СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНСКОМ САБОРНОМ ХРАМУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (20. 12. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Успења Пресвете Богородице у Шибенику. У својој беседи верном народу Владика се осврнуо на јеванђељску причу која говори о исцељењу губаваца.

„Драга браћо и сестре, из данашњег Јеванђеља чули смо како је Господ исцелио десет губаваца и при том им рекао: 'Идите и јавите се свештеницима'. Док су тамо ишли сви су се излечили од опаке болести, али је само један од њих отишао да заблагодари Господу на тој великој милости. Када га је Господ упитао где су остали и ко је он, човек му је одговорио да је он Самарјанин, иноплеменик, како се то каже у Јеванђељу. У то време, Јевреји су све који нису припадали њиховом народу сматрали нечистим и недостојним, а на крају смо чули како Господ једном таквом човеку каже: 'Иди с миром, вера твоја спасла те је'.

Из ове приче видимо величину милости Господа нашег који је све њих исцелио, а са оним који је дошао да му се захвали, отишао је још и даље и рекао да ће га спасити управо тај чин којим је показао да верује у Њега. То је порука за све нас у ове немиле дане када харају болести нашим светом, да треба да се поуздамо у Господа, да Му се молимо да нас сачува од сваке немоћи, али исто тако да Му се окрећемо, не само када имамо неку невољу, већ и онда када је све како треба, сваким даном нашег живота. Треба да Му се обраћамо са вером и надом и да молимо спасење, не само за нас и наше ближње, већ и за оне који су нам чинили зло, јер ћемо само тако показати да смо истинска деца Његова“, поручио је Епископ Никодим и позвао верни народ да упркос тешким данима будемо ту једни за друге, да с радошћу идемо у сусрет Божићу и достојно га прославимо.

ЕПИСКОП НИКОДИМ: ЖИВИМО ХРИШЋАНСКИ ДА БИСМО ПОСТАЛИ МАЛА БРАЋА ХРИСТОВА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (13. 12. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у шибенском Саборном храму. У циљу поштовања прописаних епидемиолошких мера, сваке недеље овога месеца служи се Света Литургија и у Храму Светог Спаса, као и у Саборној цркви, како би се верници поделили у ова два храма, те се на адекватан и друштвено одговоран начин испуниле њихове духовне потребе.

У својој беседи упућеној присутном народу, Епископ Никодим осврнуо се на данашњу јеванђељску причу и истакао поуку о ненадмашивости светиње људског живота.

„Данас смо чули како је Господ једне суботе, приповедајући у синагоги, угледао жену која је осамнаест година лежала непокретна и у грчу. Он јој је рекао да устане, положио је руке на њу и ослободио је од немоћи која је беше обузела. Тада је старешина храма прозвао Господа зашто је то направио у суботњи дан, јер је субота у то доба била нерадни дан по закону Мојсијевом. Није се смело ништа радити тога дана, чак је било прописано и колико корака се сме направити. Господ је и поред тога исцелио ту жену, јер је сматрао да је субота зарад човека, а не човек зарад суботе и самим тим је показао да се изнад свих закона овога света 'који у злу лежи' налази Господ и само Он може да нас ослободи и излечи. То не значи да не треба да поштујемо законе по којима наше друштво функционише, већ да треба зарад наших греха и слабости да се молимо Господу за помоћ и исцењење и да будемо достојни наследници и деца светлости. То ћемо постићи тако што ћемо се трудити да се уподобимо Господу, што ћемо се молити, долазити у цркву и дати све од себе да између две Литургије живимо хришћански и тако постанемо мала браћа Христова“, поручио је Владика.

РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРУПИ

На празник Ваведења Пресвете Богородице (4. 12. 2020.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи. Том приликом, ђакон Лазар Пријић рукоположен је у чин свештеника, а Епископ Никодим честитао је њему и његовој породици и пожелео му успех у новој служби.

„Данас смо имали велику радост, јер је отац Лазар рукоположен у чин презвитера и тим поводом хтео бих да дам једну поуку и њему, а и свима нама. Чули смо у данашњем Јеванђељу како Господ каже: 'Maрта, Марта, бринеш се за много, а само је једно потребно'. То једно, то мало што је потребно јесте да истрајемо на путу Господњем, да следимо свето Јеванђеље и будемо они који живе са Христом, у Христу и по Христу. Трудећи се да задобијемо Царство Небеско ми треба да исказујемо љубав према свима, посебно према онима који су потребити, па и према непријатељима својим, не би ли нас Господ препознао као своје ученике. То је онај добар одговор који треба да дамо када кренемо на пут са којег нема повратка и када ништа друго не треба да нам буде битно сем самог постојања Господњег. Ми смо на пропутовању кроз овај свет да бисмо једног дана стали пред лице Господње и постали Његова мала браћа, деца и наследници светлости. Оцу Лазару, а и свима нама желим да се једнога дана нађемо заједно у Царству Небеском, где ћемо се гледати лицем к лицу са Господом и једни са другима и радовати се што смо се трудили да испунимо све ово што сам рекао у свом животу на Земљи и тако постали наследници Царства Небеског“, рекао је Владика.

ДВА РУКОПОЛОЖЕЊА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у недељу (22. 11. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у шибенском Саборном храму. Свето сабрање посебно су увеличале две велике духовне радости, када је ђакон Миленко Лошић рукоположен у свештенички чин, а ипођакон Лазар Пријић у чин ђакона. Владика је од срца честитао њима и њиховим породицама и пожелео да успешно и богоугодно обављају службу која им је поверена.

„Данас смо рукоположили оца Миленка који је већ дуго овде са нама и који ће остати као свештеник овде у Шибенику, а ја му желим све најбоље и да се испуни оно што смо прочитали у светим молитвама, да до краја добру трку истрчи и наследи Царство Небеско. Исто тако, имали смо рукоположење оца Лазара који је, као и отац Миленко, Далматинац из околине Книна и њему такође желим да се труди као човек и да испуњава заповести Божије и да обојица на мога и блага лета служе Господу и нашем народу.

Ово су дани жалости када бисмо требали да се  сећамо нашега блаженога Патријарха Иринеја, али упркос томе треба да имамо на уму да је за нас хришћане тај дан када се нађемо пред лицем Господњим уствари рођендан. То је дан када се све разјашњава, нема више загонетки, ни сумњи да ли Бог постоји и битно је само једно питање које ће нам Господ поставити, а то је да ли га волимо и да ли смо то чинили и током свог земаљског живота. За неке чак, који га нису признавали, у том тренутку то неће више бити битно, јер ће постати свесни Господа, а Он ће из своје превелике љубави прихватити и спасити свакога ко се у томе трену Његовој љубави одазове.

Данас смо чули две јеванђељске приче које се могу повезати са овом невољом која нас је сада снашла. То су приче о болести и исцељењу, једна о крвоточивој жени која је излечена у трену када је дотакла Христоса и друга о исцељељу највеће од свих болести, када је Господ оживео упокојену девојку. Оне нам говоре да је само Бог, који је Света Тројица, господар над животом и над смрћу и зато треба увек да се уздамо у Господа, али и да поштујемо све мере које нам се налажу у борби против глобалне пандемије, јер је за нас хришћане светиња живота изнад свега“, поручио је Епископ Никодим.

ХРАМОВНА СЛАВА У СМИЛЧИЋУ

Молитвени испраћај патријарха и оца нашег Иринеја

 

 

У Спомен-храму Светог Саве на Врачару, заветном храму српског народа, у коме јe било изложенo тeло блаженоупокојеног Патријарха српског Иринеја, служена је света заупокојена Литургија са опелом

Началствовао је Његово Преосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, председавајући Светим Архијерејским Синодом Српске Православне Цркве, уз саслужење Високопреосвећених Митрополита волоколамског г. Илариона из Московске Патријаршије и бориспољског и броварског г. Антонија из Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, Преосвећене господе Епископа шумадијског Јована, бачког Иринеја, врањског Пахомија, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, тимочког Илариона, нишког Арсенија, захумско-херцеговачког Димитрија, моравичког Антонија, мохачког Исихија, диоклијског Методија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, свештенства и монаштва Српске Православне Цркве и гостију из других помесних Православних Цркава, у молитвеном присуству Преосвећене господе Епископа диселдорфског и немачког Григорија, ремезијанског Стефана и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, као и многобројног верног народа који се у дугој поворци уливао у Светосавски храм да се опрости од свог Патријарха и Оца.

Прислуживали су дугогодишњи Патријархови најближи сарадници: лични секретар Патријархов ипођакон Дејан Накић и ипођакон Владимир Јелић, управник Патријаршијског двора.

Појали су мешовити хорови храма Светог Саве под управом др Катарине Станковић и  хор Бранко из Ниша под управом гђе Саре Цинцаревић.

Током свете Литургије беседио је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј.

1. Епископ бачки Иринеј: Патријарх Иринеј је био човек мира (Радио Слово љубве)

У наставку свете Литургије служено је опело после кога су се од блаженоупокојеног патријарха и оца нашег Иринеја беседама опростили председавајући Светим Архијерејским Синодом Српске Православне Цркве Митрополит дабробосански г. Хризостом, старешина Саборног храма Светог архангела Михаила у Београду протојереј-ставрофрор Петар Лукић, председник Републике Србије г. Александар Вучић и српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик. Патријархово тело је затим сахрањено у крипти храма Светог Саве.

1. Митрополит дабробосаснки Хризостом: Патријарх Иринеј - непоколебљиви стуб наше Цркве Светосавске (Радио Слово љубве)
2. Митрополит волоколамски Иларион: Патријарх Иринеј је учинио много за очување јединства Православља (Радио Слово љубве)
3. Протојереј-ставрофор Петар Лукић: Патријарх Иринеј је увек налазио снаге за друге (Радио Слово љубве)
4. Милорад Додик: Патријарх Иринеј је брисао све границе међу нама (Радио Слово љубве)
5. Председник Александар Вучић: Патријарх Иринеј је оставио дело вредно дивљења (Радио Слово љубве)

Молитвеном испраћају Патријарха српског Иринеја присуствовали су највиши представници српског народа и Српске Цркве из отаџбине и свих крајева где српски род живи. Поред родбине и најближих сарадника патријарха Иринеја, Заупокојеној Литургији, опелу и сахрани присуствовали су председник Републике Србије Александар Вучић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић, председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић, министар спољних послова Никола Селаковић, министар унутрашњих послова Александар Вулин и други чланови Владе Републике Србије, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, мандатар за састав нове Владе Црне Горе Здравко Кривокапић, лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, чланови Крунског савета, представници највиших културних, научних и јавних институција, чланови дипломатског кора, апостолски нунције у Београду надбискуп Суријани Лучијано, надбискуп београдски Станислав Хочевар, представници традиционалних цркава и верских заједница у Србији.

Припадници Војске Србије и Полиције заједно са својим народом на најдостојанственији начин су испратили Патријарха чиме су потврдили своје јединство са Српском Православном Црквом и посведочили да су заједно вековни, трајни и најјачи стубови државе Србије. Једна од најдирљивијих слика које су у данима испраћаја патријарха и оца нашег Иринеја обишле свет била је слика гардиста Војске Србије који су носили ковчег са телом блаженоуснулог Патријарха и формирали почасне шпалире испред Саборне цркве и храма Светог Саве. Подсећамо да је поводом обележавања 190 година од оснивања Гарде, као израз очинске захвалности за огорман труд који та елитна јединица Војске Србије улаже у унапређење моралних и духовних вредности које почивају на православној традицији, Патријарх српски Иринеј 12. октобра 2020. године одликовао Гарду Војске Србије и њеног команданта генерал-мајора Миломира Тодоровића орден Светог Симеона Мироточивог.

Од свог духовног оца и покровитеља опростило се богољубиво монаштво из многобројних манастира; ректори, професори и ученици црквено-просветних завода; службеници Патријаршије српске; запослени у Штампарији Српске Православне Цркве, Патријаршијској библиотеци, Архиву Српске Православне Цркве, Информативно-издавачкој установи Српске Православне Цркве, Верском добротворном старатељству, Патријаршијском заводу за израду свећа, Телевизији Храм и Радију Слово љубве и другим црквеним установама и заводима.

Патријарха српског Иринеја је испратио и тим уметника из Руске Федерације, предвођен истакнутим народним уметником Николајем Мухином, који су годинама под будним Патријарховим оком изводили историјске радове на унутрашњем уређењу храма Светог Саве.

Свети Архијерејски Синод је пре два дана обавестио свештенство, монаштво и верни народ да ће се током молитвеног испраћаја блаженопочившег патријарха српског Иринеја, у Саборном храму Светог aрхангела Михаила и у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, Српска Православна Црква стриктно придржавати мера које су због тешке епидемиолошке ситуације у нашој земљи прописали наделжни државни органи. Из тог разлога, обезбеђен је директан пренос на првом програму Радио-телевизије Србије, а молитвени испраћај патријарха Иринеја био је доступан и на порталу ТВ Храм, Првом програму РТС, порталу РТС Планета и youtube каналу агенције Танјуг.

опширније на www.spc.rs

ХРАМОВНА СЛАВА У МАНАСТИРУ КРКИ

У суботу (21. 11. 2020.), на празник Светог Архангела Михаила, традиционално је прослављена храмовна слава манастира Крке. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију и том приликом поручио окупљеним верницима да, иако смо сада у данима жалости, за нас хришћане онај тренутак када се нађемо пред лицем Господњим представља прави рођендан, а не онај тренутак када смо дошли у овај земаљски живот.

„За хришћане је најважније да достојно дочекамо Царство Небеско, јер, како је то говорио наш Патријарх Павле, када се родимо ми плачемо, сви други се радују, а када умремо сви други плачу, а ми се радујемо, јер одлазимо у наручје Господње и постајемо свесни да смо истинска деца радости. Данас смо се овде окупили поводом великог празника и славе овог светог храма, јер иако су ово за нас тужни дани због смрти нашег Патријарха Иринеја, ми треба да прославимо празник Светог Архангела Михаила и сетимо се његових речи да стојимо смерно и не радимо ништа што би могло бити противно Господу. На нама је да се молимо за душу нашега Патријарха и да га Господ насели тамо где праведници пребивају, а исто тако да и ми једном наследимо Царство Небеско и постанемо деца светлости. Основни предуслов за то је љубав и брига коју треба да показујемо једни према другима, јер тиме што ћемо помоћи својим ближњима који су у невољи, ми им помажемо да осете присуство Божије“, рекао је Епископ Никодим. Владика је изразио наду да ће ове недаће које су нас снашле ускоро проћи, те да ћемо моћи да се окупљамо онако како смо то до сада чинили на светим сабрањима и позвао вернике да свакога дана одвоје тренутак и помоле се за душу нашега Патријарха.

У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић).

О свим другим детаљима у вези са сахраном Његове Светости Патријарха јавност ће бити ускоро обавештена. Вечан му  спомен и Царство Небеско!

Дана 27. августа 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка - и са њима сав род српски - Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу добило име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду.  По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. За Епископа нишког изабран је 1975. године. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског. 

опширније на: www.spc.rs

РУКОПОЛОЖЕЊЕ НОВОГ ЂАКОНА У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (1. 11. 2020) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Овај дан донео је у нашу Епархију једну велику радост када је студент богословског факултета Момир Ђукић рукоположен у чин ђакона.

„Данас смо обавили рукоположење над нашим братом Момиром и желим да му честитам тај, за њега велики дан, чак и велики празник који се деси над људима који су изабрани да буду служитељи олтару, они који ће Господу приносити своју молитву,  сведочити само Јеванђеље и веру у Господа нашега Исуса Христа. Желим му да буде оно плодно тло из данашњег Јеванђеља на које је посејана Реч Господња, а исто то желим и свима нама и да будемо они који ће издржати до краја, који ће добру трку отрчати и наследити Царство Небеско. То је једино мерило за све нас, а посебно за свештенике, јер ми треба да будемо проповедници, не само речима, већ и својим животом. То је оно на шта смо ми позвани и да будемо они који сведоче ту веру у Васкрсење Господње“, поручио је Епископ Никодим уз искрене честике новом ђакону и његовој породици.

ВЛАДИКА НИКОДИМ: ХРИШЋАНИН ТРЕБА ДА ВОЛИ СВУ ТВОРЕВИНУ ГОСПОДЊУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (18. 10. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Бителићу. Том приликом могли смо чути два одељка из Јеванђеља Светог апостола Луке, а једно од њих говори о томе како је Господ дошао у дом у коме су живеле две сестре, Марта и Марија. Тада је Марија клекла поред Његових ногу да чује Реч Господњу, а њена сестра је била заузета послуживањем и приговорила је Исусу зашто не каже њеној сестри да јој помогне. На то јој Господ одговори: „Марта, Марта, бринеш се за много, а само је једно потребно“.

„То ‘једно’ о којем је говорио Господ управо је труд да испуњавамо заповести јеванђељске и да будемо људи, како је то говорио наш свети Патријарх Павле. То значи да треба да оставимо сваку бригу земаљску и све оно што нас одваја од Господа, а то посебно важи за време које проводимо у нашим светим храмовима, када дођемо да се помолимо и заискамо од свемилосрдног Господа да нам опрости грехе наше и да нам да сваког благослова у животу. Зато је важно да долазимо у цркву, да се молимо, постимо и причешћујемо се, јер је то оно на шта смо ми хришћани позвани.

