАВА ВЕЛИКЕ СУБОТЕ И БЛАГОВЕСТИ У ШИБЕНИКУ

На Велику суботу (07.04.2018.), када такође прослављамо и велики празник Благовести, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Верницима окупљеним у Саборном храму Владика се обратио пожелевши да нас свакога дана живота прати светлост живоносног Васкрсења Христовог.
„Данас већ почињемо да славимо Празник Васкрсења Христовог за који смо се спремали постом и молитвом. Васкрсење Христово је победа живота над смрћу, Христос је смрћу смрт уништио и даровао нам живот вечни. Даровао нам је Ваксрсење да свако ко верује у Њега и у Његово Васкрсење, а кроз то и у свеопште Васкрсење, не погине, него да има живот вечни. То је празник радости и љубави међу људима, празник светлости када треба да се радујемо и да прихватамо Бога и примимо га у себе као што је Пресвета Богородица у име свих нас прихватила Бога несместивога када јој је то благовестио Архангел Гаврило речима ”Радуј се благодатна, Господ је с тобом”. Са речима радости улази Бог у овај свет ради нас и ради нашега спасења и постаје Богочовек Христос, а са речима ”Радујте се!” Васкрсли Богочовек Христос поздравља своје ученике када их је видео први пут након Васкрсења. Тако и ми треба да се непрестано радујемо и да будемо достојни ученици Његови и да нас по томе познају у овоме свету ”који у злу лежи” и коме ми не припадамо, јер по речима Господњим, ми нисмо од овога света“, поручио је Епископ далматински.

ВЕЛИКИ ПЕТАК У ЗАДРУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У МОКРОМ ПОЉУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У КНИНУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У МАРКОВЦУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У ПЛАВНУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У ЖАГРОВИЋУ

ЈУТРЕЊЕ ВЕЛИКЕ СУБОТЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенсво Епископ далматински Г. Никодим служио је јуче (06.4.2018.) у манастиру Крки Јутрење Велике суботе коме је претходило Вечерње Великог петка са изношењем плаштанице. Као и ранијих година многи верници са подручја Далмације, али и шире окупљају се на овом светом месту, како би заједно пошли у сусрет најрадоснијем празнику, Васкрсу.

ЕПИСКОП НИКОДИМ У ОБИЛАСКУ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим обишао је јуче (05.04.2018.) богослужења широм Епархије далматинске. Верници који су том приликом били у Цркви Светог Георгија у Книну, као и у Манастиру Свете великомученице Недеље, манастиру Крки  и у светим храмовима на Полачи и у Пађенима завлагодарили су Господу заједно са својим Епископом. У ишчекивању најрадоснијег дана за све хришћане надамо се да ћемо се окупљати у што већем броју у свим светињама наше Епархије.

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У ОБРОВЦУ

На Велики четвртак (05.04.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Обровцу. Мноштво верног народа тога краја окупило се овом приликом да заједно заблагодаре Господу у ове дане када сви са радошћу ишчекујемо Васкрсење Христово. На данашњи дан десила су се три велика догађаја у време када је  Господ добровољно пошао на крст, да страда ради нас и нашега спасења. „Први и најбитнији догађај за нас јесте установљење Свете Тајне Евхаристије, на Тајној вечери на Велики четвртак. У ломљењу хлеба и благослову вина Господ је установио Свету Литургију која је за хришћане центар богослужбеног живота. Други догађај био је најстрашнији, а то је издаја Христа од стране Јуде Искаритоског. Ову издају Господ је предвидео још у току Тајне вечере, а она се догодила на самом крају овога дана, после Христове молитве у Гетсиманијском врту. Трећи догађај била је првосвештеничка молитва Христова и поуке о љубави које нам је оставио постављајући велику нову заповед рекавши нам да љубимо једни друге, као што нас је Он љубио и да ће се по томе знати да смо ученици Његови“, рекао је Владика. Он је истакао да смо сви позвани да будемо ученици Христови, да учествујемо у богослужењема и Светим Тајнама и да са радошћу, кроз љубав према другима дочекамо само Васкрсење Христово.

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим, заједно са свештенством и монаштвом Епархије далматинске, служио је на Велику среду (04.04.2018.) Свету Тајну Јелеосвећења у манастиру Крки. Том приликом у овој светињи традиционално се окупио велики број верника у заједничком ишчекивању Празника над празницима. Епископ Никодим њима се обратио кратком беседом говорећи о данима који предстоје. „Дозволите ми да вам се обратим са само пар речи пошто смо увелико ушли у Велику страдалну седмицу када треба да „ућути свака твар“ како нам то кажу црквене песме које ће се певати ових дана. Ушли смо у овај период када се поново и изнова дешава највећа трагедија људског рода, када људи који су Господу прво певали: „Осана Сину Давидову“ вичу: „Распни Га! Распни!“ и тиме траже крв праведника. И разапели су Га да би се испунило Писмо и Пророци и да би Он васкрсао, а кроз Његово Васкрсење дошла нама радост велика и спасење за све нас, јер Васкрсење је центар наше вере и наша једииа реалност. Управо због тога очекивања самог Васкрсења смо се окупили и данас овде да бисмо се заједно помолили Богу за здравље и крепкост свих нас. Одслужили смо Свету Тајну Јелеосвећења и кроз то се окрепили на свом путу ка Празнику Васкрсења Христовог“, рекао је Епископ Никодим  и пожелео свима да овај велики дан дочекамо у миру и љубави.

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2018. године

ИРИНЕЈ

 

по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Испуни се време вишенедељног Часног поста у коме смо на свакодневним богослужењима – покајањем, исповешћу и сузним молитвама – састрадавали са Господом нашим, пратили крстоваскрсни пут и благодарно клицали: „Слава дуготрпљењу Твоме, Господе!“ Проживљавали смо добровољна страдања, понижења, пљувања и крсну смрт, да бисмо данас, по неизмерној милости Божјој, дочекали Христово славно Васкрсење. Учествујући у овим догађајима, ми кроз њих и живимо, превазилазећи смрт и сваку жалост; јер као што без смрти нема Васкрсења, тако ни без подвига са надом и трпљењем нема утехе. Зато се поклањамо и благодаримо Господу Васкрслом из мртвих, јер је нас, верне Своје, удостојио да будемо причасници Његових чудесних дела, осећајући у нашој души нов живот који побеђује све невоље.

Радосно прослављајмо данашњи светли празник, драга наша децо духовна, јер његова благодат и светлост не долазе од Сунца, нити од анђелâ, већ од неприступне светлости којом се разгони тама и очи људске сагледавају сву лепоту и склад Божјег света. Само у тој светлости може се јасно сагледати смисао постојања човека и света у достојанству које им по Божјем назначењу припада. На овај дан се, заједно са богоносним оцима Цркве Христове, подсећамо и опомињемо да се узрок и циљ тварне егзистенције налази у Богу. Као сарадник Божји, човек је одговоран не само за себе и свој народ, него за све људе и за све народе, за свеукупну Божју творевину. То је свечовечанска философија којом наша вера живи и делује кроз векове, пројављујући оно што се данас модерно назива „еколошком свешћу“. Зато на данашњи Празник, који јесте оаза мира и радости, ми вршимо духовну смотру, наоружавајући се надом да бисмо уз помоћ свеоружја Божјег, које је у Цркви, издржали све тешкоће и сва искушења, црпећи снагу од Господа који нас храбри речима: „Не бојте се, Ја сам победио свет“ (Јн 16, 33). Васкрсење јесте највећа победа над злом, грехом и смрћу, која нас подсећа да и ми имамо могућност и обавезу да се успротивимо сваком духовном паду и свему што нас онемогућава у идењу за добром, да не очајавамо него да наду своју положимо на Господа, да бисмо добили Божју благодат и помоћ у свакој тешкоћи. Вера у Васкрслог Богочовека пројављује лековитост пред стихијом пораста депресивности у савременом свету, јер нам, по речима светог Теофана Затворника, дарује могућност да духовним очима „гледамо преко греха и патње“. Ако ли по слабости грешимо, свето Јеванђеље нам поручује: Устани ти који спаваш – у греху – устани и васкрсни из мртвих – покајањем – и обасјаће те Христос (ср. Еф 5, 14).

