Novosti

EPISKOP NIKODIM: IŠTIMO CARSTVO NEBESKO I STREMIMO KA GOSPODU SVAKIM DANOM ŽIVOTA SVOGA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (15. 12. 2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. Tom prilikom on se kratko obratio prisutnim vernicima govoreći o današnjem čitanju iz Jevanđelja.
„Čuli smo danas kako Gospod govori: 'Ištite Carstvo Nebesko, a sve ostalo će vam se dodati', a isto tako i kako kaže da će to sam Otac da nam da. Takođe smo mogli čuti i jevanđeljsku priču o bezumnome bogatašu koji je, videvši da ima veliki prinos i puno letine rekao kako će sazidati još veće magacine u koje će to da stavi, a onda sam sebi reče: 'Dušo moja, lezi, pij, jedi, uživaj i raduj se', a Gospod mu na to odgovori: 'Bezumniče, još noćas ću uzeti dušu tvoju i kome će onda to što si skupio da ostane?'
Poučeni ovom pričom, draga braćo i sestre, mi treba da budemo oni koji ištu Carstvo Nebesko, koji se uzdaju u pomoć Božiju i nadaju se da će im Gospod nadodati sve što je ovaj bogataš stekao svojim rukama brinući se samo za ovozemaljske stvari, misleći samo o tome kako da umnoži svoje bogatstvo i ne razmišljajući o Gospodu. Svakoga dana mi treba da stremimo ka Gospodu, da zadobijemo samoga Hrista, a to možemo samo živeći Jevanđelje, živeći ono što nam je sam Bog predao i želeći da budemo u jedinstvu sa njim.
To ćemo najbolje pokazati svojim dolaskom na Svetu Liturgiju, time što se okupljamo kao što smo se danas okupili i što se pričešćujemo časnim telom i krvlju Hristovom. Kada to radimo sam Gospod nas blagosilja i daje nam sve ono što nam je potrebno u ovome životu“, poručio je Episkop Nikodim i poželeo da se što češće sabiramo pri našim svetim hramovima širom Eparhije.

PRAZNIK VAVEDENjA PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU KRUPI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (4. 12. 2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. On je bratiji manastira i vernom narodu čestitao praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, koji danas slavimo i obratio im se sa nekoliko reči.
„Hteo bih ukratko da vas podsetim na reči iz današnjeg Jevanđelja, gde Gospod kaže 'Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je jedno potrebno'. To podrazumeva, draga braćo i sestre, da treba da se ugledamo upravo na Presvetu Bogorodicu koja je čitavog svog života razmišljala jedino o Bogu. Ona je ta koja je odlučila u ime svih nas da primi Gospoda u svoju utrobu i da sam Bog, koji je ostao Bog, postane i Čovek i primi ljudsku prirodu zarad nas i našega spasenja. Boraveći u hramu, ona je od svog detinjstva razgovarala sa Gospodom i anđelima Njegovim i sav svoj život je posvetila služenju Gospodu na taj najveći način, kao majka samoga Bogočoveka, Isusa Hrista.

Tako i mi svaki trenutak svoga života treba da mislimo na Gospoda, a naročito kada se okupljamo u svetim hramovima gde treba da se pričestimo. Osnovni preduslov za to je da imamo međusobnu ljubav i mir, jer smo pozvani da se brinemo jedni o drugima, zato što se samo kroz bližnje svoje možemo spasiti. Gospod ide čak i dalje i kaže da treba da imamo ljubavi i prema neprijateljima svojim, jer ako nemamo ljubavi prema drugima ne možemo da se upodobimo Njemu, niti Presvetoj Bogorodici“, poručio je Episkop Nikodim i poželeo da se na mnoga i blaga leta okupljamo u ovom svetom hramu.
Nakon Svete Liturgije prerezan je slavski kolač u kapeli posvećenoj današnjem prazniku.

SVeTA ArHIJeReJSkA LiTUrGIjA U MAnaSTiRu KRki

PROSLAVA SVETOG STEFANA DEČANSKOG U ŠIBENIKU

U punom Hramu Svetog Spasa u Šibeniku danas je svečano obeležen spomen na velikog srpskog svetitelja, Svetog Stefana Dečanskog. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju, a prisutnim vernicima obratio se kratkom besedom o današnjem prazniku. Vladika je istakao da mu je izuzetno drago što smo se okupili u ovako velikom broju povodom ovog divnog praznika, koji je i njegova krsna slava. Vernom narodu Episkop Nikodim poželeo je sve najbolje od Gospoda i da se što češće sabiramo i družimo, a nakon Svete Liturgije za sve prisutne pripremljena je trpeza ljubavi u šibenskom parohijskom domu.

SLAVA MANASTIRA KRKE

Na dan kada praznujemo Svetog Arhangela Mihaila (21. 11. 2019.), zaštitnika manastira Krke, mnoštvo vernog naroda sabralo se u ovoj velikoj dalmatinskoj svetinji. Svetom Arhijerejskom Liturgijom načelstvovao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit dabrobosanski G. Hrizostom, a sasluživali su Njihova Preosveštenstva Episkop bihaćko-petrovački G. Sergije i Episkop dalmatinski G. Nikodim. Okupljenim vernicima prvi se obratio domaćin, Episkop Nikodim, čestitavši slavu svojoj krčkoj bratiji, kao i svima koji danas slave. Na početku besede on je pozdravio Mitropolita Hrizostoma i Vladiku Sergija koji su ovde došli još kao deca i u ovim krajevima proveli svoju mladost i neke od svojih najboljih godina.
„Vladika Hrizostom je bio i sabrat manastira Krke i on se danas seća nekih pomalo zaboravljenih vremena kada je ovde bilo mnogo više naroda, a ovaj kraj je bio veseo. Ipak, i sada kada nas je malo, mi širimo radost i pružamo je svakome ko ovde dođe i upravo to svedočanstvo Vaskrsenja Hristovog je ono što i nas ovde drži. Vladika Hrizostom živi u Sarajevu, a Vladika Sergije u Petrovcu, to su krajevi koji su slični ovim našim i zato dobro razumeju kako je nama, a ja sam im izuzetno zahvalan što misle na nas i što nas posećuju“, rekao je Episkop dalmatinski i zatim zamolio Mitropolita Hrizostoma da nas blagoslovi i pouči.
„Hteo bih da čestitam svima ovaj praznik, koji je veliki i važan, ne samo za manastir Krku, već i za sve Srbe u Dalmaciji i svakoga ko zna šta predstavlja ova svetinja. Danas se ovde događa slavlje u slavu Božiju, u čast i radost svetih Arhanđela, nebeskih sila i pre svega Svetog Arhistratiga Božijeg Mihaila. Svi mi koji smo ovde odrastali pamtimo puno toga, a ja sam u ovu svetinju došao 13. septembra 1968. godine. Mnogo toga se od tada promenilo, ali Gospod nas je opet blagoslovio da smo se sabrali danas ovde, da se sećamo prošlosti, ali i da se nadamo boljim vremenima, jer mi hrišćani upravo i živimo sa nadom da sve biva, ne po našim željama, već po večnim sudovima Božijim.
Gospod je taj koji upravlja naše korake tamo kuda je najbolje, zato smo danas ovde da mu se pomolimo da nas uteši, ohrabri i pokaže nam put, da ova svetinja naša uvek peva i slavi Boga. Sećam se trenutka kada je svetinja ostala pusta, tada sam napisao jednu pesmu i zamolio Svetog Vladiku Stefana Kneževića da ustane iz groba i da služi Liturgiju na Preobraženje Gospodnje. Verujem da je Vladika sigurno služio na način kako je Bog njemu blagoslovio i dao, a Gospod je opet utešio naš narod i Crkvu našim povratkom u ovu svetinju i obnavljanjem bogoslovije koja je snaga ovoga kraja.
On je ovde često činio čuda, a i danas čini. Onda kada je sve bilo pusto i kada smo možda već izgubili nadu, desilo se čudo koje niko nije očekivao, da ova svetinja ponovo bude mesto duhovne obnove srpskog naroda. Zato mi je drago da sam danas ovde sa vama, a posebno sa Vladikom i sveštenstvom da im se zahvalim za sve ono što oni ovde čine svedočeći vama veru Živoga Boga. Ova svetinja, koja je najveći zavet srpskog naroda u Dalmaciji, za svoga pokrovitelja izabrala je upravo Svetog Arhangđela Mihaila, da on bude taj nebeski vojskovođa koji će voditi Srbe na ovim prostorima“, poručio je Mitropolit Hrizostom i dodao da Krku nosi u srcu gde god da krene, jer je to ljubav koju ona usađuje u svakoga ko je poseti.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U OĆESTOVU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (10.11.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Oćestovu. Loše vreme i kišno jutro nisu odvratili verni narod ovoga kraja od svetog sabranja, pa je oćestovačka svetinja posvećena Svetoj velikomučenici Nedelji bila ispunjena njihovom zajedničkom molitvom. Iz današnjeg čitanja Jevanđelja čuli smo priču koja se često ponavlja i zastupljena je kod svih jevanđelista, što svedoči o tome da je Crkva prepoznala njenu važnost i potrebu za čitanjem na bogosluženjima i njenim tumačenjem. „Čuli smo priču o onima koji nisu dovoljno plodno tlo, pa im zbog toga dođe zli duh i uzme reč iz srca njihovog. To su oni koji su poput kamenog puta i mnoge stvari prođu kroz njih, ali oni ostaju kamenoga srca. Kod drugih opet, poput semena koje padne u trnje, čim dođe neka muka i nevolja ometu ih u tome da ispunjavaju Reč Božiju i da se ona primi u srcima njihovim. Oni uzmu bogatstvo i slasti ovoga života, a ne donesu ploda, kako kaže Jevanđelje. Treći su oni koji čuju Reč i drže je u toplom i čistom srcu, oni žive sa Hristom i u Hristu i svoj rod donose u strpljenju. Takvi bi trebali da budemo svi mi hrišćani, koji smo pozvani da se svakim danom svoga života upodobljavamo Hristu, da se nadamo se da ćemo naslediti Carstvo nebesko i da ćemo u tome trenu, kada On dođe biti upravo plodno tlo. Kada smo sabrani na Liturgiji, mi smo tu da bismo čuli Reč Božiju i da bismo svojim sabranjem pokazali da smo ti koji su na dobroj zemlji, da svaku životnu brigu ostavimo i razmišljamo samo o Gospodu i upodobimo se Njemu i svetima Njegovim. To nije nimalo lako, jer je jedan od preduslova da bismo mogli dostojno da učestvujemo u Liturgiji to da imamo uvek ljubavi jedni prema drugima, da praštamo i brinemo se jedni o drugima. Na to smo svi pozvani, kako ja kao Episkop, tako i sveštenici i vi, koji ste verni narod, jer bez vas ne može da bude sabranja u Crkvi. Jedan savremeni starac, Emilijan Simonopetrijski, kaže na jednome mestu da je krst savremenog čoveka upravo to što se trudi oko drugih, što mora da se brine oko svoje porodice, da plaća redovno račune, da razmišlja šta će da jedu i kako da žive na način dostojan čoveka u 21. veku i da kroz to pokušaju da imaju mir i ljubav koja nas upravo privodi Gospodu. Tumačeći ovu priču Sveti Jovan Zlatousti kaže kako ima mnogo načina sa se spasemo, jer kod apostola Marka ova priča ima drugačiji završetak. Tamo se kaže da je na istoj zemlji, od istog semena i istog sejača, jedan doneo plod stostruko, drugi šezdesetostruko, a treći desetostruko. To znači da postoji mogućnost da se spasu i oni koji se više trude i donose veći plod, a i oni koji se trude manje, jer je bitno da ima truda i da pokušavaju da žive jevanđeljski u ovome svetu koji u zlu leži i imaju ljubavi jedni prema drugima", rekao je Episkop dalmatinski. On je čestitao današnji praznik svim prisutnim vernicima i istakao da je za njega današnji dan posebno veliki praznik, jer je posvećen Svetom Arseniju Sremcu, jednom velikom svetitelju i ugodniku Božijem koji je bio našega roda i naslednik Svetoga Save i kome je posvećena karlovačka bogoslovija.

HRAMOVNA SLAVA U KONJEVRATIMA

Povodom hramovne slave Crkve Svetog Dimitrija Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (8.11.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Konjevratima. Veliki broj vernika okupio se u ovom svetom hramu kako bi se zajedno pomolili Gospodu i setili Svetog velikomučenika Dimitrija solunskog.
„Kada se okupljamo na ovim svetim mestima na kojima su se sabirali i naši preci, mi se okupljamo da bismo ostavili svaku brigu zemaljsku i da bismo sve svoje misli i svoj život u tom trenutku posvetili Gospodu i svetima Njegovim. To je za nas, draga braćo i sestre, jedino spasonosno, jer jedini način da se spasemo jeste da se ugledamo na svetitelje Gospodnje i da se kroz njih upodobljavamo samome Gospodu našem Isusu Hristu.
Sveti velikomučenik Dimitrije je bio jedan od drevnih mučenika koji je postradao u vreme cara Maksimilijana, kada su još bila velika gonjenja na Crkvu i nije bilo slobode hrišćanstva. On je bio vojvoda solunski i od cara je dobio naređenje da hrišćane progoni na svakom koraku, ali nije hteo da ispoštuje taj nalog, nego je javno ispovedio veru i počeo da propoveda ime Gospodnje, te kroz to Njemu priveo mnoge neznabožce.
Nakon što je i pred carem ispovedio svoju veru u Gospoda, ovaj naredi da ga uhvate i stave u tamnicu gde su ga mučili na grozne načine, a tada se Svetom Dimitriju javio anđeo Gospodnji i ohrabrio ga da izdrži do kraja. Bezbožni car je za to vreme napravio jedno malo pozorište gde je doveo svoga miljenika Lija, koji je ubijao hrišćane bacajući ih na koplja. To je sve gledao Nestor, učenik Svetoga Dimitrija i odlučio da ode po njegov blagoslov i ubije Lija. Tako je i učinio i to na isti način kako je ovaj pre toga ubijao hrišćane. Kada je car saznao šta se dogodilo, on naredi da ubiju Nestora, a pošto je znao da je sve to delo Svetoga Dimitrija, naredi da i njega ubiju.
Njegovo telo su bacili, a hrišćani grada Soluna pokupili su ga i sahranili na mestu gde se danas nalazi velelepna crkva posvećena ovom svetitelju, u kojoj se i sada nad njegovim moštima dešavaju mnoga čuda. Tako je i ova naša crkva posvećena Svetom Dimitriju kao dokaz da je u našem narodu ostala svest o tome da smo i mi kršteni u to doba i da je upravo on zaslužan za krštenje Slovena.
U današnje vreme, hrišćani su i dalje na mnoge načine gonjeni, a naša je dužnost da se ne obaziremo na vanjski svet, već da svoje misli posvetimo Gospodu, da se, poput svojih predaka, okupljamo u svetim hramovima, jer nas u njima okuplja Duh Sveti . Jedan od osnovnih preduslova da bismo mogli da učestvujemo u Svetim Tajnama jeste taj da gajimo ljubav jedni prema drugima, da ne budemo posvađani, već da se volimo, jer kroz to iskazujemo i ljubav prema Gospodu. Po jednoj drevnoj nepisanoj reči Gospodnjoj: „Video si brata svoga, video si Boga svoga“, a kako nas uči samo Jevanđelje, jedino kroz tu ljubav će nas poznati da smo učenici Njegovi. Na to smo pozvani da bismo mogli da učestvujemo u Svetoj Liturgiji, jer je ljubav ona najveća, ali i najteža vrlina koju treba da zadobijemo. Zato moramo ne samo da volimo jedni druge, već i neprijatelje naše, pre svega da jedni drugima praštamo i kroz to očekujemo da i nama Bog oprosti naše grehe“, poručio je Episkop Nikodim.
Na kraju svoje besede, Vladika je svima čestitao hramovnu slavu i poželio da se na mnoga i blaga leta u radosti i ljubavi okupljamo u Konjevratima i proslavljamo zaštitnika ovog svetog hrama.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA NA ŽAGROVIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (3.11.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju na Žagroviću. Vernicima okupljenim u Hramu Prenosa moštiju Svetog Nikolaja on se obratio sa nekoliko reči izrazivši veliku radost zbog današnjeg svetog sabranja.
„Danas smo iz Jevanđelja mogli čuti priču koja govori kako je Gospod, kada je došao u grad Nain, video kako odatle izlazi jedna povorka, gde beše umro neki mladić, sin jedne udovice. Gospod je video da je njegova majka veoma tužna, prišao joj je i dotakao nosila na kojma je bilo mladićevo telo rekavši mu da ustane. Tada mladić ustade, a sav narod koji tu beše okupljen veoma se zadivio i rekoše da je veliki prorok među njima i da je Bog pohodio ovaj svet.
Ovakvi događaji su preteča samog Vaskrsenja, gde je Gospod pokazao da Bog može da nadiđe sve zakone prirode i da podigne iz mrtvih jednoga čoveka i oni nas upućuju da svakoga dana razmišljamo o Vaskrsenju i da se kroz ovakva svedočanstva iz Jevanđelja sećamo toga i molimo se Gospodu da nas udostoji Carstva Nebeskog. Videli smo da Gospod ovoga puta nije čekao da mu ova tužna majka priđe i ispovedi svoju veru, već je On, kao svevideći Bog, video veličinu njene tuge, čitav njen život i njenu veru i pružio joj utehu kakvu samo Bog može da pruži. Tako i mi treba da se molimo Gospodu da nas uzvisi i izdigne iz ovog sveta koji „u zlu leži“ i da nama, koji se svaki dan na neki način ogrešimo, pruži milost kao što je pružio ženi iz ove priče.
Kada gledamo ikonu Vaskrsenja, mi vidimo da Gospod Adama i Evu podiže iz mrtvih kada je vaskrsao, što znači da mi ne možemo sami sebe da spasemo, nego moramo kroz pokajanje da pokažemo da želimo da se spasemo i da budemo u zajednici sa Bogom. Tako će i On da dođe, da nas privuče sebi i primi nas u svoj zagrljaj. Zato, kada se okupimo na Liturgiji, mi treba da ostavimo svaku brigu i sva neprijateljstva koja imamo, sve ono što nas opterećuje i odvaja od Gospoda i da se upravo kada smo sabrani na jednom mestu, kao što smo danas, Gospodu molimo da nam oprosti naše grehe, a kroz to i da mi opraštamo jedni drugima“, poručio je Episkop Nikodim.

HRAMOVNA SLAVA U KANjANIMA

Na dan kada praznujemo veliku svetiteljku i zaštitnicu, Svetu Petku, (27.10.2019.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kanjanima. Povodom slave hrama posvećenog ovoj divnoj svetiteljki veliki broj vernika okupio se danas kako bi joj uzneli zajedničku molitvu u svetom sabranju.
Sveta prepodobna mati Paraskeva rodila se u gradu Epivatu od pobožnih i dobrih roditelja i imala je brata koji se zvao Jeftimije, koji je od njihovih roditelja, pre nego što su se upokojili, dobio blagoslov da se zamonaši, te je tako i učinio i postao episkop grada Madita, u današnjoj Grčkoj. Nakon smrti roditelja i Sveta Petka povukla se u jordansku pustinju, zamonašila i podvizavala dugo godina. Toliki je bio dar molitve koji je imala, da joj se u jednom trenutku javio sam anđeo Gospodnji i rekao joj: „Volja je Božija da se vratiš tamo odakle si došla, da se vratiš u svoju postojbinu, da tamo nastaviš da se podvizavaš i da se tamo upokojiš“.
Prošavši kroz Carigrad, gde se poklonila ikoni Majke Božije, vratila se u svoj rodni grad u kome svi bejahu zaboravili na nju i niko nije znao ko je ona. Kako je tada važio zakon da na mesno groblje mogu da se pokopaju samo stanovnici toga grada, nakon što se upokojila vernici su je sahranili van grada, blizu mora i s vremenom se zaboravilo na mesto gde leži njeno telo. Nedaleko od tog mesta podvizavao se jedan stolpnik i tu se desio brodolom u kome je nastradao mornar. Stolpnik je zamolio ljude da sahrane toga mornara i kada su kopali njegov grob naišli su na mošti Svete Paraskeve i pokraj nje su sahranili toga mornara. Tu istu noć Sveta Petka se javila nekim pobožnim ljudima i rekla je gde leži i da joj jako smeta miris koj se širi oko tog upokojenog mornara.
Oni su sutradan došli, iskopali njene mošti i videli su da je njeno telo čitavo, da je Gospod zbog njenog podviga udostojio da se slava Njegova projavi upravo kroz nju. Danas njeno telo leži u gradu Jašiju, u Rumuniji i mnogi ljudi iz raznih krajeva dolaze da se poklone pred njenim moštima i zamole Gospoda da putem nje iskaže svoju milost prema onima koji su u muci.
„Iz ove priče ja bih izvukao nešto što je meni kao čoveku, Episkopu i Dalmatincu jako bitno, a to je da poučeni njenim primerom, kako joj je anđeo Gospodnji naložio da se vrati u svoju postojbinu, tako i ja vas mogu da zamolim da ne zaboravljate ovaj naš kraj, da se sećate samo po dobru i da se ovde vraćate što češće, jer je upravo ovo naše mesto okupljanja mesto na kome su se sabirali naši preci. Tako se i mi tokom godine okupljamo pri svojoj svetoj Crkvi, u raznim krajevima naše Dalmacije, viđamo se, susrećemo i radujemo se jedni drugima. Na tim našim sabranjima i vi koji ste u rasejanju i koji ovde dolazite pokazujete upravo to da niste zaboravili svoju otadžbinu, a to mnogo znači nama koji smo ovde, jer je to znak da nas ni Gospod nije zaboravio. Mnogo je ljudi ovde kod nas koji su potrebiti, kojima treba neko da ih obiđe i ako ne možemo drugačije da im pomognemo, onda da im makar olakšamo svojim prisustvom, utešimo ih i umanjimo im njihovu samoću“, poručio je Episkop Nikodim.