У другом одлoмку из Јеванђеља које је прочитано данас чули смо како Господ каже ‘И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала?’. То се подразумева, драга браћо и сестре, да волимо оне који нас воле, али да бисмо испунили реч Господњу ми морамо да волимо и наше непријатеље, тј. чак и оне који нам не желе добро, да волимо све људе.

То је најтеже, јер је тешко победити самога себе, али ми треба да се трудимо да волимо читаву Божију творевину, све оно чиме нас је Он благословио, а међу мноштвом благослова највећи благослов су наши ближњи, које ми често знамо и неправедно да сматрамо непријатељима. Нас је у Далмацији мало и требало би да се бринемо једни о другима, посебно о онима који су сами, остављени и унижени, онима о којима нико не мисли. Позвани смо, пре свега, њима да исказујемо љубав и да кроз то покажемо да смо наследници и деца Светлости.

То често није лако, као што некада није лако доћи у свете храмове, стајати на светој Литургији и дати тај мали десетак Господу. Када станемо једни крај других као људи и радујемо се једни другима, то треба да нам буде најважније, јер се тада у светом сабрању молимо Господу како за себе, тако и за све људе, па чак и за оне који нам зло чине“, рекао је Епископ Никодим и изразио велику радост због данашњег сабрања, истакавши да овакви догађаји показују да нас Господ гледа и мисли о нама, као што и ми треба да мислимо о Њему и о својим ближњима.

ХРАМОВНА СЛАВА У КНИНУ

На дан када празнујемо Покров Пресвете Богородице (14. 10. 2020.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у книнском храму посвећеном овом великом празнику. Мноштво верника из книнског краја окупило се данас на светој служби, како би заједно заблагодарили Господу и прославили храмовну славу.

У време цара Лава Мудрог (или Философа), 911. године, одржано је свеноћно бденије у цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа, а позадини је стајао Свети Андреј Јуродиви, са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи, изнад народа се појавила Пресвета Богородица са распростртим омофором на рукама, као да покрива народ. Сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј, видећи Пресвету, показа на њу руком блаженом Епифанију. Данашњи празник је установљен да подсећа на тај догађај, али и непрекидно покровитељство Пресвете Богородице хришћанском роду. Њена помоћ, како појединцима тако и народима, безброј пута је потврђена.

ХРАМОВНА СЛАВА У ЈАГОДЊИ ДОЊОЈ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

ПОМЕН НЕВИНО ПОСТРАДАЛИМА У ВАРИВОДАМА, ГОШИЋУ И ДОБРОПОЉЦИМА

Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служили су данас (28. 9. 2020.) парастос жртвама рата невино пострадалим у Вариводама и Гошићу. Уз присуство премијера Републике Хрватске г. Андреја Пленковића, потпредседника Владе г. Бориса Милошевића, председника СДСС-а г. Милорада Пуповца и других званичника обележен је овај дан страдања, са надом да ће овакви догађаји остати заувек у прошлим временима.

„На овом месту осећамо стид и обливају нас сузе, на овом месту помаже нам искључиво молитва. Тако је на овом, а и на сваком сличном месту, без обзира на то ко је на којој страни био, стога што је на таквим местима поражено људско достојанство, поражен је човек. Ми смо овде извршили молитву, али овај помен мора бити и опомена за нас и за све људе. Измислили су људи рат, убијања да би победили зло, а то је произвело само пораз до пораза, јер су утемељили свој живот на подели – ми и они, а заправо по много чему сви смо ми једно и треба да будемо једна хармонија и заједница. Зато сам сигуран да се они за које се молимо на оваквим местима моле за нас, моле се да се не питамо ко је први почео, ко је кога више повредио, него да нам буде циљ да будемо људи и да са тим разликама које носимо у себи, дајући себе једни другима, успостављамо хармонију. Ако хоћемо да превазиђемо зло, не смемо да му дајемо снагу и оруђе у руке, јер сваки наш егоизам, свака наша мржња и искључивост јесу оруђе у рукама зла. Сигуран сам да се они моле да свако од нас искорени у себи зло и страст себичности, како бисмо, уместо ми и они, сви постали ми и да једни од других тражимо опроштај и једни другима праштамо, јер то је онда већ сада и овде победа. Нека би Господ дао онима који су овде пострадали вечно Царство, а оно што се овде десило да буде опомена нама и читавом свету који чезне, не за сукобима и ратовима, него за миром, љубављу и хармонијом“, рекао је Митрополит након парастоса у Вариводама.

У Гошићу се присутнима обратио Епископ далматински Г. Никодим, започевши свој говор стиховима песме „Ђачки растанак“ Бранка Радичевића.

„Неси, бреже, чудо ти за око, не дижеш се до неба високо. Неси гора умилнога латка, кад ко шеће да је шетња слатка. Ни се вода са камена слива, кад ко легне да слађе почива, а ко тражи за весеље цвеће - заман тражи, ту га наћи неће. Неколико овде је дрвета, ал' де расту то су места света, њи је тужно посадило доба, свако с' вије више једног гроба.

Вероватно се питате зашто сам изабрао баш ове стихове, да са њима започнем ово своје обраћање. Знам да се чини да Сремски Карловци и „Ђачки растанак“ немају пуно везе са данашњим дешавањима и са нама овде, али мене је ова песма некако вратила у прошлост и у онај тренутак када сам први пут чуо, пре 24 године, за тај немили догађај који се овде одиграо, да су овде пострадали старци који су убијани на праговима својих кућа од братске руке оних који се, попут нас, зову хришћанима и који сматрају да су Богу службу чинили тиме што су направили.

Тада сам, као млади Далматинац, био друга година богословије у Сремским Карловцима и за професора српског језика дошао је један човек из ових крајева, Светозар Борак. Тај човек нам је на многе начине показивао радост и природу нас Далматинаца и трудио се да нам олакша богословски живот. Његова мајка пострадала је управо на овом месту, а нама је било чудно како неко ко је доживео такву трагедију подноси то тако лако, како нам се тада чинило. Сада, када сагледам то из другог угла, могу само да кажем да нам је тај човек показао оно што су наши славни преци носили на својим плећима, како се носити са једним таквим страдањем и давати пример својим животом.

Наши преци нису лако живели у овим крајевима, није било лако извући нешто из ове кршне земље, било је ту разних превирања и многих царстава, али сва су царства пролазна, док не наследимо Царство Небеско. То је мени пример, тај човек кога познајем још од детињства, на који начин треба да носимо то своје страдање, а да и даље останемо достојни наследници својих предака и деца Светлости. Та достојанственост, којој сви ми тежимо, управо је на нама и налаже нам да нам овакве трагедије никада не буду изговор за мржњу и да упркос свему показујемо само љубав према сваком створењу. Треба да схватимо да је будућност пред нама и да, попут својих предака који су вековима овде живели и волели овај крај и ми треба овде да живимо слободно, да се не стидимо своје вере и националног идентитета. То је једини начин да опстанемо и останемо људи који дају почаст, како својим прецима, тако и свим жртвама ратних страдања“, поручио је Епископ Никодим.

Након помена у Гошићу, свештенство Епархије далматинске обавило је помен и у Добропољцима, чији су мештани такође пострадали након војне акције „Олуја“.

ПРОСЛАВА РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ИМОТСКОМ

На дан када празнујемо Рођење Пресвете Богородице (21. 9. 2020.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Имотском. Окупљеном верном народу Владика се обратио рекавши да бисмо сви ми, православни хришћани, требали да се угледамо на ону чије рођење данас прослављамо и која је у име свих нас примила Господа у своје тело.

„Када је архангел Гаврило Богородици донео ту благу вест, она му је одговорила речима 'Ево слушкиње Твоје Господе, нека буде по речи Твојој'. Тако бисмо и ми требали да будемо они који се радују Господу, прихватају Га и узимају за пример ону која је, кроз то што је постала мајка самога Богочовека Исуса Христа, постала мајка и свих нас. У њу треба да се уздамо, да буде брза заступница наша пред Господом и да се молимо њој, Господу и свим светима Његовим за помиловање и опроштај наших грехова. Живећи јеванђељски и учествујући у животу Цркве ми треба да се трудимо да заслужимо Царство Небеско“, поручио је Епископ Никодим и уједно пожелео свима све најбоље од Господа и честитао овај велики празник.

Празник Рођења Пресвете Богородице у Стрмици

У Стрмици на Празник Рођења Пресвете Богородице радосно је прослављена друга слава. Свету Божанску Литургију служили су свештеници Милорад Ђекановић и Саво Мајсторовић.

После Свете Литургије, освећења славског колача и жита и учињене литије, приређена је трпеза љубави за све присутне.

ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИРА ДРАГОВИЋА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (20. 9. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драговићу. У последњу недељу пред Малу Госпојину верни народ овога краја традиционално се окупио уз свога Епископа како би заједно прославили храмовну славу овог светог места.

„Данас смо се окупили да прославимо празник Рођења Пресвете Богородице као што се већ деценијама сабирамо овде и као што су се сабирали наши славни преци. Драго ми је да видим, браћо и сестре, да имате вере да дођете и помолите се Господу, упркос свим невољама и овој болести која се надвила над читавим светом. Кроз ову нашу данашњу молитву ми смо дали тај наш мали принос да бисмо учествовали у Домостроју Спасења и да бисмо се потрудили сви заједно да задобијемо Царство Небеско.

У данашњем Јеванђељу чули смо како Господ говори једној жени 'Марта, Марта бринеш се за много, а само је једно потребно, а Марија је добри део изабрала'. Ми бисмо требали да схватимо да је, када долазимо у цркву и окупљамо се око једне чаше, неопходно да оставимо сваку своју бригу и да као људи станемо пред лице Господње, да схватимо колико смо мали и предамо себе као принос Њему. Тада треба да се оставимо мобилних телефона, сликања, снимања и свега онога што одвлачи пажњу од тога да посветимо своју мисао и свој живот Господу. Сви ми треба да будемо свесни да ништа од тих ствари неће бити битно једном када станемо пред Господа, већ ће једино важно бити колико Га волимо и колико љубави смо имали према свима и свакоме. То се посебно односи на време када смо сабрани у цркви и када треба да одбацимо све оно што нас мучи и да чиста срца приђемо Господу и молимо се за спасење читавога света“, рекао је Епископ Никодим.

Поводом празника Рођења Пресвете Богородице, Владика је рекао неколико речи о њеном животу, истакавши притом једну њену мисао која је од велике важности за све нас. „Када се испунила пуноћа времена да се сам Бог усели у овај свет и прими човечанску природу, задржавши притом и ону божанску, Пресвета Богородица је архангелу Гаврилу који је дошао да јој пренесе благу вест рекла 'Ево слушкиње Твоје Господе, нека буде по речи Твојој'. И ми бисмо требали да се угледамо на Пресвету Богородицу и да наш живот буде посвећен Господу поред свих искушења која имамо, требало би свакодневно да испуњавамо реч Господњу и да радимо на томе да задобијемо живот вечни.

Чули смо, исто тако, данас како је апостол Павле рекао да Господ није дошао у овај свет да би судио, него да би донео Спасење. Упарво то је мерило за све нас који носимо славно име хришћана, да тежимо да задобијемо Царство Небеско, а то не можемо ако немамо љубави једни према другима и  не помажемо онима којима је помоћ потребна, а таквих је, нажалост, у нашој Далмацији пуно“, поручио је Епископ далматински.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ПОЉИЦИМА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (13. 9. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Пољицима. Том приликом, Владика је истакао да смо се данас окупили на овом светом месту да принесемо Господу тај највећи принос и да се потрудимо да својим молитвама уведемо Царство Небеско у овај свет.

„Данас смо из Јеванђеља читали причу о свадби царева сина и могли смо чути како онај отац пита једнога човека зашто није прописно обучен за свадбу и због тога га избацује. На основу те приче могу да кажем, с обзиром да данас прослављамо и Свете Новомученике јасеновачке, да су се они, када су пострадали, а исто тако и ваши славни преци као и сви пострадали у Другом светском рату, управо обукли у одећу радости, весеља и славе, као они који треба да дођу за господареву трпезу, а не као тај човек који је дошао неприкладно одевен, не као они који се не труде да живе хришћанским животом.

Када су пострадали за крст часни и слободу златну, они су испунили завет нашега кнеза Лазара и када су ушли у Царство Небеско обукли су се у ту одећу радости, као они који је достојно носе и који су тако могли да изађу пред лице Свевишњега. Они су пострадали, јер су били други и другачији и нису хтели да се одрекну Господа, православља и свога националног идентитета. Ми данас треба да се угледамо на њих, да носимо свој крст, да покушамо да оставимо старога човека, да одбацимо грех  и све оно што нас одвлачи од Господа, да се трудимо да долазимо у свете храмове, учествујемо у Светим Тајнама и испуњавамо заповести Божије“, поручио је Епископ Никодим.

ПРАЗНИК УСЕКОВАЊА ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У МАНАСТИРУ КРКИ

ПРАЗНИК УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У МАНАСТИРУ КРУПИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је 28. 8. 2020. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи. Поводом славе манастира посвећеног Успењу Пресвете Богородице мноштво верног народа окупило се на овом светом месту, а након Литургије Владика им се обратио пригодном беседом.

„Драга браћо и сестре, чули смо у данашњем Јеванђељу како Господ говори ‘Марта, Марта, бринеш се за много, а само је једно довољно’. То је порука нама хришћанима да када се саберемо на једноме месту на Светој Литургији не бисмо требали да мислимо ни о чему другом него о самоме Господу који је ‘тако заволео овај свет да је и Сина Свога Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни’. То значи да та вера у Тројединога Бога, коју су нама предали наши славни преци, треба да сачињава све у нашем животу и да мислимо на Њега сваким својим дахом, а нарочито када смо се окупили да Му се помолимо и принесемо тај наш принос, да се заједно радујемо и гледамо лицем к лицу.

На то смо ми позвани, да будемо истински ученици Његови, угледајући се на ону која је мајка свих нас, ону коју данас празнујемо и која је пристала у име свих нас да Господ, прошавши кроз њено тело, уђе у овај свет и постане човек, оставши и Бог, да постане Богочовек Исус Христос, како је то говорио Свети Јустин Ћелијски. Када је постала мајка Господа нашега, Пресвета Богородица је постала мајка свих нас и као што је кроз живот Господњи док је Он ходио међу људима ишла тихо уз Њега, тако је наставила да штити све нас, чак и када се вазнела на Небо и дошла опет пред Лице Господње. За нас и за наше грехе она је остала заувек заступница пред престолом Свевишњега, поднела је највећу жртву коју једна жена може да поднесе и на њу треба да се угледамо у својим молитвама.

Када се саберемо да бисмо узнели молитву Господу ми треба да мислимо само о својим гресима и о томе колико треба да се молимо Господу нашем Исусу Христу, Пресветој Богородици и Светима Његовим да нас Он помилује и да се спасемо. Основни предуслов за то је да имамо љубави једни према другима и да не заборавимо да без те љубави не можемо наследити Царство Небеско. Због тога је важно да се трудимо да будемо истински хришћани, да смо испуњени љубављу, бринемо се једни о другима, да долазимо у храмове и учествујемо у Светим Тајнама. То је правац у коме треба да усмеримо свој живот и, како кажу монашке изреке, да се надамо ако нема места за нас у рају, нека буде места за све друге“, поручио је Епископ Никодим и пожелео да нас у све дане нашега живота прате љубав и заступништво Пресвете Богородице.

ПРАЗНИК УСПЕНИЈА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ДРНИШУ

ПРЕОБРАЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Велики празник Преображења Господњег прослављен је данас (19. 8. 2020.) у манастиру Крки Светом Архијерејском Литургијом на челу са Његовим Преосвештенством Епископом далматинским Г. Никодимом. Овај традиционални сабор верног народа и ове године окупио је мноштво људи из разних крајева, а сви они заједно узнели су своју молитву Господу уживајући у миру и атмосфери овог светог места.

„Ми смо се, драга браћо  сестре, данас окупили овде да бисмо прославили празник радости, сусретања и светлости. То је празник који нама, људима, даје наду да ћемо и ми, попут апостола, видети Лице Господње у свој слави и светлости, да ћемо тако дочекати Царство Небеско и бити деца Господња и достојни наследници наших славних предака. Управо наши преци очували су ову нашу веру и поред свих страдања, знали су увек да су православни, да су српскога рода и били су поносни на то. Они су нам показали какав је пут оних који живе Господа и ми бисмо требали сваким даном свога живота да се угледамо на њих. Нашим прецима је у Далмацији било исто онако како је, што смо чули у данашњем Јеванђељу, рекао Свети апостол Петар „добро нам је Господе овде бити“. Они су волели ову земљу, из ње су извлачили све најбоље што су могли и одолевали су свим потешкоћама које им је живот носио, јер живот често није лак, али је на нама људима да учинимо да нам овде буде лепо и да наша мила Далмација пропева и буде место окупљања као што су наши свети манастири, три бисера Далмације, Крка, Крупа и Драговић.