Како би све довео у првобитни склад и нама људима вратио радост од гледања лица Његова, Сâм Господ из превеликог милосрђа и љубави према нама узима на Себе чудесни подвиг – постаје Богочовек, родивши се од Духа Светога и Марије Дјеве ради нас људи и ради нашега спасења, и „би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше“ (Рим 4, 25). Дакле, оправдање наше јесте обожење у Христу Исусу, а радост наша јесте вечна радост и нада Васкрсења, на коме се темељи Символ хришћанске вере, а које собом доноси највећи дар: победу живота над смрћу. Очовечење као почетак домостроја спасења рода људског у Васкрсењу остварује коначно испуњење спасоносног дела које Православна Црква сваке недеље непрекидно прославља. Тако годишњи круг у коме постојимо, по златокрилим речима светог Владике Николаја, није „само једна читуља мртвих“, већ увек отворени динамизам живота који иде у сусрет Христу Који долази. Зато, ко је Христов и назива се хришћанином ослобођен је смрти, јер нас Сâм Господ у то уверава: „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у Мене, ако и умре, живеће“ (Јн 11, 25). Овим речима Он нам даје наду на истински живот који је радост наше вере; из њих разумемо да је Његово Васкрсење – наше васкрсење, јер Христос смрћу смрт уништи, дарујући нама живот вечни.

Тај блажени живот, живот са свима светима, почиње већ овде на земљи. За свакога ко душу своју испуни вечном речју Божјом и опрости свима за све, радост и мир почињу овде, у овом животу. Нема човека данас, био он верник или неверник, који не би желео бар за тренутак да учествује у истинској радости. Али, мира и радости ниоткуда. Свуда безизлаз, душа опатуљена у личним тежњама и жељама које происходе из самољубља и саможивости, што доводи до духовне смрти која има за последицу бесциљност и немарност за вечно спасење.

Сведоци смо свеопштег отуђења и раздора, најпре у самој породици, где је заједница међу супружницима све нестабилнија, а међусобно непоштовање родитељâ оставља неизбрисиву рану на дечјим душама. Не можемо тражити своја права угрожавајући туђа. Заборављамо да је неопходно поштовати себе и светињу свога тела које је храм Духа Светога (Кор 6, 19), како бисмо могли наћи праву меру свега пролазног, поштовати ближњег, његову слободу, светињу општег и заједничког добра, као и личних потреба.

Стога, децо наша духовна, поштујте и чувајте светињу брака, јер је она темељ здраве и неразориве породице. Чувајте у љубави тајну живота коју је осветио Сâм Бог. Искрена верност и узајамно праштање нека красе сваку нашу породицу која је домаћа Црква. Чедоморство, највећи злочин овога века, нажалост, присутно је и у нашем народу: према статистичким подацима, сваке године у Србији нестаје читав један град. У светлости Христовог Васкрсења свако зачеће, рођење и свако људско биће јесу дар Божји који има вечни смисао и рађа се за вечност. Износећи пред вас, драга браћо и сестре, искушења читавог човечанства, у очинској љубави молимо вас да се здраво и одговорно владате, искупљујући трезвено и у миру време свога живота „јер су дани зли“ (Еф 5, 16). Помолимо се Господу да завлада мир свуда одакле је протеран, на првом месту у нашим срцима и нашим домовима, али и у целом многострадалном свету!

Ми хришћани не презиремо овај свет и људе. Ми чврсто ходамо на земљи, очију подигнутих ка небу. Поштујући сва људска достигнућа, желимо да се све освети благодаћу и силом Божјом, јер нам Господ поручује: „Ви сте светлост свету“ (Мт 5, 14). Радујте се пасхалном радошћу, јер Господ жели „да радост наша буде потпуна“ (1. Јн 1, 4). Сигурна је победа са Христом која се постиже благодаћу и нашим трудом да одржимо заповести Божје. Када се човек роди водом и Духом, тада почиње његово васкрсење, које је централна тачка вечнобитија, у коју се сабирају сви елементи помоћу којих долазимо до себепознања и богопознања. Познање Истине, стварне Истине, јесте вера у Васкрсење и радост Васкрсења.

У светлим данима наше радости, ми не заборављамо људски бол, патње и страдања. Не заборављамо ни болесне, старе и изнемогле, оне у сиромаштву, избеглиштву и беди, прогнане и изгнане са својих огњишта. Са вером и надом молимо се да Бог обрише сваку сузу са лица њихових (в. Отк 7, 17). Непрестано састрадавамо са свештенством и монаштвом, са нашим верним народом и децом Косова и Метохије, који су наша савест и без којих је српска духовна свест слаба и ништавна. Окрепљени вашом снагом и одлучношћу, непрестано приносимо коленопреклоне молитве да истрајете и да нам свима Косовски Завет буде мост између небеске и земаљске Србије. Ми не смемо због неправде клонути, не смемо се уплашити, већ се определити за Царство небеско са светим кнезом Лазаром, који је принео жртву као и ви што данас приносите.

Неправда и злоупотреба добара овога света није мимоишла наш многострадални, али никада погажени и понижени народ који, милошћу Божјом, прославља догодине осам векова самосталности Цркве и државе. То нам даје поуздање и потврду да смо ми народ вођен светима – светим Симеоном, Светим Савом и светим краљем Стефаном Првовенчаним – који за свагда српски народ утемељише на крајеугаоном камену, Васкрслом Христу.

Обраћамо се свим нашим синовима и кћерима, духовној деци наше Цркве, која живе на свим континентима, са којима смо молитвено сједињени, да се са нама радују Васкрсењу Христовом, које нас позива да у љубави и слози, једни са другима, чувамо „јединство духа свезом мира“ (Еф 4, 3).

Желећи вам свако истинско добро, опростивши једни другима, призивамо благодат, мир и силу Васкрслога Христа, да бисмо могли једним устима и једним срцем да кличемо радосно:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2018. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и

Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ

Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ

Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ

Епископ будимски ЛУКИЈАН

Епископ банатски НИКАНОР

Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН

Епископ канадски МИТРОФАН

Епископ бачки ИРИНЕЈ

Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ

Епископ западноевропски ЛУКА

Епископ жички ЈУСТИН

Епископ врањски ПАХОМИЈЕ

Епископ шумадијски ЈОВАН

Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ

Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ

Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ

Епископ ваљевски МИЛУТИН

Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ

Епископ западноамерички МАКСИМ

Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

Епископ источноамерички ИРИНЕЈ

Епископ крушевачки ДАВИД

Епископ славонски ЈОВАН

Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ

Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ

Епископ тимочки ИЛАРИОН

Епископ нишки АРСЕНИЈЕ

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН

Епископ далматински НИКОДИМ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН

Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ

Епископ брегалнички МАРКО

Викарни Епископ стобијски ДАВИД

преузето са: www.spc.rs

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА ВАСКРС

ЦРКВЕНА ОПШИНА	ВЕЛИКИ УТОРАК 03.04.2018.	ВЕЛИКА СРЕДА 04.04.2018.	ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК 05.04.2018.	ВЕЛИКИ ПЕТАК 06.04.2018.	ВЕЛИКА СУБОТА 07.04.2018.	ВАСКРС 08.04.2018
Бенковац			9 ч- Литургија Светог Василија Великог 17ч- Јутрење Великог петка, 12 Страсних Јеванђеља	7ч- Царски часови 15ч-Вечерње са изношењем Плаштанице 18ч-Јутрење Велике суботе	9ч-Литургија	6ч-Васкршње јутрење 9ч- Васкршња Литургија
Биочић			9ч- Литургија василија Великог 17ч- читање 12 Страсних Јеванђеља	9ч- Царски цасови 17ч-Вечерње са изношењем Плаштанице	9ч- Литургија Василија Великог	8ч-Пасхално јутрење и у наставку Васкршња Литургија
Врлика			9ч-Литургија Василија Великог 18ч-читање 12 Страсних Јеванђеља	8ч-царски часови 18ч- Вечерње са изношењем Плаштанице	9ч- Света Литургија	8ч-Васкршње јутрење 9ч-Васкршња Литургија
Ђеврске				9ч-Царски часови 18ч-Вечерње са изношењем Плаштанице	9ч-Света Литургија	7ч-Васкршње јутрење и у наставку Васкршња Литургија
Задар		10ч-Света Литургија	10ч-Света Литургија 18ч-Вечерње са читањем 12 Јеванђеља	9ч-Царски часови 18ч-Вечерњр са изношењем Плаштанице	10ч-Света Литургија	9ч-Васкршња Литургија
Имотски			10ч-Света Литургија 18ч-Јутрење Великог петка са читањем 12 Јеванђеља	8ч-Царски часови 18ч-Вечерње са изношењем Плаштанице, мало повечерје	10ч-Света Литургија	4ч-Света Литургија
Кистање 1. парохија			9ч-Света Литургија у Храму Светог Николе
Кистање 2. парохија			Кистање: 9ч-Света Литургија 17ч-Јутрење Великог петка са читањем 12 Јеванђеља	8ч-Царски часови 17ч-Вечерње са изношењем Плаштанице	Ивошевци: 9ч-Света Литургија	8ч-Пасхално јутрење 9ч-Васкршња Литургија
Книн 1. парохија	Храм Покрова Пресвете Богородице: 9ч-Литургија Пређеосвећених дарова	Храм Покрова Пресвете Богородице: 9ч-Литургија Пређеосвећених дарова	Храм Покрова Пресвете Богородице: 9ч-Света Литургија Храм Светог Георгија: 18ч-Велико бденије са читањем 12 Јеванђеља	Храм Покрова Пресвете Богородице: 8ч-Царски часови Храм Светог Георгија: 18ч-Вечерње са изношењем Плаштанице	Храм Светог Георгија: 9ч-Литургија Светог Василија Великог	Храм Светог Георгија: 8ч-пасхално јутрење и у наставку Васкршња Литургија
Книн 2. парохија	Храм Покрова Пресвете Богородице: 9ч-Литургија Пређеосвећених дарова	Храм Покрова Пресвете Богородице: 9ч-Литургија Пређеосвећених дарова	Храм Покрова Пресвете Богородице: 9ч-Света Литургија Храм Светог Георгија: 18ч-Велико бденије са читањем 12 Јеванђеља	Храм Покрова Пресвете Богородице: 8ч-Царски часови 16ч-Вечерње са изношењем Плаштанице	Храм Покрова Пресвете Богородице: 9ч-Света Литургија	Храм Покрова Пресвете Богородице: 7ч-Пасхално јутрење и у наставку Васкршња Литургија
Книн 3. парохија	Храм Покрова Пресвете Богородице: 9ч-Литургија Пређеосвећених дарова	Храм Покрова Пресвете Богородице: 9ч-Литургија Пређеосвећених дарова	Плавно: 9ч—Света Литургија	Жагровић: 18ч-Вечерње са изношењем Плаштанице		Жагровић: 00ч- Васкршња Литургија
Марковац			Марковац: 9ч-Литургија Василија Великог Полача: 17ч-читање 12 Јеванђеља	Марковац: 9ч-Царски часови 17ч-Вечерње са изношењем Плаштанице	Полача: 9ч-Света Литургија	Марковац: 8ч-Пасхално јутрење и у наставку Васкршња Литургија
Обровац			9ч-Света Литургија 18ч-Јутрење са чотањем 12 Јеванђеља		Жегар: 9ч-Света Литургија
Пађене			У Пађенама: 9ч-Литургија 17ч-читање 12 Јеванђеља	У Мокром Пољу: 9ч-Царски часови 17ч-Вечерње са изношењем Плаштанице	У Ервенику: 9ч-Света Литургија	У Мокром Пољу: 9ч-Света Литургија
Скрадин			Братишковци: 17ч-Јутрење Великог петка са читањем 12 Јеванђеља	Изношење Плаштанице Скрадин-17ч Братишковци-19ч	Скрадин: 9ч- Света Литургија Св. Василија Великог	Скрадин: 7ч-Васкршње јутрење Братишковци: 9ч-Васкршња Литургија
Смилчић			9ч-Света Литургија 15ч-читање 12 Јеванђеља	9ч-Царски часови 15ч-Вечерње са изношењем Плаштанице	9ч-Света Литургија	Кашић: 7ч-Васкршње јутрење Карин доњи: 9ч-Васкршња Литургија Биљани доњи: 17ч-Вечерње
Сплит			9ч-Света литургија 18ч-Јутрење са читањем 12 Страсних Јеванђења	8ч-Царски часови 18ч-Вечерње са изношењем Плаштанице	9ч-Света Литургија Броћанац: 15ч-благослов Васкршњих јаја и погача Убле: 16ч-благослов Васкршњих јаја и погача Дицмо: 18ч-благослов Васкршњих јај и погача	7ч-Јутрење 9ч-Света Литургија
Шибеник			Храм Вазнесења Господњег: 9ч-Света Литургија 17ч-читање 12 Страсних јеванђеља	Храм Вазнесења Господњег: 8ч-Чарски часови 17ч-Вечерње са изношењем Плаштанице	Саборни храм: 9ч-Света Архијерејска Литургија Коњеврате: 17ч-Вечерње Храм Вазнесења Господњег: 19ч-Пасхално јутрење	Саборни храм: 9ч- Света Литургија
Манастир Драговић	7ч-Јутрење и Света Литургија Пређеосвећених дарова	7ч-Јутрење и Света Литургија Пређеосвећених дарова	8ч-Јутрење 9ч-Литургија Светог Василија Великог 18ч-Јутрење Великог петка са читањем 12 Јеванђеља	7ч-Царски часови 15ч-Вечерње са изношењем Плаштанице 18-Мало повечерје са каноном	8ч-Јутрење 9ч-Литургија Светог Василија Великог 23ч-Пасхално јутрење	00ч-Литургија Светог Јована Златоустог
Манастир Крупа				9ч-Царски часови 16ч-Вечерње са изношењем Плаштанице		9ч-Васкршња Литургија
Манастир Свете Недеље	8ч- Литургија Пређеосвећених дарова	8ч- Литургија Пређеосвећених дарова	9ч-Света Литургија 18ч-читање Страсних Јевађеља	7ч-Царски часови 15ч-Вечерње са изношењем Плаштанице 18ч-Статије и Плач Мајке Божије	9ч-Литургија 23ч-Васкршње јутрење	00ч-Васкршња Литургија
Манастир Лазарица	7ч-Јутрење 18ч-Вечерње	9ч-Литургија Пређеосвећених дарова	9ч-Литургија Василија Великог 18ч-Јутрење Великог петка са читањем 12 Јеванђеља	7ч-царски часови 16ч-Вечерње са изношењем Плаштанице	9ч-Литургија светог Василија Великог 23ч-Пасхално јутрење	00ч-Васкршња Литургија
Манастир Крка	7ч-Јутрење 12ч-Света Литургија Св. Јована Златоустог са вечерњем 18ч-Повечерје	7ч-Јутрење 12ч- Света Литургија Пређеосвећених дарова 18ч-Света тајна јелеосвећења	8ч-Јутрење 12ч-Света Литургија Св. Василија Великог 18ч-Јутрење Великог петка са читањен 12 Јеванђеља	7ч-Царски часови 15ч-Вечерње са изношењем Плаштанице и мало повечерје са каноном Плач Мајке Божије 18ч-Јутрење Велике суботе	12ч-Света Литургија Св. Василија Великог 23ч-Пасхално јутрење	00ч-Света Архијерејска Литургија 12ч- Пасхално вечерње

ЦВЕТИ У ШИБЕНИКУ

На празник Цвети (01.04.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. У Храму Светог Спаса окупило се мноштво верника да би заједно са својим Владиком заблагодарили Господу док ишчекујемо најрадоснији међу празницима.

ЛАЗАРЕВА СУБОТА У КНИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматинкси Г. Никодим служио је данас (31.03.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Покрова Пресвете Богородице у Книну. Мноштво верника сабрало се на овом светом месту како би заједно прославили велики празник Васкрсења Лазаревог. У Витинији јудејској живео је један обичан човек по имену Лазар који је имао две сестре, Марту и Марију. Била је то једна добра и честита породица и Господ их је због тога много волео. Када је чуо вест о Лазаревој смрти Господ зато одлучи да оде и да га „пробуди“, како нам то Јеванђеље проповеда. Када је Христос стигао у Витинију Лазар беше већ четири дана у гробу. Видевши тугу Лазаревох сестара и мноштва народа који је оплакивао његову смрт, Он нареди да се склони камен са гроба и позва Лазара да изађе.  И васкрсе Лазар из гроба, а многи Јудејци видевши ово чудо повероваше у Господа. „Ово Лазарево васкрсење је потврда свеопштег васкрсења и увод у једну недељу која представља приближавање живота и смрти. И на крају, као врх и награда, као циљ ка коме смо се кретали, долази Васкрсење Христово којим се смрт уништава. Ми, хришћани смо се кроз овај пост припремали да достојно, са радошћу и љубављу дочекамо тај најрадоснији празник који је за нас најважнији догађај“, рекао је Епископ Никодим.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БРАТИШКОВЦИМА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (18.03.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Братишковцима.Обративши се верницима окупљеним у Храму Светог Николаја Владика је истакао да се сада налазимо на пола пута ка Празнику над Празницима. „До данас смо кроз речи које се читају и песме које се певају слушали о нашем напору и труду да се очистимо, а данас већ назиремо циљ ка коме смо се упутили, а тај циљ је да достојно дочекамо Светло Васкрсење Христово које је центар наше вере и спасења“, рекао је он. У данашњем Јеванђељу слушали смо о још једном чуду које је Господ учинио када је исцелио дечака који је од малена био обузет нечистим духом. Отац тог детета прво га је одвео код ученика Исусових, а када ни они нису могли да му помогну одведоше га пред Господа. Чим су га довели, ђаво поче да га ломи и баца, а отац замоли Господа: „Ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас“. Христос му на то одговори; „Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује“. На отац у сузама повика: „Верујем Господе, помози моме неверју“. „Из овога се види сва трагедија људског рода и наше пале природе, али и љубав коју Господ има за нас. Он спасава тог дечака и опет нам показује да је наступило ново доба у ком се кроз Крст и Васкрсење обнавља та пала природа. Управо на овоме месту Господ објављује да ће бити предан у руке људи и убиће га и када га убију трећег дана васкрснуће“, објаснио је Епископ Никодим и нагласио да нас ова прича учи да будемо свесни свога пада и неверја, те да свој живот окренемо ка Господу и Његовом Васкрсењу кроз које се и сами спасавамо.

