Novosti

MITROPOLIT CRNOGORSKO-PRIMORSKI U POSETI EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski G. Joanikije stigao je juče (25. 12. 2021.) u posetu našoj Eparhiji. Bratija manastira Krke zajedno sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom dalmatinskim G. Nikodimom s radošću ga je dočekala, te je tom prilikom služena doksologija u manastiru Krki.

Vladika Nikodim i Mitropolit Joanikije služili su danas Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom Hramu Svetog Spasa. Okupljenim vernicima prvo se obratio Episkop Nikodim koji je istakao nezavidnu situaciju koja poslednjih godina postoji u Crnoj Gori.

„Njima je posebno teško, jer se ispunjavaju jevanđeljske reči o Hristosu koje kažu 'svojima dođe i svoji Ga ne primiše', ali možemo da vidimo da ih ne napušta niti vera, niti želja za stradanjem da bi opstali u tim krajevima koji su jako slični našim i za koje smo i mi bili vezani vekovima. Izuzetno sam zahvalan Mitropolitu Joanikiju koji je došao da bude danas sa nama i da vidi kako mi ovde živimo i želim da ga zamolim da nas pouči i blagoslovi“, rekao je Episkop dalmatinski.

„Zahvalan sam vam na pozivu da posetim dalmatinske svetinje i vidim se sa braćom i sestrama ovde u Dalmaciji. To mi je velika radost, naročito danas, na ovaj divni praznik. U srpskom narodu ima taj običaj da se pre Hristovog rođenja, a u njegovo ime, slavi praznik majki, prvenstveno onih majki koje su bile preci Hristovi, ali i materinstva uopšte. Veliki je danas Božiji blagoslov i običaj od davnina da deca vežu svoje majke i ne puste ih dok im nešto ne daju. Taj nas običaj podseća da je to vezivanje u ime Onoga koji je bio vezan i odveden na stradanje da bi nama darovao slobodu. Kada se sećamo svojih predaka, a posebno kada se sećamo Gospoda koji je došao na ovaj svet da primi poniženje da bi nas uzvisio, da primi lance da bi nas oslobodio, treba da znamo da se vezujemo u ime svezanoga, koji je nas odvezao, u ime Bogomladenca Hrista.

Već smo u tom prazničnom raspoloženju i unapred se radujemo prazniku Roždestva Hristovog, radujemo se obnovi naše duše, vere i misli, ali i našeg zajedništva, jer sve ono što je lepo, a naročito Božija milost i blagodat, kada se deli među nama, kada je zajednički doživljavamo i jedni drugima čiimo radost, sve to obnavlja i naše zajedništvo. Divan je običaj kod svih hrišćanskih naroda da za Božić cela porodica bude zajedno, pre svega u crkvi, a kada se ispunimo Božijom milošću i pravdom onda se sve to prenosi u naš dom i on postaje mala crkva. On i jeste deo nerazorive Crkve Božije i zato je porodica sveta i radost praznika se pretače u život i divne i blagoslovene narodne običaje. Tu radost koju doživljavamo u crkvi mi prenosimo na čitav svet i zato hrišćanstvo i pravoslavlje imaju takvu snagu i silinu.

I kada stradamo i kada smo gonjeni ta snaga opstaje, jer da je gonjenje moglo da uništi Crkvu ne bi je ni bilo. Nakon vekova gonjenja Crkve, ona trijumfuje, gonitelji se preobraćaju i postaju njeni zaštitnici. Zato ne treba da se ljutimo na one koji su neverujući, koji ne znaju, nego da smo širokoga srca, da im praštamo i volimo ih kao braću, jer i oni mogu, u momentu kada se ne budemo nadali, da se preobraze i sve nas zadive svojom verom, podvizima i dobrotom. Dobro Božije počiva u svakom čoveku, Bog je u svakoga od nas usadio svoju ljubav i blagodat, jedino što je važno je da li čovek živi u skladu sa tim dobrom koje je u njemu.

Neka bude radost ova današnja služba, neka vam na radost dođe Rođenje Hristovo“, poželeo je Mitropolit i naglasio kako je na Episkopu dalmatinskom veliko breme da sačuva umetničku baštinu i dalmatinske svetinje, kao što su i oni u Crnoj Gori bili prinuđeni.

„Božiji blagoslov je bio da se saberemo oko naših svetinja, da se tu ujedninimo i tako odbranimo od bezbožne vlasti koja je htela, ne samo da oduzme svetinje, nego i da nas ponizi, da nam obriše pamćenje i marginalizuje nas do nestanka. Kada je izgledalo da će im uspeti Gospod nas je okrepio i pokazao silu i blagodat Crkve, tada se narod sa svojim Episkopima i sveštenicima objedinio oko svetinja. To je sila koja je nepobediva, a koja nikoga neće povrediti, to je ono oružje koje deluje spasonosno, to je sila Božije ljubavi i pravde“, poručio je Mitropolit Joanikije i poželeo da nas Bogomladenac Hristos koji dolazi sve obraduje i obnovi i daruje nam mir, radost, snagu i zdravlje.

SVEČANO PROSLAVLjENA SLAVA SKRADINSKOG HRAMA

Verni narod skradinskog kraja okupio se danas (25. 12. 2021.) u Crkvi Svetog Spiridona kako bi zajedno, u molitvenom sabranju, proslavio slavu ovog svetog hrama. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim tom prilikom je služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju, a u svojoj besedi vernom narodu čestitao je svima ovaj veliki praznik.

„Velik je Bog u svetima svojim, a mi smo se, draga braćo i sestre, danas okupili da bismo proslavili jednog divnog svetitelja, Svetoga Spiridona Čudotvorca, Episkopa trimitunskog koji je na mnoge načine značajan upravo za nas koji živimo u mediteranskom kraju, u predelu koji je posebno lep i blagosloven i sličan krajevima u kojim je živeo i sam Gospod dok je hodio među ljudima. Bog nas je darovao raznim blagoslovima, vinogradima, maslinama, aromatičnim biljem i prelepom prirodom, a najviše smo blagosloveni zahvaljujući ovim velelepnim hramovima koje su naši slavni preci gradili u slavu Božiju i posvećivali divnim svetiteljima naše Svete Crkve, među kojima je i Sveti Spiridon Čudotvorac.

On je rođen na ostrvu Kipru, u siromašnoj porodici, bio je jako smiren i čitav svoj život je proveo u molitvi. Bio je oženjen i, nakon što m je žena umrla, on je nastavio da pomaže siromašnima i toliko se upodobio Gospodu da ga je On blagoslovio darom čudotvorstva, isceljivao je bolne, isterivao demone iz opsednutih, činio je velika čudesa. Iz tog razloga su ga izabrali za Episkopa trimitunskog i njegove mošti se nalaze na ostrvu Krfu, a naši slavni preci odlazili su tamo, klanjali se njegovim moštima i molili ga da im bude zastupnik pred prestolom Svevišnjega. Mnogi od njih tamo su se iscelili i zato su mu posvetili ovu, jednu od najlepših crkava, mogao bih da kažem, ne samo u Dalaciji, nego i na potezu od Trsta do Boke Kotorske. Toliko je on bio značajan za naše pretke da su mu posvetili, ne samo ovaj, već i stari Hram Svetog Spiridona, koji ćemo, ako Bog da, uskoro početi da obnavljamo. Tako su i nama ostavili u amanet da se okupljamo na današnji dan i molimo Svetog Spiridona da bude onaj koji će da nas štiti i utvrđuje i koji će u večnosti biti naš zastupnik pred Gospodom.

Sveti Spiridon Čudotvorac postavio nam je primer na koji treba da se ugledamo, da budemo krotki, smirenog srca i da pomažemo jedni drugima, a naročito onima koji su ugroženi, napušteni i zaboravljeni. Njima ponajviše treba da budemo pomoć i podrška ugledajući se na divne svetitelje koji su se trudili da budu svakome rame za plakanje i nađu se svakome čoveku u nevolji. To je put koji i mi treba da sledimo da bismo kroz njega pokazali da smo istinski učenici Gospodnji, da smo pravi hrišćani i dostojni naslednici svojih slavnih predaka“, poručio je Episkop Nikodim.

PAROHIJA BENKOVAC

Pomaže Bog draga braćo i sestre,

Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog Gospodina Nikodima započela je sa radom „Škola Srpskog jezika Učimo ćirilicu- Benkovac“. Nastava se odvija u prostorijama Crkvene opštine u Benkovcu, tačnije u crkvenoj sali.
U subotu (11. novembra 2021. godine) okupilo se dvadeset i jedno dete na prvom druženju. Prizivom Svetog Duha, koji je služio obrovački paroh jerej Dragan Božić, otpočeta je zakazana aktivnost. U toku nastavnog dela rada učenici su upoznati sa predavačima, planom i programom koji treba da obrade i savladaju.
Hvala našim učiteljicama Jeleni Božić i Momiri Savić na trudu koji su uložile i koji će nastaviti ulagati u ovaj projekat u cilju edukacije naše dece. Iskazujemo i blagodarnost majkama Veroniki Vrcelj, Tatjani Mimić i Željki Savić, što su se potrudile i donele posluženje za prve polaznike ove naše male radionice. Nastavljamo sa aktivnostima svake subote u periodu od 16 do 18 časova.
Od novčanih donacija urađeno je unutrašnje uređenje sale. Građevinski radovi tekli su po planu i uspela se sanirati vlaga u objektu i postaviti izolacija. Kupljene su i montirane klime u prostorijama adaptiranim za polaznike škole. Nabavljeni su stolovi i klupe za potrebe škole i vernog naroda koji će se tu okupljati i slušati predavanja. Potrebno je još nabaviti propratni inventar i urediti sa vanjske strane oko prozora i vrata.

Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pri Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, uplatila je 4 239,61 eura. Ovim novcem kupljena je pametna interakcijska tabla (ploča) za projekcije i pisanje po njoj. Uzete su police za knjige i oformljena je biblioteka pod nazivom „Simeon Končarević“. U sklopu biblioteke uređena je čitaonica i od tog novca kupljena je garnitura za sedenje. Očekujemo obećanu donaciju od hiljadu knjiga i propratni radni materijal za potrebe provođenja nastave. Kupljen je potrošni materijal za radionicu, a ostatak novca biće upotrebljen po potrebi, za nabavku još neophodnog materijala.

Za potrebe male dečice uzeto je par stolova i stolica i uređen je njihov kutak. Takođe, nabaljen je galerijski sistem za izložbu slika i radova, na koji će se kačiti dečiji radovi i praviti razne izložbene postavke.

Obaveza nam je da objavimo sve donatore i sve one koji su uzeli učešća u ovom dobrom i bogougodnom delu, a tako isto i da opravdamo utrošeni novac.