Наше светиње биле су кроз историју, а и данас су, места на којима се окупљамо да бисмо приложили свој труд и постали синови Светлости. То је за нас императив, да будемо хришћани, да имамо љубави према свима и да долазимо у наше цркве, постимо, исповедамо се и причешћујемо. Такође је јако важно да помажемо једни другима, јер је та помоћ, поготово нама овде у Далмацији, потребна да бисмо могли, како је говорио наш велики Патријарх Павле, да будемо људи. Наши славни преци оставили су нам завет да носимо славно име хришћана, а надасве, да будемо они који се радују једни другима, који се окупљају, како у недаћама, тако и у добрим временима и не заборављају никада своју цркву. То је оно за шта ми треба да се трудимо, то је залог који нам је предат и који треба даље да одржимо учећи своју децу и угледајући се на Доситеја Обрадовића који је широм Далмације поучавао људе и помагао им да разумеју Реч Господњу.

Нас је овде, драга браћо и сестре, мало, а по речима Светога Писма „сила се Божија у немоћи показује“. И поред тога што смо мало стадо нисмо се одрекли те наше вере, нисмо посустали, него долазимо и у томе свему управо показујемо силу Божију, јер онај ко нас сабира на Светој Литургији је Дух Свети и нико други“, поручио је Епископ Никодим и честитао свима данашњи празник уз жеље да се и убудуће окупљамо у здрављу и радости.

ХРАМОВНА СЛАВА У МАРКОВЦУ

Поводом славе марковачког храма Светог пророка Илије данас (9. 8. 2020.) се, на овом светом месту, уз свога Епископа окупило мноштво верног народа. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим обратио се верницима након Свете Архијерејске Литургије рекавши да смо присуствовали догађају који је најважнији за душу и принели тај највећи, најстрашнији и најсветији принос Господу.

„Хтео бих да се сада сетимо речи великог Доситеја Обрадовића, који је боравећи управо овде у вашем крају и помажући свештеницима из Лазарице рекао да је овде срео тако велике и свете људе да се и он задивио. На те наше велике претке треба и ми да се угледамо и да се трудимо да живимо врлинским животом попут њих, јер су то њима предали њихови очеви и ђедови и кроз векове се то преносило од самога Господа нашега Исуса Христа у чије су име апостоли проповедали. Идући по свету они су стигли и до наше Далмације, пренели су то свештеницима који су даље учили народ који им је био поверен да живе Христом, са Христом и у Христу. То је оно што смо и ми позвани да вама говоримо и докле год имамо даха да вас призивамо да будемо истински ученици Његови и да имамо љубави, не само према себи, већ према свима. Сви смо позвани на то да бринемо једни о другима, да оставимо све поделе и будемо они који се сабирају и радују се једни другима“, поручио је Епископ далматински уз жељу да се на многа и блага лета овде окупљамо и заједничким трудом наследимо Царство Небеско.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА У ЕРВЕНИКУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СКРАДИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је 8. 8. 2020. Свету Архијерејску Литургију у Скрадину. Том приликом Владика је истакао да му је изузетно драго што смо се, и поред свих недаћа које су нас задесиле, окупили на овај дан у Храму Светог Спиридона да заједно узнесемо молитву Господу. У својој беседи верном народу он је такође нагласио да је ово време када треба да се преиспитамо колико смо се трудили око својих сродника, комшија, пријатеља и свих оних којима је потребна наша помоћ и да ли смо достојни да такви изађемо пред Господа молећи Му се у овом светом храму. Позивајући се на речи Доситеја Обрадовића, који је овим крајевима ходио пре 250 година, Епископ Никодим додао је да су на овим просторима увек живели добри људи који су поштовали Реч Божију, а управо на те своје славне претке треба да се угледамо и ми данас.

ПАРАСТОС ЖРТВАМА „ОЛУЈЕ“ У МАНАСТИРУ КРКИ

Парастос за све невино пострадале у војној акцији „Олуја“ служен је данас (4. 8. 2020.) у манастиру Крки. Том приликом, уочи годишњице овог немилог догађаја, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим истакао је да нам је свима дужност да се за њих молимо и да будемо достојни наследници тих људи који су испоштовали завет кнеза Лазара пострадавши за крст часни и слободу златну.

„Много је трагично настрадалих на овим нашим просторима, неки од њих пострадали су чак и након што су јасно изразили жељу да овде остану под знаком мира, као што је то био случај у Вариводама. Тамо су људи на своје куће окачили беле заставе, али су упркос томе пострадали од оних који су се нису бојали Господа. За те храбре људе треба да се молимо, да они буду наши заступници пред престолом Свевишњега који се моле да и ми издржимо на нашем путу и будемо они који носе знак мира и који раде на помирењу. Важно је да не заборавимо шта се десило, али исто тако не смемо да робујемо тој трагедији, већ треба да будемо сведоци помирења и истински ученици Господњи. Јеванђеље нас позива на опроштај и само кроз њега можемо наследити Царство Небеско. Треба да се окупљамо око својих цркава, јер је на нама који смо остали овде и који нећемо да одустанемо од ових крајева, да се ту, попут својих предака, молимо за своје ближње, па и за непријатеље своје. Ми треба да се надамо да ћемо бити они који ће се радовати једни другима у Господу када дође Царство Небеско, када се превазиђу све разлике и не буде више бројања крвних зрнаца. На нама је да будемо ти који се труде да тај тренутак дочекају достојно и ,како је говорио наш велики Патријарх Павле, да будемо људи, јер ћемо само тако моћи достојно да изађемо пред лице Господње када дође тај час“, поручио је Владика Никодим.

ХРАМОВНА СЛАВА У КАШИЋУ

ХРАМОВНА СЛАВА У ЂЕВРСКАМА

ХРАМОВНА СЛАВА У ЗАДРУ

Поводом славе задарског храма посвећеног Светом пророку Илији, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (2. 8. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Задру. Верном народу који се окупио у част патрона ове дивне цркве Владика се обратио пригодном беседом.

„Окупили смо се данас да прославимо име светитеља који је пример свима нама како треба да будемо ревносни у својој вери и како не треба да се бојимо никакве силе, јер ни једна сила од овога света не може да надвлада силу Божију, а та сила се увек у немоћи показује, јер је Господ увек са онима који су унижени, повређени и напуштени. Он је онај који нас је позвао да живимо по узору на светитеље и Он увек зна да ли смо спремни да се жртвујемо и да ли се трудимо да живимо попут дивних светитеља из нашега рода који су у славу Божију зидали цркве као украс овога света.

Каже се у житију Светог пророка Илије да је, још када је био мали, његов отац видео како га анђели хране огњем, а тај огањ није био са овога света, већ је то управо била његова вера, какву и ми треба да држимо и испуњавамо. То подразумева да треба да долазимо у наше храмове, да се молимо Господу, да живимо хришћански, постимо, исповедамо се и причешћујемо, а надасве, као највеће сведочанство вере, да имамо љубави  и бринемо једни о другима. Треба да имамо љубави за све, па чак и за своје непријатеље, јер је опроштај најузвишенија хришћанска врлина. Како је говорио Патријарх Герман, треба да опростимо, али не и да заборавимо, јер смо на то позвани крвљу оних мученика из нашега рода од Косовског боја, преко Другог светског рата, па до свих оних који су невино пострадали у ово време, пре 25 година. Њихове су жртве велике пред Господом и за њих треба да се молимо, да они буду наши заступници пред престолом Свевишњега, јер су пострадали за крст часни и слободу златну, за нас који данас овде живимо и не желимо да напустимо ове просторе.

Наши преци су овде живели у тешка времена, а и ова наша носе своју муку. То је ова изненадна болест која не бира доброг или лошег човека, не бира ни онога који је Србин, ни онога који је Хрват и зато треба да се окренемо једни другима и самом Господу и молимо Га да се смилује и помилује све људе који живе на овоме свету и да се једном сви заједно нађемо у Царству Небеском и будемо једно са Христом“, поручио је Епископ Никодим.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ИЛИЈЕ НА ЗЕЛОВУ

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ИЛИЈЕ НА ОТОНУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КОЖЛОВЦУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (26. 7. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у кожловачком храму посвећеном Светој Великомученици Недељи.

„Ми, који бисмо требали да будемо истински наследници наших славних предака требали би да се угледамо на њих који су чували своју веру и свој национални идентитет и са поносом носили славно име хришћана. Они су се угледали на Господа и свете његове и окупљали су се о празнику Свете Великомученице Недеље у овоме храму, као и ми који смо се данас сабрали да се помолимо Господу и, како се то каже у црквеним песмама, заборавимо сваку животну бригу учествујући у Светим Тајнама.

Наши преци су исповедали Господа као што је то учиинила и Света Великомученица Недеља која се никада није одрекла Христа и била му је верна сваким тренутком свога живота и на крају за Њега и пострадала. То је иста она вера као што је вера двојице слепаца о којима смо чули из данашњег Јеванђеља који су затражили од Господа да их исцели и врати им вид, а Он им је рекао ‘Нека буде по вашој вери‘. Управо та вера је оно што су нама оставили наши славни преци, вера у Тројединога Бога, Оца и Сина и Светога Духа, јер тај Отац је ‘толико заволео овај свет да је и Сина свога Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни’. Тај Син за кога је и Свети Архангел Гаврило, кога исто тако данас празнујемо, благовестио да ће да дође на овај свет и постане Богочовек, родио се и ходио међу нама и на крају претрпео велика страдања, разапет је и васкрсао је зарад нас и нашега Спасења. Та вера је оно што ми, православни Срби, вековима чувамо на овим просторима и оно што морамо да одржимо не само до краја нашега живота, него докле је света и века“, поручио је Епископ Никодим.

ХРАМОВНА СЛАВА НА МАОВИЦАМА

ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИРА СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ НЕДЕЉЕ

Велики сабор на празник Свете Великомученице Недеље одржан је данас (19. 7. 2020.) у Оћестову код Книна. Мноштво верног народа окупило се том приликом на Светој Архијерејској Литургији уз Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског Г. Порфирија и Његово Преосвештенство Епископа далматинског Г. Никодима.

Владика Никодим обратио се присутним верницима честитајући свима овај велики празник, а посебне речи захвалности упутио је Митрополиту Порфирију који је својим присуством увеличао овај дан. „Веома сам му захвалан што је одвојио време да дође и види како ми овде живимо и како једним срцем узносимо свети принос Господу када се окупљамо око наших дивних светиња при којима су се окупљали и наши славни преци. Желим такође да се захвалим и свима вама, драга браћо и сестре, што сте и поред свега у ово смутно доба дошли да се заједно помолимо Господу и да се једни другима радујемо“, рекао је Епископ Никодим и притом поздравио градоначелника Книна г. Марка Јелића и шибенско-книнску дожупаницу и новоименовану саборску заступницу госпођу Ању Шимпрагу.

Пригодном беседом присутнима се обратио и Митрополит Порфирије нагласивши притом да је његова радост због учешћа на данашњем сабрању неописива. „Срећан сам када се нађем у прилици да заједно са вама на светом месту служим Литургију и упућујем молитве Господу и да тако осећамо међусобно јединство, мир, љубав и радост. Када осећамо јединство које је остварено благодаћу Божијом тада се то осећање шири изван нас и обухвата не само оне који су нама блиски по вери и по крви, не само оне, како се то каже, који припадају нашем роду, него и оне које смо навикли да називамо другима и другачијима.

Управо по примеру Свете Великомученице Недеље, по примеру толиких угодника Божијих, а пре свега по сведочењу Светога Писма знамо да је сваки човек икона Божија, да је сваки човек печат Исуса Христа, да је уткано и запечаћено име Христово у свакоме од нас и то независно од тога како се неко у односу на Христа поставља. Показујући да знамо ко је Христос тиме што долазимо на места где се Он слави, ми знамо исто тако да то „други и другачији“ јесте историјска тековина, творевина палог човека огрезлог у греху, у егоизму и злу. Само онда када зло надахњује људе, а знамо одакле и од кога је зло, ближњи нам може бити „други и другачији“, а нажалост често постати и непријатељ.

Сабирајући се на оваквим местима, славећи светитеље Божије каква је била Света Великомученица Недеља, ми се учимо и надахњујемо да идемо путем љубави и имамо управо те светитеље за узор и заступнике пред Свевишњим. Света Великомученица Недеља је живела у много тежа времена него што су ова наша, у време римских царева који су на најмонструозније начине гонили хришћане. Иако је била нежна и слабашна девојка она се није плашила људи који су јој претили и презирали је због тога што се моли Христу И онда када су на њу насртали војници, па  и сами цареви, не само да се није уплашила, него је њена снага бивала све већа и она је била све одлучнија да се Христа неће одрећи. Ни ми се нисмо одрекли Христа, нити крста Његовог, већ смо узели крст Христов и лично и појединачно, а и саборно још одавно, од Светога Саве. Где год да се налазимо крст је наш темељ, садржај и врхунац нашега живота. Зашто? Зато што је крст распињање са Христоом, сведочење Христа, а то није ништа друго до сведочење љубави. Бити упоран у томе да имамо крст као своје знамење значи имати Христа у себи и бити спреман да читаво своје биће из љубави поделимо са својим ближњима. То давање и жртвовање себе није умањивање себе, већ напротив, то је уможавање свих дарова које нам је Бог дао, јер кад дајете себе из љубави својим ближњима онда постајете богатији. Шта човеку вреди ако читав свет задобије, а души својој науди – то је порука данашњег Јеванђеља. 'Ако се ко одрекне Мене и Ја ћу се одрећи њега када дођем у слави Својој', вели Господ. Човек може имати куле и градове, али ако живи у заједници у којој нема љубави и хармоније, осећа се сам и исцрпљен и то што има није му довољно, па се у агонији и бризи бори за више, ако у себи има немир и страх, шта му вреди све друго. Може бити да човек има тек онолико колико му је потребно, као многи од нас овде сабраних, али да има љубави, разумевања и подршке унутар своје породице, ту је радост присутна и сваки дан је узрастање из мање у већу радост, тада и најмања кућа постаје налепши дворац.

Какав ће нам живот бити не зависи од неких спољашњих успеха и вредности, него од онога што носимо у себи. Где год да је Бог, а Он је свуда где Му ми не спречавамо да се појави и пројави кроз нас, ту су и мир, љубав и одсуство свакога страха. Страх је можда највећи непријатељ људи, он је некада и објективан, али никада не може надвладати оно што носимо у себи ако имамо крст у руци, јер нас он води Васкрсењу и победи. Последња реч није реч историје, него Реч Божија и наш живот не завршава после неких педесет или сто година на овој Земљи. Створени смо за вечност и зато се окупљамо, зато је важно да оваква места буду наш дом и да све оно што је наше биолошко добије и своје духовно оличје. Много пута смо били преварени, нарочито ми Срби, онда када смо хтели да славимо искључиво и само свој национални идентитет заборављајући духовне темеље. Ми се окупљамо, не само да бисмо се сећали своје прошлости, већ и онога што је пред нама, да умножавамо своје вредности , али и да препознамо и признамо вредности свих људи на кугли земаљској и њима се обогаћујемо, такође обогаћујући друге“, поручио је Митрополит загребачко-љубљански.

ХРАМОВНА СЛАВА У БИОЧИЋУ

ХРАМОВНА СЛАВА У БРОЋАНЦУ

ПЕТРОВДАНСКИ САБОР У ДОЊЕМ ТИШКОВЦУ

На тромеђи Лике, Босне и Далмације, код Црних Потока, у Доњем Тишковцу у храму Светог Архангела Михаила, по традицији више деценија, преко једног стољећа, одржава се народно саборовање на Петровдан. Сваке године Тишковчани, расути свуда по свијету, долазе љети око Петровдана у своје родно село да обиђу родне куће, посјете свети храм и гробове својих предака, налазећи у свему томе спокојство и радост.

Данас у Доњем Тишковцу нема много житеља, али се надамо и вјерујемо да ће наша огњишта нашом бригом и љубављу остати сачувана.

Храм Светих Архангела чека своју обнову, страдање и зуб времена учинио је своје, те се надамо да ће и он у неко догледно вријеме бити обновљен.

Молимо се Богу да се саборовање нашег народ на Петровдан у Доњем Тишковцу одржи на многе године, све до краја историје.

ХРАМОВНА СЛАВА У БЕНКОВЦУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Ивањдан (7. 7. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Бенковцу. Поводом славе бенковачке цркве посвећене Рођењу Светог Јована Крститеља, мноштво верног народа окупило се при овом севтом храму, а свима њима, по благослову Владике Никодима, обратио се игуман манастира Озрен, отац Гаврило.

„Нека нам је Богом благословен овај дан у коме славимо рођење онога за кога је сам Господ рекао како нема већег од њега да је рођен од жене, али да је и најмањи у Царству Небеском већи од њега. Ово би могло многе да збуни, али речи Господње увек се односе не само на оно тренутно време у ком се налазимо, већ на читаву вечност. То значи да нико од нас, који смо овде на Земљи, не би смео да се погорди за било чим што има, јер човек док год живи, може да падне и да погреши, без обзира како велик био. Ми овде имамо слободу воље, у томе се и огледа љубав Божија, јер нам Он допушта да сами о свему одлучујемо, али ћемо исто тако морати и да одговарамо за своје поступке и да се непрестано кајемо за своје грехе. Свети Јован Крститељ је био проповедник покајања, он је онај који је дошао да приправи пут Господњи, проречен још у Староме Завету. Он је непрестано позивао људе да се припреме за долазак Господњи, јер је Бог Себе понизио узевши на Себе људско тело да би спасао човека, а кроз њега и сву твар. Све што је Бог створио је добро и величину Његове љубави можемо да видимо, јер нас Он спашава кад покажемо макар мрвицу покајања, а ако имамо љубави показаћемо да смо следбеници Божији и свих оних који су слушали Јована Крститеља. Божије је чудо што се окупљамо данас у овоме храму, што су нам лица весела и радујемо се једни другима, што овде са својим Епископом и свештенством прослављамо Господа. Када то радимо срцем видећемо чуда Божија, јер управо у ближњем свом ми можемо да видимо Господа. Ако се потрудимо да гајимо позитивне мисли, како је говорио старац Тадеј,  ми у свакоме човеку можемо видети нешто добро. У сваком човеку има добра, зато пробајмо да га пронађемо и да помогнемо ближњем свом, јер ћемо тако и себе спасти. Ако једном човеку помогнемо на путу до Спасења, више смо учинили него да смо направили златну цркву од темеља до крова“, поручио је отац Гаврило.

ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У СТРМИЦИ

На празник Рођења Светог Јована Крститеља прослављена је храмовна слава у Стрмици.

Свету Литургију служио је надлежни свештеник Саво Мајсторовић. После литије и благосиљања славског колача и жита уприличена је трпеза љубави за све присутне.

ВИДОВДАН У МАНАСТИРУ ЛАЗАРИЦИ

Великим сабором вернога народа и Светом Архијерејском Литургијом данас (28. 6. 2020.) је традиционално прослављен Видовдан у манастиру Лазарици. Мноштво окупљених верника у светом сабрању предводили су Њихова Преосвештенства Епископ славонски Г. Јован и Епископ далматински Г. Никодим.
Епископ славонски Г. Јован обратио се сабраним верницима рекавши да је Славонија, из које долази, позната по томе што се у њој налази систем концентрационих логора за којe сви знају, али тамо су такође и нека места за које нисмо чули. „Та места се зову овако: Бенковац, Обровац, Кричке, Стара Буковица, Буковчани, Драговић, то су све села расута по западној Славонији. Шта нам она говоре? Говоре нам да сте управо ви одаве, негде у осамнаестом, деветнаестом веку из оне глади о којој казује Матавуљина приповетка „Пилипенда“, тада населили благодатну, плодну, доброћудну Славонију, као некада наш народ из Босне и са Косова и Метохије.

Нас такође повезује наш први крајишки светитељ, коме је свака друга, трећа црква посвећена где год је Крајишника, то је наш Свети Илија. За његов празник наша Крајина гори осветљена свећама, тада се сви највише окупљамо око својих храмова у зборовима, играју се кола око цркава и све бљешти од весеља и радости. Једнако се Свети Илија слави у Далмацији, као и у западној Славонији, то је онај Свети Илија из песме „Пропаст царства српскога“: Како каже песма, тада је, одговарајући на писмо Пресвете Богородице које му је донео Свети Пророк Илија из Јерусалима, цар Лазар, на данашњи дан, изашао са целим народом српским на Косово поље и стао пред много већег и бројнијег противника и положио главу, због чега Турчин стотину година после тога није могао да уђе у Европу. Тако је цар Лазар прибројао Царство Небеско, не само себи, него и васколиком народу нашем до данашњег дана. Та је вечера пред Косовску битку била друга Тајна вечера, као што је васкрсење косовских јунака сваки пут кад се Србин одлучи да изабере Царство Небеско и понови избор Лазарев. Тај избор не бива само када идемо у битке велике, тај избор бива сваки дан, када одлучимо, као што је говорио наш Славонац Патријарх Павле, да будемо људи, а не нељуди, свакога дана када бирамо образ Божији уместо зла, добро уместо лошег, а смирење и љубав уместо мржње. Тада сваки пут испуњавамо косовски завет цара Лазара“, рекао је Епископ славонски.
Овај празник, који је и слава Епархије далматинске, увеличан је, такође, богатим културно-уметничким програмом. На почетку програма Епископ далматински Г. Никодим поздравио је све присутне највећим хришћанским поздравом – ХРИСТОС ВАСКРСЕ

„Ми, хришћани, треба увек да се поздрављамо овим поздравом и да сваким даном свога живота размишљамо о Васкрењу и очекујемо Царство Небеско. Желео бих да се захвалим свима вама што смо се сабрали данас овде и што испуњавамо тај завет који су нам оставили наши славни преци, преко Владике Стефана Кнежевића, али преко свих оних који су се окупљали око наших светих храмова у Далмацији. Ми, као њихови достојни наследници, својим сабрањима при светим црквама треба да покажемо да знамо да нас ту сабира управо Дух Свети који умножава наше молитве. На нама је да се у њима сећамо свих који су пострадали, јер се један народ не дичи само својим светитељима, него свим мученицима из свога рода, а ми, хришћани, смо позвани да кроз мучеништво и страдање покажемо да истински верујемо у ту веру коју су нам предали наши преци.

Хтео бих да захвалим Владики Јовану што је дошао овде, јер он је један од ретких сведока тог мучеништва у нашем народу и где год да иде по беломе свету говори о томе на који начин су пострадали, исповедали веру и кроз то били и остали деца Светлости. Тај пример треба и ми да следимо и надам се да ћемо наставити ту своју веру да сведочимо тако што ћемо се окупљати на светим местима, као што се данас читава Епархија сабрала овде да покажемо да смо истински ученици Његови. На нама је да се никада не стидимо свога порекла, већ да као достојни наследници оних који су пострадали, покажемо да смо остали и да ћемо опстајати на овим крајевима. Страшна времена су иза нас, а на нама је сада да радимо на томе да нам буде добро и да кроз радост будемо истински сведоци Васкрсења Христовог“, поручио је Владика Никодим.

МАТУРИРАЛА ЈОШ ЈЕДНА ГЕНЕРАЦИЈА КРЧКИХ БОГОСЛОВА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (21. 6. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. На самом почетку свога обраћања верном народу Епископ Никодим истакао је да овога дана имамо посебан разлог за радост, јер је још једна генерација ученика богословије „Света Три Јерарха“ успешно завршила своје школовање.

„Хтео бих да честитам крчким богословима тај завршетак једног дела њихових живота и да им пожелим успех у даљем школовању и свему што их очекује у будућности, а нарочито, као што се надам и молим за све нас, да наследе Царство Небеско и постану истински ученици Његови и наследници вечних добара. Провели су пет година овде у крчкој долини, у нашој милој Далмацији, како то каже велики Владика Милаш, а ја се надам да ће им тај период остати само у лепом сећању и да ће се молити како за нас који смо их учили Речи Господњој, тако и за ову светињу и све вас које су упознали на свом пропоутовању ка Царству Небеском. Такође се надам да су за то време схватили да треба да буду истински проповедници Господњи, а надасве, како је наш велики Патријарх Павле говорио, да треба да буду људи.

Чули смо у данашњем Јеванђељу да је Господ позвао Апостоле и послао их у овај свет да задобију људе за Његово учење, да иду и да науче све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, да буду они који се брину за душе људске и за Спасење. Они су радили на томе да се сви људи спасу, а тако и ми треба да желимо да за све људе буде места у Рају, па тако да се и за нас нађе место. Сви смо позвани, како ми који смо у клиру, тако и ви који припадате верном народу Божијем, да у сваком тренутку свога живота сведочимо веру у Господа нашег Исуса Христа, да испуњавамо ту Реч и учимо све око нас вери у Оца и Сина и Светога Духа. То је оно што треба да буде центар нашег живота, оно што је Господ заповедио Апостолима, а они су предали нама. Поред свих животних брига које имамо, то нам је једина утеха и нада, да ћемо трудећи се и живећи по закону Божијем наследити Царство Небеско и достојно носити велико име хришћана“, поручио је Владика Никодим.

ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК У БИСКУПИЈИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (8. 6. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Бискупији. На овај Духовски понедељак мноштво верног народа сабрало се поводом славе храма Свете Тројице. Владика Никодим честитао је свима овај велики празник и изразио велику радост због данашњег сабрања

 „Када се окупљамо у нашим храмовима, нас сабира сам Свети Дух да бисмо се радовали једни другима и да бисмо кроз своје ближње успели да наследимо Царство Небеско. Због пандемије коронавируса и опасности од заразе нисмо могли да дочекамо светло Васкрсење Христово онако како смо то чинили до сада, али зато смо се могли окупити данас овде да будемо достојни наследници Апостола, ученика Његових, којима је Он дао обећање да ће Дух Свети доћи када се они врате у Јерусалим. Рекао им је да тамо оду у храм и да благосиљају Господа, а како су они то учинили тако смо и ми данас хвалили Господа да бисмо испунили ту заповест Његову. Они су, након што је Дух Свети сишао на њих, отишли по свој васељени и ширили Реч Божију, проповедали су Господа Исуса Христа и веру у Свету Тројицу, испуњавајући оно што им је Он рекао: 'Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа'.

Такви и ми треба да будемо, треба да будемо духоносци, они који проповедају Јеванђеље и целим својим животом сведоче да смо у Духу и у Истини. Ми смо позвани да кроз живот у Цркви сведочимо своју веру, да постимо, да долазимо на богослужења и молимо се Господу, исповедамо се и причешћујемо, јер само тако можемо да задобијемо живот вечни. Како Господ каже: 'Царство је Небеско унутра у вама', што значи да управо кроз Литургију можемо већ сада да окусимо то Царство које ћемо задобити ако се будемо трудили да поштујемо вољу Очеву“, поручио је Епископ далматински.

ПРОСЛАВА ДУХОВА У МОКРОМ ПОЉУ

ХРАМОВНА СЛАВА У ЛИШАНИМА ТИЊСКИМ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Духове (7. 6. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Лишанима Тињским. Поводом храмовне славе, верници из овога краја окупили су се на овај велики празник како би кроз свето богослужење заблагодарили Господу и прославили овај дан.

Владика Никодим обратио се сабраном народу рекавши да смо се на данашњи дан окупили да прославимо празник Педесетнице када је Дух Свети, по обећању Христовоме, сишао на Апостоле, дошао на овај свет и почео да благосиља и освећује све до дана данашњег.

„На Вазнесење је Господ рекао Апостолима да ће им послати Духа Истине, да оду у Јерусалим, да чекају и да у храму благосиљају Господа док не дође на њих Дух Свети, а тако и ми треба да долазимо у храмове, да благосиљамо Господа, да се окупљамо и радујемо се једни другима и кроз то се надамо да ћемо потати наследници Светлости. Када долазимо у храмове требали бисмо да заборавимо на сваку животну бригу и док смо ту, на тим светим местима на којима су се окупљали наши преци, ми треба да мислимо само на Господа и на те наше славне претке који су нам оставили у аманет да чувамо своју веру. Они су нам оставили завет да се не стидимо тога што смо Срби, да се у радости окупљамо у овим храмовима на којима нас сам Свети Дух сабира“, поручио је Епископ далматински и честитао храмовну славу свим верницима, уз наду да ћемо се на многа и блага лета окупљати испуњавајући јеванђељску реч и молећи се Господу у овом светом храму

ОДРЖАНА СЕДНИЦА ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

У суботу (6. 6. 2020.) у 17 часова у храму Св. Архангела Михаила у манастиру Крки, служен је призив Светога Духа коме је началствовао Његово Преосвештенство Епископ далматински Г Никодим, а саслуживали су протосинђел Јован Ковачевић и јереј Борислав Ковачевић. Након службе, чланови Савета Епархије далматинске прешли су у манастирску трпезарију, где је одржано заседање на коме су дискутовали о раду Епархије у протеклој години, као и о будућим плановима.

СПАСОВДАН У КНИНУ

На Спасовдан, по традицији, вјерници се у великом броју окупљају на саборовање у храму Светог великомученика Георгија у Книну.И ове године сабрао се народ Божији у своју древну светињу да прослави велики празник Вазнесење Господње.Свету Литургију служили су свештеници кнински Борислав Ковачевић и Саво Мајсторовић. После Свете Литургије за све сабране припремљено је послужење у братској кући код храма.

СПАСОВДАН У ЦЕТИНИ

СПАСОВДАН У ШИБЕНИКУ

Поводом славе шибенског Храма Светог Спаса велики број верника из овога краја окупио се данас (28. 5. 2020.) на Светој Архијерејској Литургији коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим.

Овај велики празник окупио је верни народ у молитвеном сабрању, а Владика Никодим поздравио је све присутне и од срца им честитао храмовну славу. Након резања славског колача и литије, у парохијском дому припремљена је трпеза љубави на којој смо се сви још једном сабрали у радосној и свечаној атмосфери.

ХРАМОВНА СЛАВА У КИСТАЊАМА

На празник Светих Кирила и Методија (24. 5. 2020.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Кистањама. Мноштво верника скупило се у храму посвећеном овим дивним угодницима Божијим да би у заједничком литургијском сабрању прославили храмовну славу.

„Окупили смо се овде данас да учествујемо у Светим Тајнама Цркве, а да бисмо то могли достојно да чинимо неопходно је, као што је то говорио наш Патријарх Павле, да будемо људи. Управо то некада зна да буде најтеже од свега и ми знамо да будемо као онај слепи човек из данашњег Јеванђеља који читавог живота није могао да види оно чиме нас је Бог благословио, није могао да види сву радост која га окружује, нити природу око себе, која је у Светој Земљи по много чему слична овој нашој овде. И њих је Господ благословио виноградима, смоквама и мирисним биљкама, смиљем и босиљем и мало је земаља на овом свету тако слично земљи по којој је Господ ходио као што јој је слична Далмација. Тај слепи човек није могао да види сву ту лепоту коју је Бог дао нама људима и када је сусрео Господа Он му је вратио вид, а човек је био почашћен тиме да је прво што је видео у свом животу био управо сам Бог.

На то смо сви ми позвани и то је оно што можеммо да доживимо када долазимо у цркву и када кроз своје ближње видимо Господа. Ми можемо да прогледамо духовним очима налазећи се на оваквим светим местима које су наши славни преци дигли у част тог истог Господа и Спаса нашег Исуса Христа.

Даље смо у Јеванђељу могли да чујемо како је Господ послао тог човека да оде још и у бању Силоамску да тамо помаже очи своје, а када су апостоли питали зашто је тај човек слеп, да ли због својих греха или због родитељских, Господ је одговорио да он није слеп ни из једног од та два разлога, него да би се показала слава Божија управо на њему. Тако и ми треба да будемо наследници те славе Божије и сведоци свега чиме нас је Бог благословио, а то је за нас понајвише вера у Тројединога Бога, Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога. Вечни живот који нам је Господ даровао ми можемо да наследимо само окупљајући се у светим храмовима, поштујући заповести Цркве и надасве бринући се једни о другима.

Данас смо се окупили да прославимо славу овог светог храма и имена великих просветитеља Светих Кирила и Методија који су читавог свог живота били сведоци и мисионари и преносили су свуда Реч Господњу. За нас су они посебно значајни, јер су нам донели хришћанство и нас Словене утврдили у вери у Васкрсење Христово и Свеопште Васкрсење које сви ми, као хришћани, ишчекујемо“, поручио је Епископ Никодим нагласивши притом да се нада да ћемо се на многа и блага лета окупљати као данас и тако заједно достојно исповедати нашу свету православну веру.

ХРАМОВНА СЛАВА НА ЖАГРОВИЋУ

На дан када празнујемо Пренос моштију Светог Оца Николаја (22. 5. 2020.) Његово Преосвештенство Епископ далматински служио је Свету Архијерејску Литургију на Жагровићу. Владика Никодим је истакао да је данашњи дан велика радост за све нас који смо се окупили да прославимо славу овог дивног храма, да се радујемо једни другима и да кроз љубав коју овим сабрањем исказујемо будемо истински сведоци Светлог Васкрсења Христовог.

„Кроз учешће на Светој Литургији и наш труд који смо принели ми учествујемо управо сада и овде у Васкрсењу Христовом које чекамо и коме се надамо као они који носе велико име хришћана. Окупили смо се данас да прославимо празник Преноса моштију Светог Оца нашега Николаја, чије мошти леже у граду Барију у Италији и чине велика чудеса и дан данас. Наши преци су поштовали овога великог светитеља и посветили су му овај дивни храм да бисмо у њему славили Господа и молили му се да нас награди тим највећим даром, а то је да дочекамо Васкрсење Свеопште и кроз то постанемо наследници Царства Небеског и деца Светлости.

Наша света Црква данас такође прославља и догађај при коме је Свети Отац Николај исцелио Светога Стефана Дечанског, који је моја крсна слава, тако да сам ја и лично везан за овај дивни празник. Због тога ми је посебно драго што сам данас овде са вама“, поручио је Епископ далматински.

ХРАМОВНА СЛАВА НА ВРБНИКУ

НЕДЕЉА САМАРЈАНКЕ У ЦЕТИНИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у недељу (17. 5. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Цетини. Народу окупљеном у Храму Вазнесења Господњег Владика је поручио да смо се на овом светом месту окупили да испунимо речи које смо чули у данашњем Јеванђељу када је Господ рекао да се људи неће више окупљати само у Јерусалиму, већ ће на сваком месту у овоме свету славити у Духу и Истини самога дародавца Живота.