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Игуман манастира Гомирја, архимандрит Михаило (Вукчевић) исповедио је данас (16.03.2018.) свештенике Епархије далматинске. Света Тајна Покајања којој приступамо кроз исповест изузетно је важна за све нас, зато што кроз њу ми исправљамо своју грешну природу и приближавамо се тако Царству небеском. Ипак, она је од посебног значаја за свештенике, јер на њима као пастирима Цркве лежи одговорност не само за њих саме, него и за поверено им стадо.

ПОДЕЛА ПАКЕТА ПОМОЋИ У ВРЛИЧКОМ КРАЈУ

У току јануара и фебруара на територији врличке парохије повратницима тога краја подељена је помоћ којa је набављена добротом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, а као донација Митрополије црногорско-приморске. Приликом поделе те помоћи врлички парох јереј Милан Кадијевић поделио је 52 пакета са основним прехрамбеним и хигијенским намирницама. Ова донација била је намељена нашим парохијанима који живе у скромним условима, а иницијативом је обухваћено 15 насеља врличко-сињскогкраја: Врлика, Косори, Кукар, Цетина, Цивљане, Маовице, Отишић, Кољане, Зелово, Бителић, Сухач, Лучани, Сињ, Дабар и Уништа. Црквена општина врличка и житељи врличко-сињског краја благодарни су Митрополиту Амфилохију и Митрополији црногорско-приморској на бризи, труду и указаном гесту хришћанске љубави према потребитима на територији врличке парохије.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БИОЧИЋУ

У другу недељу Великог поста (04.03.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Биочићу. Ова недеља посвећена је и Светом Григорију Палами, дивном светитељу који је био архиепископ солунски. Данас смо на светој служби могли чути два Јеванђеља, једно које се чита светитељима и друго, Јеванђеље о одузетоме. У овој јединственој причи видимо колике је јачине вера људи који су били смремни да приложе огроман труд како би помогли своме пријатељу. У време када се Господ налазио на Капернауму пронео се глас о Његовим чудесима и око куће у којој је боравио скупило се такво мноштво народа да јој се више није могло ни прићи. Када су чули да је Христос широм Галилеје многе људе исцелио од најстрашнијих болести, четири човека понеше свога пријатеља одузетог на постељи са жељом да га доведу до Спаситеља. Међутим, од окупљеног народа нису успели да се приближе вратима куће, него се попеше на кров и разградише га, те тако унесоше болесника и не рекавши ништа положише га пред Христа. Видевши труд који су принели ради свог пријатеља, Христос виде и јачину њихове вере у Њега, јер су та четворица људи толико веровали да ће га Он исцелити и толику су љубав имали према ближњем свом. Господ рече одузетоме: „Сине, опраштају ти се греси твоји“ и излечи га. Те речи Његове изазваше велику саблазан међу тамо присутним књижевницима, јер само Бог може да опрости грехе, а они нису признавали Христа као Бога, нити његово месијанство. А Господ је препознао ту мисао њихову, па их упита да ли је лакше опростити грехе или исцелити болесног и даље им рече да власт има Син човечији на земљи опраштати. „Христос узрок болести види у човековој пропадљивој природи и греху и зато одузетоме прво опрашта грехе, да би он могао да се исцели. Само кроз Њега као главу Цркве и кроз Цркву можемо се очистити од греха и спасити се. Тако нам сведочи и друго Јеванђеље које смо данас чули, а које каже. „Ја сам врата, ако ко уђе кроза ме спасиће се“. Тако ми треба да се спасавамо кроз веру, подвиг и труд на овом путовању ка Царству небеском“, поручио је Епископ Никодим и пожелео свима да се постом и молитвом припремимо за празник над празницима и дочекамо га у радости и љубави.

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ЗАДРУ

У прву Недељу Часног Поста (25.02.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Задру. Данашњи празник посвећен је победи Цркве над јересима из доба VII Васељенског сабора и самом Православљу као правоживљу које нас упућује да кроз живот у Цркви и кроз Свете Тајне утврђене у вери задобијемо Царство небеско. „На данашњи дан 843. године, за време владавине благочестиве царице Теодоре и њеног сина Михаила, а по одлукама отаца Светог VII Васељенског сабора, проглашена је победа над јеретицима иконоборцима. Заступници иконоборства порицали су иконе и мошти, као и право на поштовање икона Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице и свих других мученика и светитеља. Они су прогањали све који су поштовали иконе, тамничили их и убијали, али упркос томе древна вера Цркве остала је сачувана. Још у древној Цркви људи су изображавали лик Господа Исуса Христа, Богородице и других светитеља. Само Божанској Природи приличи „истинско служење“, а ликовима светих кроз које се клањамо Прволику приличи „целивање и почасно поклоњење“. Како пише у Оросу вере VII Васељенског сабора, част која се даје икони прелази на Оригинал и ко се поклања икони поклања се личности онога који је насликан на њој. То је вера Отаца, вера Апостола и Православних и та вера васељену утврди“, рекао је Епископ Никодим објаснивши порекло и значај овога празника. Окупљенима у Храму Светог пророка Илије Владика је изразио неизмерну радост због данашњег сабрања у његовом родном граду. „Ово је град који памтим по својим првим годинама које сам провео у радости и игри на његовим улицама и далматинском камену. Желим да поменем и двојицу свештеника које памтим из детињства, протојереја – ставрофора Жарка Аничића и оца Милована Миодраговића и њихове породице чијих се дивних и смирених ликова и дан данас сећам. Свима вама који сте данас овде још једном захваљујем на доласку и желим да нас Господ укрепи у ове дане поста и да дочекамо Светло Васкрсење са мислима упућеним Њему и очекујући Његов Други долазак“, рекао је Епископ далматински.

ТЕОДОРОВА СУБОТА У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (24.02.2018.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Данашњи празник, који је уједно и прва субота Васкршњег поста, посвећен је Светом великомученику Теодору Тирону, великом угоднику Божијем.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (18.02.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Спаса у Шибенику. Данашњим даном завршава сиропусна недеља, последња припремна седмица пред почетак Великог поста. Овај дан, такође познат као беле покладе, уводи нас у ишчекивање Васкрса, најрадоснијег од свих празника.