Uređenje pomenute sale pomogli su novčano:
• humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ sa 11 165,00 eura;
• dobrotvorna organizacija „Delije“ sa 2 000 eura;
• gospodin Nenad Raič sa 1 000,00 eura;
• gospođa Tamara Gnjatović sa 185,00 australijskih dolara;
• gospodin Robert i Mihailo Masnikosa sa 700,00 eura;
• gospodin Goran Gulić sa 700,00 eura;
• gospodin Dragan Šarić sa 700,00 eura;
• gospodin Đorđe Zečević sa 200, 00 eura;
• gospođa Gordana i gospođica Radmila Graovac sa 100,00 eura;
• gospođa Tamara Graovac sa 70,00 eura;
• gospodin Radovan i gospođa Sandra Zečević sa 100,00 eura;
UKUPNO: 16 848,00 eura.

Svoj doprinos u radu i zalaganju dali su:
• gospodin Dražen Mijak;
• gospodin Rade Damjanović;
• gospoda Milorad i Đorđe Marčić;
• gospodin Radovan Mandić;
• gospodin Aleksandar Drča;
• gospođa Radmila Berić;
• gospođica Sanja Lakić;
• gospođica Teodora Novaković;
• gospodin Dejan Antić;
• gospodin Rajko Mimić;
• monahinja Natalija Mandić.

Utrošeno je do sada:
• za građevinske radove 5 515,00 eura;
• nabavka i postavljanje klima 4 245,00 eura;
• stolovi i klupe 4 698,00 eura;
UKUPNO: 14 458,00 eura.

Hvala svim donatorima i dobrotvorima od srca i Božiji blagoslov neka bude sa svima.
Molimo se Gospodu Bogu i svim svetima iz našega roda da ova naša radionica opstane i da traje. Tako nam Bog pomogao u tome.

protojerej Bojan Savić

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U OĆESTOVU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru posvećenom Svetoj velikomučenici Nedelji u Oćestovu. U svojoj besedi Vladika se osvrnuo na današnje Jevanđelje i priču o milostivom Samarjaninu koju smo danas čuli.

„Gospod nam je kroz ovu jevanđeljsku priču pokazao ko su ustvari naši bližnji, a to su oni koji nam pomažu, oni koji vide tuđu muku i koji umeju da budu ljudi i učine milost onima koji su uniženi i povređeni. Ta ljubav prema drugom čoveku je osnovni preduslov, ona je to što moramo da imamo da bismo mogli reći da smo hrišćani i da bismo dostojno nosili to slavno ime. Gospod ide još i dalje kada kaže da treba da volimo i neprijatelje svoje, odnosno čak i one koji nam ne žele dobro. To je ta najveća ljubav po kojoj nas mogu poznati da smo učenici Njegovi, jer je Gospod pretrpeo mnoge nepravde dok je hodio po zemlji, bio je proganjan, mrzeli su Ga, a na kraju i ubili. On je vaskrsao upravo zarad našega spasenja, da bi podigao ljude i da bismo i mi postali, kako to kaže Sveti Atanasije Veliki, 'bogovi po blagodati'. Zato uvek treba da težimo ka Carstvu Nebeskome i svaki trenutak našeg života treba da bude usmeren mišlju kako ćemo voleti svoje bližnje i na taj način se upodobiti Gospodu“, poručio je Episkop Nikodim.

VLADIKA NIKODIM: LjUBAV JE PREDUSLOV SPASENjA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (5. 12. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Đevrskama. Vladika je pozdravio prisutan verni narod i osvrnuo se na priču iz današnjeg čitanja Jevanđelja.

„Danas smo čuli o dva čuda koja su opisana u jevanđeljskim pričama, jedno je isceljenje žene koja je 12 godina bolovala, a drugo vaskrsnuće kćeri starešine jedne sinagoge. Kada je Gospod iscelio tu krvotočivu ženu, On joj je rekao: 'Kćeri, ne boj se, tvoja te je vera iscelila, idi s mirom'.

Ta vera je vera u Svetu Trojicu, u Oca, Sina i Svetoga Duha, to je vera koja je i nama predata, počev od apostola, preko Episkopa i sveštenika, pa do naših slavnih predaka koji su je preneli nama. Ta vera se održala kod nas u Dalmaciji uprkos svemu, ona je ono što nas spašava i samo ona može da nas spasi. Zato treba da živimo tu veru, treba da živimo jevanđeljskim životom, onako kako nam Gospod zapoveda, jer je vera bez dobrih dela mrtva i ne postoji. Ta dobra dela podrazumevaju da mi sami sebe menjamo, kako u odnosu prema sebi i svom telu, tako i u odnosu prema drugima, jer ne možemo da se spasemo jedni bez drugih.

Za naše spasenje takođe je važno da dolazimo u crkvu i da poštujemo njene zapovesti kao što su post i ispovest, a sve to podrazumeva trud i nadasve učešće u Svetim tajnama. Sve ovo ima za preduslov da imamo ljubavi jedni za druge i da tu ljubav iskazujemo svakim svojim danom, svakim svojim dahom i svakim svojim delom. Bez toga nam nema spasenja i na to nas upućuje i današnje Jevanđelje, jer smo videli da je i taj starešina sinagoge koji je bio ugledan u narodu i pored toga što Gospod nije bio prihvaćen od Jevreja, imao veru i otišao je kod Njega da ga zamoli za pomoć. Čuli smo i kako su se svi koji su bili prisutni kada je Gospod došao podsmevali tome što je rekao da ona nije umrla, nego samo spava, a i mi znamo često da se podsmevamo onome što nas Crkva uči, da se podsmevamo sveštenicima, a i jedni drugima, što je najgore od svega i da tako pokazujemo da nismo onakvi kakvi bismo trebali da budemo kao naslednici i deca Carstva Nebeskoga.

Čuli smo kako je krvotočiva žena bila isceljena samo tako što je prišla Gospodu i dotakla haljine Njegove, tolika je bila ta njena vera. Ispričao bih vam sada jedno svoje iskustvo kada sam kao sveštenik u pratnji Vladike Fotija bio pozvan kod jednog pacijenta na neuropsihijatriji. Dok smo prolazili tim hodnikom videli smo sve te ljude, neprihvaćene od nas koji se smatramo normalnim i oni su takođe prilazili i doticali nas po ramenu. U tom trenutku na njihovim licima videla se istinska radost, a upravo to je, draga braćo i sestre, ta sila Božija kojom On blagosilja i sve nas koji se nalazimo danas ovde, a za koju smo često slepi. Ti ljudi, koje smatramo ludima, videli su prisustvo Boga Živoga koji deluje na svim mestima i tako su iskazali istu veru kao žena iz današnjeg Jevanđelja. Za mene je to bio dokaz da je ta vera bila toliko živa da se projavljuje i na mestima gde je najmanje očekujemo“, rekao je Episkop Nikodim.

VLADIKA JUSTIN: SLOBODA JE BOŽJI DAR KOJIM ZADOBIJAMO SPASENjE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop hvostanski, vikar Patrijarha srpskog, G. Justin i Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služili su danas (28. 11. 2021.) zajedno Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom Sabornom hramu. Mnoštvu okupljenih vernika obratio se Episkop Justin tumačeći današnje sveto Jevanđelje.

„Razmišljajući o jevanđeljskoj priči koju smo danas imali prilike da čujemo padoše mi na pamet reči jednoga mudroga čoveka koji kaže 'čovek može u svojoj vrlini toliko visoko da dosegne da mu čak i anđeli pozavide, a sa druge strane, može toliko nisko da padne u svojim strastima da ga se čak i demoni postide'. Dakle, Bog je čoveku dao ogromnu slobodu i od toga kako je koristi zavisi da li će mu anđeli zavideti ili će ga se demoni postideti. Sloboda ne podrazumeva samo stav 'ja sam slobodan i mogu da radim šta god mi je volja'. Upravo takvo mišljenje jeste ropstvo, jer ako činimo šta nam je volja bez obzira na posledice, to ne može biti sloboda, već potčinjenost grehu i strastima.

Treba da shvatimo da sloboda nije u tom samoživom i samovoljnom stavu koji često vodi i do bolesti, do jedne potpune pomračenosti i uma i duha kada čovek, zloupotrebljavajući slobodu, dolazi u stanje besomučnika, poput ovog iz današnjeg Jevanđelja. On je toliko porobljen strastima da više nije ljudsko biće, izgubio je lik Božji u sebi i ne može čak ni da živi među ljudima, nego luta po pustim mestima kako kakva zver.

A sloboda nam je upravo data kao najveći dar, kao blagoslov kojim, pravilno ga koristeći, mi zadobijamo svoje spasenje. Tako čak ni smrt, niti bilo šta u našem životu, nije neka bezuslovna datost, ne moramo ništa da činimo, jer nam je Bog dao mogućnost izbora i niko ne može da čini nasilje nad našom slobodnom voljom, niti da nas natera da nešto činimo.

Pokazatelj toga je i današnje Jevanđelje gde smo čuli kako demoni mole Gospoda kada ih istera iz čoveka da im dopusti da uđu u svinje. Svinje su u jevrejskom narodu bile simbol nečega najnečistijega, ali demoni mole Gospoda da im dopusti da uđu u ta nečista stvorenja, oni čak ni nad njima nemaju vlasti, a kamoli nad bogolikim bićima kakvi smo mi, ljudi.

Prava i istinska sloboda jeste tamo, kako kaže Sveti apostol Pavle, 'gde je Duh Sveti' i mi koristeći svoju slobodu možemo da postignemo to da postanemo sveti Božji ljudi. To ćemo učiniti u u susretu sa Bogočovekom Isusom Hristom na Svetoj Liturgiji, a mera toga susreta jeste uvek pokajanje, draga braćo i sestre. Dakle, treba da se kajemo za sve ono loše što učinimo u životu i da se, kroz podvig i vrlinski život koji su izraz naše slobode, usavršavamo i budemo jedni prema drugima dobri, da budemo oni koji će doprinositi spasenju, a ne odmagati kroz mržnju, osuđivanje, podsmeh i druge strasti koje nas, nažalost, tako često ophrvavaju.

Sve ovo svoj puni smisao dobija na Svetoj Liturgiji na kojoj smo se ovde sakupili i mi sve činimo da bismo došli na svetu službu u praznični dan, sjedinili se sa Hristom i pričestili se Njegovim telom i krvlju kroz koje nam se daruje oproštaj grehova i život večni. Liturgija i crkva u kojoj se mi nalazimo jesu prostor apsolutne slobode i to one slobode kojom nas je Hristos oslobodio za večni život i upravo takvo shvatanje slobode je ono što mi treba da svedočimo, to je jedina uteha i nada za čovečanstvo i ovaj svet.

Mi, koji dolazimo u crkvu, uvek imamo pravi izbor, a to je opredeljenje za Bogočoveka Hrista, za vrlinski život i za put naših slavnih predaka“, rekao je Episkop Justin. Na kraju svoje besede Episkop je zaželeo prisutnima svakog blagoslova od Gospoda i preneo im pozdrave Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Porfirija, po čijem je blagolsovu došao u naše krajeve da sa nama podeli prve dane Božićnog posta.