„На то смо сви позвани, на ту благу вест коју је Господ дао жени Самарјанки, када је од ње затражио мало воде. У то доба у јеврејском народу није било прихваћено да мушкарац узме воде од жене, нити од било кога ко није из јеврејскога, изабраног народа. Јевреји су сматрали да је мушкарац већи од жене, а Господ растура те предрасуде, јер је Он дошао за све нас и оваплотио се по вољи Божијој да би свима донео Спасење и показао да у Царству Небеском неће бити ни мушкарца, ни жене, него ћемо сви бити једно у Господу. Када је од Самарјанке затражио воду, Господ јој је дао воду живу која је сам Исус Христос и кроз коју ће и она наследити живот вечни. Исто тако и сви ми, који се по Његовим речима сабирамо, у Духу и у Истини, на Светој Литургији, учествујемо у животу Цркве и кроз Свето Причешће примамо ту воду живу, постајемо наследници Царства Небеског. Свете Тајне треба да буду круна нашега живота, а свакога дана треба да размишљамо о Господу и да му се молимо, јер ћемо управо тако бити у Духу и Истини. Ми, који смо на овом свету на пропутовању ка Царству Небеском, само тако можемо постати, како кажу свети оци, 'богови по благодати' и моћи ћемо да се надамо да ћемо се кроз светло Васкрсење Христово наћи лицем к лицу са самим Господом“, поручио је Епископ далматински. Владика је узразио велику радост због данашњег светог сабрања и пожелео верном народу свако добро од Господа.

ПРАЗНИК СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У ЦРНОГОРЦИМА

На дан када празнујемо Светог Василија Острошког (12. 5. 2020.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру посвећеном овом светитељу у Црногорцима. Окупљеном народу који се данас сабрао да прослави име овог великог чудотворца Епископ се обратио позивајући се на јеванђељску причу о добром пастиру.

„Свети Василије Острошки Чудотворац је био један добар пастир из нашег народа, бринуо се о својој пастви и од младости је желео да свој живот посвети Богу и Светој Цркви. Он је одлучио да оде у манастир Тврдош где се замонашио и подвизавао дуго година и где је био изабран за Епископа захумског. Тамо се дуго борио против свих оних који су од народа тражили да се одрекне своје вере, а самим тим и свога рода. Као велики човек, какав је био, живео је увек са Христом и у Христу, онако како бисмо и ми данас требали да живимо, а то подразумева живот у Цркви, пост, молитву и учествовање у Светој Литургији и Светим Тајнама. Живот у Христу значи да ми у сваком свом ближњем треба да видимо Христа, како су то свети оци говорили 'видео си брата свога, видео си Бога свога'.  Када учинимо добро своме ближњем, учинили смо добро самом Господу, а из тога произилази и оно најтеже, а то је да волимо и непријатеље своје, јер смо и на то позвани као хришћани.

Тако се трудио и Свети Василије Острошки, да свима сведочи Христа, да свакога приведе вери, обиђе и помогне. Проповедао је људима и поучавао их да живе јеванђељски, а то чини, нама који верујемо, и дан данас. Он се за нас моли пред престолом Свевишњега, а ми бисмо требали свакога дана да славимо име његово и молимо га за помоћ и утеху“, рекао је Епископ Никодим. Владика је нагласио да му је изузетно драго што смо се данас овде окупили и поред великог искушења које нас је задесило, јер је наше да се молимо Господу и за оне који су одсутни, надајући се да ћемо сви бити саучесници у светломе Васкрсењу Христовом, које нам је дато као најлепши дар.

ЂУРЂЕВДАН У КРИЧКАМА

На дан када прослављамо име Светог Великомученика Георгија (6. 5. 2020.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Литургију у Кричкама. Поводом храмовне славе, верни народ овога краја окупио се у цркви посвећеној овом светитељу, који је и крсна слава великог броја далматинских Срба. У својој беседи на крају Литургије, Епископ Никодим пожелео је свима њима срећну славу и поучио народ са неколико речи о животу Светог Георгија.

„Овај светитељ је један од највећих мученика који су пострадали за веру Христову, а живео је у време безбожнога цара Диоклецијана. Потицао је из веома богате породице и поред тога што су били на високим положајима његови родитељи су били хришћани, а он је од њих наследио веру у Васкрсење Христово, коју смо и ми одржали до дана данашњег. Цар Диоклецијан поставио га је за војводу, али је он, видевши како цар гони хришћане, решио да подели све своје богатство сиромашнима и да јавно исповеди своју веру. Тада су га цареви људи заробили и мучили на разне и страшне начине, али никако нису могли да му науде зато што је Бог деловао кроз њега и сва мучења њему, као великом угоднику Божијем, нису могла ништа. На крају му се јавио и сам Господ и рекао да ће га примити у своје наручје, након чега је Свети Георгије пострадао. Својим примером, он нам је показао да потоје велики људи у 'овом свету који у злу лежи' који верују у Бога и који се не боје никога.

Ми смо, драга браћо и сестре, позвани да верујемо у светло Васкрсење Христово као у највећи дар који нам је Господ дао од постанка света, јер захваљујући њему и ми људи, као они који су пропадљиви, створени од праха, можемо да превазиђемо своју природу кроз живот у вери и Цркви и постанемо 'богови по благодати' “, рекао је Епископ далматински и честитао свима овај велики празник, те нам пожелео обиље мира, радости и Божијег благослова.

ЕПИСКОП НИКОДИМ: ЖИВИМО РАДОСТ ВАСКРСЕЊА И ПОШТУЈМО СВЕТОСТ ЖИВОТА

Недеља Мироносица (3. 5. 2020.) обележена је у шибенском Храму Светог Спаса Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим.

Из данашњег читања Јеванђеља могли смо чути причу о једном добром човеку који је и сам чекао Царство Небеско. Тај човек је био Јосиф из Ариматеје који је затражио од Пилата тело Господње да га узме и сахрани, а жене мироносице пошле су да Га помажу. Идући ка гробу Христовом питале су се ко ће им помоћи да га отворе, да склоне тај велики камен, а када су до њега дошле виделе су да је гроб већ отворен. Тамо су затекле младића који им је рекао ту благу вест, да је Господ васкрсао и да их чека у Галилеји. Оне су отрчале и обавестиле Свете Апостоле о томе, те посведочиле да је васкрсли Господ онај који испуњава наде свих нас, који нам је подарио живот вечни.

„Видели смо тада да тај гроб није могао да задржи у себи сам живот, како то кажу црквене песме, јер је Христос онај који нам даје радост и када се први пут појавио пред Светим Апостолима прве речи које је рекао биле су управо те: 'Радујте се!' Управо на то смо и ми позвани, да се радујемо и да кроз то будемо истинска деца Божија и сведоци Васкрсења које је центар наше вере, јер ће се свако ко у Њега верује спасити и наследити живот вечни.

Данас такође прослављамо и једног великог угодника Божијег, Светога Николаја жичког, светитеља који је из нашега рода и који је, попут мироносица, читавог свог живота сведочио светло Васкресње Христово и трудио се да ту благу вест пренесе свакоме човеку кога сусретне. Исто тако и ми треба да се трудимо да ширимо међу људима ту радост Васкрсења, нарочито у кризна времена, као што је ово у коме смо сада. Сад посебно треба да пазимо да поштујемо светост живота и бринемо се једни о другима на све могуће начине“, поручио је Епископ Никодим.

ВАСКРС У МАНАСТИРУ КРКА

Српска Православна Црква својој духовној деци
о Васкрсу 2020. године

 

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

 

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

Христос васкрсе!

Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо  све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши!

(Песма са васкршњег јутрења)

 

Ево нас, браћо и сестре и драга децо духовна, у торжеству и радости великог празника, Васкрса. Данас је празник Васкрсења Господа нашега Исуса Христа – радујмо се и веселимо се! Васкрс је наш највећи празник – празник победе Живота над смрћу, Бога над сатаном, Човека у Христу Исусу над грехом.  Христос васкрсе из мртвих! Рецимо то свима и обрадујмо све и свакога, чак и оне који мрзе Њега, Васкрслог Богочовека, и нас, Његово наслеђе овде на земљи, и оне који не верују и још сумњају да је Он Искупитељ и Спаситељ света.

Браћо и сестре и драга децо духовна, суштина тајне Христова Васкрсења је у томе да је ''Онај Који јесте'', истовремено Син Божји и Син човечји, већ на Велики Петак, а коначно на дан Васкрсења, победио сатану и сатро његову власт и силу. Смрт и ад су поражени. Свети апостол Павле, у победоносном заносу, пита: ''Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?'', а свети Василије Велики, архиепископ кападокијски, наднесен над тајном Васкрса, појашњава речи светог апостола Павла, па каже да је Господ Исус Христос Себе дао у замену смрти, ''која је нас, продане греху, држала у ропству и, сишавши крстом у ад, покида окове смрти; и васкрсе у трећи дан, и свакоме отвори пут у васкрсење из мртвих. Он, Христос Господ, вели свети Василије, постаде Првина умрлих, Прворођени из мртвих, да би Он био све и сва, првенствујући у свему''.

Дивећи се чудесном Васкрсењу из гроба, црквени песник пева: „Господе, како си се родио од Пресвете Дјеве и како си васкрсао из гроба, не знамо, али Те славимо као Спаситеља и Искупитеља.” Славећи са њим Васкрсење Христово, и ми се дивимо пред овом великом тајном и певамо: „Христос васкрсе из мртвих! Смрћу смрт победи и онима који бејаху у гробовима живот дарова!” Попут синова Израиљевих, који прешавши Црвено море узнесоше благодарења и хвале Богу и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, прошавши кроз тугу и жалост Великог Петка и Велике Суботе и нашавши се у радости Васкрсења, принесимо хвалу Богу и узвикнимо: слава Ти, Господе, Спаситељу и Избавитељу наш, што нас избави из власти греха, смрти и ђавола!

На истини Васкрслога Христа, Који се јавио женама мироносицама, апостолима и другима, ми стојимо и јесмо! Васкрсли Господ Исус Христос је непоколебиви Темељ не само наше вере и наше Цркве већ и свеукупног нашег постојања и свега што јесте. „Αко Христос не васкрсе, онда је узалудна вера наша, узалудно је надање наше, још смо под грехом!”,  каже свети апостол Павле. У Васкрсењу је смисао свега што постоји, а без Васкрсења све, па и сâм живот, јесте бесмислен. У Васкрсењу Господа Исуса Христа открива се тајна Оваплоћења Бога Логоса, односно Његовог рођења у Витлејему и Његовог страдања као Јагњета Божјег у Јерусалиму, као и свега онога што се десило не само у Јерусалиму и Јудеји већ и у целокупној историји света.

У светлости Христовог Васкрсења, браћо и сестре, и ми, христоносни српски народ, сагледавамо себе и своју историју. Ми смо крсноваскрни народ. Са Христом страдамо и са Њим саваскрсавамо. Сва наша историја је крстоносна и христоваскрсна, смештена између Голготе и Васкрсења. Прошле године смо славили велики јубилеј, Осамсто годишњицу аутокефалности наше Цркве. У том јубилеју смо сагледали сву ширину, дубину и висину нашег постојања у протеклих осам стотина година. Ове, пак, године Благости Господње славимо 100-годишњицу обновљења статуса Патријаршије наше Цркве. После голготског страдања нашег народа и наше Цркве у 19. веку и у првим деценијама 20. века, митрополије и епархије наше Цркве, расцепкане по територијама претходних царстава и држава, сјединиле су се у јединствену Српску Православну Цркву, чиме је  обновљена наша древна Пећка Патријаршија. Био је то благослов Божји нашем народу и нашој Цркви за наше – до тада невиђено – страдање и показано трпљење. Можда га је најбоље исказао свети мученик ђакон Авакум, када је, одбијајући да се одрекне православне вере под претњом мучења и ужасне смрти, ускликнуо: „Срб је Христов, радује се смрти!” Благословио је Бог наше јединство у борби за победу истине и правде. Благодаћу Духа Светога и снагом непоколебиве вере, наде и љубави обновили смо Пећку Патријаршију на читавом простору на којем живе православни Срби, на радост наших предака, а на понос свих нас.

Претходно смо, драга децо духовна, попут древног Израиља, прошли преко голготâ и страхотâ, преко сињих мора и морских дубина, а потом доживели слободу и јединство. Наша голготсто-пасхална историја нам говори да никад, па ни на Велики Петак,  не смемо губити веру и наду у Бога. Зар 1915. година није била Велики Петак у  нашој новијој историји? Зар 1916. година није била година наше Албанске Голготе? А зар 1917. година није изгледала као наше погребење и полагање у ''плаве гробнице''? И гле чуда! Већ следећа, 1918. година, била је година наше победе, наше слободе и нашег васкрсења, а 1920. година – година наше црквене и духовне обнове.

Сагледавајући ово чудесно дело Божје у нашој историји,  можемо са Псалмопојцем узвикнути: велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја, и нема те речи која је кадра да опева сва чудеса Твоја! Уистину су чудесни догађаји ослобођења и уједињења нашег народа, који претходише обновљењу нашег црквеног јединства и наше Патријаршије. Све нас неумитно подсећа на чудесно избављење синова Израиљевих из Мисира, његово лутање по Синају и улазак у Земљу Обећану. Нажалост, после свега тога, опет смо се, својом и туђом кривицом, нашли на историјском распећу, па милошћу Божјом опет васкрсли... И тако, ето, до наших дана!

Док славимо Васкрсење Христово, сетимо се, драга децо духовна, наше браће и наших сестара на нашем мученичком Косову и Метохији! Помолимо се за њих да им Господ подари снаге да својим трпљењем свих безакоња и невоља граде своје и наше спасење, да никад не изгубе веру у крајњу победу Добра и да верују да је Господ, Бог милости и доброте, увек са њима и са свима који иду Божјим путевима!

Исто тако, браћо и сестре, сетимо се наше браће и наших сестара у Црној Гори који трпе велико безакоње и неправду. Безакони ''закони'' укинуше истину и правду у Црној Гори. Некада поносна и дична Црна Гора, позната по чојству и јунаштву, данас покушава да нашој Цркви отме оно што је вековима било њено, оно што је читав српски народ са својим владикама, свештенством и монаштвом градио и стварао. Светиње Црне Горе, многе од њих старије од саме Црне Горе, јесу светиње народа и у њима се поје и појаће се кроз векове света Литургија, молитвама светог Василија Острошког, светог Петра Цетињског, светих новомученика пострадалих од небратске руке домаћих богобораца и молитвама свих светих угодника Божјих.

Сетимо се данас наше мученичке браће у Сирији, Ираку и широм света, свих који страдају због људске неправде и похлепе! Једну од најлепших и најзнаменитијих земаља света – Сирију – зло и насиље су скоро уништили. Помолимо се данас за све њих и за све страдалнике да их Господ избави из руку неправедних људи!

Данас се посебно сећамо и поздравом Христос воскресе срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Украјини, на челу са њиховим митрополитом Онуфријем, свим митрополитима, архиепископима и епископима, монаштвом и свештенством, који су жртве нецрквеног, несаборског и самовласног деловања нашег времена! Помолимо се за њих који страдају и поверимо их Самом Васкрслом Христу Господу да их спаси и избави из руку безаконикâ!

Драга браћо и сестре и драга децо духовна,

Овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили. Живимо у данима пандемије која је изненада задесила човечанство. Читав свет је захваћен и угрожен једним вирусом. Да ли ће горди и себични човек данашњице извући икакав закључак из те чињенице? Или ће и даље, без покајања и без љубави, истрајавати на самоубилачком пројекту стварања свог лажног овоземаљског раја у којем нема места ни за Бога ни за човека као боголико, духовно биће? Нашавши се у оваквим невољама, морамо учинити све да себи и другима помогнемо, да разумемо и подржимо напоре и програме надлежних здравствених, санитарних и државних институција које улажу напоре како би нас заштитиле од заразе. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити. Изнад свега, молимо се Господу Богу да нас избави од ове епидемије и сличних опасности! Молимо се Богу, учествујмо редовно и активно у светој Литургији, кајмо се за своје грехе и водимо рачуна о своме здрављу и здрављу других! Ово је прилика да добро размислимо сами о себи и о читавом свету. Гле, један вирус је уздрмао и бацио на колена читав свет и довео у опасност здравље и животе милионâ људи! „Смири се, горди човече!” – поручио је својевремено Достојевски. Његова порука је, рекли бисмо, актуелнија данас него што је била тада када је изречена.

У радости Христовог Васкрсења имамо све вас, драга децо духовна, вас у отаџбини и вас расејане широм света, у својим молитвама и очински све вас поздрављамо сверадосним поздравом:

Христос васкрсе!

 

Дано у Патријаршији српској у Београду,

о Васкрсу 2020. године.