NOVO IZDANjE U EDICIJI
„SRPSKI CRKVENI PISCI U DALMACIJI U 19. I 20. VEKU“

ISTINA, izdavačka ustanova Eparhije dalmatinske objavila je treći naslov u okviru edicije „Srpski crkveni pisci u Dalmaciji u 19. i 20. veku“. Knjigom „Spiridon Aleksijević: Dela“ načinjen je još jedan korak u misiji da se od zaborava sačuva ovaj deo istorije i stvaralaštva dalmatinskih Srba. Izdavačka kuća „Istina“ tako je prvi put u ovom formatu objedinila izabrana dela Spiridona Aleksijevića, koja su do sada bila samo pojedinačno objavljivana, ili pak samo u časopisima, a verujemo da se još radova krije po raznim, još neistraženim arhivama. Na početku ovog izdanja našao se „Spomenak Miloradov“, a pored ove svojevrsne autobiografije tu je i Aleksijevićeva pesma „Molitva Gospodnja“, „Žitije blaženopočivšeg Nikanora Bogunovića Skočića, arhimandrita manastira Krke“ i druga dela.
Monah Spiridon (Milorad) Aleksijević, rodom iz Žitomislića, po svom književnom i slikarskom daru predstvljao je jedan od najranijih prosvećenih glasova srpskog naroda u Hercegovini i Dalmaciji s kraja 18. i prve polovine 19. veka. Osnovnu pismenost stekao je u manastiru Žitomislić, a školovao se dalje u Mostaru i Sarajevu, da bi 1785. godine u manastiru Zavala bio rukopoložen u čin đakona. Zahvaljujući neospornom talentu, u vrličkoj Crkvi Svetog Nikole naslikao je više ikona, od kojih su do danas očuvane „Obrezanje Gospodnje“ i „Preobraženje Gospodnje“, a kao učitelj je radio u Vrlici, Skradinu i Drnišu. U Drnišu je 1808. godine rukopoložen za sveštenika, a naredne godine boravi u manastiru Krki, da bi se 1810. kao paroh vratio u Drniš. Iste godine, po dolasku Francuza u Dalmaciju, postavljen je za ekonoma episkopskog Kapitola srpske pravoslavne eparhije u Šibeniku, kao zadarski paroh službovao je od 1817. do 1823. godine, a zatim je sve do sredine 1829. bio na funkciji administratora ili privremenog vikara Eparhije dalmatinske. U martu 1835. godine proizveden je u čin sinđela, a 1841. umro je u Zadru od srčane bolesti.
Najznačanije delo Spiridona Aleskijevića, „Spomenak Miloradov“, nastalo je u formi dvanaest pisama upućenih njegovom prijatelju Milislavu, a ono, osim literarne ima i izuzetnu dokumentarnu vrednost, jer veoma autentično i objektivno prikazuje dramatične godine pokušaja unijaćenja dalmatinskih pravoslavnih Srba u prvim decenijama 19. veka, a posebno u vreme upravljanja vladike dalmatinskog Venedikta Kraljevića.
Svoj doprinos ovom izdanju, dali su gospoda dr Žarko Vojnović, kao priređivač izdanja, ali i, u okviru predgovora i pogovora, dr Goran Maksimović, dr Branko Čolović i dr Marko Sinobad, koji su nam svaki iz svog ugla osvetlili i približili delo Spiridona Aleksijevića. Svojim ekspertizama su potakli čitaoce na razmišljanje o mnogobrojnim aspektima u kojima je njegovo stvaralaštvo uticalo na kulturno nasleđe dalmatinskih Srba.
Ovo izdanje prvi put je dostupno široj čitalačkoj javnosti na 64. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, gde će posetiocima od 20. do 27. oktobra biti na raspolaganju na štandu ISTINE, izdavačke kuće Eparhije dalmatinske.

SLaVA U BITELIĆU

HRAMOVNA SLAVA U KNINU

Slava kninskog hrama posvećenog Pokrovu Presvete Bogorodice i ove godine (14.10.2019.) svečano je obeležena Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim. Mnoštvu okupljenog vernog naroda Episkop se obratio citirajući Isusove reči zapisane u Jevanđelju: „Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je malo potrebno. A Marija je dobro delo izabrala i neće joj se to oduzeti!“
„Ove reči Gospodnje su večne i obavezujuće za sve nas, draga braćo i sestre! Isto tako, one mogu i da se primene na današnji dan kada praznujemo jedan divan događaj koji se desio u devetom veku kada je Prepodobni Andrej Jurodivi došao u sveti hram i video jedno čudo. On je ugledao kako se otvaraju nebesa i dolazi Presveta Bogorodica držeći jedan veliki pokrov koji je rasprostrla po čitavom svetu moleći za Spasenje svih ljudi.
Tako smo i svi mi pozvani da se molimo Gospodu i Presvetoj Bogorodici da ona sa svojim pokrovom pokrije i sve nas, da bude velika zaštitinica pred prestolom njenoga Sina koji je kroz Bogorodičinu žrtvu ostao istinski Bog i postao istinski čovek upravo zarad našega Spasenja. Čuli smo u današnjim molitvama da je Bog tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao, da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni.
Mi, kao pravoslavni hrišćani, smo upravo pozvani na to da verujemo da je Gospod Isus Hristos jedini istiniti Bog, a Njegova majka ona kojoj mi treba neprestano da se molimo, da joj prilazimo i da se klanjamo njenoj ikoni i nadamo se da ćemo i mi dobru trku otrčati i naslediti Carstvo Nebesko“, rekao je Epsikop dalmatinski i poželeo svima srećnu slavu i ovaj veliki praznik.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SPLITU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (13.10.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Splitu.
Iz današnjeg čitanja Jevanđelja mogli smo čuti priču o događaju kada je Gospod pošao u krajeve tirske i sidonske, koji su bili poznati kao neznabožački. Tamo Mu je prišla jedna žena i zamolila ga da isceli njenu kćer koju, kako to Jevanđelje kazuje, mnogo muči đavo. Iako nije bila iz jevrejskog naroda i pripadala je mnogobožcima, tolika je bila njena vera kada se obratila Hristosu. Čuli smo kako joj Gospod odgovara da je došao samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva, a ona mu se tada pokloni i reče: „Gospode, pomozi mi“. Tada joj Gospod kaza: „Nije dobro uzeti hleb od dece i baciti psima“, a ona Mu na to odgovori: „Ali i psi jedu od mrva što padaju sa trpeze gospodara njihova“.
U to vreme Jevreji su sve one koji nisu bili pripadnici njihovog naroda nazivali psima. Uprkos tome što je pripadala narodu koji Jevreji nisu smatrali decom Božijom i za koji su mislili da nije dostojan Spasenja, vera ove žene bila je jaka i ona je tada ispovedila Gospoda, a on joj reče: „O, ženo, velika je vera tvoja i neka ti bude kako hoćeš“. Jevanđelje nam svedoči da je njena kćerka od tog trenutka ozdravila, a to nam kazuje o snazi vere na koju smo svi mi pozvani.
„Ta vera treba da bude centar našeg života i o njoj treba da razmišljamo u svakom trenutku, kako da zaslužimo Spasenje i zadobijemo Carstvo Božije. Treba u svakom času da se brinemo jedni o drugima, kako o svojim porodicama, tako i o onima koji su uniženi, povređeni i napušteni, a takvih, nažalost, itekako ima u ovoj našoj miloj Dalmaciji. Upravo ta ljabav koju treba da pokažemo jedni prema drugima nam je osnovni preduslov za učešće u Svetim Tajnama Crkve, da bismo mogli kada dođemo na Svetu Liturgiju da se pričešćujemo i da tako nasledimo Gospoda i Carstvo nebesko. Nama koji danas živimo u ovome svetu je to naročito teško, ali treba da se ugledamo na ovu ženu i da naša vera bude poput njene, da se obraćamo Gospodu i da se nadamo da će Njegova milost biti velika nad nama svakim danom života našega.
Isto tako, treba da se molimo Gospodu i za neprijatelje naše, jer nas na to poziva samo Jevanđelje i po toj ljubavi će nas poznati da smo istinski učenici Njegovi“, rekao je Episkop dalmatinski i poručio da mu je izuzetno drago što smo se danas ovde okupili u ovako velikom broju, jer tako pokazujemo da smo zajedno u Gospodu i da nas Sveti Duh sabira pri našim svetim hramovima.
Vladika Nikodim je dodao da čini sve što je u njegovoj moći da se gradnja Hrama Svetog Save u Splitu privede kraju i da se nada da ćemo se svi zajedno okupiti na njegovom osvećenju i da ćemo se u njemu što češće viđati i zajedno moliti Gospodu.

PokloniČko putovanje manastirima TvrdoŠu i Ostrogu

Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G.G. Nikodima, a u organizaciji Crkvene opštine zadarske, hodočasnici iz Zadra, Poljica, Smokovića i Šibuljine hodočastili su u manastire Tvrdoš i Ostrog. U toku putovanja posjetili smo rodno mjesto Svetog Vasilija Ostroškog i Sabornu crkvu Preobraženja Gospodnjeg u Trebinju. Bogu hvala i Svetome Vasiliju, naši hodočasnici su izrazili veliku radost što su obišli velike svetinje, nadajući se ponovnom odlasku u naše divne manastire i crkve.

POMEN NEVINO POSTRADALIM ŽRTVAMA U VARIVODAMA I GOŠIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (28.9.2019.) pomen žrtvama koje su nevino postradale u Varivodama i Gošiću nakon vojne akcije „Oluja“: U ovom teškom i mučnom času Vladika se obratio prisutnima rekavši da je dugo razmišljao šta bi trebalo da kaže i kakvu pouku da nam da povodom strašnog događaja zbog koga smo se danas okupili.
„Ja kao čovek zaista ne znam šta da kažem, osim onoga što je rečeno u ovim pesmama koje smo danas otpevali, gde smo pomenuli sve one koji su usnuli u Gospodu i jedina misao koja mi se sada provlači kroz glavu jeste „da ućuti svaka tvar“, kako to pevaju liturgijske pesme na Veliku subotu. Kao što se u Strasnoj nedelji sećamo stradanja Hristovih i svih muka Njegovih kada je razapet i kada je vaskrsao upravo zbog svih nas, tako treba da se sećamo i svih onih koji su ovde postradali pod znakom mira. Iako su na svoje kuće stavili bela platna, pokušavajući da pokažu da žele da žive u miru, oni su pored svega toga postradali i to od bratske, hrišćanske ruke. To je ono što je najveći apsurd, draga braćo i sestre, a mi smo kao ljudi pozvani da ih se svakog dana sećamo i pominjemo u molitvama. Hteo bih još da citiram blaženog Patrijarha Germana, koji je rekao da je jevanđeljski da oprostimo, ali ne i da zaboravimo. Jako je važno da ove ljude sačuvamo od zaborava i da se ih se sećamo u molitvama, a kao hrišćani mi moramo da opraštamo jedni drugima, pa čak i onima koji nam nanose zlo, jer samo kroz takvu ljubav će nas poznati da smo učenici Njegovi, kako nas to uči Jevanđenje. Jedna od najtežih hrišćanskih vrlina koja postoji je upravo praštanje, a mi koji praštamo možemo da očekujemo i da nas pomiluje Otac naš Nebeski“, poručio je Episkop Nikodim.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U IMOTSKOM

Na dan kada proslavljamo Rođenje Presvete Bogorodice (21.9.2019.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Imotskom. Danas smo se u ovom svetom hramu okupili da bismo liturgijski proslavili jedan od najbitnijih događaja u domostroju spasenja, da obeležimo spomen na onu koja je u ime smih nas pristala da se Gospod useli u njenu utrobu i postane jedini istiniti Bogočovek.
„I samo njeno rođenje je bilo čudesno, jer njeni roditelji, Joakim i Ana, dugo godina nisu mogli da imaju dece, a u to doba u jevrejskom narodu to je bila velika sramota. Kada su bili već u poodmaklim godinama blagoslovio ih je Bog sa ćerkom kojoj su dali ime Marija i koja je od svog ranog detinjstva, kada je odlazila u sveti hram, razgovarala sa Gospodom i anđelima njegovim.
Upravo tako se prokazivalo čudo Gospodnje, da će ta žena da bude jedna od najbitnijih žena na ovome svetu, ona od kojih se rodio sam Isus Hristos. Ona je dala taj odgovor u ime svih nas i tako uzdigla čitav ljudski rod i sam Gospod se unizio da bi nas uzvisio i da bismo slavili ime Njegovo.
Toga imena držali su se i naši slavni preci koji su podigli ovaj sveti hram i okupljali se u ovoj crkvi, da bi se videli i radovali jedni drugima i zajedno učestvovali u Svetim Tajnama. Oni su nam ostavili taj drevni i veliki zavet da se i mi sabiramo i slavimo ime Gospodnje, a da bismo mogli da učestvujemo u Svetim Tajnama i da dostojno slavimo ime Gospodnje, potrebno je da živimo u miru jedni sa drugima, da imamo ljubavi i brinemo se o onima koji su uniženi i napušteni, kakvih je, nažalost, u našoj Dalmaciji puno“, rekao je Episkop dalmatinski i naglasio da je za duhovni život svakoga od nas, pored svega ovoga, jako važno da postimo, molimo se Gospodu i učestvujemo u životu Crkve. Vladika je takođe istakao da moramo da budemo spremni da opraštamo jedni drugima, pa čak i neprijateljima svojim, jer samo ako i sami možemo da pružimo oprost, onda možemo i da ga molimo od Gospoda.
Uz reči zahvalnosti Episkop Nikodim oprostio se od dosadašnjeg imotskog paroha oca Dragana Mihajlovića i njegove porodice, koji su mnogo toga dobrog učinili za vreme službe u Imotskom. „Otac Dragan se sada vraća u svoj rodni kraj, gde će nastaviti da služi Gospodu, a ja hoću da mu se zahvalim na svemu i da mu poželim da na isti način nastavi da radi na njivi Gospodnjoj, da nas ne zaboravi i, ako mu se pruži prilika, da nas i poseti“, rekao je Vladika. Tom prilikom on je takođe predstavio veronom narodu imotske parohije njihovog novog sveštenika, oca Dalibora Cvijanovića i poželeo mu da se trudi poput svojih prethodnika i da zna da je pozvan da se brine o svakoj duši napaćenoj i privodi sve ljude Spasenju.

PRAZNiK ROĐENja PRESvETe BOGORoDICE U UBLIMA

SLAVA MANASTIRA DRAGOVIĆA

Svetom Liturgijom i sabranjem vernog naroda u nedelju (15.9.2019.) je proslavljena slava manastira Dragovića. Veliki broj vernika skupio se u ovom svetom hramu posvećenom Rođenju Presvete Bogorodice, da bi zajedno uzneli svoju molitvu Gospodu i, kako je to običaj, u nedelju pre Male Gospojine proslavili ovaj radosni praznik. Svetom Liturgijom načalstvovao je sveštenik Ratko Nonković iz Eparhije sremske. On se vernicima obratio prigodnom besedom i ujedno čestitao slavu bratiji manastira i svima prisutnima. „Naši preci su nam predali zavet da dolazimo u ovu svetinju i posle silnih teških vremena narod se ovde uvek okupljao i obnavljao, kao što smo se okupili mi danas. Velika je radost videti ovde toliko mnogo ljudi i ovu dečicu koja dolaze da se pričešćuju. Kada se samo setimo onoga prapočetka, pre nego što su se pojavili ljudi, narodi i zakoni u ljudskom rodu, počevši od Adama i Eve, kako su oni živeli u blagoslovu i harmoniji. Tada nije bilo stida, ni životinje nisu znale jedna drugu da napadaju, ali dolaskom nečastivog, kada Adam proba jabuku sa Drveta Poznanja, životinje se pobuniše, ljudi osetiše strah i sramotu, a tako i svako od nas, sve do dana današnjeg. Gospod je i posle toga sve ljude opet blagoslovio, preko Presvete Bogorodice koju su roditelji, Joakim i Ana, dobili u starosti i koja rodi Spasitelja našeg. I tako ona postade naša zaštitnica i Bogomajka koja bdi nad svima i čuva i nas ovde u ovoj svetinji“, rekao je otac Ratko.

PRAZNIK ROĐENJA PRESVETE BOGORODICE

Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice (21.9.2019.) svečano i radosno je proslavljena druga hramovna slava u Strmici. Posle Sv. Liturgije, blagosiljanja slavskog kolača i žita i učinjene litije, pripremljena je trpeza ljubavi za sav sabrani narod.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA I RUKOPOLOŽENjE U MANASTIRU KRKI

Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja (11.9.2019.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Tom prilikom, đakon Dalibor Cvijanović rukopoložen je u čin sveštenika, te će svoju službu nastaviti u Imotskom.
Ovaj dan uveličala je i poseta Njegovog Preosveštenstva Episkopa marinskog i jurginskog G. Inokentija, koji je iz daleke Rusije došao da nas obiđe i zajedno sa nama se pomoli Gospodu. Na početku svoje besede, Vladika Nikodim srdačno je pozdravio Episkopa Inokentija i naglasio da se nada da mu je ovde dobro biti i da će nas se sećati u molitvama i nastaviti da nas posećuje.
„Danas smo imali jednu veliku radost da smo rukopoložili oca Dalibora u čin prezvitera i on će sada biti imotski paroh. Nadam se da će biti dobar pastir tome narodu, da će se truditi da ih privodi Spasenju i to najviše kroz molitve Gospodu i služenje Svete Liturgije, a isto tako i da će obilaziti naše ljude, a pogotovo one koji su uniženi i povređeni. Sve mu najbolje želim, da na mnoga i blaga leta služi Gospodu, da propoveda Jevanđelje i raduje se svakom čoveku koji mu dođe i svima prenosi radost Vaskrsenja“, poručio je Episkop dalmatinski.

DECa iZ KNiNSKoG KRAJa U PoSETI BAnJa LUCi

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA I RUKOPOLOŽENjE U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (8.9.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom hramu Svetog Spasa. Ovo sabranje vernog naroda ulepšala je duhovna radost rukopoloženja novog đakona, oca Dalibora Cvijanovića, koji će nakon što bude primio čin sveštenika postati imotski paroh.
Vladika Nikodim čestitao je njemu i njegovoj porodici i pozvao verni narod da se moli za njega i da mu Gospod da snagu da izdrži sva moguća iskušenja i da na svojoj budućoj parohiji propoveda, ali i živi jevanđeljsku reč.
„Danas smo čuli šta treba da radimo da bismo nasledili Carstvo nebesko i da Gospod kaže kako treba da ispunjavamo zakone Njegove, da se odreknemo svog bogatstva i sledimo Gospoda. Na to smo, draga braćo i sesetre, svi mi pozvani, a to podrazumeva, na prvom mestu, da treba da se odričemo svoje volje, da se brinemo o drugima i volimo jedni druge. Isto tako, potrebno je da Gospod bude centar našega života, a u naše, savremeno doba to podrazumeva upravo sabranja poput ovog našeg današnjeg, kada se sabiramo na Svetoj Liturgiji i učestvujemo u Svetim Tajnama. Kada smo u Crkvi mi smo pozvani da zanemarimo sve naše brige, da mislimo na Gospoda i sjedinimo se da Njim“, poručio je Episkop dalmatinski.