EPISKOP HVOSTANSKI G. JUSTIN U POSETI EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njegovo Preosveštenstvo Episkop hvostanski, vikar Patrijarha srpskog, G. Justin stigao je juče (24. 11. 2021.) u manastir Krku gde je u njegovu čast služena doksologija. Nakon službe, a povodom praznika Svetog Stefana Dečanskog, koji je krsna slava Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. Nikodima, priređena je trpeza ljubavi, te je prerezan slavski kolač.

Tom prilikom Episkop Justin se obratio prisutnima čestitavši slavu Vladiki Nikodimu. „Okupili smo se danas da zajedno sa našim bratom Episkopom dalmatinskim proslavimo njegovu krsnu slavu, Svetog blagovernog kralja Stefana Dečanskog i zaista je velika radost, čast i blagoslov biti u manastiru Krki u ovoj drevnoj, apostolskoj Episkopiji dalmatinskoj. Želim pre svega kao brat i prijatelj da uputim naiskrenije čestitke Episkopu Nikodimu i njegovoj sestri Danici, a onda i kao vikar Njegove Svetosti Patrijarha srpskog takođe, da godine njegove službe i života budu blagoslovene i mnoge. Neka ga Gospod molitvama njegovog nebeskog zaštitnika ukrepi u podvigu koji je i do sada tako hrabro i blagosloveno nosio i neka njegova slava bude ista ona koja je proslavila i Svetog Stefana Dečanskog, a to je slava Hristova, slava krsta i vaskrsenja“, rekao je Episkop Justin.

HRAMOVNA SLAVA U SMILČIĆU

SLAVA MANASTIRA KRKE

Praznik Svetog arhangela Mihaila (21. 11. 2021.), zaštitnika manastira Krke, svečano je proslavljen Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju su služili Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim i iguman Danilo iz manastira Žitomislića. Obrativši se prisutnom vernom narodu, Vladika Nikodim čestitao je svima ovaj veliki dan i prepustio reč igumanu Danilu srdačno mu zahvalivši na dolasku i dobroj volji.

„Draga braćo i sestre, želim svima da vam uputim zahvalnost, jer sam imao veliki blagoslov da danas saslužujem na ovoj Svetoj Liturgiji, na ovaj uzvišeni dan kada proslavljamo Svetog arhangela Mihaila i sa njim bezbrojno mnoštvo nebeskih sila. Kada čitamo Simbol vere mi uvek kažemo da verujemo u Boga koji je Stvoritelj, Tvorac neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. To znači da verujemo u nevidljive sile anđeoske kojih je prepun ovaj svet, a kako je Bog milostiv i dobar, On je tim anđeoskim bićima, kao i nama, darovao slobodu izbora. Tako se desio i veliki pad među anđeoskim silama, pa osim anđela nevidljivih postoji i sila demonska, sila zla. Sveti arhangel Mihailo se pominje još u Starom zavetu kao onaj koji se bori protiv đavola i pobeđuje ga, zato ga slikamo sa mačem kao onoga koji staje na glavu neprijatelju. Demonska sila, draga braćo i sestre, je nešto od čega treba bežati, protiv toga se molimo onom Gospodnjom molitvom da nas izbavi od zlog. Ta sila može biti u trenutku jaka, ali nikada za dugo, zato što je pobeđena najpre Hristovom žrtvom na krstu, a onda i uz pomoć i potporu anđeoskih sila.

Danas proslavljamo Mihaila, velikog arhangela koji je zaštitnik ove svete obitelji. Naši preci koji su ustanovili ovu svetu obitelj dali su je pod patronat ovom velikom vojvodi anđeoske vojske i to je simbol toga da smo svi prizvani, i monasi koji ovde žive i mi koji se imenom Hristovim okrepljujemo, da budemo borci slični njemu. Mi monasi, koji smo odabrali taj monaški put, govorimo da li imamo na sebi anđeoski obraz, a svi smo kao hrišćani dužni da podražavamo anđele u neprekidnom treptaju pred tajnom božanskom i neprekidnom služenju Bogu i jedni drugima, jer ne možemo služiti Bogu ako ne služimo jedni drugima i tako pokazujemo savršenu hrišćansku ljubav“, poručio je iguman manastira Žitomislića i poželeo da nas Sveti arhangel Mihailo sve štiti i zaklanja svojim anđeoskim krilima.

HRAMOVNA SLAVA U DOBROPOLJCIMA

HRAMOVNA SLAVA U KONjEVRATIMA

Povodom slave hrama u Konjevratima (8. 11. 2021.) posvećenog Svetom velikomučeniku Dimitriju, verni narod iz ovoga mesta i okoline okupio se na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim. Vladika je svima njima poželeo srećan praznik i naglasio da je izuzetno radostan što je na ovaj dan mogao da bude deo ovog svetog sabranja.

„Draga braćo i sestre drago mi je da sam uspeo da danas budem ovde sa vama i da se zajedno pomolimo Gospodu i zaištemo molitve Svetoga Dimitrija, da on bude zaštitnik, kako ovoga mesta, tako i svih nas i onaj koji, stojeći pred prestolom Svevišnjeg, moli za naše spasenje, zdravlje, radost i sve ono čime nas je Gospod blagoslovio u ovome životu. Čuli smo u današnjem Jevanđelju da se kaže da mi, hrišćani, nismo od ovoga sveta i da ćemo biti progonjeni skoro svakog dana našeg života i da će naši progonitelji misliti da Bogu službu čine.

Takvu žrtvu je podneo i Sveti velikomučenik Dimitrije koji je bio uzvišnoga roda, iz bogate porodice. koga je čekala titula vojvode solunskog. U to vreme vladala je bezbožna vlast koja nije priznavala hrišćanstvo, već je progonila hrišćane želeći da našu veru u potpunosti zatre. Roditelji Svetog Dimitrija su bili pobožni i svog su sina od malih nogu naučili da bude hrišćanin. Oni su se, kao i on kad ih je nasledio, trudili uvek da zaštite hrišćane, nisu ih progonili iako su imali takve naloge, već su pomagali da se Crkva Hristova razvija u tim nemogućim uslovima.

Sveti Dimitrije nije hteo da poklekne pred carskim naredbama da progoni hrišćane, a kada je car to čuo zatvorio je i njega, mučili su ga na razne načine i kada se upokojio Bog se proslavio kroz njega. Pred njegovim čudotvornim moštima i dan danas se u Solunu uznose molitve za zdravlje, radost i spasenje svih koji sa verom u Gospoda tu dolaze nadajući se sveopštem vaskrsenju“, rekao je Episkop Nikodim i dodao da i mi, po ugledu na Svetog Dimitrija, treba da činimo sve da održimo našu svetu veru i običaje, te da se uvek iznova okupljamo oko naših hramova u bratskoj ljubavi i uzajamnoj brizi.

SVETI LUKA U ŠTIKOVU

SVETI LUKA U OSTROVICI

SVETI LUKA U MOKROM POLJU

PROSLAVA SVETE PETKE U BJELINI

SVETA PETKA U KANJANIMA

SLAVA SKRADINSKOG HRAMA SVETE PETKE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na praznik Svete Petke (27. 10. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u skradinskom hramu posvećenom ovoj svetiteljki. Vladika je u svojoj besedi pozdravio prisutne vernike i čestitao im praznik izrazivši veliku radost zbog ovog sabranja. On se takođe osvrnuo na jevanđeljsku priču koja se mogla čuti tokom Liturgije.

„ Danas smo čuli priču o mudrim i ludim devojkama, a te devojke nisu bile lude u ovom našem, savremenom smislu gde ludima nazivamo sve ljude koji su neshvaćeni, drugačiji i koje smo kao hrišćani pozvani da volimo i prihvatamo, već su jednostavno potrošile to svoje kandilo vere, nisu pazile na sebe i sve ono na šta bismo trebali svi da pazimo čekajući drugi dolazak Hristov. Upravo to i jeste poenta ove priče, da bismo trebali da budemo oni koji će da paze na svaki korak svoj i svaki trenutak svoga života i da uvek volimo Gospoda, upodobljavamo mu se i živimo u Hristu, sa Hristom i po Hristu.

Nama je zadato da težimo samo ka Carstvu Nebeskom, a tome je težila i Sveta Prepodobna mati Paraskeva koja je bila iz bogate porodice, a nakon smrti roditelja otišla je u Jordansku pustinju i tamo se podizavala čitav svoj život. Bila je neko ko nije bio primetan, da tako kažem, upravo poput onih neprihvaćenih i neshvaćenih. Zbog tog njenog podviga, nakon što su njene mošti otkrivene, Bog je nju proslavio i pokazao je kao jedan od primera velikih Božijih ugodnika koji su bili mali i neshvaćeni za ovaj svet, neprihvaćeni od ljudi, ali su težili Carstvu Nebeskome. Gospod nam je kao dar dao da se ugledamo na nju, da se poklonimo njenim svetim moštima i kroz to zadobijemo blagodat Božiju.

Njena vera, poput vere mudrih devojaka iz jevanđeljske priče, treba da bude primer svima nama, a taj primer su nam poslavili i naši slavni preci koji tu veru živeli, koji su se okupljali pri našim svetim hramovima i mi ih i danas uvek spominjemo kada se na tim istim svetim mestima saberemo. Kroz naše sećanje oni nisu izgubljeni, ni zaboravljeni, već su postali oni koji zajedno sa nama čekaju drugi dolazak Hristov. Na nama je da nastavimo njihovu tradiciju u trudimo se da budemo njihovi dostojni naslednici tako što ćemo se ugledati na svetitelje Božije“, rekao je Episkop Nikodim.

Posebne reči zahvalnosti Vladika je uputio skradinskom župniku don Darku, koji je došao da bude sa nama na ovaj dan i istakao da mu je drago što se u Skradinu i dalje čuva običaj da se pravoslavni i katolički sveštenici posećuju i budu oni koji svedoče Gospoda Isusa Hrista kroz to što imaju ljubavi jedni prema drugima i to pokazuju pred svojom pastvom i tako žive jevanđeski zakon koji nas poziva na oproštaj, pomirenje i suživot.

SVETA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

posjetili smo čudesni manastir Krka

HRAMOVNA SLAVA U BITELIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (17. 10. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Biteliću. Hram Pokrova Presvete Bogorodice bio je još jednom mesto sabranja i molitve za verni narod ovoga kraja, a Vladika im se svima obratio od srca im čestitajući hramovnu slavu.

„Jako mi je drago što sam danas ovde da vam poželim vam sve najbolje od Gospoda i proslavim ovaj dan zajedno sa vama. Uvek mi je drago kada se okupimo na mestima na kojima se se okupljali i naši preci i nadam se da ćemo se isto tako zajedno jednoga dana naći pred licem Gospodnjim i tako naslediti Carstvo Nebesko“, poručio je Episkop dalmatinski.