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

Данас (12.02.2018.) када прослављамо велики празник Света Три Јерарха, у манастиру Крки традиционално је обележена слава богословије. Светом Архијерејском Литургијом начелствовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније, уз саслужење Владике бихаћко – петровачког Г. Сергија и Епископа далматинског Г. Никодима. Након читања Јеванђеља Епископ Сергије говорио је о значају ових дивних светитеља које прослављамо данас и огромном доприносу који је сваки од њих дао Светој Цркви. „Током историје појављивали су се људи који су тврдили да је један од тројице Јерарха већи од другога. Но, Божијом неизмерном љубављу пројави се у 11. веку сваки од тих светитеља Епископу евхаитском Јовану, прво сваки посебно, а онда заједно и рекоше да су они једно пред Богом и да нема неспоразума међу њима. Светлост ових дивних светитеља пројавила се управо у њиховим делима, у њиховом учењу и тумачењу Речи Божије. Тако се Свети Василије Велики у чистоти свога подвига прослави као велики учитељ Цркве Божије, Свети Григорије у дубинама свога тумачења богословља, а Свети Јован Златоусти у красноречивости и тумечењу Речи Господње. Ова три светила заиста су засјали као једно светло зато што се сваки од њих одрекао себе да би они заједно испуњавали божанске заповести  и тако показали нама како и ми треба да деламо до дана данашњег“, поручио је он. Након Свете Литургије одржана је свечана академија на којој су крчки богослови приредили посебан програм у част тројице заштитника свога училишта. Том приликом Епископ Никодим захвалио је свима који су данас дошли да увеличају овај дивни празник. „Нарочито желим да се захвалим Владикама Арсенију и Сергију на њиховој љубави и што су издвојили своје време и дошли да са нама прославе овај празник и да кроз то пруже и утеху свима нама који смо овде при мору далеком. Такође, морам и желим да се за све учињено за ову школу захвалим и Његовом Преосвештенству Епископу зворничко - тузланском Г. Фотију. Он не само да је мој духовни отац и да је био мој претходник као Епископ ове апостолске катедре него и на месту ректора богословије Света Три Јерарха. Његово одсуство осећамо сви ми који смо се навикли на њега, али оно што је најбитније упркос одсуству ништа мање није присутан овде и данас у нашим молитвама и у нашем сећању, а надам се, али и знам да смо се и ми данас налазили у његовим молитвама“, рекао је Епископ далматински. Након академије у манастирској трпезарији приређена је трпеза љубави за све присутне.

ПРЕМА ЉУБАВИ НАШОЈ СУДИЋЕ НАМ СЕ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (11.02.2018.) заједно са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Г. Арсенијем Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Верници шибенског краја с радошћу су у Саборном храму дочекали данашњу свету службу и долазак Валадике нишког, коме је ово прва посета нашој Епархији. Владика Никодим пожелео је добродошлицу Епископу Арсенију, истакавши да нам је својом посетом учинио велику част. Након читања Светог Јеванђеља Епископ нишки обратио се присутнима са неколико речи о поуци данашње приче. „Данашња недеља, као и претходне три, представља и тематски подељене јеванђељске приче које нас припремају на подвиг поста, покајања и нашег очишћења како би смо дочекали велики празник Васкрсења Христовог. Данашње Јеванђеље повезано је са јучерашњим даном, јер смо се јуче сећали свих наших драгих који нису више овде физички са нама, али који су у Царству Божијем и за које се надамо да ћемо их о другом доласку Христовом и свеопштем васкрсењу поново угледати и бити са њима у заједници. Управо о том моменту говори данашње Јеванђеље, о великом, страшном и праведном суду Христовом. Христос други пут неће доћи онако смирено и кротко, родивши се у пећини, у јаслама, живећи као обичан столар да би на крају живот дао ради нас, већ као цар који седи на престолу, а престо су све небеске силе и судиће нам према томе колико смо љубави имали за своје ближње. Христос није страшни и немилосрдни судија који ће све нас бацити у огањ ако смо помислили или урадили нешто грешно, већ нам Он даје могућност покајања и судиће нам према томе колико смо љубави имали према Њему и према сваком човеку који носи у себи Његов лик“, поручио је Владика Арсеније и пожелео свима срећан и благословен почетак Часног поста и да у радости и љубави дочекамо Васкрс.

ВРАТИМО СЕ ГОСПОДУ ДА БИСМО НАШЛИ СПАСЕЊЕ

У Недељу блудног сина (04.02.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Лиургију у Бенковцу. Мноштво верног народа окупило се данас у Цркви рођења Светог Јована Крститеља како би у светом сабрању узнели Господу своје молитве. Том приликом могли смо чути јеванђељску причу која има вишеструку симболику и веома важну поуку за све људе. Та прича говори о човеку који је имао два сина и када му је млађи син затражио да подели имање и да му оно што му по наследству припада, овај је тако и учинио. Млађи син узе са собом све своје имање и оде у неку далеку земљу где је живео раскалашним животом све док није остао без ичега. Утом у тој земљи завлада тешка глад и немаштина и он би принуђен да чува свиње код неког човека у пољу, а при том ми нико није давао ни за храну, већ је желео да се нахрани од „рошчића које свиње једу“. Живећи тако он дође себи и схвати да код његовог оца има посла за многе раднике, те одлучи да се врати кући. Док је још био подалеко од куће угледа га отац његов и потрча му у загрљај, а изгубљени син му на то рече: „Оче, згреших и небу и теби и нисам достојан да се зовем сином твојим“. На то отац нареди слугама да му се донесу најлепше хаљине и да се приреди велико весеље. Враћајући се кући из поља старији син чу весеље у кући и упита једног слугу о чему се ради. Када је чуо да је отац то приредио за млађег сина који га беше напустио, он се расрди и не хтеде да уђе у кућу и да се весели са њима. Отац изађе да га моли да им се придружи, али старијем сину беше криво што је он са оцем био читаво време, слушао га и служио, а овај му никада није учинио такву част као млађен сину који га је напустио. На то му отац одговори: „Чедо, ти си свагда са мном и све моје јесте твоје. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше и оживе и изгубљен беше и нађе се“.  Из ове приче можемо извући три поуке од изузетне важности за спасење свих људи. „Прва је слика милостивог оца који је у суштини Бог Отац, чија је љубав према човечанству неизмерна, јер Он жели да се сви људи спасу. Због тога нам је подарио покајање на које нас позива Свето Јеванђеље, да бисмо се, без обзира како згрешимо, увек сетили да негде далеко имамо Оца који нас воли и који ће нас увек прихватити поново у своје окриље. Друге две слике описују две врсте грешника које постоје од памтивека до дана данашњег. Једна је попут заблуделог сина, а то су људи који су ради да узму од Господа све дарове које им Он пружа и да их прокоцкају и пропију све више се удаљавајући од Њега. Овде се сликовито говори колико је човек склон паду и одступништву од Бога. Другу врсту представља син који је читаво време био уз Оца, те је због тога мислио да једино он има право на спасење, попут оних људи који мисле да су увек са Богом и са Црквом и да је спасење само њихово, а немају разумевања за оне који су се вратили Оцу у наручје“, рекао је Епископ Никодим. Из ове јеванђељске приче видимо величину Очеве љубави, јер је Он прихватио и једног и другог сина и није их осудио због њихових греха, већ их је прихватио такве какви су након што су исказали своју љубав према Њему и жељу за спасењем. „Сви ми треба да се трудимо да се уподобимо овом изгубљеном сину, да желимо јединство са Богом и трудимо се да га постигнемо животом уз Цркву, постом и пре свега тако што ћемо имати неизмерну љубав и разумевање за све ближње“, поручио је Владика.

АКАТИСТ СВЕТОМ САВИ У ЕРВЕНИКУ

На дан светог Саве 27. јануара 2018. у цркви светог Николаја у Ервенику, служен је акатист највећем српском просветитељу. Уз велику радост окупљених, након молитве, дјеци су  подјељени светосавски пакетићи.

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У КНИНУ

Поводом великог празника којим одајемо почаст Светом Сави и његовом делу данас (28.01.2018.) је у Книну традиционално одржана свечана светосавска академија. Своје поштовање и захвалност овом дивном светитељу, првом српском Архиепископу и просветитељу, у име целог српског рода изразила су деца певајући њему у част и говорећи о његовом животу и подвизима. Својом разиграношћу веселој атмосфери допринели су и чланови КУД „Буковица“ који су присутне почастили традиционалним народним играма и песмом. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим први пут је као представник Цркве Божије у Далмацији присуствовао овој прослави и због тога је изразио неизмерну радост. „Окупили смо се вечерас овде, драга браћо и сестре, ради школске славе, Светог Оца Саве који је дечија слава, али и слава свих нас који се и даље осећамо радосни као деца у сваком тренутку нашег живота и на пропутовању кроз овоземаљски живот ка Царству Небеском. Прве речи које је Господ изговорио након Васкрсења биле су: „Радујте се!“ (Мт 28,9). Е, ту радост је проповедао и ширио свугде по српском роду, али и шире, у своје време Свети Сава, први Архиепископ српски и један од највећих визионара и просветитеља у нашем народу кроз векове. Проповедао је, не национализам како се обично представља и како људи верују, него веру у васкрслог Господа“, рекао је Епископ далматински и додао да је Свети Сава целог живота радио на слободи и помирењу завађених, како људи, тако и читавих народа. „Тако и ми треба да се осећамо слободно и да живимо слободно, јер нам је сам Бог дао ту слободу. Треба да долазимо слободно у цркву и да се не стидимо припадности српском народу. Припадност једном народу је благослов и дар од Бога. Он нам није дат да зарад њега поричемо право на постојање другом народу, јер ако тако чинимо онда то више није дар него је проклетство. Дат нам је да у миру живимо са свима и да превазилазимо разлике и различитости управо кроз хришћанску љубав и разумевање, при том задржавајући и негујући свој идентитет и културу“, поручио је Владика. На крају свог обраћања он је поздравио присутне представнике општина Кистања, Ервеника, Бискупије и Скрадина и захвалио свима који су омогућили овај радосни догађај, а посебно госпођи Ањи Шимраги на њеном великом доприносу организацији академије.