PRoSLaVa UsPENjA PReSVetE BOGoRoDICE U DiCMu

PRoSLaVa HRaMOVnE SlAVe U ŠIBEnIkU

HRAMOVNA SLAVA U MANASTIRU KRUPI

Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice (28.8.2019.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. Okupljenom vernom narodu Vladika je čestitao ovaj veliki praznik, koji je i slava ovog svetog hrama.
„Presveta Bogorodica je ona majka koja je u ime svih nas i celog ljudskog roda pristala da primi u sebe sam Logos, Gospoda našeg Isusa Hrista. O njoj nema mnogo svedočanstava u samoj Bibliji, ali je ona uvek bila tu uz svoga sina za vreme njegovog zemaljskog života i svedočila da je On jedan istiniti Bog i jedan istiniti čovek, kako je to govorio Sveti Justin Ćelijski, bogočovek Isus Hristos. Propovedala ga je i svedočila, a bila je, kao što svaka majka treba da bude, uz svog sina tiho, smireno, sa molitvom za spasenje čitavoga sveta.
I dan danas ona je za nas velika zaštitnica, molitvenica pred prestolom Svevišnjega, koja moli svoga sina da nam oprosti grehe i da se spasemo svi. Čuli smo u današnjem Jevanđelju da se kaže da je samo malo potrebno, a to znači da mi koji smo na ovome svetu i očekujemo Carstvo nebesko treba da se brinemo jedni o drugima, a posebno o napuštenima i uniženima, a takvih je nažalost mnogo u ovoj našoj Dalmaciji.
Svedoci smo i ovih nemilih događaja koji su se desili u Uzdolju i Đevrskama, ali mi i pored toga što moramo da osudimo takve neljudske činove, treba da budemo pravi hrišćani i da oprostimo i okrenemo drugi obraz, na šta nas poziva Jevanđelje. Isto tako, treba i da se molimo Gospodu kako za sebe i svoje bližnje, tako i za one koji nam zlo čine“, poručio je Episkop dalmatinski i dodao da za nas naša vera treba da bude jedino merilo, te da postom, molitvom i učešćem u životu Crkve treba da damo primer svojoj deci i da na taj način ostanemo i opstanemo na ovim prostorima.

PREOBRAŽENjSKI SABOR U MANASTIRU KRKI

Svetom Arhijerejskom Liturgijom, koju su služili Njihova Preosveštenstva Episkopi novogračanički i srednjezapadnoamerički G. Longin i dalmatinski G. Nikodim, proslavljen je danas (19.08.2019.) praznik Preobraženja Gospodnjeg. Mnoštvo vernog naroda tradicionalno se okupilo u manastiru Krki, a među njima i ambasadorka R. Srbije u Hrvatskoj Nj. E. Gđa. Mira Nikolić, saborski zastupnik G. Boris Milošević, župan šibensko-kninski G. Goran Pauk, gradonačelnik Knina G. Marko Jelić i mnogi drugi zvaničnici.
Na današnjoj Svetoj Liturgiji dosadašnji namesnik manastira Krke jeromonah Sevastijan (Gordon) postavljen je za igumana, a krčki sabrat jeromonah Amvrosije (Lazarević) dobio je čin protosinđela.
Vladika Longin obratio se prisutnim vernicima govoreći o ovom velikom i blagoslovenom danu. „Današnji praznik je od izuzetnog značaja za istoriju Spasenja roda ljudsog, jer se Gospod preobrazio da bi nama pokazao i poučio nas da i mi treba stalno da rastemo, da se preobražavamo i menjamo se na bolje. Ovaj praznik je vrhunac Otkrovenja Božijeg, jer Hristos je bio obasjan netvarnom svetlošću i čule su se reči Boga Oca; „Ovo je sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji, Njega poslušajte!“
To je jedinstvena zapovest koja je zapisana u Svetom Pismu, a naši slavni preci, iako nisu uvek bili u lakim okolnostima, imali su jaku veru da su podizali svetinje i žrtvovali mnogo da bi voleli Boga, ali i bližnjeg svoga i u jednoj takvoj svetinji mi se danas Bogu molimo. Oni možda nisu znali da čitaju Sveto Pismo, ali su ga živeli, za razliku od nas danas koji možemo da citiramo mnoga mesta iz Biblije, ali često živimo kao da Hristos uopšte nije ni dolazio.
Ako tako živimo, nećemo imati nikakvih zasluga pred Bogom, zato kada se popnemo na Goru, kao što se kaže o Preobraženju, ta Gora, koja je naša Crkva ustvari, treba da bude mesto mira, radosti i slobode u kojoj osećamo svu jačinu Božije ljubavi. Neka je slava Bogu i Svetom Arhangelu Mihailu koji nas je sabrao danas da okusimo malo od te žive vode, koja ne presušuje i od koje se ne žedni, da se pričestimo nebeskim hlebom, hranom od koje se nikada ne gladni, a koja je najvažnija. Kada se pričešćujemo mi se na čudesan, nama neshvatljiv način, sjedinjujemo sa Gospodom i našim venama teče Njegova krv, ali treba da se trudimo da budemo dostojni, makar malo. Zato ne bi trebalo da nam bude teško da u svojim srcima nosimo našu veru, kao što ona nosi nas, da nosimo svoga Boga, Boga ljubavi. Ne bi trebalo da nam bude teško da volimo i ne bismo smeli nikada da posumnjamo u njegovo prisustvo, jer On nije negde gore daleko, nego uvek sa nama i oko nas.
Hristos je rekao u Jevanđelju; „Ugledajte se na mene, jer sam ja krotak i smiren srcu“. Nije On rekao.: „Ugledajte se na mene, jer sam ja obrazovan i lepo govorim, jer sam moćan i činim čuda“, nego „jer sam smiren i krotak“. Smirenje je najveća vrlina i nama sveti oci koji su najbolje protumačili Jevanđelje, koji su ga živeli, uvek savetuju da imamo smirenja, da druge ne osuđujemo, ne ogovaramo, niti klevećemo, već naprotiv, sebe da smatramo odgovornim za sve oko nas i onda ćemo tek imati mir i čistu savest, jer smo dužni da ovaj život ispunimo radošću, smislom i lepotom i svakim drugim bogatstvom“, poručio je Episkop Longin i poželeo da nas ova naša svetinja uvek okuplja i čuva, da naša deca produže našu veru i da i njima ona bude prioritet.
Nakon Svete Liturgije upriličen je prigodan kulturno-umetnički program, kao i trpeza ljubavi za sve prisutne.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U GOLUBIĆU

Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana (15.8.2019.) Njihova Preosveštenstva Episkop novogračanički i srednjezapadnoamerički G. Longin i Episkop dalmatinski G. Nikodim služili su Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Golubiću. U hramu posvećenom ovom velikom svetitelju okupio se veliki broj vernika kojima se Episkop Nikodim obratio čestitavši im današnju slavu. Vladika Nikodim najpre je zahvalio Episkopu Longinu na njegovom trudu i brizi o našem narodu na ovim prostorima, koju stalno pokazuje iako je odavde udaljen hiljadama kilometara.
„Vladika Longin je proveo puno vremena na ovim prostorima, najpre kao đak u krčkoj bogosloviji, kasnije kao profesor, a onda i kao Epsikop devedesetih godina kada je ovde bilo najteže. On i sada, kada je u dalekoj Americi, stalno zove i pita za nas, često nas i poseti i za to želim od srca da mu zahvalim“, rekao je Episkop dalmatinski. On je takođe izrazio radost što smo se danas ovde okupili u tako velikom broju da proslavimo jednog divnog ugodnika Božijeg koji je među prvima postradao i pokazao nam kako treba da ispovedamo veru Hristovu.
Vladika Nikodim predao je zatim reč Episkopu Longinu koji je naglasio da mu je pre svega drago što ovdašnji sveštenici na čelu sa svojim Epsikopom sa takvim entuzijazmom čuvaju našu staru veru.
„Vidim da ovde ima puno radosti i da se oni jako trude, a raduje ih, naravno, kad ima naroda koji ovde boravi i dolazi. Nismo zaboravili svetinje Eparhije dalmatinske, a posebno naše manastire i bogoslovsku školu i gde god da smo otišli, uvek smo prisutni ovde makar molitvom. Jako sam radostan što je baš Vladika Nikodim ovde sad Episkop, mladi čovek koji je rođen ovde i posle dugo godina da je majka rodila sina koji je završio bogosloviju, postao školovani kaluđer i koga je Crkva postavila na svetilnik, da bude svetlost da bi drugi vernici mogli slušajući njega, sarađujući sa svojim Vladikom i sveštenicima i da dušu spasu i veru održe. Mi ovde imamo pravu, autentičnu veru, onakvu kakvu je Hristos propovedao, a od nas zavisi koliko mi tu veru živimo i koliko od nje imamo duhovne koristi. Možemo mi da volimo što su crkve stare, što su manastiri lepi, a konaci ukrašeni, ali ako u našem srcu i duši nema vere, ako nam srce nije otvoreno za Boga i za bližnje svoje onda mi nećemo imati mnogo koristi od toga što se nazivamo pravoslavnim hrišćanima. Što smo više Duhom Svetim prosvećeni i što više ima jevanđeljske ljubavi u nama, mis smo jači, snažniji, radosniji, osećamo da smo svi braća i sestre i onada nam ništa nije teško. Kad nam je Bog prvom mestu, onda nam je sve drugo u životu na svom mestu, a ako Boga nema sve nam se poremeti, prioriteti nam se pomešaju i onda patimo. Tu nam pomaže naše sveto pravoslavlje i Crkva i zato je dobro znati o svojoj veri, čitati žitija svetalja, to nije namenjeno samo kaluđerima, već je za sve ljude“, poručio je Episkop Longin i poželeo da Gospod čuva pravoslavni narod Dalmacije i sve ljude dobre volje, da svi živimo u miru i da naše sutra bude veselije.

PROSLAVA 400 GODINA VRBNIČKOG HRAMA

Povodom proslave četiri veka postojanja vrbničkog Hrama Prenosa moštiju Svetog Nikolaja, Njihova Preosveštenstva Episkopi novogračanički i srednjezapadnoamerički G. Longin, bihaćko-petrovački G. Sergije i dalmatinski G. Nikodim služili su (11.08.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Nakon čitanja Jevanđelja mnoštvu prisutnih vernika obratio se Vladika Sergije.
„Draga braćo i sestre, evo blage i predivne vesti, radosti velike! To je radost Vaskrsenja, pobeda nad smrću kada je Gospod naš Isus Hristos stao na krst, prolio krv svoju za nas, legao u grob, a onda su blagu vest proneli sveti apostoli i mironosice, vest da je Hristos vaskrsao iz mrtvih. Gospod se sažalio na čoveka i došao na ovaj svet da isceli svaku bolest i nemoć, a najveća bolest čovečanstva jeste bila smrt. Ono što je Hristos učinio u nedeljni dan, dan Vaskrsenja jeste pobeda nad đavolom, nad smrću i grehom. Zato i mi, ugledajući se prvo na Njega, na svete apostole i na svete i velike bogonosne oce, treba da čujemo današnje Jevanđelje i tu blagu vest. Sveti apostoli su videli mnoštvo naroda koji je stajao u pustinji gladan i žedan, a Gospod nije hteo takve da ih otpusti, već je želeo da pokaže svoju blagodat, božansku silu i ljubav neizmernu i da sav taj narod nahrani sa pet hlebova i dve ribe, pa je tu hranu čudotvorno umnožio.
Od postanka sveta, pa do danas On nam pokazuje svoju ljubav i umnožava tih pet hlebova da bi nas nahranio. Tih pet hlebova danas se nalazi u svoj prirodi koju nam je Bog dao i koju stalno umnožava, kada seme ubacimo u zemlju i iz njega nikne plod. Da bi to seme donelo rod potrebno je da ono umre i nestane, pa tako je i nama potrebno da umremo u Hristu da bi stostruki rod doneli. A šta znači umreti u Hristu? To znači rastati se sa grehom jednom za svagda kroz svete tajne koje nam je On darovao i Svetu Crkvu koju je ustanovio.
Danas smo ovde došli da proslavimo veliki jubilej, 400 godina ovoga divnog hrama. Iako je 400 godina pred Bogom jedan tren, za nas to vreme govori o milosti, Božijoj ljubavi i mnogim suzama i krvi prolivenim na ovim prostorima, ali i duhovnoj radosti i fizičkom umnoženju ovih prostora kroz vekove, danas ovaj hram to svedoči“, poručio je Episkop bihaćko-petrovački.
Povodom ovog divnog jubileja upriličen je prigodan kulturno-umetnički program, a tom prigodom Episkop dalmatinski G. Nikodim obratio se okupljenom narodu posebno pozdravivši G. Episkope Longina i Sergija, kojima je izrazio veliku zahvalnost zbog današnjeg dolaska, kao i zbog stalne brige i pomoći koju ukazuju svima nama u Dalmaciji.
„Ova Dalmacija u kojoj se sada nalazimo, zbog svega što se tokom godina desilo, nije takva kakvom je Vladika Longin i stariji među nama pamte, ali je ipak naša i mi je živimo punim srcem. Kada je ona u pitanju mogu samo da vam se obratim rečima velikog pesnika Alekse Šantića: „Sunce tuđeg neba neće vas grijati k'o što ovo grije, grki su tamo zalogaji hljeba gdje svoga nema i gdje brata nije. Od svoje majke, ko će naći bolju? A majka vaša zemlja vam je ova, bacite pogled po kršu i polju, svuda su groblja vaših pradjedova“, rekao je Vladika dalmatinski.
On je naglasio da je za naš narod najvažnije da se okupljamo oko svetih hramova koje su naši slavni preci sagradili u gotovo nemogućim uslovima i ostavili nam kao zaveštanje, te da se nada da ćemo se još dugo u radosti sabirati.

HRAMOVNA SLAVA U MARKOVCU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (4.8.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u markovačkom hramu posvećenom Svetom proroku Iliji.
On se obratio prisutnim vernicima rekavši da mu je danas posebno teško da govori, jer u ovim danima koji su strašni za sve nas u Dalmaciji važe reči koje se pevaju u crkvenim pesmama na Veliku Subotu, a koje kažu da bi trebala da ućuti svaka tvar. Tada svi mi treba da prebivamo u molitvi i molimo se, kako za sebe, tako i za sve one koji su postradali od Kosovskog boja, a naročito u Oluji i nakon nje.

„Ova pesma se peva na Veliku Subotu zato što se tada desio strašan događaj, kada je Gospod naš Isus Hristos nakon što je bio razapet, mučen i nakon što je postradao na krstu, ležao u grobu. Toliko je bio strašan taj događaj, da je zaćutala svaka tvar i niko nije mogao da progovori, jer sam Bog leži u grobu zarad nas i našega Spasenja. Nakon toga je došlo Vaskrsenje koje je osnov vere za sve nas i treba da bude centar naših života. Na tu prvu žrtvu Gospodnju ugledali su se apostoli koji su prvi postradali, mučenici koji su postradali u prvim vekovima Crkve, a tako i mučenici iz našega srpskog roda koji su postradali od Kosova, pa sve do danas i svi oni koji su postradali pre dvadeset i više godina na ovim našim prostorima. Ta vera naših slavnih predaka nas je ovde očuvala kao pravoslavne Srbe i učinila da se sećamo i živimo onako kako nam je Crkva propisala“, rekao je Episkop dalmatinski.

Vladika je naglasio da mu je izuzetno drago što je završen freskopis u ovom divnom hramu i što smo se danas u njemu okupili okruženi likovima svetih, kao što ćemo biti i kada nasledimo Carstvo nebesko.

„Želim da vam svima čestitam hramovnu slavu, draga braćo i sestre. Kako se sada već tradicionalno ovde okupljamo da bismo proslavili Svetog proroka Iliju, tako treba da nastavimo i mi koji živimo u ovom kraju, a i svi vi koji dolazite iz dijaspore. Samim tim što nas nisu zaboravili naši bližnji koji žive u tuđini i što nas i dalje posećuju, mi znamo da nas ni Bog nije zaboravio i uvek se posebno radujemo tim susretima“, poručio je Episkop Nikodim.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SKRADINU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (3.8.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Svetog Spiridona u Skradinu. On je pozdravio prisutne vernike čestitajući im današnji praznik koji je u vreme Vladike Fotija određen kao letnji sabor Svetog Spiridona i proslavlja se prve subote nakon Ilindana.
„Danas smo se okupili da proslavimo divnog svetitelja još ih prvih vekova Crkve, koji je bio skroman čovek i pravi pastir. Od rane mladosti bio je utvrđen u veri svojoj, a Crkva je to prepoznala i izabrala ga za Episkopa. On se i tada najviše brinuo o siromašnima, napuštenima i uniženima i svu svoju imovinu je razdelio da bi se starao o potrebitima i molio se za sve one čije mu je Spasenje bilo povereno. Juče smo proslavili i Svetog Proroka Iliju koji se trudio, isto kao i Sveti Spiridon, da na prvome mestu molitvom učvrsti u veri sve one koji su iz jevrejskoga naroda, a onda i čineći razna čudesa. Njihova vera je bila tolika plamena da su na mnoge načine bili i bogovici, viđali su Gospoda i On im je dao dar čudotvorstva kojim su ljude privodili Spasenju. Naša vera treba da bude slična njihovoj, treba da se trudimo da nam glavna u životu bude upravo misao na Gospoda, a moliva pravi dijalog sa Njim. Naši slavni preci su se ugledali na ove svetitelje, a to možemo da vidimo i po tome što su u slavu Božiju digli ovako velelepne hramove i posvetili ih upravo njima. Zato treba uvek da se sećamo svojih predaka i da ih pominjemo u svojim molitvama, jer su oni takođe naši zastupnici pred prestolom Svevišnjega“, poručio je Episkop dalmatinski.

HRAMOVNA SLAVA U ZADRU

Na dan kada proslavljamo Svetog proroka Iliju (2.8.2019.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Zadru. Svečanim sabranjem vernog naroda obeležena je tako slava zadarskog hrama posvećenog ovom velikom svetitelju.
Episkop Nikodim obratio se okupljenim vernicima govoreći o životu i podvigu Svetog Ilije, koji treba svima da nam bude primer i uzor. „Sveti Ilija se još u ranoj mladosti povlačio u pustinju gde se molio i razgovarao sa Svetim Duhom. Molitva je upravo to, razgovor svakog od nas sa Gospodom i ona treba da bide osnov našeg duhovnog života. Jedino putem posta, molitve i učešća u Svetim Tajnama možemo zadobiti Carstvo Nebesko, a uz to su posebno važne ljubav i briga koju imamo jedni prema drugima. Treba jedni druge da podržavamo i međusobno pomažemo, a posebno da vodimo računa o starima, nemoćnima i svima onima koji su na bilo koji način uniženi“, rekao je Vladika.
On je naglasio da mu je izuzetno drago što smo se danas okupili u ovolikom broju, a posebno što vidi da naši ljudi koji su u rasejanju širom dijaspore nisu zaboravili svoj rodni kraj, ni svoju Crkvu. „Čestitam vam današnju slavu sa nadom da će nas Duh Sveti sabirati na mnoga i blaga leta ovde, da se viđamo i radujemo jedni drugima i zajedno molimo Gospodu“, poručio je Episkop dalmatinski.

SVETA VELIKOMUČENICA MARINA
OGNjENA MARIJA ŠIBULjINE

Po tradiciji dugoj tek tri godine i ove godine proslavimo praznik Svete Velikomučenice Marine (Ognjene Marije) u Šibuljini, gdje se okupi veliki broj vjernika. Nakon Svete Liturgije održan je parastos za sve nevino postradale u ovom svetom hramu i ovom selu. Nakon službe je za sve prisutne parohijane pripremljena trpeza ljubavi. Hvala svima koji su prisustvovali i uveličali naše molitveno okupljanje.

HRAMOVNA SLAVA U KARINU

Povodom hramovne slave karinskog hrama posvećenog Svetim mučenicima Kiriku i Juliti, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (28.7.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Karinu.