HRAMOVNA SLAVA U KNINU

U crkvi posvećenoj Pokrovu Presvete Bogorodice u Kninu juče (14. 10. 2021.) je svečano obeležena hramovna slava. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju, a verni narod kninskoga kraja tom prilikom se okupio u molitvenom sabranju.

Vladika je čestitao svima ovaj veliki praznik i naglasio da je to dan na koji su se naši šreci vekovima okupljali u ovom svetom hramu, te danas, po ugledu na njih, to činimo i mi.

„Drago mi je da smo se sabrali u ovako velikom broju da budemo dostojni naslednici tih naših slavnih predaka. Jevanđelje koje smo danas čuli na Svetoj Liturgiji govori upravo o tome šta bismo mi trebali da izaberemo i šta treba da bude centar našeg života, a to je sam Gospod naš Isus Hristos. Čuli smo kako Gospod govori ženi koja se brinula oko trpeze 'Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je malo potrebno'. To malo jeste želja da i mi sednemo kod nogu Hristovih, kako je to učinila Marija, Martina sestra. Tako možemo učiniti kada dolazimo u naše crkve da se pomolimo Bogu koji je unizio svoju božansku prirodu da bi uzdigao sve nas koji želimo da sedimo podno nogu Njegovih svesni toga da smo mali i grešni i da nam malo treba, a to malo je sam Gospod.

Pozvani smo da težimo večnom životu i da bidemo spremni da na neki način sebe ponizimo tako što ćemo shvatiti koliko smo mali pred Gopodom i moliti Ga da oprosti grehe kako nama, tako i našim bližnjima. Tako je sebe ponizio i Sveti Andrej Jurodivi koji je u Carigradu bio beskućnik, jedan od onih za društvo ludih i neprihvaćenih, čovek koji je odlučio u potpunosti da odbaci svoj život i posveti ga Gospodu. Zato ga je Bog blagoslovio da na jednom bdenju vidi kako se nebo otvara i Presveta Bogorodica dolazi noseći jedan pokrov kojim pokriva čitav svet, okružena mnogim svetima i moli se za spasenje svih nas, i onih koji veruju i onih koji ne veruju u Gospoda. To je ona najveća ljubav, to je ljubav jedne majke koja je gledala stradanje svoga Sina koji je kroz svetlo Vasrsenje svima nama doneo tu radosnu vest i najveći dar, priliku da kroz sveopšte Vaskrsenje postanemo i mi mali bogovi po blagodati.

To treba da bude naš glavni cilj i središte našega života, jer smo pozvani da živimo u skladu sa Jevanđeljem i da se trudimo da zaslužimo Carstvo Nebesko, kao što smo mi, sveštenici pozvani da ljude učimo jevanđeljskoj reči sa nadom da ćemo se jednoga dana svi zajedno naći pred licem Gospodnjim. To je pravi način na koji ćemo postati dostojni svojih slavnih predaka koji su slobodno hodili ovom zemljom i nisu se stideli svoga roda, ni svoje vere, već su uvek bili ponosni na svoj identitet. Mi danas treba da sledimo put koji su oni zacrtali, a isto tako i u odnosu sa onima koji su druge narodnosti da uvek imamo na umu da je Crkva majka svih nas i da u svoj zagrljaj primamo sve ljude i da im svedočimo zapovest koju nam je Gospod dao kada je rekao da ljubimo bližnje svoje“, poručio je Episkop dalmatinski.

SEĆANjE NA STRAŠAN DAN KADA JE ZNAK MIRA POSTAO ZNAK STRADANjA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (28. 9. 2021.) pomen za meštane Varivoda koji su nevino postradali na posebno neljudski način, u svojim domovima i pod belom zastavom.

„Smatram da na ovakvim mestima ne bismo trebali puno da govorimo, već da svoje molitve prinesemo Gospodu prvenstveno za one koji su ovde postradali, a onda i za nas ovde prisutne, kao i za one koji su odsutni iz opravdanih razloga. Ovo je mesto na kome su ljudi ubijani pod znakom mira. Ti starci koji su ovde postradali okačili su na svoje kuće bela platna misleći da će ih taj znak, koji kroz vekove nikad nije imao drugo značennje osim mira, zaštititi i da će i dalje moći da ostanu da žive na ovoj zemlji koju su voleli i kojoj su dali čitav svoj život. Nažalost, taj znak mira ovaj put nije značio ono što je trebalo, već je pokazao gde se oni nalaze i tako su ih lakše našli oni koji su želeli da im nanesu zlo. Kako je rekao naš Patrijarh u Jasenovcu, a može se isto reći i za ovu tragediju, da je na ovome strašnom mestu tada čovek bio ponižen, a Bog izneveren. Tada se pokazalo da i mi ljudi možemo da budemo neljudi, da možemo da budemo gori od najgorih životinja i da padnemo toliko nisko da ne ispunjavamo ono za šta nas je sam Bog stvorio, a to je da budemo oni koji šire ljubav, brinu se jedni o drugima i u drugim ljudima ne vide ništa sem dobra. To je ono na šta smo pozvani, kao što smo pozvani i da se molimo Gospodu za ove nevine žrtve i da nas Bog sačuva od ovakvih iskušenja, da nam pomogne da budemo dostojni naslednici Carstva Nebeskoga i shvatimo da je jedini put ka njemu upravo ljubav prema bližnjima“, poručio je Episkop dalmatinski.

Sveštenici Eparhije dalmatinske posetili su danas i sela Gošić i Dobropoljce, čiji su meštani takođe postradali nakon vojne akcije „Oluja“ . Na ovim mestima održan je pomen, sa željom i nadom da se ovakvo nešto više nikada nigde ne dogodi.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

RUKOPOLOŽENjE U ŠIBENSKOM HRAMU SVETOG SPASA

Na današnjoj Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji (26. 9. 2021.) koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim, đakon Stefan Mirković rukopoložen je u čin sveštenika. Vladika Nikodim čestitao je novom svešteniku i istakao da je ovo radostan dan, a da je upravo radost jedna od glavnih odlika hrišćana.

„Svi bismo mi trebali da se ugledamo na decu, jer nam Gospod kaže da će upravo oni koji su poput dece naslediti Carstvo Nebesko. Ne budemo li radosni kao deca, mi ne možemo biti svedoci vaskrsenja, ne možemo svedočiti Hrista, niti Boga Oca koji je 'tako zavoleo ovaj svet da je i Sina svog Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Mi, ljudi, smo oni koji su stvoreni po slici i prilici Božijoj, oni koji su smrtni, tvarni i propadljivi, ali imamo ne samo mogućnost nego i zadatak da postanemo, kako je to Sveti Atanasije Veliki rekao 'bogovi po blagodati'. Po prirodi to ne možemo postati, ali kroz upodobljavanje Gospodu i pričešće mi možemo postati sapričasnici Jednoga Tela i kroz to možemo da postanemo bogovi po blagodati.

Zato nam je zadatak da se u životu trudimo 'da budemo ljudi', kako je to govorio naš sveti Patrijarh Pavle i kroz taj trud i kroz ljubav i brigu o drugima doprinesemo i sopstvenom spasenju“, poručio je Episkop Nikodim.

SLAVA SELA NA UBLIMA

sveta arhijerejska liturgija u manastiru krki

hramovna slava rođenja presvete bogorodice u gornjim bilišanima

Praznik Rođenja Presvete Bogorodice u Strmici

Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice u Strmici svečano i radosno je proslavljena druga strmička slava.

Sabrali se Strmičanci na saborovanje u svoju svetinju da uznesu hvalu, slavu i molitve Gospodu Bogu, molitve Presvetoj Bogorodici, molitve svetima za zdravlje i spasenje. Posle Svete Liturgije, blagosiljanja i osvećenja slavskog žita i kolača i litije oko hrama, priređena je trpeza ljubavi za sve prisutne.

SLAVA U MANASTIRU DRAGOVIĆ

Proslava hramovne slave u manastiru Dragović po tradiciji proslavlja se u nedjelju pred Malu Gospojinu. I ove godine okupio se veliki broj vjernika iz Dalmacije ali i onih koji ne zaboravljaju svoje svetinje gdje god živjeli uvjek spremni da dođu u zagrljaj svojoj rodnoj grudi.

Svetom Liturgijom je načalstvovao protosinđel Amvrosije, sabrat Manastira Krke, uz sasluženje protojereja Milana Kadijevića iz Splita, protosinđela Jovana sabrata manastira Dragović i jereja Lazara Prijića paroha vrličkog. Poslije Svete Liturgije prelomljen je slavski kolač i osvećeno žito a potom učinjen trokratni ophod oko hrama.

Otac Amvrosije je prigodnom besjedom poučio vjerni narod o prazniku Rođenja Presvete Bogorodice i svima poželio sretan i blagosloven praznik.

Bratstvo manastira je uz svesrdnu pomoć vjernog naroda pripremilo trpezu ljubavi za sve prisutne.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SMOKOVIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Smokoviću. U svojoj besedi okupljenim vernicima Vladika je istakao da je radostan zbog današnjeg sabranja, posebno zato što je mesto ovog molitvenog okupljanja upravo njegov rodni kraj.

„Sabrali smo se danas u hramu Gospodnjem, tamo gde su se okupljali i naši preci, da se jedni drugima radujemo i zajedno uznesemo svoju molitvu, ali nije dovoljno samo da se okupljamo, već treba da slušamo i poštujemo sveto Jevanđelje, da imamo ljubavi jedni prema drugima i brinemo se o onima koji su napušteni, zaboravljeni i sami. Upravo kroz ljubav prema bližnjima mi pokazujemo i ljubav prema Bogu i upodobljavamo Mu se kako bi mogli biti dostojni naslednici Večnoga Carstva. Mi smo pozvani da budemo deca neba, kako se kaže u jednoj divnoj pesmi i da sa radošću propovedamo i svedočimo samoga Gospoda našeg Isusa Hrista i Njegovo Vaskrsenje, taj najveći dar koji nam je Bog dao.

Sa druge strane, kao što smo čuli u današnjem Jevanđelju, trebalo bi da budemo oni koji praštaju, koji nisu poput zlog sluge koji je tražio da mu gospodar oprosti sve njegove grehe, a onda kada je naišao na svog dužnika, on njemu nije oprostio i stavio ga je u tamnicu. Posle toga mu i sam gospodar kaže da je on zli sluga, jer nije oprostio u malome ono što je on njemu oprostio u velikome i isto tako Gospod nama daje pouku da treba jedni drugima da oprostimo grehe i kroz to postanemo deca svetlosti.

Samo ako budemo sledili tu pouku mi možemo biti dostojni naslednici naših slavnih predaka koji su imali neizmernu ljubav jedni prema drugima, kao i prema svome rodnom kraju. Tako i mi, poput njih, treba da se sastajemo oko svojih svetih hramova, a ako smo negde rasuti po svetu da svejedno u svojim molitvama pominjemo njih i one ljude koji ovde žive, koji žele da provedu život na svojoj rodnoj grudi“, rekao je Episkop Nikodim i naglasio da je jako važno da se pri predstojećem popisu stanovništva izjasnimo kao pravoslavni Srbi i na taj način pokažemo da smo ponosni na svoju veru i poreklo.