 

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:

 

Архиепископ пећки,

Митрополит београдско-карловачки и

Патријарх српски ИРИНЕЈ

 

Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски АМ­ФИ­ЛО­ХИ­ЈЕ
Ми­тро­по­лит за­гре­бач­ко-љу­бљан­ски ПОР­ФИ­РИ­ЈЕ
Ми­тро­по­лит да­бро­бо­сан­ски ХРИ­ЗО­СТОМ

Епи­скоп ша­бач­ки ЛА­ВРЕН­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп срем­ски ВА­СИ­ЛИ­ЈЕ
Епи­скоп ба­ња­луч­ки ЈЕ­ФРЕМ
Епи­скоп бу­дим­ски ЛУ­КИ­ЈАН
Епи­скоп ба­нат­ски НИ­КА­НОР
Епи­скоп но­во­гра­ча­нич­ко-сред­ње­за­пад­но­а­ме­рич­ки ЛОН­ГИН
Епи­скоп ка­над­ски МИ­ТРО­ФАН
Епи­скоп бач­ки ИРИ­НЕЈ
Епи­скоп бри­тан­ско-скан­ди­нав­ски ДО­СИ­ТЕЈ
Епи­скоп за­пад­но­е­вроп­ски ЛУ­КА
Епи­скоп жич­ки ЈУ­СТИН
Епи­скоп врањ­ски ПА­ХО­МИ­ЈЕ
Епи­скоп шу­ма­диј­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп бра­ни­чев­ски ИГ­ЊА­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп звор­нич­ко-ту­злан­ски ФО­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп ми­ле­шев­ски АТА­НА­СИ­ЈЕ
Епи­скоп бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ки ЈО­А­НИ­КИ­ЈЕ
Епи­скоп ди­сел­дор­фски и не­мач­ки ГРИ­ГО­РИ­ЈЕ
Епи­скоп ра­шко-при­зрен­ски ТЕ­О­ДО­СИ­ЈЕ
Епи­скоп за­пад­но­а­ме­рич­ки МАК­СИМ
Епи­скоп гор­њо­кар­ло­вач­ки ГЕ­РА­СИМ
Епи­скоп ис­точ­но­а­ме­рич­ки ИРИ­НЕЈ
Епи­скоп кру­ше­вач­ки ДА­ВИД
Епи­скоп сла­вон­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп ау­стриј­ско-швај­цар­ски АН­ДРЕЈ
Епи­скоп би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки СЕР­ГИ­ЈЕ
Епи­скоп ти­моч­ки ИЛА­РИ­ОН
Епи­скоп ни­шки АР­СЕ­НИ­ЈЕ
Епи­скоп Ми­тро­по­ли­је ау­стра­лиј­ско-но­во­зе­ланд­ске СИ­ЛУ­АН
Епи­скоп бу­е­но­са­и­ре­ски и ју­жноцен­трал­но­а­ме­рич­ки  КИРИЛО
Епи­скоп дал­ма­тин­ски НИ­КО­ДИМ
Епи­скоп осеч­копољ­ски и ба­рањ­ски ХЕ­РУ­ВИМ
Епи­скоп за­хум­ско-хер­це­го­вач­ки ДИ­МИ­ТРИ­ЈЕ

 

Ви­кар­ни Епи­скоп мо­ра­вич­ки АН­ТО­НИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп ре­ме­зи­јан­ски СТЕ­ФАН
Ви­кар­ни Епи­скоп мо­хач­ки ИСИ­ХИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп ди­о­клиј­ски МЕ­ТО­ДИ­ЈЕ

 

ОХРИД­СКА АР­ХИ­Е­ПИ­СКО­ПИ­ЈА:

Ар­хи­е­пи­скоп охрид­ски и Ми­тро­по­лит скоп­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп по­ло­шко-ку­ма­нов­ски ЈО­А­КИМ
Епи­скоп бре­гал­нич­ки МАР­КО

Ви­кар­ни Епи­скоп сто­биј­ски ДА­ВИД

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У МАНАСТИРУ КРКИ

На Велику среду (15. 4. 2020.) у манастиру Крки, као и сваке године до сада, служена је Света Тајна Јелеосвећења. Због тренутне ситуације, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим и манастирска братија за здравље свих нас помолили су се овај пут без присуства верног народа.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКА

САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ
19/03/2020

СВЕШТЕНСТВУ И ВЈЕРНОМ НАРОДУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ

У складу с најновијим одлукама државних институција Републике Хрватске надлежним за сузбијање епидемије проузроковане ширењем корона вируса, обавјештавамо свештенство и народ Православне Цркве да се богослужења неће прекидати, али да ће од 19. III, па све док надлежни органи не донесу другачију одлуку, присуство вјерног народа бити условљено датим околностима. Такође, све друге црквене манифестације и окупљања се одлажу до даљњег. Храмови ће бити отворени за личну молитву уз придржавање свих неопходних мјера здравствене заштите.

Позивамо вјерни народ да се за све своје духовне потребе обрате својим парохијским свештеницима који ће их посавјетовати око свега и помоћи у свему, а првенствено у вези са причешћивањем у новонасталим околностима.

У потпуности подржавајући све мјере и напоре Владе како би се борба са заразом што прије окончала, молимо се Господу да подари свима, а прије свега здравственим радницима, снагу, добру вољу, стрпљење и међусобну љубав, знајући да ниједно искушење, па ни ово, није веће од духовних сила које нам је Бог подарио. Поготову нас кријепи сазнање да нас Бог никад не оставља.

Искористимо овај тренутак да се интензивније погрузимо у личну молитву и да, суочени са својеврсном изолацијом, посветимо новостечено вријеме својим породицама које често, оптерећени другим бригама, запостављамо.

У ишчекивању свијетлог Васкрсења Христовог,

 

С благословом Божијим,

 

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије

Епископ горњокарловачки Герасим

Епископ славонски Јован

Епископ далматински Никодим

Епископ осечкопољски и барањски Херувим

Епископ захумско-херцеговачки Димитрије

 

Загреб, 19. III 2020.

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ЗАДРУ

Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим свечано је прослављена Недеља православља (8. 3. 2020.) у Задру. Владика Никодим том приликом се обратио присутним верницима истакавши да смо у овим недељама поста у ишчекивању Празника над празницима и да сада треба да покажемо да смо достојни наследници вечности и деца наших славних предака који су се молили Господу у истом овом храму у коме смо се и ми данас окупили.
„Данас прослављамо недељу победе православља над свим јересима коју је Црква однела још у првим вековима хришћанства, у време великог гоњења хришћана. Тада је оно било признато као државна религија, али су се богоборачки цареви борили против Цркве и порицали нама хришћанима право да се клањамо иконама, моштима и другим светињама. У време царице Теодоре и њеног сина Михаила, после више од сто година борбе, Црква је однела победу и сазван је 7. Васељенски сабор када су донете одлуке да се часне иконе и мошти морају поштовати од свих оних који носе велико име хришћана.
Из тог разлога је Црква одредила да се данас прославља овај празник, а ми смо данас могли да видимо ову дечицу која су носила иконе када смо улазили у храм. Кроз то ми показујемо поштовање према светима, а кроз њих и према Прволику који је сам Господ наш Исус Христос, јер једино њему приличи служење, а иконама и моштима можемо само да се клањамо и да се пред њима молимо да буду наши заступници пред престолом Свевишњег. Треба да знамо да та победа православља потврђује да само то што познајемо веру не значи ништа  ако не живимо заиста хришћански, а то подразумева да долазимо у цркву, да се окупљамо око наших храмова, да постимо, да се исповедамо, а посебно да учсетвујемо у Светим Тајнама чија је круна управо Света Литургија попут ове на којој смо се данас сабрали. Уз све то, основни предуслов за задобијање Царства Небеског је то да имамо љубави једни према другима,  да саосећамо са својим ближњима и бринемо се о њима“, рекао је Епископ Никодим и пожелео свима да издржимо овај пут кроз пустињу, како се назива овај Часни пост и да нађемо Обећану земљу, тј. да дочекамо тај велики празник Васкрсења Христовог радосно и достојно.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

ПРАШТАЈМО И ТРАЖИМО ОПРОШТАЈ ДА БИ И НАМА ГОСПОД ОПРОСТИО

У шибенском Храму Светог Спаса Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим данас (1. 3. 2020.) је служио Свету Архијерејску Литургију. Уочи Часног поста он се обратио окупљеном верном народу говорећи о праштању и подвигу који нас чека.
„У данашњи празник који се зове Недеља праштања требало би да добро размислимо како смо се понашали једни према другима, колико смо се једни о друге огрешили и у којој мери наша савест може бити мирна пред Господом. Након тога, требало би да направимо још један корак даље, а то је да затражимо опроштај од оних којима смо нанели зло, не би ли тако и нама недостојнима и грешнима, Бог Отац опростио.  Увек понављам и понављаћу ону неписану реч Господњу 'видео си брата свога, видео си Бога свога', јер ми можемо да се спасемо само кроз своје ближње и начин на који се односимо према другим људима је уствари начин на који се односимо према самоме Господу.
То је оно о чему треба данас да размишљамо, а чули смо из Јеванђеља да нас Господ позива да праштамо и тражимо опроштај. Сада, када се припремамо за Васкршњи пост, треба посебан труд да уложимо да се ни на који начин не огрешимо једни о друге, јер једино тако треба да дочекамо празник који је центар наше вере. Ми, хришћани, који смо деца светлости, нисмо ништа друго до они који верују у Васкрсење и надају се животу вечном и зато на сваки начин треба да се трудимо да будемо достојна деца Оца нашега Небеског. То можемо бити само ако волимо и пазимо једни друге, јер наше Спасење од тога зависи“, поручио је Епископ Никодим и пожелео да нам Господ свима да снаге у данима Великог поста и да у весељу дочекамо Празник над празницима.

ЕПИСКОП БАЊАЛУЧКИ Г. ЈЕФРЕМ У ПОСЕТИ ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем посетио је јуче (25. 2. 2020.) Епархију далматинску. У манастиру Крки, заједно са тамошњом братијом, дочекао га је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим и пожелео му срдачну добродошлицу истакавши да је овај манастир место и његовог подвига, те да му је изузетно мило што има прилику да га управо на том месту угости.
„Ви сте сведок неких других времена, сада већ минулих, али, хвала Богу, не и заборављених. Сведок сте на који начин је живела наша Света Црква и како је живео наш народ на овим просторима. Захвални смо Вам што сте дошли да видите како сада живимо у овој нашој милој Далмацији, како је волео то да каже велики Владика Милаш  и на који начин се трудимо да очувамо наше Свето Православље у српском народу овде“, рекао је Владика Никодим и пожелео Епископу Јефрему да на многа и блага лета правилно управља повереном му Епархијом бањалучком.
Владика Јефрем истакао је да је јако радостан што се поново налази у манастиру Крки, где је Господ давно благословио да се оснује школа и да пуним животом живи јака монашка заједница.
„И данас је ово светилиште у које гледају и они који су остали и они који су отишли и зато без обзира колико је тешко, будите радосни и поносни. Знајте да сте од Бога, Светог Саве и наше Цркве привилеговани да будете овде, на првој линији одбране наше вере, где се осмишљавају наша прошлост, историја, а ако Бог да и наша будућност. Крка је за релативно кратко време дала Цркви на десетине Епископа, а та светла традиција наставиће се и даље, свештенослужитељи ће излазити одавде и убудуће. Желим Вам успеха, драги Владико, поштујем Вашу жртву, љубав и доброту и молим Вас да истрајете под теретом свога крста, јер колико је крст тежак, толико га је часније носити. Нека Бог да наставницима који воде ову децу, а и ученицима такође, пуно снаге, оптимизма и воље“, пожелео је Епископ бањалучки.
Он је истакао да је после дуго времена дошао да види манастир Крку и милу му Далмацију, јер је Крка остала у срцу свима који су у њој икад били као снага са којом носе своје послушање.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
У МАНАСТИРУ КРКА

Посјета сплитско-далматинског жупана Српској православној црквеној општини сплитској

Жупан сплитско-далматинске жупаније, господин Блаженко Бобан, посјетио је у уторак, 18. 2. 2020. године, просторије Српске православне црквене општине сплитске. У пратњи домаћина, јереја Милана Кадијевића и јереја Младена Скопљака, жупан је обишао капелу и недовршени храм Светог Саве, информишући се о животу православне заједнице у Сплиту, постојећем стању капеле и историји изградње храма. Поред јереја Црквене општине сплитске, испред српске националне мањине у сплито-далматинској жупанији, жупана су дочекали и представници Вијећа српске националне мањине (ВСНМ), на челу са предсједником жупанијског ВСНМ, господином Божидаром Симићем.
Сплитско-далматински жупан и представници Црквене општине сплитске сложили су се о неопходности даље сарадње, а у духу развоја мултикултуралности и промовисања православне заједнице у Сплиту. Ова посјета је, на одређени начин, била узвраћање гостопримства на пријем који је жупан Бобан уприличио за представнике Црквене општине сплитске и ВСНМ 28. јануара ове године, у просторијама Сплитско-далматинске жупаније.

ЕПИСКОП НИКОДИМ: ЉУБАВ И ПРАШТАЊЕ СУ ИМПЕРАТИВ ЗА ХРИШЋАНЕ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (16. 2. 2019.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Лазарици. У ову недељу која је посвећена блудном сину верни народ се окупио уз свога Епископа како би узнео молитву Господу у светом сабрању.
Из данашњег Јеванђеља смо чули како је један отац имао два сина, а један му је затражио да му да половину имања које би му требало припасти по наследству и отишао у далеку земљу, док је други син остао са оцем. Када је отишао од куће, тај син је пропио сво имање, здружио се са најгором врстом људи  и када је остао без ичега запослио се код неког богатог човека. Како је наступила велика глад он није имао шта да једе, него је јео од рошчића које једу и свиње док није у једном тренутку схватио да негде има оца који га воли, иако је отишао из његовог наручја. Тада одлучи да се врати кући, а његов отац, када га је видео како долази из далека, притрчао му је и ништа га није питао, већ га је само примио у загрљај. Син му тада рече: „Оче, згреших Небу и теби, нисам достојан назвати  се сином твојим“, а отац му ништа не одговори него нареди слугама да уготове теле угојено, да му дају прстен на руку и да се радују и веселе сви. Тиме је показао да му враћа достојанство које је имао пре него што је постао изгубљен. Када је то све чуо његов брат, син који је сво време био поред оца, он се наљути и рече како за њега отац никад није такво нешто учинио, а он је био увек уз њега и није га напуштао. Милостиви отац на то му рече: „Сине! Ти си свагда са мном и све је моје твоје. Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше и оживе; и изгубљен беше и нађе се.“
„У овој причи описан је управо онај Отац који је Отац свих нас, који је једини милостив и воли све нас које је створио, то је Отац 'који је тако заволео овај свет да је и Сина свога јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни'. Њему је најважније да свако од нас покаже да жели да буде у наручју Очевом и зато је одмах притрчао свом изгубљеном сину који се вратио. Ово се односи управо на овај свет и све оне који не желе да живе по Јеванђељу, не желе да буду у наручју Очевом, него су отишли далеко, али када схвате да имају Оца који их воли и врате се у наручје Његово, Он их прихвата са безграничном љубављу, шири руке и прима их у загрљај. Он прихвата и другог сина који није могао да схвати да и његов заблудели брат има право да буде крај Оца, а то показје нашу палу природу због које смо често немилостиви према својим ближњима и не знамо да им опростимо и да их посматрамо са љубављу. Праштање и љубав су императив за нас хришћане, јер нам је задато да се спасавамо једни кроз друге и да волимо чак и онога ко нам је зло нанео.
У доба када је Господ ходио земљом и када га је у своје наручје примио Симеон Богопримац, чији помен такође данас прослављамо, неки људи су се саблазнили од Господа, а многи су у Њега поверовали управо зато што су Га видели како ходи међу Њима. Они су били сведоци тога великог дела када је Господ, задржавши своју божанску природу, попримио на себе и човечанску природу у свему, осим греха и кроз то нас подигао и дао доказ љубави тој милостивог Оца“, рекао је Епископ далматински. Он је такође честитао данашњу славу оцу Симону, намеснику манастира Лазарице, и пожелео му да дуго у радости слави своје крсно име, овај велики дан за њега и његову породицу, али и за све нас који се окупљамо тим поводом и радујемо једни другима.

СРЕТЕЊЕ У ШИБЕНИКУ

Светом Архијерејском Литургијом у шибенском Храму Светог Спаса свечано је прослављен празник Сретења Господњег. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим обратио се верном народу са неколико речи о данашњем празнику.
„Када су Пресвета Богородица и Јосип четрдесет дана након рођења одвели Господа у храм, тамо их је чекао тај праведни старац Симеон који је примио Господа у своје наручје и рекао: 'Сада отпушташ с миром слугу Својега, Господе, по речи својој, јер видеше очи моје спасење Твоје'. Тако и ми, драга браћо и сестре, када долазимо у храм треба да примимо Господа у своје наручје и да у том трену мислимо само о тој молитви која се чита.
Док смо овде на земљи, ми можемо Господа да видимо највише у својим ближњима којма нас је Он благословио. Да бисмо се спасли треба да осећамо љубав према њима и да им праштамо ако су се нешто огрешили о нас, не би ли Господ тако опростио и нама“, поручио је Епископ далматински.
Овом приликом, Владика је честитао оцу Владимиру Вукосављевићу, који је шибенски парох, својеврсан јубилеј, јер је данас навршено тачно двадесет година од његовог рукоположења у свештеника. „Желим све да вас замолим да се молите за њега, да успе да изнесе то велико бреме које је на тај дан узео на себе и да и даље настави да се моли Господу за све нас“, рекао је Епископ Никодим и пожелео оцу Владимиру да на дуга и блага лета успешно обавља своју свештеничку дужност.