Sveti Kirik i Julita postradali su za vreme bezbožnog cara Dioklecijana. Sveta Julita bila je pobožna žena iz bogate porodice koja je veoma rano ostala udova. Kako je u to vreme bio veliki progon hrišćana, ona je rešila da odbaci svoje bogatstvo i da se obuče u skromno odelo i stranstvuje po svetu, jer nije htela da izda Hrista i da prinese žrtve mnogobožačkim božanstvima. Bojeći se za sinov i svoj život, ona je lutala po svetu, a po dolasku u grad Tars neki je ljudi prokazaše da je hrišćanka i tada ih uhvatiše mnogobožačke vlasti. Tako postradaše Sveti Kirik i Julita, kako nisu hteli da se odreknu svoje vere u Hrista raspetoga i Vaskrsloga. Njihov mučitelj naredi da im se tela pokupe i bace životinjama, ali po noći dođe jedna Julitina sluškinja i odnese ih, te su tako sačuvane njihove mošti. „Vera Svetih Kirika i Julite je ista vera u Jednoga Boga, Gospoda Vaskrsloga koju su ispovedali apostoli i propovedali svima , pa sve preko mučenika čija su imena zapisana u knjigu večnosti i preko svetitelja do današnjeg dana. To je ista ona vera koju su ispovedali i naši slavni preci koji su se okupljali ovde gde smo se i mi danas okupili. To je vera u Vaskrsenje i život večni koji možemo postići tako što ćemo se truditi da poštujemo zapovesti Božije, da postimo i da se pričešćujemo, a pre svega da se brinemo jedni o drugima i kroz tu ljubav koju imamo jedni prema drugima pokazujemo i ljubav prema Gospodu. Po rečima Svetog Atanasija Aleksandrijskoga, koje su nepisane reči Gospodnje: „Video si brata svoga, video si Boga svoga“. Tako se i mi možemo spasiti samo jedni kroz druge“, poručio je Episkop Nikodim.

U današnjem danu imali slo još jednu duhovnu radost kada je Episkop dalmatinski dodelio zahvalnice ljudima koji su zaslužni za obnovu karinskog hrama. Tom prilikom zahvalnice su primili g. Milan Ćoso, g. Radislav Radeka, g. Svetislav Milanko, g. Mirko Dubroja, g. Pavle Radeka, g. Goran Drača, g. Čedo Lakić, G. Nikola Lakić iz Karina i g. Nenad Radeka sa sestrama, takođe iz Karina.

„Kamp prijateljstva“ u Beogradu

Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. G. Nikodima i manastira Hilandara, djeca iz Knina i okoline koja pohađaju pravoslavnu vjeronauku bili su gosti „Kampa Prijateljstva“ koji se ove godine održavao u Beogradu od 13.07. do 18.07.2019. U sklopu programa učesnici kampa imali su priliku da obiđu kako vjerske tako i kulturno-istorijske znamenitosti srpskog naroda. Prvog dana boravka prisustvovali smo Svetoj Liturgiji koja je služena u Crkvi Sv. Velikomučenika Georgija na Oplencu, gdje je većina djece uzela učešća u Svetoj Tajni pričešća. Nakon Svete Liturgije obišli smo kriptu hrama i znamenitosti Oplenca. Toga dana velika radost za djecu bila je i posjeta beogradskom Zoološkom vrtu i luna parku. Drugog dana boravka ukazana nam je iznimna čast da posjetimo kraljevsku porodicu, prestolonaslednika princa Aleksandra i princezu Katarinu na Belom dvoru. U pratnji vodiča bili smo upoznati sa istorijatom ovoga mjesta. Istoga dana posjetili smo Srpsku Patrijaršiju i Patrijaršijski muzej. Nakon toga otišli smo do mjesta jedinstva cjelokupnog srpskog naroda – Hrama Svetog Save. Trećeg dana boravka doživili smo veliku duhovnu radost obišavši manastir Krušedol u kom smo se poklonili moštima Svetih Brankovića, zatim smo posjetili manastir Grgeteg i cijelivali kopiju ikone Bogorodice Trojeručice koja se u ovom manastiru čuva kao velika svetinja. Dalje nas je put odveo u manastir Novo Hopovo i tu smo se poklonili moštima Svetog velikomučenika Teodora Tirona. Taj dan ostaće u sjećanju i po jednom veoma zanimljivom događaju – posjeti stadionu „Marakana“ i gledanju fudbalske utakmice. Posljednjeg dana boravka kao kruna je bila posjeta manastiru Ravanici i poklonjenje časnim moštima Svetog velikomučenika kneza Lazara. U povratku za Beograd bili smo gosti u Akva parku u Jagodini, što je takođe bila velika radost za djecu. Puni utisaka svi smo se živi i zdravi vratili kući u Dalmaciju. Neizmjernu zahvalnost imamo prema manastiru Hilandaru i povjereniku manastira g. Milošu Stojkoviću, koji nas je kao veliki prijatelj i domaćin sve ugostio.

Vjeroučitelj Milan Grubić

PROSLAVA SVETE NEDELjE U OĆESTOVU

Hramovna slava manastira posvećenog Svetoj velikomučenici Nedelji tradicionalno je proslavljena (14.07.2019.) Svetom Arhijerejskom Liturgijom i saborom vernog naroda u Oćestovu. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim čestitao je svima ovaj veliki praznik i poučio ih kratkom besedom o njegovom značaju. „Čuli smo u današnjem Jevanđelju jednu priču, gde je Gospod iscelio slugu od jednoga kapetana kada mu je, po Njegovom dolasku u Kapernaum, taj kapetan prišao i rekao da je njegov sluga oduzet i da se strašno muči. Na to mu je Gospod odgovorio da će doći u njegovz kuću i isceliti ga, a kapetan, koji je bio čovek od vlasti, pomisli kako nije dostojan da Gospod uđe u njegov dom i zamoli Gospoda da samo rečju isceli oduzetoga. Kada je Gospod čuo šta taj kapetan govori, zadivio se mnogo i rekao onima koji su bili u njegovoj pratnji: „Zaista vam kažem, ni u Izrailju toliko vere ne nađoh“. Nije našao toliko vere kod onih kod kojih je prvo došao, koji su bili njegovog roda, kojima je prvo govorio o veri, poučavao ih i činio im čudesa. Dalje kaže da će doći mnogi sa istoka i sa zapada i da će sesti za trpezu sa Avramom, sa Isakom i Jakovom u Carstvu nebeskome, a kapetanu reče: „Idi i kako si verovao neka ti bude“ i tom rečju Gospodnjom ozdravi kapetanov sluga. Tu veru u Vaskrsloga Gospoda propovedali su sveti apostoli širom sveta, pa i u ovim našim krajevima i ta vera treba da bude i nama osnov u našem životu. Nju su propovedali i Sveti Kozma i Damjan koji ne samo što su bili lekari, nego su od Gospoda dobili dar isceliteljske moći i kroz to su na mnoge načine misionarili i privodili ljude Spasenju. Takva vera, draga braćo i sestre, bila je i vera Svete velikomučenice Nedelje zbog koje smo se danas ovde okupili, a koja je postradala u vreme Dioklecijana ispovedivši upravo veru u Vaskrslog Gospoda. Bila je dete pobožnih roditelja koji su je dobili u kasnim godinama i dali joj ime Nedelja, upravo zato što se rodila na taj dan kada proslavljamo Svetlo Vasrsenje Hristovo. Pošto nije htela nikako da se uda i ispovedala je javno svoju veru, na razne zverske načine su je mučili i postradala je u mladim godinama, ne htevši da se odrekne Gospoda“. Čuli smo takođe, kako se govori u Apostolu, da nema više Grka ni Judeja, ni roba i gospodara, nego smo svi slobodni u Gospodu i tako i mi treba da budemo slobodni, da se ne stidimo što smo pravoslavni Srbi, nego da do kraja izdržimo i kroz to nasledimo Carstvo nebesko“, poručio je Episkop dalmatinski i dodao da to za nas u Dalmaciji znači, pre svega, da treba da se brinemo jedni o drugima, a posebno o onima koji su nemoćni i napušteni. Vladika je istakao da su ovakvi susreti od velikog značaja za naš narod i da, uz Duha Svetoga, treba da se sabiramo i radujemo jedni drugima tokom čitave godine i uvek se, bez obzira na to gde živimo, sećamo ovih krajeva i okupljamo oko svetih hramova poput svojih predaka.

PETrOVDAN U BROĆANCU

PETrOVDAN U BIOČIĆU

PEtRoVDAN U DOnJeM TIŠKoVCU

PRIJEMNI ISPIT ZA EPARHIJU DALMATINSKU

Na osnovu Uredbe o bogoslovskim školama i uslovima upisa u Bogoslovije Srpske pravoslavne Crkve Eparhija dalmatinska objavljuje

K O N K U R S

Za upis u I razred Bogoslovija SPC za školsku 2019/20 godinu koji sadrži sledeće uslove:

da kandidat nije stariji od 18 godina.
2. da nije oženjen.
3. da je duševno i tjelesno zdrav.
4. da kandidat ima razvijen sluh i glas za pojanje.
5. da kandidat ima osnovno znanje katihizisa i poznavanje Gospodnjih i Bogorodičinih praznika, kao i znanje iz opšte kulture.
6. da je završio osnovnu školu, najmanje sa vrlo dobrim uspjehom i primjernim vladanjem.
Molbe za prijem podnose se odmah nadležnom arhijereju, preko nadležnog parohijskog sveštenika ili se donose na prijemni ispit.

Uz molbu prilažu se sledeća dokumenta:

a) original izvod iz matične knjige krštenih, izdat od nadležnog paroha;
b) svjedočanstvo o završenoj školi, zajedno sa đačkom knjižicom i ocjenama;
v) ljekarsko uvjerenje da je kandidat duševno i tjelesno zdrav
g) uvjerenje nadležnog parohijskog sveštenika o vladanju i podobnosti za sveštenički čin i da nije oženjen;
d) pismeni pristanak roditelja/staratelja da kandidat može upisati bogosloviju;
đ) pismenu obavezu svoju i svojih roditelja/staratelja, potvrđenu od nadležnog paroha, da će uredno uplaćivati upravi Bogoslovije određeni doprinos za svoje izdržavanje u internatu škole.
Prijemni ispit za kandidate za prijem u Eparhiju dalmatinsku održaće se 10.7.2019.g. (srijeda) u prostorijama Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki, sa početkom u 11:00 časova.

Napomena: Kandidati su obavezni donijeti sve gore navedene dokumente (originale ili ovjerene fotokopije) i dati ih na uvid ispitnoj komisiji.

HRAMOVNA SLAVA U BENKOVCU

Na dan kada proslavljamo Rođenje Svetog Jovana Krstitelja (07.07.2019.) svečano je obeležena slava benkovačkog hrama posvećenog ovom prazniku. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju, a prisutnim vernicima od srca je čestitao hramovnu slavu.
„Sabrali smo se danas ovde, draga braćo i sestre, da proslavimo uspomenu na rođenje Svetoga Jovana Preteče i Krstitelja. On se rodio od oca Zaharije koji je bio sveštenik Boga jedinoga i majke Jelisavete koja je bila nerotkinja i to kada su oboje već bili u dubokoj starosti. U to doba među jevrejskim narodom ljudi koji nisu imali decu nisu bili prihvaćeni i to je za njih bila velika sramota. Čuli smo iz svetog Jevanđelja da je došao Sveti Arhangel Gavrilo pravednome Zahariji za vreme službe, javio mu se i rekao mu da će dobiti sina koji će mu biti velika radost, ali da će se njemu radovati i mnogi ljudi i mnogi narodi. On ga je na to pitao kako je to moguće i kako da u to poveruje, s obzirom na to da su i on i njegova žena bili već u poodmaklim godinama, ali Sveti Arhangel Gavrilo mu je odgovorio da poveruje i da sinu nadene ime Jovan. Tada mu je Arhangel oduzeo moć govora i rekao mu da neće moći govoriti sve dok se ne objavi da će dobiti sina. Kada je Jelisaveta čula za ovu vest nije mogla lako da je prihvati i bilo je sramota, kako kaže Jevanđelje, te se povukla na pet meseci i nigde nije odlazila. U onome trenutku kada se saznalo da će oni dobiti sina, ljudi su počeli da pitaju kako će se zvati dete, a Zaharija je tek tada progovorio i rekao je: „Jovan“: To dete koje se rodilo na čudesan način pripravilo je put Gospodnji idući u narod i govoreći o Onome koji tek treba da dođe i kome on nije dostojan ni da veže vezice na obući Njegovoj. Sveti Jovan Krstitelj pozivao je sav narod jevrejski da se pokaje, jer se približilo Carstvo nebesko, propovedao je dolazak Boga u ovaj svet i da će On koji će ostati istinski Bog prihvatiti prirodu čovečiju i postati Bogočovek, Isus Hristos. On će, zarad našega spasenja, da dođe na ovaj svet, da postane čovek, da postrada i da vaskrsne i da kroz to Njegovo Vaskrsenje i mi imamo mogućnost da vaskrsnemo“, rekao je Episkop dalmatinski. On je poručio da smo na to svi pozvani, da verujemo u Vaskrsenje i trudimo se da živimo hrišćanski, jer samo kroz međusobnu ljubav možemo da zadobijemo Carstvo nebesko o kome je Sveti Jovan propovedao.

VIDOVDAN U MANASTIRU LAZARICI

Povodom eparhijske slave i ove godine (28.6.2019.) u manastiru Lazarici tradicionalno se, uz verni narod, okupilo svo sveštenstvo Eparhije dalmatinske. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturguju i tom prilikom oca Bojana Savića, namesnika šibensko-benkovačkog, odlikovao činom protojereja.
Povodom današnjeg praznika Episkop Nikodim održao je kratku besedu o značaju ovoga dana i svih mučenika kojih se danas sećamo. „Danas smo se okupili da bismo proslavili kneza Lazara i sve one koji su postradali sa njim na Kosovu polju, kao i sve koji su postradali od Kosovskoga boja do dana današnjeg. Sabrali smo se da bismo se setili jednog velikog zaveta, jednog važnog izbora koji je on napravio u ime svih nas, koji su poštovali svi naši preci, a poštujemo ga i mi koji smo sada ovde. Sveti knez Lazar je izabrao da se ne pokori velikome carstvu, jednoj od najvećih sila tog doba koja je bila na pragu Evrope. On je trebao potpuno da se potčini njima i najverovatnije odrekne hrišćanstva i pređe u islam, ali je to odbio. Napravivši taj izbor, izrekao je onu čuvenu rečenicu: „Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka!“ To je taj veliki zavet kojim nas je on blagoslovio, a posebno nas koji smo srpskoga roda i koji se trudimo da živimo taj izbor i da tako zadobijemo Carstvo nebesko. Njegov izbor je bio da živi jevanđeljski, da se trudi, da se moli Bogu i da na kraju u ime Hristovo postrada na Kosovu polju, a da ga se mi i dan danas sećamo. Mučeništvo je jedan od načina na koji možemo zadobiti Carstvo nebesko, jer je ono dokaz naše vere. Naši su se preci ugledali na to, čak su i svojom mučeničkom krvlju natapali gudure, polja i brda i oni su nam, zajedno sa knezom Lazarom ostavili taj zavet koji za nas Srbe uvek bio jedino merilo i svetlost na našem putu“, rekao je Episkop dalmatinski i dodao da treba uvek da se trudimo da živimo jevanđeljski, da se okupljamo pri našim svetim hramovima i, pre svega, da se radujemo jedni drugima.
Vladika je naglasio da se danas u Lazarici okupilo mnogo naroda koji i dalje živi na prostoru Dalmacije, ali i mnoštvo naše braće i sestara koji su u rasejanju, u Srbiji i dijaspori i da su upravo ovakvi susreti nada i uteha za sve nas. On je poručio da samim tim što smo ovde i što nismo jedni druge zaboravili možemo biti sigurni da nas nije zaboravio ni Bog i da se možemo spasiti samo zajedno, kroz međusobnu ljubav i brigu.

SVETA LITURGIJA U SMILČIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (23.6.2019.) Svetu Liturgiju u Smilčiću. Prisutnim vernicima u Hramu Svetog arhangela Mihaila on se obratio sa nekoliko reči o današnjem prazniku.„Današnji dan, draga braćo i sestre, je posvećen svim svetima, svima onima koji su se upodobili Gospodu, koji su poverovali u Njega, jer, kako nam Jevanđelje kaže, Bog je tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni. Mi smo prizvani da budemo u zajednici sa Gospodom Isusom Hristom i da se upodobljavamo Njemu, upravo onako kako su se upodobljavali svi svetitelji koje danas proslavljamo, jer divan je Bog u svetima svojim“, rekao je Episkop dalmatinski i poručio da i mi treba da se ugledamo na njih i da centar našega života i naših misli svakoga dana treba da bude upravo Gospod. Kao jedan od osnovnih preduslova za zadobijanje Carstva nebeskog Episkop Nikodim je istakao ljubav i brigu koju svi mi treba da pokazujemo jedni prema drugima, brinući se o onima koji su slabi, uniženi i nemoćni. On je takođe poručio da je jako važno da se sabiramo pri našim svetim hramovima, kao što smo se sabrali danas, jer tako ostajemo u zajednici, kako sa Gospodom i svetom Crkvom, tako i jedni sa drugima.

DUHOVSKI PONEDELjAK U BISKUPIJI

Na Duhovski ponedeljak (17.6.2019.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Biskupiji. Povodom hramovne slave Crkve Svete Trojice verni narod ovoga kraja sabrao se danas u zajedničkoj molitvi.
„Okupili smo se danas ovde da bismo proslavili jedan veliki praznik, praznik Svete Trojice, koji je na neki način kruna domostroja Spasenja i svega onoga što je Gospod napravio dok je hodio među nama. Na kraju svoga boravka na Zemlji on je, prilikom Vaznesenja Gospodnjeg, obećao svojim apostolima da će poslati Duha Utešitelja, Duha Radosti, Svetoga Duha koji sabira Crkvu i koji je sabrao i nas ovde danas. Proroci su još u starome zavetu najavljivali dolazak Onoga koji će postati Bogočovek radi našega spasenja, a to sve jer je Bog tako zavoleo ovaj svet da je dao i Sina Svoga Jedinorodnoga da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni. Gospod nam je zato poslao i Duha Svetoga koji sabira sve nas i zato se današnji dan zove i rođendan Crkve“, rekao je Episkop Nikodim i pozvao sve vernike da nastave da se sabiraju oko svetih hramova naše Eparhije. On je istakao da se upravo u tom času kada se saberemo na Liturgiji na nas izliva blagodat Duha Svetoga, onoga koji će utešiti sve nas i pomoći nam na našem putu ka Carstvu nebeskom, te da je jevanđeljski život i učestvovanje u Svetim Tajnama osnovni cilj kome bi svaki hrišćanin trebalo da teži.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U LIŠANIMA TINjSKIM

Na praznik silaska Svetog Duha na apostole (16.06.2019.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Lišanima Tinjskim. U današnjem Jevanđelju mogli smo čuti kako nam Gospod govori da će poslati Duha Utešitelja kada se bude uzneo na nebo.
„Kada se Gospod vazneo obećao je da će doći Duh Istine, onaj koji će nas okupiti, koji će nas sabirati isto onako kao što smo čuli danas u apostolu da se kaže da je na dan Pedesetnice, kada su apostoli bili okupljeni u Jerusalimu, čuo se huk veliki i sišao je Duh Sveti u vidu ognjenih jezika na njih. Tada su apostoli progovorili razne jezike, a svi ljudi koji su slušali njihovu propoved mogli su da ih razumeju iako nisu svi govorili jezik kojima su se služili apostoli. Oni su tako ispunili reči Gospodnje, koje smo takođe mogli čuti iz Jevanđelja, da idu i da nauče sve narode, učeći ih u ime Oca, Sina i Svetoga Duha“, rekao je Episkop dalmatinski i dodao da smo svi pozvani da živimo hrišćanski i da svi budemo usinovljeni tj. da postanemo udovi jednog Tela blagodaću Duha Svetoga. On je naglasio da to možemo postići samo učešćem u crkvenom životu i svetim tajnama, tako što ćemo da poštujemo crkvene zapovesti, da dolazimo u crkvu, da postimo, pričešćujemo se i okupljamo se oko naših svetih hramova, što je posebno važno za nas u Dalmaciji.
„Jako mi je drago da smo se okupili u ovako velikom broju i da nas je Duh Sveti upravo okupio danas ovde, kao što okuplja mnoge i kroz to nam pruža utehu, jer gledamo jedni druge licem k licu, a to nam je na neki način i praslika onoga što ćemo gledati u Carstvu nebeskom i čemu treba da težimo. Možemo se spasiti samo jedni kroz druge, a to podrazumeva da ćemo se brinuti jedni o drugima, posebno o onima koji su uniženi, povređeni i koje niko ne obilazi, a toga, nažalost, mi ovde po Dalmaciji imamo. Ne smemo da se stidimo jedni drgugih, već treba da se radujemo i da volimo jedni druge i da kroz to budemo istinski učenici Gospodnji, jer će nas samo po toj ljubavi poznati da smo učenici Njegovi“, poručio je Episkop Nikodim.

NOVA GENERACIJA MATURANATA KRČKE BOGOSLOVIJE

Još jedna generacija uspešno je završila svoje školovanje u bogosloviji „Sveta Tri Jerarha“ u manastiru Krki. Izaslanik Svetog Sinoda na maturi bio je đakon dr Dragan Radić, profesor bogoslovskog fakulteta u Beogradu, a nakon uspešno položene mature sedmorica momaka izašla su iz ovog svetog mesta noseći sa sobom sve ono što su godinama učili, ne samo iz knjiga, već i iz suživota sa manastirskim bratstvom. Uz najlepše želje za budući rast i napredak svakome od njih možemo reći da se nadamo i verujemo da će, gde god da krenu, biti na ponos svojim dosadašnjim učiteljima i uvek dostojni imena svoje škole.