Прослава Светог Саве у Жегару

Данас смо свечано Светом Литургијом прославили школску славу Светог Саву I србског Архиепископа. Храм Светог Георгија испуњен народом Божијим и мноштвом дјеце, зрачио је неисказаном радошћу и благословом Божијим. Након прочитаног јеванђеља, игуман манастира Крупе Архимандрит Гаврило, одржао је бесједу о животу и значају Светога Саве за Србе широм свијета и свега шта је учинио за вријеме свога живота. Светој тајни причешћа су приступили вјерници који су били спремни и сва дјеца. Након Свете Литургије , дјеца су отпјевала химну у част Светом Сави. Послије химне, подијељени су пригодни пакетићи за дјецу, а славље је настављено у школи резањем славског колача и традиционалним рецитацијама које су спремили ђаци. За сву дјецу који су дошли на приредбу у школу су подијељени пакетићи испред локалне заједнице Срба СНВ из Жегара. Локална заједница је припремила послужење за све присутне.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ПЛАВНУ

ПРОСЛАВА САВИНДАНА У КИСТАЊАМА

Празник нашег оца Саве, првог српског просветитеља, обиљежен је свечаније него претходних година. У организацији СКД Просвјета пододбора Кистање, уприличена је светосавска приредба у Дому Културе у Кистањама. Свој допринос прослави дали су КУД Буковица, изводећи сплет игара и пјесама овога краја, као и хор ученика Богословије св. Три Јерарха из манастире Крке, заједно са својим професорима.
Вечерње богослужење у храму св. Кирила и Методија служио је настојатељ манастира јеромонах Севастијан, а за пјевницом су појали хористи наше Богословије. По завршетку службе пререзан је колач и освећено славско жито у спомен св. Сави.
Овогодишња прослава окупила је велики број дјеце и њихових родитеља у овом светом храму. Свој допринос прослави савиндана дали су и полазници вјеронауке рецитујући пјесмице о овом светитељу нашега рода. Подјелом пакетића свој дјеци која су дошла у храм у Кистањама и поновним окупљањем око трпезе љубави у Дому Културе завршено је прослављање заједничке Славе свих Срба.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У КНИНУ

Свети Сава, први српски архиепископ, свечано и радосно је прослављен евхаристијским слављем у храму Покрова Пресвете Богородице у Книну. Свету Литургију служили су пароси кнински Владимир Вукосављевић и Саво Мајсторовић. И ове године, слава Богу, у великом броју сабрао се наш народ вјерујући и мноштво дјеце да прославе Св. Саву, српску славу, наставника пута који у живот вјечни води. Сва дјеца узела су учесћа у Светом причесћу. После Свете Литургије услиједиле су рецитације пјесама о Св. Сави и подијељени су светосавски дарови.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ЗАДРУ

На празник Светог Саве,служена је света Литургија у храму Св.Илије у Задру. Узвелики број вјерника,а и дјечице како Задра тако и околних села, освећен је и  пререзан славски колач.Велика радост парохијана су биле рецитације пјесмица,које су нам дјечица припремила о великом светцу.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Дан када славимо име и дело највећег српског просветитеља радосно је обележен у манастиру Крки. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење братије манастира и том приликом пререзан је славски колач. У мананстиру Крки налази се капела посвећена Светом Сави, а широм света, где год има православних Срба постоји и мноштво њему посвећених светиња. Свети Сава има посебан значај за наш народ, због чега се овај празник свуда прославља као знак захвалности великом светитељу који нам је у наслеђе оставио многе плодове свога труда.

Прослава Светог Саве у Пађенама

Дана 27.01.2018. на празник Светог Саве, првог архиепископа Српског, служена је света Литургија у Пађенама. Уз мноштво вјерника и велики број дјечице, освећен је и  пререзан славски колач,  те су подјељени светосавски пакетићи.
Након тога, сви присутни су се окупили у братској кући уз пригодно послужење.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У БЕНКОВЦУ

Данас када цијели српски род прославља свога оца Светог Саву и вјерни народ Бенковца и околних села сабрао се у храму Светог Јована да прослави овог дивног Божијег светитеља. Посебну духовну радост свима присутнима приредила су дјеца појући химне и рецитације у славу светитељу Сави. Љупки и умилни дјечији гласижи одзвањали су бенковачком црквом шаљући поруке љубави, мира,  слоге и јединства свим људима и цјелом српском роду.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У МАНАСТИРУ ЛАЗАРИЦИ

Прослава Савиндана у Сплиту

У недјељу по Богојављењу, 21. јануара 2018. године, а на позив и благослов Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Никодима, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, предводио је евхаристијско сабрање у храму Светог Саве у Сплиту.

Владици Сергију су саслуживали, протопрезвитер Драган Михајловић, парох у Имотском, јеромонах Јован, драговићки, протопрезвитер Милорад Ђурђевић, парох у Сплиту и ђакон Миленко Лошић из Шибеника.

У својој надахнутој бесједи, владика Сергије је протумачио јеванђелско зачало и истако значај Светог Саве, који је све што је Божије уткао у душу и биће српског народа.

На крају Литургије, најмлађи парохијани су одрецитовали пригодне пјесмице у част Светог Саве српског. Потом је уприличена трпеза љубави у просторијама црквене општине Сплит, добротом и трудом свештеника и попадија сплитских.

Владика Сергије је након трпезе обишао стари град Сплит, чувену Диоклецијанову палату, цркву светог Дује и друге знаменитости овог древног града на обали предивног Јадрана.

преузето са:http://www.eparhijabihackopetrovacka.org

ПРАЗНИК БОГОЈАВЉАЊА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим на празник Богојављања (19.01.2018,) служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Окупљеним верницима у Храму Светог спаса Епископ се обратио са неколико речи о природи овог великог празника. „У јеврејскоме народу је био обичај да човек до тридесете године није могао да има никакво јавно деловање и тога се држао и Господ наш Исус Христос. Он је све до тридесете године живео са Пресветом Богородицом и Јосифом у Назарету, радећи као дрводеља, попут многих обичних људи у том периоду историје. И тако живећи једноставним животом поштовао је све обичаје које је јеврејско друштво налагало и чекао да почне са својим месијанским делом. Пут за Његову проповед приправио је Свети Јован Крститељ проповедајући у пустињи и позивајући људе да се крсте на Јордану да би били очишћени од свих грехова и тако дочекали Месију. Док је Јован Крститељ крштавао народ дошао је управо сам Христос да буде крштен и излазећи из воде виде небеса где се отварају и Дух као голуб силази на Њега. И глас дође са неба. „Ти си син мој љубљени који је по мојој вољи“. Отварање небеса представља сликовиту везу између Бога и човека која се остварује кроз Христово месијанско дело, то је она веза на коју смо сви позвани. Дух Свети на Христа се спустио у виду голуба, што има дубоку симболику за хришћанску заједницу, јер као што је голуб Ноју донео маслинову гранчицу као најаву краја потопа, тако сада голуб најављује крај владавине греха и долазак Месије и спасења људи. На крају, чује се и Очев глас са небеса који потврђује да је управо Господ наш Исус Христос Син његов љубљени. Крштење Сина, глас Очев и силазак Духа Светога представљају тријадолошку основу и веру Цркве у Тројичног Бога. То је вера на коју смо сви заједно позвани, да је исповедамо зарад покајања и редовно учествујемо у животу Цркве кроз причешћивање животворним тајнама“, објаснио је владика.