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

На дан када прослављамо Света Три Јерарха (12. 2. 2020.), у манастиру Крки је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније, а саслуживали су господа Епископи бихаћко-петровачки Сергије, осечкопољски и барањски Херувим и далматински Никодим. Поводом овог великог празника који је слава крчке богословије окупио се велики број верника и уважених гостију, а свима њима на Светој Литургији обратио се Епископ Сергије. „Учећи нас тој непресушној љубави коју је сам Господ Исус Христос предао својим ученицима, а преко којих је она дошла и до нас, богоносни Апостол казује да се сећамо својих старешина који нам проповедаше реч Божију. Пред нама се не налази само један лик, већ благодатни извор тројице великих источника богословствовања, мудрости и љубави Божије. Данас прослављамо велика светила православља, те богоносне мужеве који се јавише у тешка времена Цркве Христове, не само да благовесте реч Господњу, него да својом мудрошћу и знањем стану смело пред сва искушења и одупру им се. Време њихове богословске делатности било је смутно за јединство православне вере, са свих страна навалио је демон носећи у себи јерес и погрешна учења. Данас прослављамо три јединствене личности које су имајући истог Духа у себи и носећи име Христово у срцима својим објавили овоме свету вољу Божију. Имајући у себи световну мудрост испуњену филозофским размишљањем њихове личности красило је строго монашко испосничко настројење, не мањкајући му притом људског трпљења нити исправне духовне власти. Све ове врлине наизглед неспојиве божанска мудрост сабрала је у једно сачувавши све оне карактеристике које су их украшавале, додајући на то све благодат вршења Тајне над Тајнама, оне у коју и анђели Божији желе да завире, а која се зове Литургијом. Ми сви сабрани на овом светом месту данас, под сводовима овог знања Божијег бивамо узнесени у реалност Царства Небескога која нам се открива Духом Светим на божанственој трпези. на којој све бива изречено самим Господом, а оно принесено од наших дарова постаје дар Божији нама, Његово Тело и Његова Крв који нам се дају ради остварења заједнице са Њим. Славећи пастирску и богословску делатност Светог Василија Великог, Епископа кападокијског, ми славимо и оштроумног Григорија, великог богослова, а пажљиво слушајући медоточно слово златоустих уста, бивамо унешени у реалност Царства Божијег. За нас који се из дубине душе молимо за остварење предвечног Божијег плана домостроја Спасења то није ништа страно, већ један показатељ да је Бог са нама и то видљиво, у облику хлеба и вина који натприродно постају Тело и Крв Господња. Порука коју ми данас можемо да пошаљемо овоме свету коме велика страдања и превирања тек предстоје, ограничава се на поруку Царства Небескога која се излива са престола славе Божије. Света Три Јерарха, небески заступници овога училишта, такође нам доносе литургијску поуку која излази из уста тројице мудрих филозофа и богоносних свештенослужитеља, а која се на концу садржи у кретању ка Христу“, рекао је Епископ бихаћко-петровачки. Након Свете Литургије приређена је свечана Академија коју су својим трудом обогатили ученици богословије „Света Три Јерарха“ и деца из клуба „Далматинско Косово“. Том пригодом Епископ Никодим честитао је свима овај дивни празник и захвалио Владикама Арсенију, Сергију и Херувиму на њиховом труду и жељи да учествују у данашњем слављу. „Надам се да ће нам они често долазити и доносити нам благослове светиња из њихових крајева, а пре свега да ће наставити да нам доносе радост, јер смо ми, као хришћани, позвани пре свега да ширимо радост. То нам је оставио сам Господ чије су прве речи након Васкрсења биле: 'Радујте се!' То су нам оставили и сви из ликова светих, као што су и Света Три Јерарха која данас прослављамо, а такође и наши славни преци, да се окупљамо око својих цркава и радујемо се једни другима“, поручио је Епископ далматински. Он је захвалио на доласку свима који су своји присуством увеличали овај дан, калуђерима из других Епархија, представницима других богословија, предстваницима политичких структура Републике Хрватске и свим верницима који су данас на овом светом месту.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (9. 2. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Мноштву верника који су се овим поводом окупили у Храму Светог Спаса Владика се обратио рекавши да смо се на овај дан сабрали да прославимо празник смирења.
„Један човек који је био цариник у јеврејском народу дошао је у храм у исто доба када се тамо налазио један фарисеј. У то време цариници су били људи који су од народа узимали порез и то не само оно што је држава прописала, већ онако како су они хтели, грабећи притом што више за себе. Са друге стране, фарисеји су били верска струја која се сматрала познаваоцима закона и уопште примером доброг и богоугодног живота.
Из данашњег Јеванђеља чули смо како управо тај фарисеј говори:' Хвала Ти, Боже што нисам као блудници, као крадљивци и отимачи, што нисам као овај цариник који се налази иза мене'. У исто време тај цариник, знајући како су се у тадашње време цариници односили према народу и знајући самога себе, што је најбитније, рекао је: 'Боже, милостив буди мени грешноме' и кроз то је показао много веће смирење него фарисеј и молио од Господа опроштај за своје грехе. Он је желео да промени себе и да кроз то покајање задобије Господа, док фарисеј није сагледао своје биће и свој однос према другима, већ је показао најгору гордост говорећи самом себи да је бољи од других и да зато заслужује Царство Небеско много више од њих.
Нажалост, често се и ми више уподобљавамо овоме фарисеју него царинику, који је био пример смирења и показао како треба да погледамо у своја срца и да нам не буде битно како то другима изгледа. Управо када останемо сами са собом и са Господом треба да размишљамо на који начин треба да се поправимо, како смо сви ми уствари мали пред Богом и колико нам је потребна Његова помоћ да се спасемо.
Како је то лепо рекао један калуђер из Русије који је велики пријатељ српског народа, отац Игњатије Шестаков да је тај фарисеј имао могућност, као и сви, да изабере – или бити или изгледати – а он је изабрао како изгледати. Ми не треба да се угледамо на њега и да гледамо какви су они поред нас, већ треба да видимо себе. Не треба да судимо о својим ближњима, јер сви ми добро знамо да не можемо да се спасемо једни без других, нити можемо да се уподобимо Господу ако у својим ближњима не видимо само добро, а како се то каже у Библији 'све што створи Господ виде да је добро'.
Људи који су са нама и који се труде, па чак и они који су ван Цркве и не верују, такође су наши ближњи и ми, поучени Јеванђељем, у њима треба да видимо само добро и да се надамо да ће и они на неки начин задобити милост Божију“, рекао је Епископ Никодим и поручио да само ако опраштамо дужницима својим и волимо једни друге можемо да се надамо Царству Небеском.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ЗАДРУ

СВЕТИ САВА У БЕНКОВЦУ

СВЕТИ САВА У СПЛИТУ

У сплитској капели посвећеној Светом Сави, на дан када празнујемо овог великог светитеља (27. 1. 2020.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију. Након Свете Тајне Причешћа Владика се обратио присутним верницима рекавши: „Из данашњег читања Апостола чули смо како апостол Павле говори о Господу 'такав вам првосвештеник требаше', а исто тако из Јеванђеља смо могли чути причу која говори о добром пастиру и какав он треба да буде, да он треба на себи да носи сваку душу измучену, напаћену, да се брине о свакој овци која је изгубљена и да је нађе, тј. да он треба да размишља о спасењу сваке душе. Е, таквога првосвештеника и ми смо се данас окупили да прославимо, таквога пастира је Бог дао нама као украс. Он је благословио нама Србима да за првосвештеника имамо онога ко је утемељио Цркву Христову у нашем народу и показао нам на који начин треба да верујемо и живимо да бисмо задобили Спасење. Светосавље подразумева нашу православну веру и јеванђељски начин живота који није нимало лак, јер 'Царство се Небеско на силу задобија', а то за нас значи да у сваком тренутку центар нашег живота треба да буде Господ, јер је он једини који може да нам пружи утеху, да нас уздигне и спасе. То не можемо без светих Његових, а 'диван је Господ у светима Својим' и један од њих је управо наш Свети Сава чији спомен данас прослављамо. Окупили смо се данас овде да учествујемо у Светим Тајнама као хришћани, као људи, јер смо на првом месту позвани управо на то, да будемо људи, да будемо они који су спремни да опросте, не би ли тако и нама Господ опростио. Јако је тешко опростити некоме ко нам је чинио зло, али једино тако можемо у миру долазити у Цркву и молити се Господу, јер ако нисмо у миру једни са другима, онда нисмо у миру ни са Господом. Свети Сава нам је и овде дао пример мирећи своју завађену браћу, утабао нам је стазу и показао да једино кроз помирење и бригу о другима можемо задобити Царство Небеско. Још један важан појам за све хришћане је радост. Прва ствар коју је Господ рекао својим апостолима након Васкрсења била је: 'Радујте се!' и зато смо ми хришћани позвани да будемо радосни попут деце и да се угледамо на њих. Нас Господ ослобађа и даје нам да будемо радосни и као такви ми бисмо требали да радимо на томе да се тамо где живимо осећамо слободнима и да немамо потребу да кријемо своје српско порекло и православну веру. Позвани смо на то да се не стидимо свог идентитета, не да га намећемо другима, већ да будемо поносни на свој род и на то што смо деца Светога Саве, онога ко је увек показивао само љубав где год је кренуо“, рекао је Епископ далматински и честитао свима данашњу славу.

Светосавска академија у Книну

У организацији Епархије далматинске и Српског културног друштва „Просвјета“ у недељу (26. 1. 2020.) је у Книну традиционално одржана свечана Светосавска академија. Богатим културно-уметничким програмом обележен је овај празник познат као школска и дечија слава. Ученици богословије „Света Три Јерарха“ хорским певањем су овом догађају дали посебно свечан тон, а својим извођењима обогатили су га чланови клуба „Далматинско Косово“ и КУД „Буковица“ из Кистања. Свој допринос дала су и деца из Книна, Бенковца и Обровца која су за ову прилику, уз помоћ својих вероучитеља, припремила пригодне рецитале.
Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим започео је своју беседу стиховима из песме „Ко удара тако позно“ песника Војислава Илића: „Векови су прохујали и многи ће јоште проћи, ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава, јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава!“
„Драга браћо и сестре, векови су заиста прохујали откако је Свети Сава отишао на Свету Гору, презрео је царске дворе, лагодан живот  и напустио све и то само из једног јединог разлога – да би задобио Христа, да би постао калуђер и уподобио се свим светима, као што се и ми данас трудимо да следимо Христа. Када је Црква одлучила да га постави за првог Архиепископа српског, он се вратио назад у Србију где је организовао Цркву и постао онај који нам је кроз свој живот и подвиг зацртао шта бисмо и ми као православни хришћани требали да будемо.
Свети Сава нас учи да Христос треба да нам буде центар живота и једино мерило, да о Њему треба да размишљамо сваким даном и сваким дахом својим. Само тако ћемо бити достојни да се назовемо децом Светог Саве и наших славних предака који су нам оставили ове велелепне цркве и гробља која нас позивају да се ту окупљамо и сећамо свих оних који су живели у овим крајевима. Да бисмо били истински ученици Господњи, морамо да будемо људи, како је то рекао наш велики патријарх Павле, морамо да се бринемо једни о другима, посебно, јер имамо много оних који су напуштени и сами и позвани смо, и као људи и као хрићани, да имамо љубави према њима. Надасве, оно што је најтеже, позвани смо да праштамо свима, па и непријатељима нашим, да се молимо за њих, јер ће нас само по томе познати да смо истински ученици Његови.
Свети Сава је пре свега празник деце, сви ми смо позвани на то да будемо попут њих, али како каже Мали Принц, одрасли су заборавили како је то бити дете. Одрасли знају да забораве да деца разговарају са анђелима и овај свет виде другачијим очима. Тако ми често умемо да осудимо оне који су радосни као деца и кажемо да су они за нас луди, а то не бисмо смели, посебно зато што хришћанство подразумева да смо сви ми луди за овај свет, да му не припадамо, јер хришћани 'нису од овога света'.
Ми који носимо велико име хришћана требали бисмо да се радујемо сваким дахом својим и да будемо проповедници Васкрсења, а то подразумева да будемо радосни и разиграни као деца и да ту радост ширимо свима. Господ каже да ће Царство Небеско наследити само они који су као деца и зато смо позвани да будемо истински ученици Светога Саве који је оснивао школе, болнице и утврдио нас у хришћанству“, рекао је Епископ Никодим и своју беседу завршио поздравом уваженим гостима који су својим присуством умногоме увеличали овај свечани тренутак.
Уз речи захвалности Владика је поздравио градоначелника Книна г. Марка Јелића, саборског заступника г. Бориса Милошевића, а такође и све присутне, нагласивши да без свих њих не би било ни свега овога, јер само заједно можемо очувати нашу традицију, културу и светковине.

У ШИБЕНИКУ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК СВЕТОГ САВЕ

У недељу уочи Савиндана (26. 1. 2020.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Храм Светог Спаса овога дана красило је мноштво дечице која су заједно са својим породицама дошла на ово свето место да прославе своју славу. За ову прилику, уз помоћ свога вероучитеља оца Душана Вуковића, они су припремили пригодне песме и рецитације којима су на свој дечије искрени начин од срца одали почаст првом српском Архиепископу и просветитељу.
Након Светог Причешћа Епископ Никодим честитао је празник свим верницима и истакао да су управо деца најбољи пример коме сви треба да тежимо, јер је и Господ рекао да ће једино они који су попут деце наследити Царство Небеско.
„Данас смо се окупили у овом нашем дивном храму да бисмо, на првом месту, прославили велико име Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, да бисмо Му се помолили, да бисмо се гледали лицем к лицу и учествовали у Светим Тајнама. Поред тога, ми сада почињемо да прослављамо празник једнога од највећих светитеља за наш српски род, онога који је био оснивач наше Свете Цркве и који је нама Србима утемељио оно што треба да будемо. То је пут који је он изабрао, а ми треба да следимо како бисмо били достојни тог великог имена хришћана, које није тако лако носити у ово наше доба.
О његовом животу знамо много, познато је да је био царски син који је презрео круну и лагодан живот, напустио све и отишао да посвети свој живот Богу. Када га је Света Црква изабрала да буде први Архиепископ српски, он се вратио са Свете Горе, основао нашу Српску Цркву, помогао браћи да владају и мирио их, а то је и нама јако потребно, да се миримо, да имамо љубави једни према другима, а исто тако да живимо у миру и са онима који нису нашега рода и наше вере. Оно најтеже на шта нас Јеванђеље позива је да опростимо једни другима, па и онима који су нам зло чинили и да се кроз то надамо да ће и нама Бог опростити наше грехе. Управо то је та светосавска вера, она није вера у нацију већ у живога Бога који нам је дао постојање, привео нас у овај свет и који је Себе унизио да би нас узвисио. Наше је да живимо јеванђељски, јер ћемо само кроз то показати да смо синови Светлости и да смо достојна деца Светог Саве, првог српског Архиепископа“, поручио је Владика.
За сву дечицу која су данас присуствовала Светој Литургији Епархија далматинска и Српско народно вијеће обезбедили су пригодне поклоне, а у шибенском парохијском дому приређено је послужење за све присутне. Свечаном скупу присуствовали су шибенско-книнска дожупаница гђа Ања Шимпрага и градоначелник Шибеника, г. Жељко Бурић  који је свим православним верницима честитао овај празник истичући да је посебно поносан на одличну сарадњу градских власти и Епархије далматинске, те да се нада да ће овај однос у будућности још више напредовати.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У КНИНУ

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ПАЂЕНАМА

СВЕЧАНА СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА

У книнском велеучилишту „Марко Марулић“у недељу (26. 1. 2020.) од 18 часова биће одржана свечана Светосавска академија. Дођите да заједно уживамо у богатом програму и одамо почаст светитељу који је задужио српски род.