POČETAK NOVE ŠKOLSKE GODINE U KRČKOJ BOGOSLOVIJI

Nova školska godina za učenike bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“ u manastiru Krki počela je juče (1. 9. 2021.). Tom prilikom služen je priziv Svetog Duha, a Njegovo Preosveštenstvo Episkop Nikodim pozdravio je đake i poželeo im uspešnu školsku godinu.

„Danas smo se više puta pomolili Gospodu da nam podari mudrost i razum, a to podrazumeva ne samo trud za učenje, već i to da razmišljamo jedni o drugima, molimo se jedni za druge i istinski sledimo Jevanđelje Hristovo. Da paravfraziram Svetog apostola Pavla, ako nećemo naslediti Carstvo Nebesko uzalud je vera vaša i propoved naša, uzalud je sav trud, sve ono što mi ulažemo u vas i što vi sami ulažete u sebe, a isto tako i sve što Crkva ulaže u vas pokušavajući da vas napravi dostojnima tog velikog imena hrišćana. Još od prvih vekova hrišćanstva to ime se naziva velikim, jer smo ga dobili po onome koji nama treba da bude jedino merilo, nada i uteha, a to je Svemilosrdni Gospod naš Isus Hristos“, rekao je Vladika.

EPISKOP NIKODIM: POJAČAJMO MOLITVE NAŠOJ NAJVEĆOJ ZASTUPNICI PRED PRESTOLOM SVEVIŠNjEGA

Na dan kada praznujemo Uspenje Presvete Bogorodice (28. 8. 2021.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. Povodom hramovne slave okupilo se mnoštvo vernika koji su na ovaj veliki dan želeli zajedno da zablagodare Gospodu u svetom sabranju.

Vladika Nikodim se obratio prisutnom vernom narodu sa željom da ih pouči o značaju ovoga praznika. “Danas smo čuli u Jevanđelju kako Gospod kaže 'Marta, Marta brineš se za mnogo, a samo je malo potrebno', a to znači, draga braćo i sestre, da je nama, ljudima, malo potrebno da zadobijemo Carstvo Nebesko. To možemo samo ako, kada dođemo u svete hramove, ostavimo sve brige koje nas opterećuju i svakim danom razmišljamo o Gospodu i o načinu na koji možemo da zadobijemo spasenje. Zato je najvažnije da shvatimo da ne možemo da se spasemo jedni bez drugih i da se brinemo o svojim bližnjima. Presveta Bogorodica je ona koja je u ime svih nas pristala da primi u sebe samoga Gospoda našega Isusa Hrista i koja je tako uvela Bogočoveka u ovaj svet, a On se radi nas unizio da bi uzvisio ljudski rod i svu tvorevinu za koju smo mi postavljeni da joj budemo kruna. Trpeo je za nas razna poniženja, na kraju i smrt mučeničku i nakon toga podario nam najveći dar, dar Vaskrsenja kao priliku da i mi uđemo u Carstvo Nebesko. Iz tog razloga bismo trebali da se molimo kako Gospodu, tako i Presvetoj Bogorodici, da i nama bude majka i zaštitnica, kakva je u toku svoga života bila svome Sinu. Kao što je pazila na Njega, tako ona pazi i na sve nas i kroz sve ove vekove ostaje naša najveća zastupnica pred prestolom Boga Svevišnjega moleći se za sve nas i za ovaj svet koji u zlu leži. Zato treba da pojačamo svoje molitve i budemo dostojni njene žrtve i zaštite“, poručio je Episkop Nikodim. Na kraju svoje besede Vladika je naglasio značaj predstojećeg popisa stanovništva i pozvao ljude da se ne stide svog identiteta i da se tom prilikom izjasne kao pravoslavni Srbi.

PROSLAVA VELIKE GOSPOJINE U PAĐENAMA

uspenje presvete bogorodice u drnišu

SLAVA SABORNOG HRAMA U ŠIBENIKU

PROSLAVA USPENJA PRESVETE BOGORODICE U IMOTSKOM

Potpisan ugovor o finansiranju opremanja dječijeg vrtića u Biskupiji

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.Nikodim primio je u manastiru Lazarici, narodnu poslanicu u Skupštini Republike Srbije Sanju Lakić, direktora Fonda za izbjegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu Duška Ćutila, saborsku zastupnicu u hrvatskom Saboru Anju Šimpragu , načelnika opštine Biskupija Milana Đurđevića i predsjednicu udruženja Žene kosovske doline Radmilu Berić, pri čemu je potpisan ugovor o finansiranju opremanja dječijeg vrtića u opštini Biskupija.

Dječiji vrtić u Biskupiji zajednička je inicijativa i projekat Eparhije dalmatinske, koja je ustupila crkveno zemljište Opštini za potrebe ovog objekta, civilnog i javnog sektora koji su, zajedničkim snagama, učestvovali u obnavljanju i adaptaciji vrtića. Nakon unutrašnjeg opremanja objekta, mjesta u vrtiću, po svim pedagoškim standardima, biće za grupu od preko dvadeset mališana, a uključivaće i djecu susjednih mjesta: Polače, Civljana i Cetine koja pripadaju gradu Kninu.

Po riječima nadležnih, tokom jeseni očekuje se završetak unutrašnjih radova u objektu, u toku istih biće sprovedena nabavka neophodne opreme za koju je potpisan ugovor o finansiranju , pa se očekuje da će već do kraja tekuće godine najmlađi stanovnici Biskupije imati svoj vrtićki prostor.

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, pozdravio je ovu inicijativu i zahvalio gostima na iskazanoj brizi o djeci.

„Iako me je, u samom početku, prvo iznenadio prijedlog načelnika opštine Biskupija da se na imanju koje pripada crkvi izgradi vrtić, naravno da sam tu ideju rado podržao. Ono što često ističem jeste da mi svi prvenstveno treba da se brinemo o sirotinji, da brinemo o omladini , o djeci koja su naša budućnost. Mnogi, koji nisu najbolje upućeni u ovdašnje prilike, često ostanu iznenađeni kada im kažem da samo u Kninu imamo oko tri stotine djece koja pohađaju pravoslavnu vjeronauku. Za nas je to pokazatelj da ima budućnosti, da nas ima i da će nas biti ovdje, jer taj broj nije trenutan već kontinuitet koji imamo gotovo dvije decenije unazad. Zahvalan sam svima vama na pomoći, ne samo vezano za ovaj vrtić već i za sve ono što radite na području naše Eparhije, jer nam je to ujedno i pokazatelj da nismo zaboravljeni. Ima još mnogo načina i mnogo projekata gdje će nam trebati pomoć, jer imamo i potencijala da našu djecu usmjerimo na pravi put, da jednoga dana ponovo imamo čuvene pisce, pjesnike, slikare iz Dalmacije, kao što smo ih imali kroz našu istoriju i to je zadatak svih nas“, rekao je, između ostalog, Episkop Nikodim, zaključivši kako je Srbima u Dalmaciji važno da znaju da nisu zaboravljeni, i da im je često za to dovoljna makar i lijepa riječ.

autor: Vaska Radulović

SVETa LiTURGIJA U ŠIBENIKU

PREOBRAŽENjSKI SABOR U MANASTIRU KRKI

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim svečano je započela proslava Preobraženja Gospodnjeg (19. 8. 2021.), praznika koji svake godine u manastiru Krki sabere pravoslavne Dalmatince, ma gde oni živeli u toku godine. Ova lepa i duga tradicija i ovaj put načinila je manastirsku portu mestom radosti, ponovnih susreta i molitvenog sabranja.

Sa velikom radošću u srcu Vladika Nikodim čestitao je svima ovaj divni praznik i naglasio da mu je posebno drago što smo se okupili u ovako velikom broju.

„Ovih par dana sam više puta razmišljao kako da započnem današnju besedu, jer je današnji praznik za nas na neki način kruna svih praznovanja, svih letnjih slava i sabora i okupljanja pri našim svetim hramovima u koje celo leto dolazimo da bismo Gospodu prinosili svoj trud i žrtvu. Želim da kažem da mi je današnja Liturgija bila jedna od najlepših, najradosnijih i najmirnijih koje sam odslužio u toku ovoga leta prinoseći sam prinos Gospodu, moleći se kao vaš Episkop za čitavu zajednicu i radujući se na mnoge načine poznatim licima i tome što vidim da smo se danas svi okupili ovde u molitvenom raspoloženju i bili dostojni naslednici naših slavnih predaka. Nama, kao pravoslavnim Srbima, Dalmatincima, ništa ne treba da bude važnije od onoga što su naši preci ustanovili, da se na današnji dan sabiramo ovde da bismo Gospodu uzneli molitve i bili oni koji će se radovati jedni drugima i Gospodu, koji će kroz Svetu Evharistiju učestvovati u tajni ovoga velikoga praznika. Kada su apostoli videli projavljenu prirodu Božiju kaže se da su od silne svetlosti popadali, a mi kao ljudi i hrišćani kroz Svetu Liturgiju treba da učestvujemo u toj nezalaznoj svetlosti i neprolaznoj radosti koju nam je sam Gospod podario. Učestvujući u svetim tajnama, kao oni koji primaju blagoslov Božiji i uzdaju se u Njega i mi dobijamo priliku da postanemo 'Bogovi po blagodati', kako je to govorio Sveti Atanasije Veliki.

U životu treba uvek da razumemo da smo mali pred Gospodom i da se bez Njegove milosti ne možemo spasti, a isto tako da smo i jedni drugima neophodni za spasenje, kako se to kaže u drevnim izrekama 'Video si brata svoga, video si Boga svoga'. Nama u Dalmaciji je naročito potrebnao da brinemo jedni o drugima, posebno onima koji su sami, stari i napušteni i da im barem pružimo utehu kroz to što ćemo ih posetiti kada se ovde nalazimo i kroz tu ljubav pokazati da smo istinski učenici Gospodnji.

Na kraju bih hteo još da vam se zahvalim što ste došli danas da budete ovde sa nama sabrani u molitvi, a posebnu zahvalnost bih da izrazim g. Saši Pozderu za njegov trud i pomoć našoj Eparhiji. Posebna radost ovoga dana je da je Sveti Arhijerejski Sinod odlučio da g. Sašu odlikuje Ordenom Svetoga Save drugog stepena kao našeg velikog dobrotvora i prijatelja, čoveka koji je učinio dobro za našu zajednicu i donirao sredstva da se obnovi zvonik na Crkvi Svetoga oca Nikolaja u Bratiškovcima. Želim da mu čestitam i poželim svakog blagoslova od Gospoda, ljubavi i radosti u životu“, rekao je Episkop dalmatinski.