HRAMOVNA SLAVA U ŠIBENIKU

Slava šibenskog Hrama Svetog Spasa danas (06.06.2019.) je svečano obeležena uz Svetu Arhijerejsku Liturgiju koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim. Vladika Nikodim obratio se prisutnim vernicima poučivši ih o značaju današnjeg dana.
„Draga braćo i sestre, danas slavimo jedan od velikih praznika, koji je ujedno i slava ovog divnog hrama u kome se često okupljamo i jedni drugima radujemo tokom čitave godine, a to je praznik Vaznesenja Gospodnjeg. Neka nas ovaj divni praznik podseti da smo svi pozvani, poput prvih hrišćana, da živimo jevanđeljski, onako kako nam je sam Gospod ostavio, da verujemo u sveopšte vaskrsenje i to da ćemo kroz njega zadobiti Carstvo nebesko. Svi mi treba da se trudimo da svakim danom i trenutkom svojim mislimo na Gospoda, da mu se molimo za bližnje svoje i za sebe, pa čak i za one koji su nam naneli zlo, jer nas sveto Jevanđelje poziva da oprostimo i neprijateljima svojim, poručio je Episkop dalmatinski. U nastavku Svete Liturgije prerezan je slavski kolač, a nakon litije je u parohijskom domu priređeno posluženje uz koje je ovaj susret vernog naroda šibenskog kraja nastavljen u radosti i prazničnoj atmosferi.

SPaSOVDAN U KNiNu

SPASoVDAN U CETInI

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRUPI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop osečkopoljski i baranjski g. g. Heruvim je, uz sasluženje Njegovog Preosveštesntva Episkopa dalmatinskog g. g. Nikodima, služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju 2. juna 2019. godine u manastiru Krupi. Vladika Nikodim obratio se vernom narodu tumačeći jevanđeljsku priču o isceljenju čoveka koji je bio slep od rođenja.
„Kako nas Jevanđelje uči, Gospod je uzeo grumen zemlje, pljunuo u njega, pomazao tome čoveku koji je bio slep od rođenja po očima i on je progledao. Onaj koji je Nova Tvar za sve nas dao je novi život tome čoveku, dao mu je da vidi ovaj svet kako ga nije video, dao mu je da vidi i čitavu tvorevinu Božiju, kojom nas je Bog blagoslovio. Toga čoveka je Gospod kasnije poslao u Siloamsku banju da se tamo umije i još bolje progleda. Sama reč „Siloam“ znači onaj koji je poslat od Boga i to nam je još jedan dokaz da samo kroz Gospoda čovek može zaista da otvori oči i da se spase. Jedna od prvih stvari koje je ovaj čovek video bilo je lice Gospodnje, a mi koji danas živimo moći ćemo da Ga vidimo tek kada stanemo pred Njega i kada dođe Carstvo Nebesko. To će za nas biti najveća radost, da Ga više ne gledamo kao u ogledalu, kao u zagonetci, kako to kaže apostol Pavle, već licem k licu, kako se mi sada gledamo i kako se radujemo jedni drugima i to je ono čemu mi svi treba da težimo. Na početku kada su Gospoda pitali da li je taj čovek slep zbog svojih greha ili roditeljskih, On je odgovorio da nije slep ni zbog svojih, ni zbog greha svojih roditelja, već zato da bi se sve ovo desilo upravo na slavu Božiju. Mi, kao hrišćani i ljudi, treba sve u svom životu da radimo tako da bude na slavu Božiju, da se trudimo, na prvom mestu, jedni oko drugih, posebno mi ovde u Dalmaciji, gde nas ima jako malo. Trebali bismo svakoga dana da se molimo Bogu da nas udostoji da vidimo lice Njegovo i da kroz čitav svoj život razmišljamo o Gospodu, da živimo jevanđeljski i zaslužimo da se gledamo i radujemo u Carstvu Nebeskom.
Danas imamo još jednu radost i blagoslov da je sa nama Vladika Heruvim koji je Episkop osečkopoljski i baranjski i koji je živeo sa nama ovde u Dalmaciji dugo godina, počevši od bogoslovije, gde je došao još kao dete, onda kao kaluđer krčki, a kasnije i kao iguman manastira Oćestova i profesor u bogosloviji. On zna kako se ovde živi i brine se i dalje o nama, posećuje nas i pomaže, a nadamo se da će uskoro biti prilike da i mi njega posetimo i da se kroz te susrete radujemo jedni drugima. Isto tako, želim da pozdravim i oca Dragana Radića, koji je danas ovde sa nama, a koji je izaslanik Svetog Arhijerejskog Sinoda na maturi u bogosloviji „Sveta Tri Jerarha“. Njima hoću da poželim dobrodošlicu, a najviše osećam potrebu da pozdravim našeg oca Gavrila, da mu se zahvalim za sve ono što je radio za ovih dvadeset godina, što se trudio oko ove kuće i sebe ugradio u našu milu Dalmaciju, kako je to govorio blaženi Vladika Nikodim Milaš. On je neko ko je ostavio pečat u ovome svemu, ko će uvek biti dobrodošao i rado ćemo ga se i dugo sećati. Želim mu sve najbolje i da se isto trudi na novoj službi na koju ide kao što se trudio za ove dve decenije sa nama i nadam se da će nas često posećivati i sećati nas se u molitvama“, rekao je Episkop Nikodim i predao reč Vladiki Heruvimu i ocu Gavrilu.
„Nek je blagosloven današnji dan Gospodnji koji nas je ovde sabrao da prinesemo beskrajnu žrtvu za sve i kroz ovu Liturgiju se prisetimo svih događaja koji su suština našega hrišćanskoga života na ovom svetu koji je obremenjen raznim grehovima i nedaćama koje nas udaljavaju od Gospoda našeg Isusa Hrista i od zajednice sa Crkvom Božijom. Svi smo mi sabrani u Hristu, On nas sve sabira tako što nas poziva da svake nedelje budemo u svetim hramovima. Ja danas želim da se zahvalim Vladiki Nikodimu na gostoprimstvu i ljubavi koju nam ukazuje i njegovom trudu da iznese svoju pastirsku misiju koja nam je data činom hirotonije. Svi mi koji smo ovde zajedno se trudimo da sledimo upravo taj uski put našega Spasenja, propovedajući Jevanđelje Hristovo, iako to nije lako u današnjem vremenu i okolnostima. Mi svakako moramo imati nade i vere u ove naše svetionike ovde u Dalmaciji, a posebno naš manastir Krku, koji ja uvek nazivam duhovnom majkom svih nas ovde u Hrvatskoj, jer krepi naša srca i bodri naš duh da možemo da ostanemo i opstanemo na ovim prostorima. Isto tako, manastir Krupa koji je najstariji naš manastir u Hrvatskoj, veliko je kandilo vere, utehe i nade za sve nas“, poručio je Episkop osečkopoljski i baranjski.
Opraštajući se od vernih ljudi sa kojima je godinama živeo tokom svoje službe u manastiru Krupi, otac Gavrilo je istakao da je ovo trenutak u kome su mu emocije pomešane i istovremeno oseća i radost i tugu. „Želim još jednom da vas pozdravim kao iguman manastira Krupe, a istovremeno i kao iguman Manastira Svetog Nikole na Ozrenu. Hoću da vam se svima zahvalim na trudu i saradnji i da se zahvalim Gospodu Bogu i Presvetoj Bogorodici što su dali da manastir Krupa zablista Božijim blagoslovom i nekim mojim malim trudom“, rekao je otac Gavrilo i poručio da će manastir Krupa, kao i sav verni narod koji se oko njega uvek okupljao, ostati zauvek u njegovom srcu i molitvama.

SASTANAK VJEROUČITELjA U MANASTIRU KRKI

Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. Nikodima, 31. maja 2019. godine u manastiru Krki održan je sastanak o organizaciji i unapređenju verske nastave u Eparhiji dalmatinskoj i Republici Hrvatskoj. Na sastanku su učestvovali domaćin Episkop dalmatinski G. Nikodim, Episkop osečkopoljski i baranjski G. Heruvim, voditelj Katihetskog ureda jerej Vukašin Cvetojević, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta đakon dr Dragan Radić i veroučitelji Eparhije dalmatinske. Nakon pozdravne reči domaćina govorilo se o radu Katihetskog ureda, tekućoj reformi školstva u Republici Hrvatskoj i mestu pravoslavne veronauke u njoj, zatim o dosadašnjem radu na kurikulumu i udžbenicima, stručnom usavršavanju veroučitelja, te problemima s kojima se susreću u svom radu. Sastanak je protekao u pozitivnoj i konstruktivnoj atmosferi, a dogovorena je i tešnja saradnja veroučitelja sa Katihetskim uredom posebno na polju stručnog usavršavanja.

EPISKOP OSEČKOPOLjSKI I BARANjSKI U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop osečkopoljski i baranjski G. Heruvim služio je danas (1.6.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki.

PRAZNIK SV. KIRILA I METODIJA U
MANASTIRU KRKI I KISTANjAMA

Na praznik Svetih Kirila i Metodija Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Po završetku svete službe, Episkop Nikodim otišao je u Kistanje i u Hramu Svetih Kirila i Metodija prerezao slavski kolač. Povodom slave tog svetog hrama, usledila je svečana litija, a vladika je pozdravio prisutne vernike i čestitao im današnji praznik. „Sveti Kirilo i Metodije bili su veliki prosvetitelji slovenski. Oni su od rane mladosti išli po čitavom svetu i misionarili rečima Hristovim: „Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“. Došli su na ove prostore da opismene nas Slovene, dali su nam Reč kroz koju se možemo spasiti, a to je najveće delo za sve nas koji smo ostali verni njihovom zavetu. Zato mi, kao hrišćani, treba i dalje da svedočimo tu njihovu misiju, da svim ljudima budemo svetlost u svetu, da im svedočimo Jevanđelje i širimo radost Vaskrsenja“, poručio je Episkop dalmatinski.

HRAMOVNA SLAVA U KULI ATLAGIĆA

Dana 22.05. kada naša Crkva proslavlja prenos moštiju Svetog Nikolaja, parohijani Kule Atlagić proslavili su svoju hramovnu slavu.

Po liturgijskom sabranju, blagodareći Gospodu prerazan je slavski kolač uz prisustvo vernih parohijana kako iz Kule Atlagić tako i iz ostalih krajeva Ravnih Kotara.

HRAMOVNa SLaVA U ŽAGROViĆU

SLaVa HRAMa SVeTOG NIKoLAJA U KISTaNJaMa

PRoSLaVA HRaMOVNe SlaVE U VRBNIKU

PRoSLaVA HRaMOVNe SlaVE U VRLiCi

Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sabora

Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve sa redovnog zasedanja
održanog u manastiru Žiči i Beogradu
od 9. do 18. maja 2019. godine

Ovogodišnje redovno zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve započeto je 9. maja u manastiru Žiči, prvom sedištu autokefalne Srpske Crkve, a 800-godišnjicu te autokefalije, pune crkvene samostalnosti, velikog dara Božjeg i velikog dela Svetoga Save, proslavljamo ove godine. Posle svete saborne arhijerejske Liturgije i priziva Svetoga Duha u hramu manastira Žiče održane su, pod predsedništvom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja, prve saborske sednice u samom manastiru, 9. i 10. maja, da bi Sabor nastavio sa radom u Patrijašijskom dvoru u Beogradu od 11. maja do završetka ovogodišnjeg zasedanja. U radu Sabora učestvovali su svi eparhijski arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve osim Episkopa zapadnoevropskog g. Luke.

cijeli tekst ovdje

SLaVA MANAsTiRA SVEtOG VaSiLiJa

ĐURĐEVdAN U KnInU

ĐURĐEVDAN U ŽEGARU

Na dan hramovne slave u Žegaru (06.05.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju služili su Njihova Preosveštenstva Epsikop bihaćko-petrovački G. Sergije i Episkop dalmatinski G. Nikodim. Okupljenom vernom narodu prvi se obratio vladika Nikodim čestitavši im Vaskrs i današnju slavu, nakon čega je predstavio vladiku Sergija. Episkop bihaćko-petrovački istakao je da mu je posebna čast što se na ovako veliki praznik obreo u ovom svetom hramu. „Danas proslavljamo velikog ugodnika, Svetog Georgija koji je bio slobodan od svih predrasuda ovozemaljskih. Bio je vojnik u rimskoj vojsci cara Dioklecijana, velikog gonitelja hrišćana, ali je bio čvrst, zato što je verovao u Hrista i prošao strašne i velike muke, jer nije hteo da ga se odrekne ni po koji cenu. On za sve hrišćane predstavlja primer nepokolebljive vere koja istraje do kraja. Mi smo kao narod vekovima stradali, bili razapeti, na neki način smo to i danas, ali ako svoju veru učvrstimo i svojim delima je pokažemo, bićemo sa velikim ugodnicima Božijim u carstvu nebeskom“, poručio je Episkop Sergije. On se prisetio svojih đačkih dana, kada je kao bogoslov čtecirao u ovom svetom hramu i izrazio veliku radost što se danas i kao Episkop ponovo našao na istom svetom mestu.

TOMINA NEDELjA U SPLITU

Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. Nikodima, Njegovo Preosveštenstvo Episkop bihaćko-petrovački G. Sergije služio je danas (05.05.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Splitu.

TOMINA NEDELjA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Na Tominu nedelju Episkop se okupljenima u Hramu Svetog Spasa obratio rečima koje je Gospod izgovorio apostolu Tomi. „Blaženi svi oni koji nisu videli Vaskrsenje Gospodnje, ali su poverovali u to. U tom stanju se nalazimo i mi, jer i mi smo ti koji verujemo u Njega. Vera u vaskrsenje iz mrtvih, prvo Gospoda našeg Isusa Hrista, a posle Njega i mnogih drugih treba da bude centar našeg života, jer je Bog tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svog Jedinorodnog dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni. Mi ćemo, kao i svi drugi ljudi, a kroz nas i čitava tvorevina, samo kroz vaskrsenje da se spasemo i postignemo jedinstvo sa Gospodom“, rekao je Episkop Nikodim. Na kraju svoje kratke besede, on je svima čestitao današnji praznik, a onima koji sutra slave Svetog Georgija poželeo da sa radošću proslavljaju na mnoga i blaga leta.

VASKRS U ŽAGROViĆU

VAsKrS u moKRoM POlJU

VASKRS U KNiNU

VAsKRS U ZADRU

VASKRS U BENKOVCU

VASKRS U OBROVCU

VASKRS u KISTANjAMa

VAsKRS U KNInU

VAsKRS U SPlITU

VASkRŠNJE VEČERnJE LJUBAVI U MAnaSTIRU KRkI

VAsKRS U MAnaSTIru KRkI

Vaskršnja poslanica Srpske Pravoslavne Crkve

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o VASKRSU 2019. godine

IRINEJ

po milosti Božjoj

pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:

Smrti, gde ti je žalac?
Ade, gde ti je pobeda?
Vaskrse Hristos i nijednoga mrtvog u grobu!
Vaskrse Hristos i život caruje!“
(Vaskršnje slovo svetog Jovana Zlatousta)

Draga duhovna deco,
Srcâ ispunjenih velikom radošću i svetlošću, danas slavimo Praznik nad praznicima, svepraznik pobede vere i života nad smrću, praznik Vaskrsenja Hristovog, ali i vaskrsenja ljudske prirode, vaskrsenja svakog čoveka.
Propadljivost i smrt, kroz greh usađeni u ljudsku prirodu, svojom grubom i nepobitnom izvesnošću potvrđuju kraj istorijskog puta i života svakog ljudskog bića. Biološki ciklus koji počinje od majčine utrobe završava se u utrobi zemlje, a prolaznost i smrt se pokazuju jedinom neizbežnom stvarnošću. Mi, međutim, od prvog čoveka do danas, svakom svojom rečju, mišlju i delom pokazujemo da se sa smrću ne slažemo, da je smrt anomalija, da smo gladni i žedni neprolaznog života, jednom rečju, da smo stvoreni i naznačeni za punoću života i večnosti. Stoga smrt vidimo kao besmisao, kao svog najvećeg i u suštini jedinog, poslednjeg neprijatelja.

cijeli tekst ovdje

VELIKA SUBOTA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Veliku subotu (27.04.2019.) Svetu Arhijeresjku Liturgiju u Šibeniku. U Hramu Svetog Spasa uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika okupili su se vernici iz Šibenika i okoline. Vladika Nikodim njima se obratio kratkom besedom istakavši da se sada nalazimo u periodu kada svim srcem iščekujemo Praznik velikog i svetlog Vaskrsenja Hristovog. „Kod naše braće Grka ova Liturgija koju smo sada služili zove se prva Pasha i sa njom smo već počeli da proslavljamo Praznik nad Praznicima. Bog je tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u njega ne pogine, nego da ima život večni. Zbog toga mi, kao hrišćani, treba da se radujemo i da u potpunosti živimo tu radost Vaskrsenja. Želim da vas pozovem, nakon ovog današnjeg praznika i sutrašnje Liturgije kada dočekamo Vaskrs, da se i vi radujete zajedno sa svima svojima i da svi mi zajedno dočekamo Drugi dolazak Hristov sa rečima koje se spominju u Bibliji: Da, dođi Gospode!“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo svima srećan i Bogom blagosloven praznik.

VELIKI PETAK U MANASTIRU KRKI

Večernjim bogosluženjem na Veliki petak (26.04.2019.) u manstiru Krki je obeležen najtragičniji trenutak u ljudskoj istoriji. Večernju službu sa iznošenjem plaštanice služio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim zajedno sa bratijom manstira Krke. Na ovaj dan, koji simbolizuje čas u kome je čovek osudio i razapeo Hrista, pravoslavni vernici okupljaju se u svetim hramovima širom sveta da bi tugu zbog tog sramnog čina iskazali zajedničkom molitvom. Kroz bogosluženja koja nam predstoje dok se bližimo Vaskrsu, posle velike tuge dočekaćemo radost i prigrliti novi život koji je Hristos svojom žrtvom zadobio za sve nas, kada nas je, iskupivši naše grehe, poveo ka Spasenju.

VELIKI ČETVRTAK U MANASTIRU KRKI

Na Veliki četvrtak (25.04.2019.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Kako se bližimo najvećem Prazniku od svih, učestala su bogosluženja u našim svetim hramovima, a verni narod se sabira kako bi svi dostojno, u zajedničkoj molitvi dočekali Vaskrsenje Gospodnje.

SVETA TAJNA JELEOSVEĆENjA U MANASTIRU KRKI

Na Veliku sredu (24.04.2019.) služena je Sveta Tajna Jeleosvećenja u manastiru Krki. Mnoštvo vernog naroda okupilo se uz Njegovo Preosveštenstvo Episkopa dalmatinskog G. Nikodima i ostale sveštenike i monahe Eparhije dalmatinske, kako bi se zajedno pomolili i okrepili u Gospodu.
Prisutnim vernicima Episkop Nikodim obratio se rečima Svetog apostola Jakova koje nam kazuju ako neko boluje među nama da pozovemo sveštenike, pomolimo se i pomažemo uljem u ime Gospodnje.
„To smo upravo napravili i svi smo mi, i bolesni i zdravi, učestvovali u ovoj Svetoj Tajni, jer oni koji su zdravi dužni su kao”jaki slabosti slabih nositi”, kako nam to kaže apostol Pavle. Dužni smo da nosimo bremena jedni drugima kroz čitav naš život, i u radosti i u tuzi, i u nevolji i u blagostanju, i dužni smo da se sa ljubavlju brinemo jedni o drugima, jer samo po tome će nas poznati ”da smo učenici Njegovi”.
Zbog toga smo se danas pomolili i pomazali uljem u ime Gospodnje, za zdravlje i za krepost svih nas prisutnih, a pomolili smo se po svojoj moći i za one koji su odsutni. Pozvani smo, draga braćo i sestre, da se ”molimo neprestano” za zdravlje svih onih koje volimo i kojih se svakodnevno u našim molitvama sećamo, ali i da se ispovedamo i da praštamo jedni drugima sagrešenja, da se molimo da nam Sveblagi Gospod, koji nije daleko ni ”od jednoga od nas”, oprosti grehe i sagrešenja naša.
Hteo bih ovde i sada i da vas podsetim da se nalazimo u Velikoj Nedelji kada se ponovno i iznova dešava najveća tragedija ljudskoga roda. Kada ljudi, koji su samome Gospodu prvo pevali ”Osana Sinu Davidovu”, viču i urliču ”Raspni ga! Raspni!” i time traže krv pravednika. I razapeli su ga i ubili Bogočoveka Isusa Hrista. Razapeli su ga da bi se ispunilo Pismo i Proroci i da bi On vaskrsao treći dan po Pismu i da bi kroz Njegovo Vaskrsenje nama došla radost velika tj. spasenje za sve nas. Vaskrsenje je najveći dar Božiji nama ljudima i treba da bude centar života nas hrišćana. I mi smo pozvani da se radujemo u svakom trenutku života svoga i da kroz radost slavimo Gospoda i da u radosti očekujemo drugi dolazak Hristov“, poručio je Episkop dalmatinski i poželeo da nas Gospod sve ukrepi i da nam snage da sa ljubavlju i u miru dočekamo Praznik nad Praznicima.