ВЛАДИКА НИКОДИМ: ПРИПРЕМИМО У СВОЈИМ СРЦИМА СТАЗЕ ДА ПРИМИМО У ЊИХ ГОСПОДА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (19. 1 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Прослављање Богојављења окупило је у Храму Светог Спаса мноштво верног народа, а свима њима Владика се обратио кратком беседом о суштини овог празника.
„Данас смо чули из Јеванђеља о том догађају који се збио када је Господ ходио међу људима, а небеса су се отворила и из њих се чуо глас који рече: 'Ово је Син Мој љубљени који је по Мојој вољи', а Дух Свети сишао је у облику голуба. Из тога видимо да је то дело Гопсода нашега Исуса Христа који је дошао у овај свет зарад нашега спасења управо било по вољи Очевој и уз сагласност Духа Светога, јер је 'Бог тако заволео овај свет да је и Сина Свога Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни'.
Овај догађај данашњи једна је од потврда тога спасења и Божије љубави према нама, људима и читавом овом свету. Бог нам је као украс дао сву природу, мора, земљу и камен наш који имамо ми овде у Далмацији. Благословио нас је онаквом земљом каквом је и Он ходио, маслинама, виноградима, смоквама, смиљем и разним другим даровима. Ми, када се окупљамо на данашњи празник, када долазимо у Цркву, окупљамо се управо да бисмо својим учествовањем у Светим Тајнама на неки начин Њему принели принос и помолили Му се за читаву творевину и све што нам је даровао.
Знамо из Јеванђеља да Свети Јован Крститељ каже: 'Припремите пут Господњи, поравните стазе Његове' (Мк 1,3). И ми бисмо требали, као они који се надају милости Божијој, да у својој души и својим срцима припремимо стазе да примимо самога Господа, не бисмо ли, како то каже Свети Атанасије Велики и ми постали 'богови по благодати'. По природи не можемо постати богови, али по благодати можемо ако се уподобимо Господу, а основни предуслов за то је да имамо љубави према читавој Божијој творевини“, поручио је Епископ далматински.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ДРНИШУ

На дан када прослављамо успомену на Светог Василија Великог (14. 1. 2020.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Литургију у дрнишком Храму Успења Пресвете Богородице. Владика је присутним верницима честитао Божић и истакао колико је важно да се у ове празничне дане окупљамо у нашим светим црквама.
 „Данас смо прославили спомен на један догађај из живота Господа нашега Исуса Христа, а то је Обрезање Христово у храму у Јерусалиму. Исто тако, прославили смо једног великог угодника Божијег, Светог Василија Великог, чију смо Литургију данас служили. Свима је нама познато да је 'Господ тако заволео овај свет да је и Сина Свог Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни', а Он који је раван Оцу у свему, који је сам Бог, одлучио је да се понизи толико, да се оваплоти у Марије Дјеве и да преузме на себе људску природу и све људске одлике, осим греха. Ушавши у овај свет зарад нас и нашега Спасења Он је нас ослободио свакога греха и свега чему један човек може да робује на овоме свету 'који у злу лежи' и даровао нам је оно чему се сви надамо, а то је живот вечни и Царство Небеско. Управо ка томе ми треба да тежимо и да сваки дан свога живота размишљамо о Господу, да Он буде центар нашег живота и да се једни другима радујемо, јер само кроз ту радост и љубав коју имамо једни према другима, па чак и према непријатељима нашим, ће нас познати да смо истински и прави ученици Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа“, поручио је Епископ Никодим и поздравио присутни народ једним од најрадоснијих хришћанских поздрава – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У КНИНУ

Другог дана Божића, када празнујемо Сабор Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Книну. Верници су се данас традиционално окупили уз свог Епископа у Храму Покрова Пресвете Богородице, а он им је на почетку свога обраћања честитао Божић и поздравио их једним од најрадоснијих хришћанских поздрава – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „По обичају, сабирамо се на светој Литургији у Книну на овај дан када је наша света Црква одредила да се прославља Сабор Пресвете Богородице, да се окупљамо и молитвама обраћамо оној мајци која је у име људскога рода пристала да прими у своју утробу самога Господа Бога и Спаса нашег и да Он кроз њу уђе у овај свет. Она је у име нас рекла Господу 'ево слушкиње Твоје, нека буде по речи Твојој' и тако је Господ кроз њу дошао да нас спасе, а она је као права мајка читавог свог живота ишла тихо уз Њега. И након што се узнела на небо, она је неко ко је нама, православним хришћанима, једна од највећих утеха, она која пред престолом Свевишњега, пред лицем свога Сина увек заступа нас, грешне и мале. Она заступа са својим молитвама нас који смо 'мала браћа Христова', јер Господ је дошао у овај свет управо зарад нас малих, не ради великих и силовитих, већ је дошао смирено, као Бог који жели Спасење свима, који воли човека и овај свет“, рекао је Владика Никодим и пожелео да се на многа и блага лета окупљамо у овом светом храму и прослављамо овај празник, јер када смо на богослужењима ми се радујемо једни другима и сабирамо се благодаћу Духа Светога.

БОЖИЋ У БЕНКОВЦУ

БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ У ЖАГРОВИЋУ

БОЖИЋ У КНИНУ

БОЖИЋ У ШИБЕНИКУ

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ШИБЕНИКУ

Вечерњом службом у Саборном храму свечано је обележено Бадње вече у Шибенику. Мноштво верника из града и околине сабрало се уз свога Епископа и заједно кренуло у сусрет празнику Рођења Господа Бога и Спаса нашег, Исуса Христа.
Уз велику радост због данашњег окупљања Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим поручио је присутном народу да је сам Бог одлучио да постане човек, да уђе у овај свет и оваплоти се од Марије Деве зарад нас и нашега спасења.
„Пресвета Богородица, којој је посвећен овај наш лепи храм, пристала је да зарад читавог људског рода у своју утробу прими самога Бога. У то доба Марија и Јосип су бежали и када су стигли близу града Назарета ушли су у једну шталу где су чуване овце и ту се родио Онај који је одлучио да приведе нас Спасењу. Родио се на тако смирен начин да би нам показао да долази код малих, да долази да спасе читаву творевину за чију је круну поставио управо нас, људе. Да бисмо били достојни Спасења и ми треба да покажемо свој труд, треба да долазимо у Цркву, да постимо, исповедамо се и причешћујемо, а изнад свега да имамо љубави једни према другима и да кроз ту љубав покажемо 'да смо истински ученици Његови'. Позвао бих вас да сутра у исто овако великом броју дођете на Божићну Литургију, јер је тај литургијски чин нешто најспасоносније и највеће на шта нас Господ позива“, поручио је Епископ Никодим.
Поводом немилих догађаја у Црној Гори Владика је позвао све вернике да се моле Господу за превазилажење тих искушења у којима се налазе наш народ и наша Света Црква.
„Управо сада, у ово време гоњења ми треба да им помогнемо молећи се да они који би требали да буду нашега рода не буду они који отимају светиње које су места окупљања и радовања, места на којима нас сабира Дух Свети. Исто тако, желим да вас охрабрим да се осећате слободно да будете то што јесте, јер нас који смо хришћани ослобађа управо Христос. Он је дошао на овај свет и ходио међу људима по земљи која је веома слична овој нашој која је благословена виноградима, маслином и смоквама, а надасве људима који су радосни и весели без обзира на то у каквом се политичком окружењу и стању друштва налазе. У ово Божично време посебно смо позвани да чувамо мир и љубав, да се радујемо једни другима и молимо се Господу, те да кроз то наследимо Царство Небеско“, рекао је Епископ далматински.

БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ У ЗАДРУ

БАДЊИ ДАН У МАНАСТИРУ КРКИ

 СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О БОЖИЋУ 2019. ГОДИНЕ
И Р И Н Е Ј
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

И ове године Господње, славећи преславно Оваплоћење Сина Божјега, Господа нашега Исуса Христа, јединог Новог под Сунцем, сви хитамо ка храму Божјем, да се саберемо око Богомладенца, Пречисте Богоматере и Увекдјеве Марије и праведнога Јосифа.
То чинимо да би се наше душе загрејале речима светога Јеванђеља о истинитом догађају Очовечења и рођења Спаситеља нашега, Богочовека Исуса Христа, када су Њему, Богомладенцу клицала Небеса и Земља: Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима благовољење!
О том јединственом и преславном Догађају у историји и у свима световима, наш свети црквени песник славослови:
„Прашни Адам најпре причесник благодатног надахнућа беше, па лукавством змијиним поданик пропасти поста, но знамо да се ради њега Реч саобрази људима.
Дјево, Ти пређе границе смртних бића родивши превечну Реч Која изволе да прође кроз Тебе, запечаћени Кивот, о несагориви Кивоте и Купино.
Ти, Бог мира, посла нам Ангела Великога Савета Твојега да нас мироше, и к светлости богопознања нас упућује.
Где се много разбуја грех, Ти пружи неописиву благодат, па сви постасмо наследници Вишње светлости.”
Својој духовној деци, нашем и данас многострадалном српском народу у Отаџбини и расејању, ми, његови духовни пастири, желимо да се благочестиве мисли и осећања и овога Божића обилно и трајно уселе у нас и да се сав наш живот збива у Богу са свима светима. Тако, дакле, да ходимо и пред лицем Светога Саве и свих српских светитеља и просветитеља наше свете аутокефалне Српске Цркве. Главно је бринути о томе како ћемо живети, eда бисмо и све наше свете претке ми имали на својој страни на Христовом праведном Суду. Еда би нас они признали за своје следбенике. Ето нам свете дужности нашег постојања!
Драга наша духовна чеда, учинимо све што до нас стоји да вишак наших сваковрсних добара буде на попуњавање мањка код оних наших ближњих који се нуждавају у помоћи свих врста, а највише у нашем братољубљу. Божанствени Максим Исповедник нас тако и поучава: „Настојмо да трезвеноумним промишљањем уједначимо неравномерност природе, и оним чиме обилујемо, допунимо недостатке једни других“. То је угодно Оваплоћеном Сину Божјем, Који се поистoветио са најмањима и најсиромашнијима. Зато, ко њима чини, Њему чини. Зар Богомладенац није дошао пре свега да нахрани сва уста и да утеши сва наша срца?
Ако се већ Христос ради нас оваплотио и постао Богомладенац, умро и васкрсао, зар сва наша делатност у свету, као одговор и уздарје Њему, не би требало да нас краси и чини угоднима Богу? Свима нам је за то потребно смирење и свест да смо ми сарадници Божји и украситељи Цркве.
Ако сав свет лежи у злу страсти и грехова, а стварно лежи, онда ниједан човек да не узима учешћа у њему, то јест у делима таме! На небески поредак ствари заветовали смо се ми хришћани, а не на поредак без Божјих небеса и упркос небесима. У складу са једном проницљивом речи, у вези са темом слободе, рецимо да смо ми слободни онолико колико смо слободни од греха и тек као такви слободни смо за богоопштење. Са тога стајалишта полазећи, и покајањем и смирењем се утврђујући, ми ћемо моћи да узрастамо и у Божјим врлинама. Моћи ћемо да Духом Светим попримимо црте Христовога Лика кроз творење богоугодних дела. Тако ћемо плодове врлина убирати са Господа Исуса Христа као са Дрвета Живота нашега, – постављенога усред Цркве као Раја Сладости, – па се Њиме хранити и у времену и у вечности.
Главна порука и овогодишњега Божића треба да гласи да православну веру треба чувати и сачувати по сваку цену. А наше православно црквено Откривење и Свето Предање нас уче да је богоугодно исповедати веру у Оваплоћенога Сина и Логоса Божјега, Христа Богочовека, и заједно са тим веру у Пресвету Тројицу! То даје видело нашем ходу по тами овога света, огрезлог у греху. Од те црквене вере зависи наше поимање и усвајање светлог Лика Господњег, савршене мере свих ствари – Исуса Христа, Спаса нашега. У Којем узрастамо и Чијем се славном Другом доласку надамо. Од целовитости црквене вере православне коначно зависи и опстанак целокупне творевине. Тако онда из те православне вере происходи и могућност нашег најпотпунијег богоопштења и богопричастија у средишту нашег постојања: у Светој Литургији. Кроз њу наша Православна Црква живи и најпотпуније сведочи о нашој заједници са Богомладенцем Христом.
Наша света дужност јесте да носимо крст историјских догађаја и искушења у свим помесним Црквама као заједничким. Али је света дужност и обавеза и свих помесних православних Цркава да једна другу поштује и уважава. Дакле, посленике у Винограду Господњем, ма колико они били заслужни, треба подсећати да се ништа не чини без слоге и јединства са свима осталима; ништа на силу, да се не би цепала Христова нерукотворена риза, односно да се не би скрнавио у нама Лик Богомладенца Христа. Свуда, дакле, да важи правило лечења себе и других на благ, истинит и светоотачки начин.
У нашем овогодишњем божићном обраћању, упућеном нашој верној светосавској деци, подсећамо да не смемо заборавити нашу Стару Србију (Косово и Метохију). Према тој светињи треба да се опходимо као према српској заветној мисли, речи и наслеђу – неодвојивим од нашег народног бића. Јер, управо су о томе својом крвљу сведочили хорови српских мученика и новомученика свих векова. Данас на Божић најсвечаније поменимо косовске, јасеновачке, доњоградинске, и мученике са свих осталих стратишта. Ми им се за помоћ молимо да и сами лично исповедимо своју црквену православну веру у Богомладенца Христа, до самога краја, не бојећи се да о њима сведочимо пред свима.
Животни проблеми човека наше данашњице, а, изгледа, и будућности, често нас обесхрабрују, па и изненађују. И наш српски човек данас као да је одлучио да чињењем чедоморства допринесе да се на Страшном Божјем Суду, човечанство појави подељено, тако да један део, по бројности убијене деце, преовлада над бројем другог дела деце која су се родила и добила прилику да живе. Како са том чињеницом изићи пред Богомладенца Христа, пред Његову Богоматер, Приснодјеву Марију, и пред све свете, најболније је од свих наших питања сада и овде!
Очигледно да постоји и спремност устројитеља новога света да нам из наших руку истргну наш освештани живот у сваком погледу, па и у погледу самих полова и хришћанскога брака, и да нас уведу тамо 
камо људска мисао и реч, дело и људска нога досад нису крочили. Ипак, и о томе постоји реч охрабрења Богомладенца Христа: „Каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди?” Једна душа која се каје и спасава претежнија је од целога света.
Доводећи у органску везу празновање Божића и Богојављења, као што то са правом чине наши иконографи и фрескописци, рецимо и ми у закључној речи наше божићне Посланице ово:
Спаситељ наш Господ Исус Христос је закорачио у овај свет онако како је у древности закорачио у Јордан. Тада, док је Јован полагао своју руку на Њега, сав грех је побегао од Њега, попут воде реке Јордана. То исто се дешавало док су апостоли, епископи и свештеници кроз векове полагали своје дланове на главе свих нас људи које су они крштавали и на пут обожења изводили. Благодатни огањ – од кога трепере херувими – и ми смо примили у светој Тајни крштења, у тој бањи поновнога рођења у Христу водом и Духом. Тако смо ми постали лученосци вере у Сина Божјега и Богомладенца Христа, добивши по дару и могућност да са Њим и вечно царујемо.
Зато је веома важно како ћемо ми живети и целокупно наше потомство и на чему ће оно градити дом свога свеукупног хришћанског постојања. Да ли на води, песку, слами, или на Христу, Крајеугаоном Камену Цркве и Дома Бога и Оца нашега Који је на небесима? Јер, сва наша дела ће на крају бити испитана огњем благодати Божје!
Само благодатним огњем проверена дела, укључујући и све људе лично, показаће и дела и нас оправданима или осуђенима. Показаће све нас људе као праву или одметнуту децу Бога и Оца, браћу Јединородног Сина и Богомладенца, и сасуде Господа Духа Светога! Да ли ће и нас показати као верне поклонике Тројице Једносушне и Равномоћне, Сапоштоване и Сапрослављане?
Ми, сабрани око Богомладенца у Пећини Витлејемској, такође желимо да се нађемо у Очевом наручју!
Нека би зато и све наше домове загревала, и у Духу Светом веселила, небоземна химна Богомладенца: Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима добра воља!

МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!
 

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2019. године.
Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ,
МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ
И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ И Р И Н Е Ј
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички КИРИЛО
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

ЕПИСКОП НИКОДИМ: ПОДРЖИМО ЈЕДНИ ДРУГЕ МОЛИТВОМ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у недељу Отаца (5. 1. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Имотском.  Том приликом, он се обратио верном народу имотскога краја пожелевши им све најбоље од Господа у ове дане кад смо у ишчекивању једног од најрадоснијих празника.
„Желим вам да Божић прославите у миру и радости и да се сви заједно надамо благослову Божијем. У ове дане увек се сећамо онога првога дела Господњег у овоме свету, а то је само рођење Господње и кроз то улазак спасења свима нама. Господ је, оставши Бог, узео природу људску и родио се од Марије Деве, у пећини, смирено, онако како приличи ономе који жели спасење другима. Он је унизио себе и постао човек да би кроз сва своја дела на овоме свету уздигао људе, тако да и ми, по речима Светога Атанасија Великог, можемо да постанемо богови по благодати. А ми треба да се уподобљавамо Господу, да му се молимо и долазимо у наше свете храмове. Кроз молитву ми треба да се сећамо својих отаца и праотаца, као што смо у данашњем Јеванђељу чули како се набрајају оци и праоци Господњи. Управо то је нама упутство, када се кроз читање Јеванђеља сећамо предака Господа нашега Исуса Христа по Његовој мајци, а тако исто и ми треба да се сећамо у молитви и наших предака који су дизали свете храмове, окупљали се у њима, радовали се једни другима и кроз то давали свој принос Господу“, рекао је Владика.
Он је истакао да му је посебно драго што смо се данас у Имотском сабрали у овако великом броју и што заједно ишчекујемо празник Рођења Господа нашег Исуса Христа.
„Данас смо овде, у близини манастира у Црногорцима који је посвећен Светом Василију Острошком, и осећам потребу да вас замолим да у својим молитвама помињете нашу браћу у Црној Гори, да им Господ помогне да сачувају наше светиње од свакога зла које их је снашло у ове предбожићне дане, када би сви требали да се радујемо и када би све требало током поста да тихује и да у миру дочекамо велики предстојећи празник Рођења Господа и Бога и Спаса Нашега Исуса Христа. Нажалост, зло се дешава и ми смо сведоци тога у овом времену, али дигао се народ у Црној Гори, нису се дигли на побуну силом, него молитвом и кроз то су показали да су верни ученици Христови, да се брину и моле за своје светиње, за своје Спасење и Спасење свих нас. Видите да је и у данашње доба Црква прогоњена, иако би та држава требала да буде држава православних, али и поред тога жели да Цркву подјарми себи и све себи присвоји. Зато једни друге морамо увек да подржимо молитвом, а посебно нашу браћу прогоњену у Црној Гори и да се молимо Господу, Пресветој Богородици и Светоме Василију Острошком да уразуми те људе који желе зло Цркви и да дође мир какав треба и да буде у ове Божићне дане“, поручио је Епископ Никодим.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА БОЖИЋ
У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