PRETPRAZNIČNO VEČERNjE I IZLOŽBA U MANASTIRU KRKI

Uoči velikog praznika Preobraženja Gospodnjeg (18. 8. 2021.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je večernju službu u manastiru Krki, svetom mestu na kome se u ove dane tradicionalno okuplja verni narod iz raznih krajeva sveta. Svima njima, Episkop se obratio blagim rečima i istakao svoju neizmernu radost zbog velikog broja ljudi koji su se sabrali na ovom bogosluženju.

„Pomaže vam Bog, draga braćo i sestre! Okupili smo se večeras ovde po starim običajima nas Dalmatinaca, što je pokazatelj da se vraćamo stopama naših predaka. Povod dolaska na ovo sveto mesto ne treba da bude okupljanje samo radi zabave, nego prvenstveno radi molitve, jer je naš manastir Krka uvek bio i ostao mesto sabranja i molitve u radosti. Ovim pokazujemo da smo se okupili oko Hrista i da smo se mi pravoslavni Srbi, Dalmatinci, sabrali na ovome svetome mestu, kako mi koji smo ovde čitave godine, tako i oni koji su došli iz dijaspore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovenije i drugih delova sveta gde naš narod živi, a to je tradicija koju treba večno da negujemo i da je nikada ne zaboravimo“, poručio je Vladika.

Na kraju svoje besede Episkop Nikodim izrazio je zahvalnost gđi Nataši Bulatović (rođenoj Mandić) iz Kistanja, koja se potrudila da kulturnu scenu Dalmacije uzdigne na viši nivo i u manastir Krku dovela izložbu Biblioteke grada Beograda pod nazivom „Tolstoj i Dostojevski u srpskoj kulturi“ pokazujući time da kultura nije ograničena samo na folklor.

RUKOPOLOŽENjE U GOLUBIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (15. 8. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Golubiću. Pored svete službe, ovaj dan je dodatno uveličalo rukopoloženje novog đakona, Stefana Mirkovića.

Vladika je srdačno čestitao njemu i njegovoj porodici i poželeo da mu Gospod da snage da dostojno iznese krst koji mu je danas poveren ugledajući se na Svetog arhiđakona Stefana čiji pomen praznujemo. U svojoj besedi Episkop Nikodim je naglasio da smo se okupili u ovom hramu koji je jedan od najstarijih u našoj Eparhiji da bismo se pomolili Gospodu onako kako su to činili i naši preci. „Naši slavni preci primili su od sveštenika ovu istu veru koju i mi danas čuvamo, okupljali su se ovde, postili, pričešćivali se i danas oni leže ovde na ovim, kako ja to često kažem, razigranim grobljima i pozivaju nas da i mi dolazimo u svete hramove.

U današnjem Jevanđelju smo čuli da Gospod kaže da će oni koji su kao deca naslediti Carstvo Nebesko. To podrazumeva, draga braćo i sestre, da će samo oni koji su u sebi sačuvali dete i umeju da budu radosni zaslužiti da se nađu u naručju Očevom. Mi smo pozvani da budemo istinski svedoci vere u Boga koji je 'toliko zavoleo ovaj svet da je i Sina svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Zato treba uvek da budemo svesni da ne možemo da se spasemo bez Gospoda, ali ni jedni bez drugih, ne možemo da zadobijemo spasenje bez bližnjih svojih. U svojim molitvama treba uvek da se setimo i njih, da zamolimo Gospoda da svima nama oprosti naše grehe i da uvek imamo na umu da nas i sam Gospod poziva da ljubimo i neprijatelje naše“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo svima Bogom blagosloven praznik.

PAROHIJA BENKOVAC

Pomaže Bog draga braćo i sestre, dragi narode Bukovice, Ravnih Kotara, zadarskog i obrovačkog kraja, Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog Gospodina Nikodima, a u saradnji sa Upravama parohija iz Zadra, Obrovca i Smilčića, dolazi se na ideju o otvaranju škole srpskog jezika i književnosti, praćeno učenjem našeg pisma ćirilice i upoznavanjem sa velikim srpskim književnicima. Time želimo podstaći naše mlade na očuvanje kulturnog identiteta i baštine srpskog naroda. Adekvatan prostor za takvu vrstu okupljanja je crkvena sala u parohijskom domu pri hramu Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Benkovcu. Svjesni svojih nemogućnosti obratili smo se za pomoć humanitarnoj organizaciji "Srbi za Srbe", koji su nam nesebično priskočili u pomoć i podržali ovaj projekat, izdvojivši 11 000 eura. Uz njih se priključila i fondacija "Delije" sa prilogom od 2000 eura, za šta im neizmerno blagodarimo. Projektom je planirano da se sanira vlaga i spriječi dalje njeno prodiranje u unutrašnjost objekta. Zatim da se postave klima uređaji kojima bi se zagrijavao i po potrebi hladio prostor. I na kraju da se

sve opremi stolovima i ostalim potrebnim inventarom. Građevinski dio radova je počeo sa radom i sada slijede i druge faze radova. Potrebno nam je 16000 eura da završimo započeti projekat uređenja prostora. U toku prve faze akciji pridružio se i gospodin Nenad Raič sa 1000 eura. Kome se ovom prilikom zahvaljujemo na novčanom prilogu. Značilo bi nam, ako ima i drugih zainteresovanih, koji su u mogućnosti, da se priključe kako bismo mogli prikupiti ostatak potrebnog novca i time privesti kraju radove na uređenju sale. Svoje novčane priloge možete uplatiti na

račun Crkvene opštine Benkovac
IBAN: HR7624070001100152315, sa naznakom "za crkvenu salu".

Za one koji žele uplatiti iz inostranstva SWIFT (BIC) CODE: OTPVHR2X.

Što se tiče same škole i njene organizacije planirano je da to bude jednom sedmično u tri grupe po dva sata. Prva grupa bili bi predškolci i za njih bi bile organizovane edukativno-zabavne radionice. Druga grupa bi bili osnovci i tu bi bila pažnja usmjerena na čitanje i pisanje praćeno sa dječijom književnošću. I treća grupa bi bili srednjoškolci i studenti, gdje bi pažnja bila usmjerena na velike srpske književnike. Ovim putem molimo sve roditelje i vas draga djeco da se informišete preko svojih sveštenika i da se zajedno dogovorimo i napravimo raspored, kako bi to bilo pristupačno svima u skladu sa svojim obavezama. Plan je da se u budućnosti organizuju predavanja i za roditelje. Za početak bi to bilo jednom u tri mjeseca, a poslije i češće. Početkom avgusta bio je raspisan konkurs Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, na koji smo se prijavili i očekujemo da oni sufinansiraju "Školu srpskoj jezika Učimo ćirilicu-Benkovac". Tim sredstvima nabaviće se potrebna oprema za učionicu (projektor i platno, laptop, pribor za pisanje, crtanje...). Takođe, u saradnji sa njima, planiramo nabaviti oko hiljadu književnih djela i formirati biblioteku pod nazivom " Simeon Končarević". Ovim putem zahvaljujemo se i gospođi Sandri Ratić Zečević na prvoj doniranoj knjizi za našu biblioteku. Cijela škola biće osmišljena i prilagođena mogućnostima njenih polaznika. Adekvatne prostorije, potrebne za boravak u njoj, postoje i ovim putem takođe, molimo roditelje da se uključe u samu organizaciju, a sve u cilju lakšeg i boljeg funkcionisanja i boravka djece u školi. Najinteresantniji dio je taj da će biti organizovani i ljetni kampovi, pa će tako oni učenici koji budu najviše zainteresovani i pokažu uspjeh u toku godine, biti nagrađeni putovanjima. U skladu sa mogućnostima biće organizovane i razne ekskurzije i putovanja, kao i posjete drugoj djeci u našem okruženju, to jest ovakvim školama koje već postoje i rade. Molimo se Gospodu Bogu i svim svetima iz našega roda da se ostvari ova ideja i zaživi i radujemo se susretu sa vama draga djeco svetosavska.

Uprava parohije benkovačke

HRAMOVNA SLAVA U MARKOVCU

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SKRADINU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u subotu (7. 8. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Skradinu. Vladika Nikodim se obratio prisutnima prigodnom besedom rekavši da smo se ovoga puta okupili da proslavimo ime svetitelja koji je, ne samo patron skradinske crkve, nego i zaštitnik toga grada.

„Naši slavni preci su toliko poštovali Svetog Spiridona Čudotvorca da mi u ovom našem lepom gradu imamo dve crkve koje su mu posvećene. Po njegovom blagoslovu mi se na ovaj dan okupljamo da bismo se pomolili Gospodu, da bismo činili isto što i naši preci, da se na tim sabranjima jedni drugima radujemo i nadasve, kada smo na Svetoj Liturgiji, molimo se da nam Gospod oprosti naše grehe i sačuva kako naše bližnje, tako i one koji su nam zlo naneli, tj. one koji su nam neprijatelji, kako se to kaže u Jevanđelju. Takođe moram da vas podsetim da se, posebno u ovim danima, molite za sve one koji su postradali u nesrećnom ratu koji se desio na ovim prostorima. Pored svih stradanja koja su naš narod zadesila mi smo uspeli da ostanemo verni pravoslavlju i voleći ovaj svoj kraj mnogi su se od nas ovde vratili posle izbeglištva i danas ovde slede naše slavne pretke koji su toliko zavoleli ovaj šturi kamen, koji ni u ono doba nije davao mnogo, ali su oni i pored toga ostajali i opstajali ovde. Naša je zemlja slična onoj po kojoj je hodio Gospod naš, kao i onoj u kojoj je živeo i Sveti Spiridon Trimitunski Čudotvorac, a to su krajevi blagosloveni maslinama, vinogradima i smokvama, aromatičnim i lekovitim biljem.

Mi smo ovde, da citiram jednu lepu pesmu koja se sve više među našim narodom peva, deca neba i kao takvi treba da se trudimo da živimo u skladu sa Jevanđeljem, da se brinemo jedni o drugima, a posebno o onima koji su uniženi, sami i stari, a kojih kod nas ima puno. Jedino kroz ljubav koju pokažemo svome bližnjem mi možemo dostići Carstvo Nebesko, brinući se o onima koji sa nama ovde dele naš podvig i moleći se za one koji su ovde postradali, koji su odavde proterani i sa kojima ćemo se jednoga dana ponovo videti u naručju Očevom“, rekao je Episkop Nikodim i poručio da je ovo vreme kada treba da 'ućuti svaka tvar' i da kroz molitvu Gospodu odamo počast postradalima i na taj način pokušamo da zaslužimo Carstvo Nebesko.

PARASTOS ŽRTVAMA RATA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (4. 8. 2021.) u manastiru Krki parastos za sve nevino postradale u vojnoj akciji "Oluja" i nakon nje. Ovoga dana neka naše misli budu usmerene na njih i njihove porodice, a u našim molitvama neka su oni uvek prisutni.