PRAZNIk CVIjETi u ZADrU

PRAZNIK CVETI U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (21.04.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. U ovu nedelju, poslednju pred Vaskrs, proslavljamo ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim i okupljamo se u svim našim hramovima kako bismo u svetom sabranju pošli u susret najradosnijem od svih Praznika.

LAZAREVA SUBOTA U KNINU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (20.04.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kninu. Na ovaj dan, kada praznujemo Lazarevu subotu, verni narod kninskoga kraja tradicionalno se, uz svoga Episkopa, okuplja u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice.
Vladika Nikodim rekao je nekoliko reči o današnjem prazniku, a pre svega je naglasio da vaskrsenje Lazarevo nije samo priča, već realan događaj koji je prethodio stradanju i Vaskrsenju Hristovom. Lazar je bio običan čovek koji je živeo u Vitiniji judejskoj sa svoje dve sestre, Martom i Marijom. Gospod je jako voleo tu dobru i blagočestivu porodicu, te se veoma rastužio kada je čuo da se Lazar razboleo i umro. Došavši u Vitiniju da vaskrsne Lazara, Hristos vide da je Lazar već četiri dana u grobu i zajedno sa njegovim sestrama, uz pratnju mnoštva naroda, ode do mesta gde je bio pogreben. Tamo Gospod naredi da se skloni kamen sa groba, pozva Lazara da izađe i on izađe po rukama, nogama i telu uvijen mnogim povojima, a lice mu je bilo ubrusom povezano. Na to im Gospod reče: „Razdriješite ga i pustite neka ide“, a Judejci videvši ovo čudo poverovaše u Njega.
„Lazarevo vaskrsenje je potvrda sveopšteg vaskrsenja i uvod u jednu nedelju koja predstavlja približavanje života i smrti, na čijem kraju nam dolazi svetlo Vaskrsenje Hristovo kojim se smrt uništava. Ono je jedini smisao za nas hrišćane, a zadobijanje budućih dobara kroz sveopšte vaskrsenje jedina je nagrada kojoj svaki hrišćanin treba da teži. Kroz ovaj post mi smo se spremali da dostojno dočekamo Praznik nad Praznicima i tako postanemo sapričasnici tog najvećeg događaja za ljude u Domostroju spasenja. Da bismo sa radošću mogli da dočekamo taj veliki praznik moramo da odbacimo starog čoveka, da živimo po Jevanđelju, da sledimo zapovesti Božije i tako postanemo zajedničari kao mala braća Hristova u sveopštem Vaskrsenju svih nas“, poručio je Episkop dalmatinski i poželeo da nas Gospod sve ukrepi u ove dane koji prethode Vaskrsu.

AVTOBIOGRAFIJA KIRILA CVJETKOVIĆA U IZDANjU EPARHIJE DALMATINSKE

U okviru edicije „Srpski crkveni pisci u Dalmaciji u 19. i 20. veku“ izdavačke kuće „Istina“, objavljena je nova knjiga „Avtobiografija protosinđela Kirila Cvjetkovića i njegovo stradanje za Pravoslavlje“. Ovom knjigom, koja se prvi put pojavila 1898. godine, izdavačka delatnost Eparhije dalmatinske nastavila je da odaje počast izuzetnim ljudima koji su danas pomalo zaboravljeni, a koji su svojom verom i podvigom vazda bili, jesu i biće živi svedoci onih vrednosti na kojima počiva neuništivi etos srpskog pravoslavnog naroda.
Kiril Cvjetković je rođen 1791. godine u znamenitoj familiji baošićkog paroha Simeona Cvjetkovića, a kršten je u Crkvi Svetog oca Nikolaja u Baošiću, imenom Konstantin. Kao dečaka podučavao ga je rođak, sveštenik Aleksa Cvjetković, koji je prvi pokazao razumevanje za njegovu ranu želju da se zamonaši. Uprkos protivljenju uže porodice, on ga je 1805. godine odveo u manastir Savinu, gde je prvi put obukao monašku rizu i dobio ime Kiril, u novembru 1808. godine. Sticajem raznih neobičnih okolnosti za đakona je proizveden tek 24. jula 1812. godine u vrličkom Hramu Svetog Nikole. U Šibeniku je 14. juna 1814. unapređen u čin arhiđakona, a već sledeće godine, 21. novembra, u šibenskoj katedralnoj crkvi proizveden je u stepen sveštenstva i služio je svoju prvu Liturgiju. U julu 1817. godine primio je sinđeliju kojom mu je dodeljena šibenska parohija i tada postaje lični sekretar episkopa dalmatinskog, bokokotarsko-dubrovačkog i istrijskog, Venedikta Kraljevića.
Obavljajući dužnost sekretara, Kiril Cvjetković među prvima otkriva vladikinu pogubnu nameru da pounijati dalmatinsku eparhiju. Budući odan predanjskoj veri i celim bićem pogružen u Pravoslavlje, naš otac Kiril je u tajnosti, sa pobožnim parohijanima i uglednim Šibenčanima kao i odanim sveštenstvom, kovao plan kako bi razobličio ovu zlokobnu nakanu vladike Kraljevića i njemu slepo odanim službenicima. Zbog toga su ga austrijske vlasti, preko vladike Kraljevića, 20. aprila 1821. godine premestile u manastir Krku kako bi ga udaljile od naroda koji mu se priklonio u nepokolebivoj želji da se očuva Pravoslavlje u Dalmaciji. Nakon pobune šibenskih Srba i neuspelog pokušaja atentata na vladiku, otac Kiril dospeva u istražni zatvor u Šibeniku. Četiri godine i tri meseca proveo je u šibenskoj tvrđavi Ljuljevcu, a potom je osuđen na 20 godina robije pod optužbom da je bio među organizatorima šibenske bune. Najduže je tamnovao u Gradiški, a nakon pomilovanja od strane cara Franje Josifa I 1842. godine poslat je na uslovnu slobodu sa obavezom da kaznu nastavi u manastiru Bezdin u Banatu. Protosinđel Kiril Cvjetković je tako robovao sve do 12. februara 1846. godine, a zatim je ostao u tom manastiru kao sabrat, da bi naredne godine bio primljen u manastirsko bratstvo. Poznato je da je u više navrata pokušavao da dobije premeštaj u zavičaj, ali mu austrijske vlasti nisu dozvolile da se vrati u Dalmaciju, niti u rodnu Boku Kotorsku. Upokojio se u Bezdinu, 28. septembra 1857. godine, a sahranjen je sutradan pri manastirskoj crkvi, gde i dans počivaju njegovi zemni ostatci.
Svoju autobiografiju protosinđel Cvjetković pisao je upravo u Bezdinu, na plavičasto beloj, debeloj hartiji u tri sveščice ušivene u plave korice, sa ukupno 54 pisana lista. Na planu umetničkog izraza ova knjiga pripada onoj proznoj tradiciji Srba koja je nastajala prema modelu Dositejevog „Života i priključenija“ i naporedo sa memoarskim tekstovima Simeona Piščevića, Gerasima Zelića i Save Tekelije, predstavlja okosnicu dokumentarno-književne proze koja je, uz ustaničku prozu vukovske provenijencije i narodnog jezika, te uz usmeno narodno stvaralaštvo, postavila temelje novoj srpskoj književnosti.
Među velikim i značajnim ličnostima srpskog 19. veka, život, sudbina i delo protosinđela Kirila Cvjetkovića se izdvaja kao uzvišeni primer moralne postojanosti, nepokolebljive nacionalne svesti i žrtvene predanosti pravoslavnoj veri.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U BRATIŠKOVCIMA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (14.04.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Svetog Nikole u Bratiškovcima. Episkop Nikodim tom prilikom obratio se prisutnim vernicima sa porukom da u ovim danima posta, više nego ikada, treba da se preispitujemo i razmišljamo koliko smo se potrudili da se upodobimo Gospodu našem Isusu Hristu i Svetima Njegovim.
„Polako se približavamo kraju Svete Četrdesetnice, pa nam onda dolazi Velika nedelja stradanja u kojoj se sećamo i opet doživljavamo kroz bogosluženja sva stradanja Gospoda našega Isusa Hrista, a kao kruna i nagrada svega dolazi nam i samo Vaskrsenje Hristovo, koje je Praznik nad Praznicima. U ovim danima posta treba da razmišljamo o tome šta smo napravili u svom životu. Najviše možemo i moramo da se upodobimo Gospodu poštujući i sledeći Njegove Reči, tj. živeći po Jevanđelju, a to je ponekad najteže od svega“, rekao je vladika Nikodim.
Čuli smo u današnjem Jevanđelju da nam Gospod kaže: ”Koji hoće da bude među vama veliki, neka vam služi; i koji hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga, jer Sin Čovječiji nije došao da mu služe nego da služi i da dade život svoj u otkup za mnoge”.
„Nama koji živimo u ovome ”svetu koji u zlu leži” i nosimo veliko ime hrišćana, jedino je i ostalo da najveću utehu imamo u tome što ćemo da volimo jedni druge i da se kroz to upodobljavamo Svetima Njegovim koji su čak i živote svoje dali za veru u Gospoda našega Isusa Hrista. A to da volimo jedni druge, da se brinemo jedni o drugima, pa čak i da volimo i neprijatelje naše preduslov je da bismo mogli da učestvujemo u Svetim Tajnama Crkve i naročito u Božanskom Prinosu i da se pričestimo Telom i Krvlju Gospoda našega Isusa Hrista. Zato sada, u ove dane posta, kada sa ljubavlju i sa trudom čekamo samog Gospoda Našega Isusa Hrista, treba i da pojačamo molitve i da sa radošću velikom dočekamo Svetlo Vaskrsenje Hristovo“, poručio je Episkop dalmatinski i svima čestitao predstojeće praznike.

ISPOVEST SVEŠTENSTVA EPARHIJE DALMATINSKE

Svi sveštenici i monasi Eparhije dalmatinske danas (03.04.2019.) su pristupili ispovesti, nakon čega je služena Sveta Liturgija Pređeosvećenih Darova. Svoju braću sveštenike ispovedio je jeromonah Onufrije (Vranić), ekonom manastira Drače. Dok idemo u susret najradosnijem od svih Praznika, Sveta tajna pokajanja neizostavan je deo naše pripreme za taj dan, kako za sveštenike, tako i za sav verni narod.

RAsPored boGoSlUŽEnja u epaRHijI DALMaTInSKoJ
ZA MEsEC APRIL, STrAsNU SEdMICU I VaSKRS

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U BENKOVCU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (31.03.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Benkovcu. Naša Sveta Crkva odredila je da u ovu treću nedelju Časnog posta uvek proslavljamo Časni Krst na kome je razapet Hristos pred samu smrt i nakon toga dolazimo i do trodnevnoga Vaskrsenja. Zato smo danas iz čitanja Jevanđelja mogli čuti kako nam Gospod govori: ”Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide”, a na drugom mestu nam kaže: ”I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan”.
“Nalazimo se, draga braćo i sestre, na proputovanju, kroz ovaj ”svet koji u zlu leži” ka Carstvu Nebeskom, a njega ćemo doživeti samo kada budemo dočekali sveopšte Vaskrsenje. Do Vaskrsenja se dolazi samo preko Krsta, preko stradanja i razapinjanja, a najveća nagrada za to će nam biti samo Vaskrsenje iz mrtvih i jedinstvo sa Gospodom tj. nasledstvo Carstva Nebeskoga.
Krst treba da bude centar života i jedini ugled u ovome svetu za svakog hrišćanina. Mi, kao hrišćani treba da se ugledamo na Gospoda i da sledimo njegov primer, ali u današnje doba svugde u svetu krst se poriče, krst se skida sa zidova kao u najgora bogoboračka vremena i jako je teško svedočiti da krst sačinjava centralno mesto u veri nas hrišćana. Zato se često pitamo kako mi, kao hrišćani, danas da dođemo do krsta i kako da svedočimo veru u Gospoda Raspetog i Vaskrslog.
Odgovor smo čuli u današnjem Jevanđelju, da je preduslov za sve to da se odreknemo samog sebe, da se odreknemo starog čoveka i da uzmemo krst svoj i da idemo za Gospodom. Treba da sledimo njegovo učenje, da se molimo Bogu, postimo, opraštamo jedni drugima, molimo da nam se oproste naši gresi i da se sabiramo na Liturgiji i pričešćujemo, Nadasve treba da se brinemo jedni o drugima i da kroz to pokazujemo istinsku ljubav i požrtvovanje kao što je sam Gospod pokazao prema nama, jer samo i samo po toj ljubavi će nas poznati ”da smo učenici Njegovi”.
Najbitnije nam je da sačuvamo dušu svoju i da se ne postidimo naše vere u Gospoda, jer po rečima njegovim: ”Ko se postidi mene i mojih riječi u rodu ovome preljubotvornom i grješnom i Sin će se Čovječiji postidjeti njega kad dođe u slavi Oca svojega sa svetim anđelima”, poručio je Episkop Nikodim. Na kraju svoje besede on je svim sabranim vernicima poželeo da istraju do kraja i da se postom i molitvom pripreme za Praznik nad Praznicima, te da u ljubavi i radosti, noseći krst svoj, dočekamo Praznik Svetlog Vaskrsenja Hristovog.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U KNINU

U kninskom Hramu Pokrova Presvete Bogorodice danas (24.03.2019.) se okupio veliki broj vernika kako bi uz svoga Episkopa na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji uzneli zajendičku molitvu Gospodu. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim njima se obratio sa nekoliko reči o divnom svetitelju čije ime danas proslavljamo. „Nalazimo se u drugoj nedelji posta kada proslavljamo uspomenu na Svetog Grigorija Palamu,koji je živeo je početkom četrnaestog veka. Bio je Arhiepiskop solunski i kao pravoslavni mistik i bogovidac propovedao je Preobraženje Gospodnje. Naime, u to doba su se vodili sporovi između Istoka i Zapada, između pravoslavne i zapadne duhovnosti, tj. oko viđenja tavorske svetlosti. Sveti Grigorije Palama je odbranio pravoslavnu veru dokazavši da smo mi ljudi, koji se nadamo na Vaskrsenje i život večni, pričasnici božanskih energija od kojih je jedna od najvećih Božija ljubav, jer Bog tako zavole ovaj svet da je ”dao Sina svog Jedinorodnog da svako ko veruje u njega ne pogine nego ima život večni”. Jedan od njegovih protivnika, Varlaam Kalabrijski, učio je da se Bog ne može nikako spoznati drugačije nego misaono i da suštinsko poznanje Boga nije moguće spoljašnjim čulima. Vera drevne Crkve i vera otaca bogovidaca je bila vera u čuda koja se neprestano u Crkvi dešavaju, a jedno od tih čuda je da čovek preko učestvovanja u Svetim Tajnama, može postati bog po blagodati. Preko ljubavi Božije i preko tavorske svetlosti, po učenju naše Svete Crkve, i mi postajemo pričasnici božanskih energija i postajemo bogovidci, postajemo i mi oni koji mogu da vide Gospoda licem k licu kao što su ga viđali i apostoli i drugi dok je Bog hodio ovom zemljom među ljudima i činio čuda“, rekao je Episkop Nikodim.
U današnjem Jevanđelju čuli smo priču o oduzetome koga su zbog mnoštva naroda četvorica ljudi unela preko krova u kuću u kojoj se nalazio Gospod. Kada su ušli u kuću nisu ništa govorili nego su ga samo stavili pred Gospoda, a taj njihov trud za brata i prijatelja je bio dovoljan dokaz Gospodu kolika je njihova vera. Oni su toliko verovali da će ga Gospod isceliti i imali su toliku ljubav prema njemu da su uložili sav trud da ga dovedu pred Gospoda i On je prepoznavši veru njihovu i trud njihov rekao oduzetome: „Sine, opraštaju ti se gresi tvoji“. Kada su to čuli književnici koji su bili prisutni, oni nisu mogli to da shvate, jer nisu imali veru u Gospoda i ta rečenica u njima je izazvala pomisao ”ko može opraštati grehe sem jednog Boga?”
„Ljudi obično misle da je teže isceliti bolest i bolesnika nego oprostiti grehe, a Gospod nam ovde pokazuje da moramo prvo da nađemo uzrok te bolesti. Za Gospoda uzrok bolesti je greh, pa mu On zato i oprašta grehe, da bi ovaj mogao da bude isceljen. Tako i mi treba da se trudimo da se spasavamo kroz svoju veru i kroz podvig i trud u ovome svetu na proputovanju ka Carstvu nebeskom. Da učestvujemo u Svetim Tajnama, da postimo i ispovedamo se i da kroz to budemo pričasnici božanskih energija. Ali pogotovo treba da budemo dobri prijatelji i da se trudimo oko svojih bližnjih, da svima opraštamo grehe i da tražimo oproštaj od svih, pa i od neprijatelja naših i od onih koji su nam zlo nanosili“, poručio je Episkop Nikodim.

ODRŽANA SEDNICA EPARHIJSKOG SAVETA EPARHIJE DALMATINSKE

Prva redovna sednica Eparhijskog saveta Eparhije dalmatinske održana je u petak (22. marta 2019.), u parohijskom domu CO Šibenik. U šibenskom Hramu Svetog Spasa uznesene su molitve priziva Svetoga Duha za blagosloven rad, a potom su novoizabrani članovi Eparhijskog saveta položili zakletvu. Sednicom je predsedavao Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim, a na njoj su podneti izveštaji o administrativnom radu, građevinskoj delatnosti i ukupnom finansijskom poslovanju u prethodnoj godini. Savet je razmotrio i usvojio ove izveštaje, kao i plan o predstojećim aktivnostima u Eparhiji dalmatinskoj. Kao problem od posebnog značaja istaknuti su aktuelni imovinsko-pravni sporovi koji za cilj imaju povrat otuđene crkvene imovine i naplatu dugovanja, a koji ne napreduju zadovoljavajućim tempom. Najavljeno je da će u tekućoj godini ovi postupci biti nastavljeni, kao i da će posebna pažnja biti posvećena humanitarnoj delatnosti, te će akcenat biti stavljen na pomoć siromašnima i ugroženima na teritoriji Eparhije dalmatinske. Na kraju sednice, Episkop Nikodim zahvalio se svim članovima Saveta na odzivu i trudu da doprinesu unapređenju crkvenog života Eparhije.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ZADRU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (17.03.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Zadru. Nedelja pravoslavlja okupila je verni narod ovoga kraja u Hramu Svetog proroka Ilije, kako bi u iščekivanju najradosnijeg od svih praznika sa svojim vladikom Gospodu uzneli zajedničku molitvu.

RAsPOReD BOGoSLUŽENjA ZA mART 2019.