КРСТОВДАН У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Крстовдан (18.01.2018.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ЖАГРОВИЋУ

БАДЊИ ДАН И БОЖИЋ У ЗАДРУ

Бадњи дан у парохији Равнокотарској

На Бадњи дан,.6. јануара 2018. године у свим храмовима који парипадају парохији Равни Котари служено је вечерње богослужење са освећењем и налагањем бадњака.
Бадњаке је освештао надлежни свештеник парохије равнокотарске јереј Младен Скопљак, а потом су окупљени вјерници наложили бадњако како то православни обичају налажу. Отац Младен је свим присутнима честитао празник Рођења Господа Исуса Христа-Божић, пожеливши присутнима да у радости, миру и љубави дочекају сутрашњи празник. Да озарени радошћу Витлејемског празника заједно са својим породицама прославе овај спасоносни празник поздрављајући једни друге ријечима.

Мир Божији Христос се роди-Ваистину се роди!

БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ У СПЛИТУ

БОЖИЋНА ЛИТУРГИЈА У МАРКОВЦУ

 

БОЖИЋ У ИМОТСКОЈ ПАРОХИЈИ

Поводом празника рођења Христовог подијељени су дарови за сву дјечицу на подручју Епархије далматинске до 15 година старости. Уз молитву и најљепше жеље дарове су уручили наши свештеници по црквама и манастирима наше Епархије. Ово велико даривање омогућила је својим прилогом породица Гленџо која је родом из Имотског. Дарованим и дародавцу свако добро и благослов од Богомладенца Христа.

БОЖИЋ У МАНАСТИРУ КРУПИ И ОБРОВАЧКОЈ ПАРОХИЈИ

Рођење Христово је и ове године прослављено на достојанствен начин у Обровачком крају. Вечерња богослужења су служена у храмовима Свете Тројице у Обровцу, Светог Георгија у Жегару и Успења Пресвете Богородице у манастиру Крупи. Паљење бадњака је по устаљеној традицији било пред храмовима у Обровцу, Билишанима, Жегару и манастиру Крупи. Након благослова и паљења бадњака, постављено је послужење за све присутне испред свих храмова, које су мјештани лијепо припремили у складу са посном традицијом уочи Божића. На сам дан Рођења Христовог, служена је Света Литургија у манастиру Крупи , коју је служио игуман манастира, Архимандрит Гаврило Стевановић. Светој тајни причешћа, приступио је већи број људи и мале дјеце. Посланица Патријарха Српског са свим Архијерејима Српске Православне Цркве, прочитане су у свим храмовима.

БОЖИЋНА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Поводом једног од најрадоснијих хришћанских празника Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (07.01.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Цркви Успења Пресвете Богородице у Шибенику. Свету благодат Божића са својим владиком поделило је мноштво окупљених верника узвикујући у глас најрадоснији од свих поздрава:

ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

ПРОСЛАВА БОЖИЋА У КНИНУ

ПРОСЛАВА БАДЊЕГ ДАНА И БОЖИЋА У МАНАСТИРУ КРКИ

Празник Рођења Христовог – Божић (7.1.2018.) свечано је прослављен и у  манастиру Крки. Уочи празника на Бадње вече испред манастира је освећен бадњак. Сутрадан на сам дан празника служена је Света Литургија којој је началствовао намјесник манастира јеромонах Севастијан (Гордон) уз саслужење братства манастира.
На Светој Литургији прочитана је посланица Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и свих архијереја Српске православне Цркве у којој се посебно наглашава духовни значај овога празника и потреба да сви људи живе у миру Божјем и међусобној братској љубави.

Посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2017. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни БОЖИЋНИ поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Ако је ко у Христу, нова је твар;
старо прође, гле, све ново постаде“
(II Кор. 5, 17)