HRAMOVNA SLAVA U ĐEVRSKAMA

EPISKOP NIKODIM: UGLEDAJMO SE NA PLAMENU VERU SVETOG PROROKA ILIJE

Veliki praznik Svetog proroka Ilije (2. 8. 2021.) okupio je i ovaj put mnoštvo vernika na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji u zajedničkoj molitvi na čelu sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom dalmatinskim G. Nikodimom. Slava zadarskog hrama posvećenog ovom divnom svetitelju proslavljena je tako u radosnom sabranju.

Vladika Nikodim je tom prilikom naglasio da smo se danas okupili da Gospodu prinesemo tu umnu žrtvu i da budemo dostojni naslednici kako svetih apostola, tako i svih otaca koji su širom vaseljene proširili pravoslavnu veru, a takođe i naših slavnih predaka koji su je do današnjeg dana očuvali i predali nama.

„To je vera koja nas spasava, vera u Boga koji je dao svog jedinog Sina da preuzme na sebe ljudsku prirodu u svemu sem u grehu, ali i da naše grehe ponese, da nas privede u naručje Očevo i od nas napravi svoju malu braću i decu Carstva Nebeskog. Na to smo, draga braćo i sestre, pozvani, kao i da se ugledamo na plamenu veru Svetog proroka Ilije, što smo danas čuli u Jevanđelju, da je on po današnjoj Palestini gde god je stigao propovedao reč Božiju.

Na tom svom putu, on je činio razna čudesa i kroz to ljude privodio veri, da bi se na kraju uzneo na nebo u plamenoj kočiji, otišao u naručje Božije i nama pokazao da i mi, kao pravoslavni hrišćani, treba da sledimo njegovu veru u Trojedinoga Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha. To je vera koja nas je spasavala kroz vekove i samo ako je sledimo možemo se nadati spasenju, a to podrazumeva da imamo ljubavi jedni prema drugima, da ne živimo u strahu i da se ne stidimo svoga identiteta, ni svoje vere“, poručio je Episkop Nikodim i poželeo da se blagodaću Duha Svetoga na mnoga i blaga leta sabiramo u našim svetim hramovima i tamo se radujemo jedni drugima.

slava u biljanima donjim

SLAVA HRAMA SVETE VELIKOMUČENICE NEDJELJE U RAZVOĐU

HRAMOVNA SLAVA U KARINU

Na dan kada praznujemo spomen na Svete mučenike Kirika i Julitu (28. 7. 2021.) svečano je proslavljena slava karinske crkve. Svetu Arhijerejsku Liturgiju služio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim, a veliki broj vernika okupio se danas oko ovog svetog hrama.

Vladika Nikodim je srdačno pozdravio sve prisutne i čestitao im današnji praznik. „Kada se okupljamo u našim hramovima mi treba to da činimo samo sa jednom idejom i razlogom, a to je da bismo shvatili koliko smo mali pred Gospodom i da treba da mu se molimo da nam oprosti naše grehe i da nam svakog blagoslova u životu. Pri čitanju Jevanđelja često možemo da čujemo da je Gospod rekao 'Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je malo potrebno'. To 'malo' što je potrebno je upravo da dolazimo u crkvu i molimo se Gospodu, kako je govorio Sveti Jovan Zlatousti, ako ne možemo od 168 sati u nedelji da posvetimo Gospodu 1 sat, onda nam je uzalud sve.

To je razlog zbog kog se okupljamo u našim svetim hramovima, zbog koga su se tako okupljali i naši slavni preci koji su u slavu Božiju podigli i ovaj prelepi hram. Osim prisustva na bogosluženjima, takođe je važno da svakodnevno pokazujemo ljubav jedni prema drugima, jer je i Gospod nama ljudima ukazao neizmernu ljubav kada je poslao svog jedinog Sina da siđe sa nebesa i postane u svemu jednak nama, osim u grehu, da preuzme na sebe svu našu palu prirodu i da sebe unizi da bi nas uzdigao da možemo biti dostojni naslednici Carstva Nebeskoga.

Mi koji smo pravoslavni hrišćani, treba da nastavimo da negujemo veru koju su nam ostavili naši preci, veru u Trojedinoga Boga i da mu uputimo molitvu barem jednom dnevno i zatražimo milost Njegovu koja nam je potrebna posebno u ovo nemilo vreme kada je skoro svako od nas na neki način pogođen pandemijom. Na to nas pozivaju i zaštitnici ovog svetog hrama, veliki mučenici Sveti Kirik i Julita koji su postradali u drevno doba, jer nisu hteli da se odreknu Hrista i kroz to svoje mučeništvo su se upisali u knjigu večnosti. Uzalud nam je sve ako se nećemo upisati u tu knjigu večnosti, ako nećemo biti ljudi jedni prema drugima ovde i sada, jer ćemo samo tako postati deca svetlosti“, poručio je Episkop dalmatinski.

SLAVA HRAMA U KOŽLOVCU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (25. 7. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kožlovcu. Mnoštvo vernika iz ovoga kraja okupilo se u Hramu Svete velikomučenice Nedelje da bi ovoga dana svečano obeležili i molitveno proslavili hramovnu slavu.

Na početku svoga obraćanja vernom narodu Vladika Nikodim je čestitao svima ovaj veliki praznik i naglasio da mu je izuzetno drago što se naši stari običaji i dalje poštuju, te se čuva i održava tradicija ovakvih sabranja.

„Znam da mnogi od vas ne žive ovde, ali su došli da hramovnu slavu proslavimo zajedno i raduje me što se ti običaji iz davnina čuvaju i danas. Kada sam ja bio dete, majka bi nas vodila u crkvu i uglavnom su u hram ulazile samo žene, dok su muškarci ostajali ispred u svojim pričama. Zato se kod nas kaže da žene idu 'u crkvu', a muškarci 'kod crkve'. Meni je drago kad vas vidim u tolikom broju i nadam se da je svako od vas barem u nekom trenutku današnje službe ušao u hram i pomolio se Gospodu, a da su se u žamoru koji je dopirao iz crkvenog dvorišta prepričavala sećanja i priče kako o nama koji živimo ovde tokom cele godine, tako i o onima koji su odsutni, ali su u mislima i molitvama sa nama.

U današnjem Jevanđelju čuli smo priču o dvojici besomučnika koji su susreli Gospoda, a bili su opsednuti demonima i toliko su bili opaki da niko nije mogao proći kraj njih. Nažalost, mi ljudi znamo da padnemo, da postanemo zlobni, da se svađamo i optužujemo jedni druge i tada se upravo upodobljavamo ovoj dvojici besomučnika. To je ponašanje nedostojno hrišćana i ne bismo smeli da budemo takvi ni prema svojim neprijateljima, a kamoli prema bližnjima, jer smo pozvani da budemo smireni i da pokušamo, posebno kad se nalazimo u hramu, da budemo nalik na tu dvojicu u trenu kada ih je Gospod iscelio i iz njih isterao demone. Čuli smo da su ta dva besomučnika glasno povikali i upitali 'šta hoćeš od nas Isuse Sine Božiji, zar si došao amo pre vremena da nas mučiš'. Jevanđelist hoće da naglasi da su čak i oni, iako demonizovani, znali da je ispred njih došao Sin Božiji, onaj koji ima svu vlast, koji će da zaustavi vladavinu demona i nemira i koji će da donese zajednicu sa Gospodom i priliku da i mi, ljudi, nasledimo Carstvo Nebesko.

Ti demoni, kada su shvatili da će biti isterani iz ljudi, otišli su u krdo svinja koje je paslo u blizini, a svinje su se odmah sa brega survale u more i utopile u vodi. Tu tek možemo da izvučemo pouku, draga braćo i sestre, da te svinje nisu htele da trpe demone u sebi, da su na neki način imale veće dostojanstvo, iako su nerazumne životinje, već su se bacile u more i kroz to spasile ovaj svet od vlasti demona. Tako su pokazale da mi, ljudi, ne treba da se valjamo u blatu i da budemo podložni demonskim silama, već da moramo biti iznad svega toga, kao dostojna deca svetlosti i naslednici Carstva Nebeskoga. Nakon isceljenja, ta dva čoveka išla su po svetu, svedočili Gospoda, propovedali reč Njegovu i veru u Boga koji je poslao svoga Sina da preuzme na sebe obličje sluge da bi nas uzvisio, koji nam je poslao i Duha Utešitelja, a on je i danas u svima nama koji se sabiramo oko svetih hramova i radujemo se jedni drugima“ poručio je Episkop Nikodim.

Vladika je istakao da treba da se ugledamo na svetle primere apostola i svetih mučenika, kao što je Sveta velikomučenica Nedelja čije ime proslavljamo i da nastavimo rad na obnovi ovog hrama njoj posvećenog, kako bismo i njega učinili jednim od bisera Dalmacije i još dostojanstvenije u njemu proslavljali ovaj veliki praznik.

EPISKOP SILUAN I EPISKOP HERUVIM U POSETI EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njihova Preosveštenstva Episkopi australijsko-novozelandski G. Siluan i osečko-poljski i baranjski G. Heruvim stigli su juče (21. 7. 2021.) u posetu Eparhiji dalmatinskoj. Tim povodom služena je doksologija u manastiru Krki, a Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim od srca im je zahvalio na ukazanoj pažnji.

„Hteo bih da poželim dobrodošlicu Gospodi Episkopima, mada je Episkop Heruvim ovde jedan od naše sabraće, ovaj manastir je i njegovo mesto podviga. Nalazimo se u najvećoj svetinji pravoslavne Dalmacije i zato se nadam da ćete se dobro osećati sa nama i da ćete nam često dolaziti i kroz to pružiti utehu svima nama koji ovde prebivamo i molimo se Gospodu. Kada dolazite da nas obiđete mi osećamo da nismo sami, da nismo ostavljeni, niti zaboravljeni“, rekao je Vladika Nikodim i prepustio reč Episkopu Siluanu.

Vladika Siluan srdačno je pozdravio sve članove krčkog bratstva, kao i sve prisutne i zablagodario Episkopu Nikodimu na njegovim lepim rečima. „Osećam se veoma radosno, jer sam ovde u ovoj svetinji koja je dala mnoge vredne ljude našoj svetoj Crkvi i koja je narod krepila kroz vekove. Želim da vam prenesem pozdrave i molitve svih ljudi iz moje Eparhije koji su rodom iz ovih krajeva, a ima ih puno. Blagodarim Gospodu što sam danas ovde, a i kada nisam tu u molitvama sam uvek sa vama“, poručio je Episkop australijsko-novozelandski.

SVETA NEDJELJA NA MAOVICAMA

ВЕЛИКИ САБОР ВЕРНИКА У ОЋЕСТОВУ

На празник Свете великомученице Недеље (18. 7. 2021.) мноштво верног народа традиционално се окупило у оћестовачком манастиру посвећеном овој великој светитељки. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства Епархије далматинске, као и архимандрита Василија (Рожића) из Епархије бихаћко-петровачке и протојереја Слободана Вујасиновића и Ратка Нонковића из Епархије сремске. Владика се том приликом обратио окупљеном народу са великом радошћу због овог светог сабрања.