Pokloničko putovanje u manastir Rmanj

Po blagoslovu njegovog preosveštenstva episkopa dalmatinskog G.G Nikodima,a u organizaciji crkvene opštine zadarske,hodočasnici iz Zadra(prve i druge parohije zadarske),hodočastili su u manastir Rmanj.Po dolasku u manastir srdačno nas je dočekao visokoprepodobni Arhimandrit Serafim(Kužić),gdje nas je upoznao sa istorijatom manastira,kao i životom parohijana koji pripadaju manastiru.Nakon lijepog druženja u manastiru i okolini krenuli su put Bihaća,gdje su posjetili crkvu Svete Trojice i tu je sačekao starješina crkve protojerej-stavrofor Dalibor Nenić gdje je upoznao hodočasnike sa istorijom crkve kao i njegovim životom u gradu Bihaću.Na povratku kući hodočasnoci su izrazili veliku radost,nadajući se u budućnosti ponovnom odlasku u naše divne manastire i crkve.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (24.2.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Verni ljudi šibenskog kraja okupili su se ove nedelje u Hramu Svetog Spasa kako bi skupa, u svetom sabranju, uzneli molitvu Gospodu. Vladika Nikodim im se obratio sa nekoliko reči o današnjem prazniku i o danima koji nas očekuju.
„Draga braćo i sestre, poznato nam je da su počele pripremne nedelje pred Svetu Četrdesetnicu. Prošla nedelja se zove nedelja carinika i fariseja i govori o smirenju, a ova nedelja se zove nedelja bludnog sina, ili izgubljenog sina ili kako je još i lepše da kažemo, nedelja milostivoga oca i posvećena je pokajanju. Tako da smo danas čuli u Jevanđelju čuli priču o bludnome sinu. Ta priča govori kako je neki čovek imao dvojicu sinova, od kojih je jedan bio uz njega čitavog života, dok je drugi zatražio da mu otac da deo imanja koji mu pripada i otišao u zemlju daleku, gde je živeo razvratno i raskućio svu imovinu. Kada je već sve potrošio, u toj dalekoj zemlji nastala je velika glad i on nije imao šta da jede. Otišao je kod jednoga čoveka tražeći posao, a ovaj ga je poslao da čuva svinje u polju. Kako je bio gladan, taj sin počeo je sa svinjama da jede roščiće i videvši kako sada živi, počeo je da razmišlja koliko li je samo najamnika u domu oca njegovog, dok on umire od gladi.
Tako on odluči da se vrati ocu svome, a kada je još bio podaleko, ugledao ga je otac i potrčao mu u zagrljaj. Tada sin reče: „Oče, sagreših nebu i tebi, više nisam dostojan nazvati se sinom tvojim“ (Lk 15, 21). Otac naredi svojim slugama da iznesu najlepše haljine i da ga obuku, stavio mu je prsten na ruku i naredio da pripreme ugojeno tele, da ga pojedu i da se vesele. Drugi sin, koji je bio veran ocu, ugleda slavlje zbog povratka njegovog brata i otiđe kod oca, pa mu reče: „Eto, služih te toliko godina i nikad ne prestupih zapovest tvoju, pa meni nikada nisi dao ni jareta da bih se proveselio sa prijateljima svojim, a kada ti je došao ovaj sin koji je rasuo svoje imanje, zaklao si mu tele ugojeno“ (Lk 15, 29-30). Otac mu na to odgovori: „Treba se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj beše mrtav i ožive, i izgubljen beše i nađe se, a ti si čado moje svagda sa mnom i sve moje jeste tvoje“ (Lk 15, 31-32).
Ova priča govori nam o važnosti pokajanja koje je jedan od preduslova da bismo mogli da nasledimo Carstvo Nebesko. Ovaj otac je u suštini sam Bog koji voli svakoga čoveka i koji je „Sina Svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni” (Jn 3, 16). Dovoljno je da mi, kao ljudi, osećamo potrebu da se kajemo i da se vratimo u naručje Oca, a to možemo samo ako shvatimo da je za pokajanje potrebna upravo ta svest da smo grešni i mali pred Gospodom i da bez Njegove ljubavi ne možemo da se spasemo. Zato treba da se ugledamo na ovog sina koji se pokajao, da uvek prvo krenemo od sebe i shvatimo u čemu smo to grešni pred Bogom i prema drugima, jer nije dovoljno samo to što dolazimo u Crkvu, već treba da se trudimo da živimo u Gospodu i sledimo Jevanđelje svakoga dana svog života“, poručio je Episkop Nikodim.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU DRAGOVIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (17.02.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. Iz današnjeg čitanja Jevanđelja imali smo priliku da čujemo priču o cariniku (mitaru) i fariseju, koja govori o dvojici ljudi koji pripadaju potpuno različitim segmentima jevrejskoga društva. Farisej beše ugledan čovek, tumač jevrejskoga Zakona koji je u tada bio religijski sistem po kome se živelo, a carinik je pripadao najomraženijem delu društva. U to doba nije bilo gore vrste ljudi od carinika, koji su u suštini bili skupljači poreza i otimali od ljudi sve što su stigli. Po ulasku u hram farisej je govorio: ”Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u sedmici; dajem desetak od svega što steknem”. Sa druge strane, carinik koji je stajao podalje u hramu bijući se u prsa je molio: ”Bože, milostiv budi meni grešnome!” I Gospod na kraju daje pouku i kaže za carinika: ”Ovaj otide opravdan domu svome, a ne onaj. Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se”.
„Iz ove priče, draga braćo i sestre, možemo da vidimo da Gospod govori o smirenju. Ova nedelja je posvećena smirenju i sada treba da razmislimo koliko mi, ljudi, treba da se smirimo pred Gospodom. Kada osuđujemo nekoga da je farisej najčešće preskačemo samoga sebe i u bratu svome tražimo krivca za sve i vidimo ”trn u oku brata svoga”. A mi, kao hrišćani, treba da živimo po Jevanđelju, da volimo sve ljude, da u svima vidimo dobro i da se kroz to približimo i Gospodu. Treba da smo svesni svojih slabosti i da se molimo Gospodu da bude milostiv prema nama i da nas pomiluje. Ova priča nas uči da treba da budemo smireni pred Gospodom, da budemo svesni koliko smo sitni pred Njim i da nam od Njegove milosti zavisi spasenje. Kroz današnju nedelju ulazimo i u pripremni period pred Časni post, pred svetu Četrdesetnicu. Treba da se molimo Gospodu da nam da snage da izdržimo do kraja ovaj nadolazeći post i da dočekamo u radosti Svetlo Vaskrsenje Njegovo, a koje nam jedini cilj u životu i jedino novo pod suncem“, poručio je Episkop Nikodim.

SLAVA BOGOSLOVIJE U MANASTIRU KRKI

I ove godine (12.02.2019.) u manastiru Krki svečano je proslavljena slava bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“. Svetu Arhijeresku Liturgiju služili su Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski G. Porfirije i Njihova Preosveštenstva Episkopi slavonski G. Jovan, bihaćko-petrovački G. Sergije, osečkopoljski i baranjski G. Heruvim i dalmatinski G. Nikodim. Ovim radosnim povodom prisutnim vernicima obratio se Episkop bihaćko-petrovački G. Sergije izrazivši veliko zadovoljstvo što je danas prisutan na ovom svetom mestu. „Kojim rečima opisati ova tri velika svetila Srpske pravoslavne crkve? Ni jedna reč pohvale ne može opisati ono što su oni učinili za nas, ostavivši nam u nasleđe način na koji ćemo pristupiti Bogu i otvorivši usta svoja hvalu božansku izreći. Pred nama su tri svetiteljska lika, svaki poseban na sebi svojstven način, ali svi oni ipak po mnogome slični. Sveti Vasilije Veliki, Jovan Zlatousti i Grigorije Bogoslov su svetitelji u čijim se ličnostima krije punoća Duha Svetoga koja je iz njih isijavala čitavog života. Zato uopšte nije čudno što ovo učilište nosi njihovo ime, ali upravo to ime stavlja nam u obavezu da nastavimo da živimo njihovu bogočovečansku filozofiju, ali i teret da odolimo svim iskušenjima, kao što su to činila Sveta Tri Jerarha. Ugledati se na njih je zapovest data nama koji smo žetaoci njive Gospodnje, koji sa verom i ljubavlju sejemo da bismo sa radošću žnjeli i plodove svoje prineli Gospodu na dar i blagoslov. Slaveći pastirsku i bogoslovsku delatnost Svetog Vasilija Velikog, slavimo i oštroumnost Grigorija Bogoslova, a pažljivo slušajući medotočno slovo Jovana Zlatoustog bivamo uznešeni u realnost Carstva Božijega“, poručio je Episkop Sergije. Nakon Svete Liturgije u sali bogoslovije održana je priredba posvećena životu ova tri velika svetitelja. Na samom početku Episkop Nikodim srdačno je pozdravio sve goste i naglasio da su manastir Krka i bogoslovija „Sveta Tri Jerarha“ za njega jedan dom i jedna sveta obitelj. „Na prvom mestu želim da zablagodarim svima vama koji ste danas došli da uveličate ovaj divni praznik koji mi proslavljamo kao nebeske zaštitnike ovog svetog učilišta. Želim posebno da se zahvalim na dolasku svojoj braći Arhijerejima, kao i G. Marku Nikoliću i ostalima iz Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama Republike Srbije koja mnogo pomaže život i rad naše bogoslovije, ali i Eparhije dalmatinske. Takođe, veliko hvala Episkopu Heruvimu i predstavnicima Srba iz njegovog kraja na nesebičnom trudu i hrani koju su donirali za naše sveto učilište. Želim da se, kao i prošle godine, za sve učinjeno za ovu školu zahvalim i Njegovom Preosveštenstvu Episkopu zvorničko-tuzlanskom G. Fotiju, koji danas nije mogao da bude sa nama, ali iako je odsutan ništa manje nije prisutan u našim molitvama i sećanju“, zahvalio je Episkop Nikodim svim prijateljima i dobrotvorima manastira Krke i krčke bogoslovije. Učenici bogoslovije izveli su maštovit muzičko-dramski program, koji su pripremili uz pomoć svojih profesora, a po njegovom završetku priređena je trpeza ljubavi za sve prisutne.

EPARHIja DaLMaTINSkA

RAsPOReD BOGOSLUŽENjA ZA FeBRUAR 2019. G.

SVETOSAVSKA AKADEMIJA U KNINU

U prostorijama veleučilišta „Marko Marulić“ u Kninu, povodom praznika Svetog Save, večeras (27.01.2019.) je tradicionalno održana svečana akademija. Đaci iz bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“ i deca iz Knina i okoline uz pomoć svojih profesora, sveštenika i veroučitelja pripremila su prigodan program, te su uz pesmu i dramsko izvođenje proslavili školsku slavu. Današnji praznik dečija je slava, ali i svih onih koji se i dalje osećaju radosnim kao deca. Radost Vaskrsenja, koja je temelj pravoslavne vere, propovedao je i širio svuda Sveti Sava, srpski kraljević koji je darovao svoju mladost i čitav život za svoj narod i Svetu Crkvu. Sa nekoliko reči o ovom divnom svetitelju, koji je i danas kandilo vere koje nas vodi, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim obratio se prisutnima. „Sveti Sava, prvi srpski Arhiepiskop, bio je jedan od najvećih vizionara i prosvetitelja u našem narodu. Privodio je svaku dušu hrišćanstvu i ljude usmeravao ka putu spasenja. Neumorno je radio na pomirenju naroda i svih ljudi, a slobodu je čuvao kao jedan od najvećih darova od Boga. Tako i mi treba da se osećamo slobodno, da dolazimo u Crkvu i ne stidimo se svoga porekla. Pripadnost jednom narodu je blagoslov koji nam je dat od Boga da u miru živimo sa svima i svoje razlike prevazilazimo kroz hrišćansku ljubav i razumevanje, pri tom zadržavajući i negujući svoj identitet i kulturu. Upravo to danas radimo kroz očuvanje uspomene na delo najvećeg među Srbima“, poručio je Episkop dalmatinski. Danas proslavljamo još jedan jubilej vezan za život Svetog Save, a to je 800 godina samostalnosti Srpske Pravoslavne Crkve, tadašnje Arhiepiskopije Žičke. Kada je osnovao Srpsku Crkvu, Sveti Sava je ustanovio i Eparhije oko kojih su se ljudi okupljali i osnivali prve škole, bolnice, sudove i trgovine. Zato je Sveti Sava osnivač i nebeski patron svih ovih društvenih aktivnosti. „Tim putem Svetog Save hodili su i naši preci u Dalmaciji, te je tako kralj Milutin podigao manastir Krupu, kneginja Jelena Šubić manastir Krku, a u vreme Nemanjića podignut je i manastir Dragović. Ta tri manastira su, po rečima Mirka Korolije, tri bisera pravoslavne Dalmacije i oni su i danas centri okupljanja za srpski narod ovoga kraja“, rekao je Vladika Nikodim.

PROSLAVA SVETOG SAVE U ŠIBEnIKU

HRAMOVNA SLAVA U SPLITU

Na dan kada proslavljamo ime i delo Svetoga Save (27.01.2019.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Splitu. Ovaj praznik posebno je značajan za sve Srbe, jer njime odajemo počast prvom srpskom Arhiepiskopu, prosvetitelju i velikom učitelju našega naroda. „Otišao je kraljević Rastko na Svetu Goru, zamonašio se i podigao nam tamo divni biser, manastir Hilandar. Po povratku u srednjovekvonu Srbiju propovedao je hrišćanstvo, privodio svaku dušu veri i učio ljude kako da se spasavaju. Radio je na uzdizanju kultire, prosvete i uopšte života tadašnjih Srba. Mnogo toga je učinio radi pomirenja naroda i ljudi, mirio je svoju zavađenu braću, radio je na pomirenju svoga brata Stefana Prvovenčanog i ugarskog kralja Andrije, to jest, na pomirenju među narodima. Upravo to pomirenje je ono na šta smo svi pozvani, da sa svima živimo u ljubavi i slozi i u svakom čoveku vidimo samo dobro, jer sve što Bog stvori vide da je dobro, a Sveti Sava je verovao da je svaki čovek dostojan spasenja“, rekao je Episkop Nikodim i dodao da je Sveti Sava čitavoga života radio na slobodi kao jednom od najvećih darova od Boga, pa tako i mi treba danas da se osećamo slobodno i slobodno dolazimo u svoje crkve. Ove godine proslavljamo i jubilej 800 godina od dobijanja samostalnosti tadašnje Žičke Arhiepiskopije, odnosno Srpske Pravoslavne Crkve, za šta je takođe ponajviše zaslužan Sveti Sava. Za pravoslavne Srbe to je veliki jubilej, jer sa njime proslavljamo to što smo se opredelili za Carstvo nebesko koje je uvek i doveka. Vladika Nikodim od srca je čestitao svim prisutnima ovaj divni praznik i dodao da naše molitve treba da budu usmerene ka nastavku gradnje Hrama Svetog Save u Splitu i da se nadamo da će se ovaj veliki projekat uspešno privesti kraju. „Za sve treba vremena, strpljenja i ljubavi, pa tako i za dobitak svih potrebnih dozvola od nadležnih i nastavak izgradnje ovoga hrama. Naše je da se molimo Bogu i svetima Njegovim, a biće kako Bog da“,poručio je Episkop dalmatinski.

proslava svetog save u zadru

PRoSLAVa SVeTOG SAvE U PAĐENAma

POMOĆ BOGOSLOVIJI IZ
EPARHIJe OSeČKOPOLJSKE I BARANJSKE

PRAZNIK BOGOJAVLjENjA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Bogojavljenje (19.01.2018.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Okupljenom vernom narodu u Hramu Svetog Spasa Vladika se obratio sa nekoliko reči o današnjem prazniku, a nakon Svete Tajne Pričešća osvećena je bogojavljenska voda. „U jevrejskom narodu bio je običaj da čovek do tridesete godine nije mogao da ima nikakvo javno delo. Toga se držao i Gospod naš Isus Hristos, pa je u toku svih tih godina živeo i radio kao drvodelja, tiho i mirno, poput svih običnih ljudi u tom periodu istorije. Taj običan mali čovek bio je drugo lice Svete Trojice, sam Logos Očev koga je On poslao da spase svet „jer Bog je tako zavoleo ovaj svet da je dao Sina svog Jedinorodnog da onaj koji veruje ne pogine, nego da ima život večni“. Iako je bio savršeni Bog, on je unizio sebe do krajnjeg smirenja i u svemu, osim u grehu, preuzeo je ljudsku prirodu. Put za Njegovu propoved i mesijansko delo pripremio je Sveti Jovan Krstitelj kada je propovedao u pustinji i pozvao sve na pokajanje za oproštenje grehova i kršenje u reci Jordan. Narod je iščekivao Hrista i „pomišljali su u svom srcu da je Jovan Hristos“, a on im je na to odgovarao: „Ja vas krštavam vodom; ali ide za mnom jači od mene, kome ja nisam dostojan odrešiti remena na obući njegovoj, On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem“. I dok je Jovan Krstitelj krštavao narod došao je upravo taj Mesija da bude kršten i izađe odmah Gospod iz vode, jer je On jedini bio bez greha i nije mu trebalo očišćenje“, objasnio je Episkop Nikodim. Kako kaže Jevanđelje, dok je Hristos izlazio iz vode nebesa su se otvorila i Duh Sveti u vidu goluba sišao je na Njega, a sa neba se čuo glas koji je govorio da je upravo On Očev Sin Ljubljeni koji je po Njegovoj volji. „Otvaranje nebesa slikovito predstavlja vezu između neba i zemlje, između Boga i čoveka, a to je ta veza na koju smo svi, bez izuzetka, pozvani. U nastavku vidimo da se Duh Sveti spustio u vidu goluba, a ta ptica je za ljude tog doba imala veliko značenje. To je bila jedina ptica koja je mogla da se prinese u hramu i predstavljala je bezazlenost. Golub takođe ima duboku simboliku na osnovu događaja iz Starog Zaveta, jer je upravo on Noju doneo maslinovu grančicu kao najavu kraja potopa. Tako najavljuje i dolazak Duha Svetoga, Zaloga budućeg nasleđa, Prvine večnih dobara koji će doći na apostole i oni će postati svedoci i propovednici Gospoda našeg Isusa Hrista, a čiji smo i mi naslednici u naše dane“, poručio je Vladika Nikodim i dodao da takva treba da bude naša vera, jer smo pozvani da se ispovedamo i tražimo oproštaj za svoje grehe od Oca čija je ljubav neizmerna i izliva se na svakog čoveka koji je spreman na pokajanje i ljubav prema bližnjima i prema Crkvi.

SABOR PRESVETE BOGORODICE U KNINU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (08.01.2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Kninu. Na ovaj dan proslavljamo Sabor Presvete Bogorodice koji je jedan od mnogih praznika posvećenih našoj najvećoj zastupnici pred prestolom Svevišnjeg. „Presveta Bogorodica bila je bitan deo u domostroju spasenja od trenutka rođenja, pa čak i ranije, kada su je njeni roditelji izmolili od Gospoda. Oni su bili stari i mnogo godina nisu mogli da imaju decu, a onda ih je, nakon mnogo molitava, Gospod blagoslovio ćerkom i dobili su Presvetu Bogorodicu. Oni su se tada zavetovali da će da je posvete Gospodu i kada je došlo vreme da je odvedu u hram, sveštenik Zaharije uveo je u svetinju nad svetinjama i kaže se, po predanju, da je ona tamo razgovarala sa Bogom i anđelima Njegovim. Tako je ona od samoga rođenja bila uvek sa Gospodom, a kada je došlo vreme javio joj se Arhanđel Gavrilo i blagovestio joj da će začeti od Duha Svetoga i ona je pristala u ime svih nas da Gospod dođe u ovaj svet i ovaploti se. Kasnije, kroz čitav zemaljski život Gospodnji ona Njega prati kao svaka majka, tiho i sa radošću uvek uz svog sina, Gospoda našeg Isusa Hrista. Bila je uz Njega kada je učinio prvo čudo i nadalje sve do Njegovog spasonosnog stradanja i do Vaskrsenja. Ona je i nakon toga nastavila da služ svome sinu, zajedno sa apostolima išla je po čitavoj vaseljeni i propovedala Gospoda. Upokojila se u Efesu, usnula i uznela na nebesa. Tako i mi treba da sledimo Gospoda, da ga propovedamo, kako rečima tako i svojim životom, poput Presvete Bogorodice. Treba da ga sledimo s radošću i na taj način svedočimo da smo hrišćani, da se radujemo jedni drugima i uvek u svakome čoveku gledamo samo dobro, jer, rečima svetih otaca, onaj ko je video brata svoga, video je Boga svoga“, poručio je Episkop Nikodim.

božić u obrovcu

BADNjE VEČE I BOŽIĆ U ZADrU

PROSLaVa BOŽIĆA U SPlITU

BADnJe VEČE i LITURGIJa U ŽAGROvIĆU

PRoSLAVa BOŽIĆA U CRKVI SVeTOG GEORGIJa U KnInU

BOŽIĆ U ŠIBENIKU

Božićno jutro u Šibeniku obeležila je zajednička molitva vernih ljudi ovoga kraja u šibenskom Sabornom hramu. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju, a ovaj divni praznik prisutnim vernicima je započeo uz reči ovogodišnje Božićne poslanice. Nakon Svete Tajne Pričešća u parohijskom domu priređeno je prigodno posluženje.

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o BOŽIĆU 2018. godine

IRINEJ

po milosti Božjoj

Pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni božićni pozdrav:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

I Logos postade telo i nastani se među nama,
i videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnog od Oca,
pun blagodati i istine (Jn 1, 14).