Драга браћо и сестре,
Установа Новога и Вечнога Завета Бога и човека остварена је управо на данашњи дан, на први Божић у историји. Јер, данас је, љубљена децо духовна, превечни Бог извршио дело веће од стварања универзума и испунио обећање дато нашим прародитељима, обећање о коме су пророци од памтивека прорицали, а које је Пречиста, Преблагословена и увек Дјева Марија у смирењу прихватила. Бог Логос постаде човек и настани се међу људима (Јован 1, 14). Син Оца небеског бива роду људском савремен, како би човек постао савечан Богу. Господ Сведржитељ „унизи Себе узевши обличје слуге“ (Филип. 2, 7) и постаде једнак телу смирења нашега, да би нас учинио једнакима лику славе Његове. Зато богомудри апостол Павле у усхићењу кличе: „О дубино богатства и премудрости и разума Божјега! Како су неиспитиви судови Његови и неистраживи путеви Његови!“ (Рим. 11, 33).
У време оно, велелепну и надахнуту химну: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ клицало је мноштво анђелске војске док је небо звездом указивало на Витлејем, родни град светога пророка и цара Давида, на Дом хлеба, где се ваистину јави Хлеб Живи Који сиђе с небесâ. У тихој духовној светлости божићне ноћи људско лице превечног Сина Јединородног радосно дочекаше погледи пастирâ (Лк. 2, 4 – 15). Будући да је ова величанствена тајна побожности – јављање Сина Божјег у телу – непојмљива анђелима и људима, превечни план Божје свепрожимајуће љубави почео се откривати у свештеној тишини витлејемске пећине, испуњене крајњим смирењем и неизрецивом добротом. И заиста, приступајући побожно граду Давидову, заједно са небоземним хоровима светих, духовним очима видимо како у Ономе кроз Кога је створено све што је на небесима и на земљи „обитава сва пуноћа Божанства телесно“ (Кол. 2, 9). Ова богооткривена истина се проповеда у нашој светој Цркви небројено пута речима да је Син Божји „ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“.
Спасење о којем говори Символ вере, драга браћо и сестре, превазилази свако људско очекивање. Није се Бог очовечио како би показао Своју славу и величанство нити да би се, праћен војскама небеским, појавио у овоме свету као његов Господар. Спаситељ је благоизволео родити се од Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије како би човек, благодатним силама Духа Светога, крштењем, учешћем у светој Литургији и животом у Христу, био препорођен и постао бог по благодати, сабрат и сутелесник Богочовека. То нам је Он Сâм омогућио захваљујући истинском рађању за живот вечни које нам дарују свето крштење, миропомазање и свеукупни светотајински живот са врхунцем у светој Литургији, праћен нашим трудом да задобијемо јеванђелске свете врлине. Почевши да истински припадамо Заједници деце Божје, Цркви, ми благодатно учествујемо у божанском животу Христовом и бивамо спасавани и спасени у њој.
У најблиставијој светлости и чудесној радости Божића древна народна мудрост изнедрила је здравицу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Заиста је дубок смисао и далекосежна животна порука ове древне мудрости. Ништа нам, драга децо духовна, неће вредети ни држава, нити уређени градови и села, ни економски напредак коме толико тежимо, нити сва добра овога света, ако као народ постепено, али сигурно нестајемо, тојест ако више умиремо него што се рађамо. Нашим хришћанским прецима није било тешко да, током своје бурне историје, изнова, после најтежих искушења и невоља, а некада и дословце из пепела, васпоставе државу, привреду, културу и све оно што их је одувек чинило припадницима истински европске цивилизације. То им је сваки пут полазило за руком јер су њихови домови били испуњени вером, врлинама и снагом, док су им се деца изобилно рађала. Имајмо отуда на уму закон Господњи и опомињимо се нарочито заповести Божје дате прародитељима Адаму и Еви која гласи: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме!“ (I Мојс. 1, 28). Стога, љубљени у Христу Исусу, немојмо занемаривати испуњавање ове заповести! И Сâм Господ љубави својевољно пристаде да се оваплоти и поживи међу нама, а Рођењем од Дјеве Марије занавек освети и даде смисао материнству и рађању.
У овим светим божићним данима усрдно се молимо за сву нашу једноверну браћу и сестре у Отаџбини и расејању, са жељом да Богомладенац Исус Христос разгори у њиховим срцима и домовима смирену радост витлејемске светлости, којом небо и земља данас бивају просветљени и блистају. Особито позивамо све верне да, у овој тихој ноћи, срцем и душом буду једно са многострадалним православним српским народом који верно чува и брани сваку стопу свете земље Косова и Метохије, која нам је, не заборавимо никада, дарована од Господа као вечни залог. Времена бурна су долазила и пролазила. За све то време наши преци су у својим срцима неизбрисиво носили Пећку Патријаршију, Грачаницу, Богородицу Љевишку, Бањску, Дечане, Свете Архангеле и на хиљаде других светих олтара широм Косова и Метохије. Знали су и памтили ко је на ту свету земљу крочио још у давном седмом столећу и раније, како бележе византијске хронике. Знали су ко је остављао записе на грнчарији из 9. века и ко је отварао прве школе при манастирима, писао књиге, живописао фреске и иконе, зидао храмове, отварао прве болнице, писао словенске књиге… Знали су да је велики рашки жупан Вукан у 11. веку одбранио град Звечан. Знали су који су владари из лозе Немањићâ, Лазаревићâ, Бранковићâ, Петровићâ, Обреновићâ и Карађорђевићâ подизали светиње широм српске земље. Све су то знали наши преци, браћо и сестре. А знамо то и ми, њихови потомци. Знамо још нешто. Знамо да је на Косову и Метохији остао наш напаћени народ да мученички исповеда своју свету православну веру и храбро сведочи своје српско име. Знамо, као што и они знају, и не заборављамо ништа од свега тога, јер су Косово и Метохија наш Јерусалим, наша света земља. И зато можемо да, заједно са псалмопојцем Давидом, молитвено обећамо: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме,“ – ако заборавим тебе, Косово и Метохијо, – „нека ме заборави десница моја!“ (Пс. 137, 5).
Браћа наша по вери, не само на Косову и Метохији него и другде, суочена су са искушењима. Посебно данас, Богомладенац Христос нас подстиче да ми, православни хришћани и деца Цркве, Његовом благодаћу оснажени, без обзира на то како се други односе према нама било где, у Отаџбини, окружењу и васцелом свету, свима узвраћамо, по заповести Божјој, братски и пријатељски, ма које вере и народности они били, знајући да нас Бог љубави пита шта ми чинимо другима, а не шта други чине нама.
Данас, када Пресвета Дјева Марија рађа Превечнога Бога, молимо се за све људе, а нарочито за младе, намучене страшним пороцима наркоманије, алкохолизма, разврата, лењости, гнева, среброљубља, зависти, гордости, неумерености, безосећајности и свим другим пороцима који, обећавајући привидну радост, заправо унижавају боголико достојанство човека и чине га робом. Молимо се да их Господ над војскама укрепи како би познали истину и препознали лик Божји у себи, па да смело устану и збаце окове погрешног избора. Господ Исус Христос говори: „…Познаћете истину и истина ће вас ослободити… Свако ко чини грех роб је греху“ (Јн. 8, 32. 34). Ми смо слободни у правом смислу речи онда кад идемо путем врлинског живота, који извире из стваралачке заједнице љубави са Богом. Насупрот томе, злоупотреба дарова Божјих и потенцијала које имамо, као и избор погрешног стила живота, раслабљује и разара нашу слободу, ниподаштава нашу личност, производи осећај празнине и бесмисла и, напослетку, води у духовно ропство. Слобода је, драга наша децо духовна, слобода за Христа, за другога, за живот и здравље. Слобода за вечност. Такву слободу нам може дати једино Бог јер је управо Он Слобода, смелост и снага. Једино слободом која подразумева ослушкивање воље Божје и самоограничење пред ближњима и пред створеном природом могу се савладати страшни и у нашем народу незапамћени сукоби између супружникâ, родитељâ и деце, рођакâ и кумова, о којима, нажалост, пречесто слушамо и читамо.
Блага Вест Рождества Христовог данас се објављује и свету у којем звецка оружје, у којем се спроводи насиље над појединцима и народима, у којем владају неједнакост и социјална неправда, у којем су невина деца жртве ратних сукоба, различитих врста злоупотреба и глади, над којим је свакодневно надвијена нуклеарна претња. Иако забринути, не губећи наду, молимо се Витлејемском Богомладенцу да просветли таму и окрене добру оне који држе полуге моћи у својим рукама.
Не бојмо се! Уместо овоземаљских брига и страха, молимо се да мир Божји данас испуни наша срца! То је мир који није пасивност и равнодушност него динамична, стваралачка и, поврх свега, непрестано активна сила која има моћ да преображава, као и да доноси спасење не само нама већ и људима око нас. Благодатно искуство светога Серафима Саровскога сведочи: „Стеци дух мира и тада ће се хиљаде око тебе спасти“.
Бог Који је са нама – Емануил – јесте управо тај Мир кроз који долази мир Царства небеског. Такав мир се, свакако, не може поистоветити са некадашњим, садашњим и будућим покушајима остварења миротворства на овој земљи, а који не подразумевају однос у чијем је средишту Тројични Бог. Христов мир је јединствен јер је заснован на неизрецивој и несхватљивој љубави Оца небеског, „Који тако заволе свет да је Сина Својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн. 3, 16). Богочовек Господ Исус Христос се, дакле, рађа од Дјеве Марије како би умро на Крсту и васкрсао из мртвих, дарујући мир и блаженство вечнога живота свеколикој твари. Овакву стварност задобијања мира који побеђује грех и смрт, драга децо духовна, ми доживљавамо не само данас, на празник Рождества Христовог, већ и сваки пут када се сабирамо у нашим светим храмовима на божанствену Литургију и када се причешћујемо Живим Христом.
Славећи данашњи празник, помолимо се да срца наша постану Витлејемска Пећина у којој се рађа Христос Син Божји, како бисмо и ми, обасјани светлошћу витлејемске звезде, просвећени мудрошћу мудрацâ са Истока, надахнути Духом Светим, Који је осенио Мајку над мајкама и умирио немире праведнога Јосифа, смело клицали на све четири стране света, објављујући долазак Онога Који нас спасава:

Мир Божји, Христос се роди!

Дано у Патријаршији Српској у Београду, о Божићу 2017. године.
Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца Христа:

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Бадње вече вечерњу службу у шибенској Саборној цркви. На велику радост верника који су се окупили овим поводом у Храму Успења Пресвете Богородице уз веселу песму и молитву најављен је један од највећих хришћанских празника. Епикоп Никодим том приликом поздравио је све присутне рекавши да је ово један од највећих празника за сваког човека добре воље. „Рођење Господа нашега Исуса Христа је сваке године исто као и оно прво када се оваплотио од Дјеве у пећини. Истинити Бог који је узео људску природу на себе није се родио само тада него се рађа и у свима нама који смо га прихватили и поверовали у Њега. Ми, као мала браћа Христова, смо позвани да сваким даном својим живимо по Њему и са Њим. То се највише одражава у томе да волимо сваког човека, па тако и да помажемо сиромашнима и ближњима у невољи“, поручио је он. Уз позив да живимо у миру и љубави са свима, Епископ далматински поздравио је вернике наше Свете Цркве, али и све људе добре воље једним од најлепших хришћанских поздрава:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

БАДЊИ ДАН У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство епископ далматински Г. Никодим служио је на Бадњи дан (06.01.2018.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЛАЗАРИЦИ

Поводом празника Ваведења Пресвете Богородице Његово Преосвештенство епископ далматински Г. Никодим служио је данас (04.12.2017.) Свету Архијерејску Литургију на далматинском Косову. У манастиру Лазарици сабрало се мноштво верника да би на овај радосни празник заједно заблагодарили Господу.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ОЋЕСТОВУ

У недељу 26. по Духовима (03.12.2017.) Његово Преосвештенство епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Свете великомученице Недеље у Оћестову. Данашња јеванђељска поука долази нам из приче о безумном богаташу коме њива беше родила велики род, те он одлучи да сруши житнице које је имао до тада, јер у њих није могао да стане читав род и и сагради нове. Тада рече сам себи: „Душо, имаш многа добра сабрана за многе године, почивај, једи, пиј, весели се“. На то га Господ опомену речима: „Безумниче, ове ноћи тражоће душу твоју од тебе, а оно што си припремио чије ће бити? Тако бива ономе који себи стиче благо, а не богати се Богом“. Прича из данашњег Јеванђеља не односи се само на богаташе, већ на све нас и на свакога ко не размишља о Богу и ближњима већ само о себи и свом уживању. „Нико не спори да су нам овоземаљска добра потребна за живот, али треба да мислимо и о Богу и о томе какав ћемо одговор дати када изађемо пред лице Божије за сва своја дела“, поручио је епископ Никодим. На данашњој Светој литургији у чин свештеника рукоположен је намесник оћестовачког манастира јерођакон Киријак (Врањешевић). „Киријак сада започиње свештеничку службу која је најузвишенија служба на свету. На првом месту треба да, свакодневно славећи Господа, моли за спасење читавог света, а на другом месту да се труди да помогне свакој души напаћеној и униженој. Он треба да у сваком тренутку буде на располагању свакоме ко се налази на муци и има духовну потребу за свештеником“ , рекао је владика и пожелео да му Господ да снаге да поднесе то велико бреме које преузима на себе.