Rečima Logos postade telo izražava sveti apostol, jevanđelist i ljubljeni učenik Hristov Jovan veliku tajnu naše hrišćanske pobožnosti. Onaj Koji „beše u početku”, tojest od iskoni, kroz Koga sve postade, i bez Koga ništa ne postade što je postalo, Onaj Koji je Život (Jn 1, 1-3), Logos, Slovo, Reč Božja, postade telo kada nastupi punoća vremena (Gal 4, 4), kako bi svim ljudima uručio dar usinovljenja i sve ih priveo i uzveo Svom i našem Ocu nebeskom radi spasenja i večnog života (2 Kor 6, 18).
Rođenje Gospoda našega Isusa Hrista je događaj koji ljudsku istoriju deli na dva dela, na ono što se dešavalo pre Njegovog Rođenja, a što razumemo kao pripremu ljudi za Mesijin dolazak, i na vreme posle Njegovog Rođenja, u kome i mi živimo. Čak i oni koji iz najrazličitijih razloga ne žele da pomenu Hristovo ime i govore o „staroj“ i „novoj“ eri, zapravo na vrlo dobar način tumače ono što Crkva Hristova već dve hiljade godina blagovesti: da je pre Hrista sve bilo staro, a sa Hristom je sve novo, i čovek, i njegov život, i celokupna istorija (Otk 21, 5).
Rođenje Sina Božjeg je za hrišćane centralni, ključni, najvažniji događaj svetske istorije i njegov smisao u apsolutnoj meri utemeljuje hrišćanski način života i hrišćanski pogled na svet. Na ove temelje danas, kada ste sabrani u svetim hramovima, želimo da vas podsetimo, draga naša duhovna deco. Isticanje jevanđelskih temelja pravoslavne vere nikada nije suvišno jer smo svi skloni da, gotovo neprimetno, u veru unosimo sopstvene stavove. Naročito lako se to dešava sa sudovima i stavovima sveta i vremena u kome živimo i vrlo često njima prosuđujemo Jevanđelje i njima tumačimo događaje iz istorije spasenja. A za hrišćane je jedino suprotan postupak ispravan. Jevanđelje, smisao događaja iz istorije spasenja i evharistijsko iskustvo života u Crkvi temelje našu veru i sude svetu i svakoj istorijskoj i civilizacijskoj epohi. Počnimo najpre sa blagodarenjem.
Ko ne želi ili nije sposoban da blagodari, verovatno ne može ništa od hrišćanske vere da dokuči (1 Sol 5, 8; Flp 4, 6). Ako smo neblagodarni, smatramo da nikome ništa nismo dužni i da nam sve pripada po našim sopstvenim zaslugama. U tom slučaju ne dugujemo ništa svojim roditeljima i precima, društvu u kome živimo, bližnjima sa kojima živimo, a ponajmanje smo dužni Bogu. Tako se manifestuje životni etos krajnje samoživosti koji prepoznajemo i u vremenu u kome živimo. A itekako smo dužni i precima, i roditeljima, i društvu čiji smo deo, a posebno Bogu. „Jer Bog tako zavole svet da je Sina svoga jedinorodnog dao da niko ko veruje u njega ne propadne nego da svako ima život večni“ (Jn 3, 16). Otac nam Svoga Sina dade, ne kao platu i nagradu za naš trud već kao nezasluženi dar Njegove ljubavi, jer „tako zavole svet“.
Nezaslužena plata se samo i isključivo sa krajnjom blagodarnošću može primiti zato što je ona, prosto, dar. A poklanja se onima koji sa ljubavlju danas pristupaju malom i „nemoćnom“ novorođenom detetu Hristu, jer se detetu i ne može drugačije pristupiti osim sa ljubavlju. Dete samo reči ljubavi razume, baš kao što i Bog samo jezik ljubavi govori i razume. A dar je potvrda i znak ljubavi. Bog Otac nam danas daruje Svoga Sina, a mi sa ljubavlju u blagodarnosti taj dar primamo. I tek na osnovu ovog temeljnog stava našeg hrišćanskog postojanja možemo dalje da govorimo o još nekim aspektima današnjeg Praznika.
Sin Božji prima ljudsku prirodu i u vitlejemskoj pećini se rađa i polaže u jasle ne prestajući da biva Bog, a postajući potpuni čovek, Bogočovek. I ovo je najveća tajna naše pobožnosti da Bog može biti prisutan u čoveku (1 Tim 3, 16). Od Duha Svetog i Marije Djeve rađa se istiniti Bog i istiniti čovek, Bogočovek Isus Hristos. Od tog davnog vitlejemskog događaja sve je u čovekovom životu novo, isto tako kao što je i ovo bio nov i jedinstven događaj u istoriji (2 Kor 5, 17). Bog se neraskidivo sjedinjuje sa čovekom i ko god se u krštenju i miropomazanju rodi od Duha Svetog sin je Očev, istina ne po prirodi kao Hristos već po blagodati i usinovljenju (Gal 3, 26). Rađa se novi čovek od Duha Svetoga, za spasenje i večni život. I tako, Sâm Bog kroz Ovaploćenje, a zatim i naša vera, uzdiže čoveka, i to svakog čoveka, na najveće moguće dostojanstvo – da bude projava Božje prisutnosti u svetu.
„Videh lice tvoje kao da videh lice Božje“ (1 Moj 33, 10), govorio je praotac Jakov svome bratu Isavu. Ovo svedočanstvo bratske ljubavi u potpunosti je postalo moguće posle Ovaploćenja Sina Božjeg i ostavlja najdublje posledice na naš odnos prema drugim ljudima, znanim i neznanim, prijateljima i neprijateljima, prema svima koji uđu u naš život, kao i prema onima kojima mi uđemo u život – da samo preko njih i kroz izraženu ljubav prema njima vodi put ka Bogu. Podvigom da zavolimo bližnjeg mi projavljujemo istinsku i pravu ljubav prema Bogu. Onaj ko kaže da voli Boga Koga ne vidi, a mrzi brata svoga kojega vidi, samo laže i sebe i Boga (1 Jn 4, 20). Svi mi, rođeni od Duha Svetog, poput Bogomladenca Hrista, kršteni i miropomazani, svi ljudi do dana današnjeg, naučeni od Duha Svetoga, Koji je Duh zajednice, ispovedamo da čovek jedino u zajednici ljubavi istinski živi kao čovek. I pozvani smo da takve veze gradimo u braku, porodici, širem društvu, a svakako i u Crkvi, koja je po svojoj prirodi zajednica ljubavi. Otuda je na početku pomenuta samoživost i samodovoljnost zapravo hula na Duha Svetog, bolest od koje se odmah treba lečiti čim se primete i najmanji znaci njenog postojanja.
Sa ovim mislima o blagodarnosti, zajednici i jedinstvu kao daru Duha Svetog najavljujemo vam, draga naša duhovna deco, nastupajuću 2019. godinu u kojoj proslavljamo veliki jubilej naše Crkve – osamsto godina od dobijanja autokefalije. Prema svedočenju Domentijana i Teodosija, koji „različitim rečima isto kažu“, posvećenje Svetog Save za prvog srpskog arhiepiskopa i dobijanje samostalnosti Srpske Pravoslavne Crkve zbili su se 1219. godine u Nikeji blagodareći ljubavi i razumevanju vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i tadašnjeg carigradskog patrijarha Manojla I Haritopula Sarantena. Jasno je da se Sveti Sava prihvatio ovog podviga, dobijanja autokefalije iz brige za bližnje, prevazilazeći samoživost, u želji da razjedinjene hrišćane srpske države zbliži i istinski sjedini u svetoj Liturgiji. Drugim rečima, činio je što je činio da našim precima, a i svima nama, pruži mogućnost da se istinski nađemo zajedno u Jevanđelju Hristovom, u Crkvi Njegovoj, u kojoj se svi narodi i svi ljudi kao deca Božja sjedinjuju da se pričeste životom Svete Trojice u jednoj, zajedničkoj Liturgiji kao u predokušaju Carstva nebeskog. Dobivši titulu „arhiepiskopa sve srpske i pomorske zemlje“, Sveti Sava je svoju arhipastirsku službu započeo u Domu Spasovom, u manastiru Žiči, trudeći se da, po Domentijanovim rečima, „duše hristoljubive hrani dušekorisnim besedama i duhovnim rečima“. Ispunjen Hristom i svim duhovnim darovima, „potoke bogoslovlja svima izlivaše“. U vreme svetog Arsenija Sremca, naslednika Svetog Save, sedište Srpske Crkve biće premešteno duboko u tadašnju unutrašnjost države, u Peć. Evo, iz Pećke Patrijaršije, već osam vekova, Srpska Crkva svedoči svetu blagu vest Jevanđelja o novorođenom Bogomladencu Koji dolazi u svet da Svojim iskupiteljskim delom spase svet i čoveka.
Nebozemnu istinu da je prvo Gospod zavoleo nas, a da smo mi pozvani da na tu ljubav odgovorimo hrišćanskim životom, posvedočili su naši sveti preci, pokazavši nam da se u ovakvoj istoriji, u ovakvom svetu, bije bitka za Carstvo nebesko. Utvrdili su nas u veri da se podvigom ulazi u večni život i da, ukoliko na taj način priđemo životu, nema podvojenosti na Carstvo nebesko i carstvo zemaljsko, jer postoji samo jedna istorija, jedna tvorevina Božja, jedno Carstvo, jedna ikonomija Božjeg Promisla i našega spasenja. Drugim rečima, mi istoriju u kojoj živimo, carstvo zemaljsko, osvetljavamo Carstvom nebeskim, tako da se istovremeno borimo za pravdu Božju i za Carstvo Božje, dok će nam se sve ostalo, po rečima Hristovim, dodati (Mt 6, 33; Lk 12, 31) u ovom svetu i u ovom vremenu.
Boreći se za pravdu Božju i za Carstvo Božje i osvetljavajući carstvo zemaljsko Carstvom nebeskim, pozvani smo da posebnu brigu pokažemo prema našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji. Svakodnevno slušamo o „napretku i razvoju ljudskog društva“ i o „posebnoj brizi za ljudska prava“. Međutim, dok mi, kao i narodi koji nas okružuju, imamo pravo na različite životne izbore, našoj braći na Kosovu i Metohiji oduzimaju čak i osnovno pravo na život dostojan čoveka. Zato smatramo da je jedan od bitnih preduslova za rešenje problema na Kosovu i Metohiji izgradnja društva zasnovanog na vladavini prava, u kome ljudi različitog porekla mogu da žive u miru, uz punu zaštitu i poštovanje svačijeg verskog, kulturnog i narodnog identiteta. Govoriti o trajnijem rešenju problema na Kosovu i Metohiji bez uvažavanja ovih preduslova značilo bi prihvatiti ratno i poratno etničko čišćenje i otimačinu kao svršen čin i odbaciti sve vrednosti na kojima, bar načelno, počiva hrišćanska Evropa, ali i čitav svet.
Mi tražimo poštovanje jednog od osnovnih hrišćanskih načela: „Sve što hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima” (Mt 7, 12). Sve što zahtevamo za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji spremni smo da pružimo i pružamo i svim narodima koji žive ili na Kosovu i Metohiji ili u drugim krajevima Republike Srbije. Ali ta sloboda za srpski narod i za sve druge nije moguća u samoproglašenoj lažnoj državi Kosovo! To najbolje dokazuju događaji naših dana: varvarsko lišavanje srpskog naroda na Kosovu i u Metohiji namirnicâ, lekova i drugih stvari neophodnih za život uvođenjem već zloglasnih „taksi”, stalne pretnje, hapšenja i mnogo šta drugo, a najnovije je osnivanje takozvane kosovske vojske, u cilju daljeg zastrašivanja i konačnog izgona svih Srba, kako onih južno od Ibra tako i onih severno od te srpske reke. Ponovo ističemo da je za nas pitanje Kosova i Metohije, između ostalog, pitanje opstanka našeg naroda, sveštenstva, monaštva i, naročito, naših drevnih svetinja, bez kojih ne bismo bili ono što jesmo. Naše svetinje nisu samo kulturno-istorijski spomenici već imaju dublji smisao postojanja, prvenstveno kao mesta liturgijskog sabiranja našeg naroda, i to ne samo onog sa Kosova i Metohije već i iz svih krajeva Srbije i sveta gde Srbi žive. U nadi da će nam radost novorođenog Bogomladenca pomoći da zajedno pronađemo put i iziđemo iz bespuća kome je uzrok greh (Rim 7, 20), pozdravljamo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji u njihovim naporima da opstanu i ostanu na zavetnoj srpskoj zemlji, rečima koje Hristos upućuje Svojim sledbenicima kroz vekove: „Ne boj se, malo stado!“ (Lk 12, 32). „Jer sve što je rođeno od Boga pobeđuje svet; i ovo je pobeda koja pobedi svet – vera vaša“ (1 Jn 5, 4).
U isto vreme, ostajemo u nadi da će i krivce za težak položaj naših sunarodnika obasjati svetlost Rođenja Hristovog i da će i oni shvatiti dubinu greha koji čine, ne samo prema nama i našoj braći i sestrama već i prema sebi i svome potomstvu. Možda će se setiti reči premudrog Solomona: „Pravedne izbavlja pravda njihova, a bezakonici se hvataju u svojoj zloći“ (PrS 11, 6).
Sa pastirskom brigom i odgovornošću pozivamo našu braću i sestre u Makedoniji koji su u raskolu da, u duhu Hristove ljubavi, shvate da je autokefalija isključivo crkvena institucija i da ona treba da doprinosi napretku i učvršćivanju jedinstva među pomesnim Pravoslavnim Crkvama. U tom smislu se Srpska Pravoslavna Crkva trudila i radila svih proteklih osam vekova. Ukoliko bi se, po logici ovoga sveta, autokefalija shvatala na drugačiji način, kao element državne suverenosti, nacionalne posebnosti ili odvajanja, onda ona ne doprinosi jedinstvu i izgrađivanju Crkve već podstiče samodovoljnost i samoživost, postaje i ona, paradoksalno, hula na Duha Svetoga.
Isti poziv upućujemo i onima koji govore o nekakvoj „Crnogorskoj Crkvi”, koji ostaju slepi kod očiju jer ne vide drevnu Mitropoliju crnogorsko-primorsku. Oni zaboravljaju da spasenje nije uslovljeno izjašnjavanjem ko je Srbin, a ko Crnogorac. Iskušenje je isto kao i u nama bliskoj i bratskoj Ukrajini, gde takođe ostrašćeni šovinisti-rusofobi, predvođeni korumpiranim političarima, uz „asistenciju“ unijatâ i, nažalost, uz nekanonsko saučesništvo Carigradske Patrijaršije, produbiše i proširiše postojeće raskole i ozbiljno ugroziše jedinstvo Pravoslavlja u celini. Hristos nije došao da spase samo jevrejski narod, iako je taj narod bio izabran od Boga da sve narode pripremi za dolazak Mesije, već je došao kao Spasitelj svih naroda, ma kako se oni zvali (Rim 10, 12) i ma kako se u kom vremenu izjašnjavali.
Radost darovanog nam spasenja, poklona na kome svi treba da blagodarimo, zajedno možemo doživeti samo kroz međusobno praštanje i izmirenje. Imajući ovo u vidu, duboko žaleći i saosećajući sa srpskim i svim ostalim žrtvama nesrećnih ratova na prostoru Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, molimo se novorođenom Bogomladencu, Darodavcu svakog mira, da se mir konačno useli u naša srca, da oprostimo jedni drugima jer je i Gospod oprostio nama sagrešenja naša (2 Kor 5, 18). Jedini način da se oslobodimo robovanja prošlosti i dnevno-političkim interesima jeste praštanje i pomirenje na koje pozivamo sve narode sa kojima smo nekada živeli u jednoj državi.
Posebno se obraćamo našoj duhovnoj deci u rasejanju, od Amerike do Azije, od Evrope do Australije, i pozivamo ih da prema svima uvek i na svakom mestu pokazuju ljubav na delu. Budite milostivi, ne sudite i ne osuđujte, opraštajte, pomažite jedni drugima (Lk 6, 37-38) i uvek imajte na umu reči Hristove: „Neće svako ko mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko no ko tvori volju Oca mojega koji je na nebesima“ (Mt 7, 21). Budite savesni i odgovorni građani zemalja koje su vam pružile dom, molite se za gradove u kojima živite jer će u njihovom dobru i vama dobro biti (Jer 29, 7), ali nikada ne zaboravite svoju veru, jezik i otadžbinu, zemlju vaših predaka, natopljenu krvlju mučenikâ.
Sve vas, deco naša duhovna, pozivamo na međusobno razumevanje, ljubav i praštanje. Čuvajmo se teških i neoprezno izgovorenih reči, imajući na umu da društveno okruženje u kome živimo stvaramo upravo rečima. Blage reči leče, gruba reč povređuje, a rane od reči često su grublje i od fizičkih rana. Zbog toga nas premudri Solomon uči da su smrt i život u moći jezika (PrS 18, 21). Ukoliko vidimo da nam bližnji nanosi nepravdu, postupimo po jevanđelskom načelu, razgovarajmo sa njim čineći sve što je u našoj moći da dobijemo brata svoga (Mt 18, 15). Opraštajmo jedni drugima do sedamdeset puta sedam (Mt 18, 22), a u sudovima koje donosimo prema drugima rukovodimo se istinom koju treba da obrazlažemo blago, sa poštovanjem, dobre savesti (2 Kor 4, 2).
Blagodareći Gospodu na ovome danu, u kome, po rečima svetog Romana Slatkopojca, „Djeva rađa Nadsuštnoga, a zemlja pećinu nudi Nepristupnom; anđeli i pastiri zajedno slave, a mudraci putuju u društvu zvezde; radi nas se kao malo dete rodi prevečni Bog“, javljamo svetu veliku radost i sve vas pozdravljamo sveradosnim božićnim pozdravom:

Mir Božji – Hristos se rodi!

Srećna i Bogom blagoslovena nastupajuća Nova 2019. godina!
Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2018. godine.

Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski IRINEJ
Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE
Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop kanadski MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE
Episkop mileševski ATANASIJE
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE
Episkop diseldorfski i nemački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop istočnoamerički IRINEJ
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ
Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop niški ARSENIJE
Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN
Episkop buenosaireski i južno-centralnoamerički KIRILO
Episkop dalmatinski NIKODIM
Episkop osečko-poljski i baranjski HERUVIM
Episkop zahumsko-hercegovački DIMITRIJE
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
Vikarni Episkop remezijanski STEFAN
Vikarni Episkop mohački ISIHIJE
Vikarni Episkop dioklijski METODIJE
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:
Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni Episkop stobijski DAVID

preuzeto sa: www.spc.rs

BADNjE VEČE U ŠIBENIKU

Badnje veče u Šibeniku (06.01.2019.) privuklo je veliki broj vernika koji su se, uz svoga Episkopa, okupili na večernjoj službi u Sabornom hramu. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim njima se obratio rečima koje unose najviše radosti u srce svakog hrišćanina: MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI!
„U ove dane naročito treba da se podsećamo da smo pozvani da svakim danom svojim, svakim dahom svojim, svakim trenutkom živimo po Gospodnjim zapovestima i da se upodobljavamo Njemu. To se najviše odražava u tome da volimo svakog čoveka, pa tako i da pomažemo ljudima koji su u nevolji i onima koji su siromašni.
Za nas hrišćane svaki naš bližnji je onaj preko koga dolazimo bliže Bogu i kroz koga se spasavamo. Treba da živimo u ljubavi i u miru jedni s drugima, sa svojim srodnicima, sa komšijama, sa neprijateljima, ali i sa samim sobom, pa samim tim i sa tvorevinom sa kojom nas je Bog blagoslovio.
Moramo svakoga da volimo, svakome da oprostimo i od svakoga da tražimo oproštaj da bismo mogli biti dostojni sinovi i naslednici svetlosti i kroz to postali najmanja braća Hristova.
Danas smo se okupili ovde da proslavimo jedino novo pod suncem, a to je da se Bog ovaplotio i postao čovek da bismo mi, po reči Svetog Atanasija Velikog, postali bogovi po blagodati.
Predvečni Logos, istiniti Bog koji je uzeo i ljudsku prirodu na sebe i postao i istiniti čovek, postao je bogočovek Hristos, nije se rodio samo tada, nego se rađa i u svima nama koji smo ga prihvatili i poverovali u njega i kroz to smo postali udovi jednog Tela tj. Njegovog Tela.
Kroz Njegovo Rođenje približilo se vreme spasenja za sve nas i Gospod je svetu kroz svoje ovaploćenje podario veliku milost, a mi smo svakim danom sve bliži i bliži toj milosti“, poručio je Vladika Nikodim. Nakon večernje službe osvećen je badnjak, a radosan skup nastavljen je u šibenskom parohijskom domu uz prigodno posluženje.

RAsPoREd BOGOSLUŽENJA U
Eparhiji dalmatinskoJ ZA JAnUaR 2019.

Napomena: u crkvi Svetog Georgija u Kninu Sveta Liturgija se služi svake subote u 9 časova.

ENGLISH PAGES