„Драга браћо и сестре, много ми је драго да смо се данас окупили овде где су се окупљали наши славни преци и вековима прослављали име Господње и, за нас Далматинце, један од већих празника, Свету великомученицу Недељу, која је укорењена у овдашњем народу који је изузетно воли и поштује. Поштујући старе обичаје и ми данас настављамо да се окупљамо при нашим светињама, да се гледамо лицем к лицу и радујемо једни другима, да благодаримо Господу и тако ширимо радост Васкрсења, радост хришћанства и свега онога што нам је заповеђено кроз само Јеванђеље и што нам је задато да постигнемо.

Ова два сата која смо данас стајали на Литургији представљају наш труд да учествујемо у Светим Тајнама, које за хришћане нису ништа друго него само увођење Царства Небескога у овај свет. Чули смо у једној данашњој песми како се каже да сада сваку животну бригу оставимо. То подразумева да, када дођемо у наше храмове, а нарочито на Свету Литургију, треба да заборавимо на све оно што нас оптерећује, на сваку муку и да размишљамо једино о Господу и томе колико смо пред Њим мали и да се без Његовог благослова не можемо спасити. То је такође време у коме треба да размислимо и о томе какви смо једни према другима, јер љубав коју осећамо према својим ближњима и коју треба да осећамо према свакоме човеку, па и према животињама, биљу и свему ономе чиме нас је Господ наградио, управо та љубав је оно што нам сведочи Господ у Јеванђељу. Ми смо позвани да постанемо истинска деца светлости, а то можемо само ако покажемо какво нам је срце наше, како се то каже у Јеванђељу, јер где је срце наше, ту је и Бог наш и кроз то можемо да покажемо да ли смо људи и да ли смо испунили онај завет који нам је оставио наш свети Патријарх Павле.

Ми, хришћани, смо они који се надају у Васкрсење Господње, а то значи да за живота носимо свој крст, што у данашње доба може да буде и сама брига о нашој породици, о томе да обезбедимо услове да живимо животом достојним човека, каквим треба и заслужујемо да живимо. Кроз ту своју борбу ми треба да заслужимо Царство Небеско уздајући се у Господа и у свеопште Васкрсење. У то су се уздали и наши преци који су очували нашу веру до дана данашњег, ту веру чији смо пример видели и у данашњем Јеванђељу коју је показала жена која је размишљала смо о томе да испред себе види самога Господа и помазала му ноге најдрагоценијим уљима и обрисала косом својом. То је вера и Свете великомученице Недеље која до краја свога живота није хтела да одустане од Христа, него је у раној младости храбро исповедила своју веру и због тога мученички пострадала. Њу смо наследили од самог Господа, преко апостола и светих отаца, њу су крвљу својом посведочили свети мученици и очували је наши славни преци, ту веру и ми треба да живимо и да верујемо у Тројединога Бога који је уз нас и који нам увек помаже, па и сада у ово немило време пандемије. Многи од нас су том пандемијом погођени, неки су изгубили драге људе и за све њих ми треба да се молимо благом Оцу који је 'толико заволео овај свет да је и Сина свога Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни', поручио је Епископ Никодим.

На крају своје беседе он је поздравио шибенско-книнског жупана г. Марка Јелића и посланицу у скупштини Републике Хрватске гђу Ању Шимпрагу који увек радо учествују у догађајима важним за српску заједницу, као и представнике локалних власти и сав верни народ без кога оваква сабрања не би била могућа.

Škola srpskog jezika „UČimo Ćirilicu“ u Đevrskama!

Udruženje „Žene kosovske doline“ zajedno sa udruženjem iz Đevrsaka „Naša kuća“ počinje sa provođenjem Škole srpskog jezika kao izvaninstitucionalnom aktivnošću za djecu koja žive u ruralnom području Dalmacije.

Osnovna ideja je da gdje god postoji srpsko djete pokrenemo i učionicu srpskog jezika i nadamo se da ćemo u narednom periodu uspjeti doći do svakog srpskog djeteta u Dalmaciji.

Posebnu radost donosi činjenica da je i naše sveštenstvo prepoznalo značaj ove inicijative i što imamo podršku naših sveštenih lica na čelu sa Njegovim Preosveštenstvom G. Nikodimom.

U Đevrskama i okolnim selima imamo preko 40-oro školske djece i cilj je da sva ta djeca prođu kroz našu učionicu srpskog jezika.

Prve sate srpskog jezika u Đevrskama uveličao je svojom posjetom iguman Sevastijan koji je u svom druženju sa djecom održao mudro slovo o tome koliko su Srbi jedinstveni i posebni zato što poznaju dva pisma i dvije kulture, po tome što imaju porodičnu slavu kao zaštitnika koju nitko drugi nema i koliko je važno da njeguju svoj jezik, svoju kulturu i svoje pravoslavlje.

„Naša kuća“ je novoosnovano udruženje u Đevrskama koje pokreće život u svojoj zajednici na način da će da se brine o djeci i da im osigura prostor za učenje i druženje, da će da se pobrine da se zaposle nezaposlene žene i da svaka osoba starije životne dobi koja živi u njihovoj zajednici dobije odgovarajuću brigu i pažnju.

Budućnost srpske zajednice, budućnost srpske djece je u našim rukama, nas koji tu živimo i koji smo odlučili da ostanemo na svojim ognjištima. Svima nama treba da bude jedan zajednički cilj i misija; a to je da nam svima skupa osiguramo život bez straha, bez mržnje, ispunjen poštovanjem,uvažavanjem, ljubavlju za sebe ,svoga bližnjega i za svakog svoga komšiju.

Jedino tako ćemo imati sretan,bezbrižan i život ispunjen ljubavlju!

autor: Radmila Berić

PETROVDAN NA POLAČI

PETROVDAN U ŽEGARU

PETROVDAN U ZELENGRADU

VEČERNJE U ZELENGRADU

PETROVDAN U BIOVIČINOM SELU

Na hramovnu slavu crkve u Biovičinom Selu (12. 7. 2021.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u ovom svetom hramu. Povodom praznika kojim slavimo imena svetih apostola Petra i Pavla, Episkop Nikodim se obratio prisutnim vernicima prigodnom besedom.

„Danas smo se okupili na ovom svetom mestu da bismo proslavili praznik prvovrhovnih apostola koji su raširili Reč Božiju i jevanđeljsku nauku širom Evrope. Oni su prvi doneli tu blagu vest koja je dospela i na naše prostore još u to davno doba, a mi smo je zadržali do dana današnjeg.

Sveti apostol Petar je bio ribolovac koji je živeo običnim životom, dok je Sveti apostol Pavle bio izuzetno učen čovek i to nam je upravo dokaz da Bog, kada bira one koji će svedočiti Reč Njegovu, to čini samo po srcu, a ne prema tome ko je iz kog segmenta društva. Gospod je njih izabrao da svetom šire Jevanđelje, ali i da za njega postradaju. Sveti apostol Petar postradao je na krstu, pokušavajući da se saobrazi Gospodu, ali je smatrao da nije dostojan da umre na isti način kao Gospod naš Isus Hristos, pa je razapet naopako, sa glavom na dole, a Sveti apostol Pavle je, kao građanin Rimskoga carstva, posečen mačem.

Na periferiji Rima postoji jedan samostan koji se zove Tri fontane, jer po predanju, tu gde je postradao apostol Pavle, na mestima gde je njegova glava tri puta dotakla tlo nastala su tri izvora koja do dana današnjeg teku i ja sam imao prilike da se napijem sa njih i da se pomolim Gospodu na tom velikom mestu gde je postradao apostol naroda, kako ga zovu, koji je pohodio i naše prostore i poslao svoga učenika Tita u Dalmaciju da propoveda Jevanđelje Gospodnje. Zato ja često umem da kažem na našim episkopskim sabranjima da je naša mila Dalmacija, ova zemlja u kojoj mi obitavamo i čekamo Carstvo Nebesko, jedina zemlja u srpskome narodu koja je pomenuta na stranicama Biblije, draga braćo i sestre. Naši slavni preci koji su živeli na ovim prostorima na moge načine imaju direktnu liniju do samih apostola i vera koju mi danas čuvamo seže čak do toga doba kada su apostoli hodili zemljom i svedočili Jevanđelje.

Upravo zbog tih naših slavnih predaka mi treba da se trudimo, da im budemo dostojni naslednici, da često dolazimo u crkvu i molimo se Gospodu, da budemo svesni koliko smo pred Njim mali i da nam je za sve potrebna Njegova pomoć i uteha. Treba da znamo da je On onaj koji, kako to kaže apostol Petar 'nije daleko ni od koga od nas', već onaj koji nas voli i ta ljubav kojom nas Bog obasipa i blagosilja je razlog zbog kojeg je On dao Sina svoga Jedinorodnog da preuzme na sebe sve slabosti naše, da za nas postrada i da nas iskupi kroz svoju žrtvu, pa da i mi postanemo mala braća Hristova. Da bismo postali i mi deca Gospodnja presudno je da se brinemo o svojim bližnjima, jer nam je uzalud i dolazak u crkvu ako ne razmišljamo o onima koji su uniženi i nemaju nikoga da se o njima brine, koji žive u našim krajevima sami, jer su im deca daleko.

Za nas, hrišćane, takođe je važno da se molimo i za neprijatelje naše, jer ta ljubav koju možemo da iskažemo pred Gospodom je ono po čemu će nas prepoznati da smo istinski učenici Njegovi. Najbitnije od svega je da budemo ljudi, kako je govorio naš Sveti patrijarh Pavle i da nikome ne činimo zlo, jer samo tako ćemo moći dostojno da izađemo pred lice Gospodnje.

Danas imamo još jednu radost, draga braćo i sestre, a to je rukopoloženje đakona Milana Grubića u čin sveštenika. On će, kada za to dođe vreme, postati đevrsački paroh, onaj koji će vam svedočiti Jevanđelje, a vas bih zamolio da se, kao što smo se danas pomolili za njega i dalje molite da njegov put bude dostojan svih onih sveštenika koji su služili u ovome svetome hramu, da on bude njihov dostojan naslednik koji će vas učiti Reči Gospodnjoj“, rekao je Vladika Nikodim, te poželeo svima srećan praznik i čestitao porodici novog sveštenika.

HRAMOVNA SLAVA U SINJU

HRAMOVNA SLAVA U BIOČIĆU

HRAMOVNA SLAVA U BROĆANCU

PROSLAVA PETROVDANA U TIŠKOVCU

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

PROSLAVA IVANjDANA U BENKOVCU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (7. 7. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Benkovcu. Veliki broj vernika okupio se povodom slave benkovačkog hrama, kako bi zajedno, u svetom sabranju proslavili ovaj divni praznik.

„Draga braćo i sestre, jako sam radostan kada dođem među vas i vidim kako se poštuju naši stari običaji i to mi je mnogo draže nego kada vidim mobilne telefone koji snimaju, jer oni predstavljaju opterećenje koje ne bismo trebali da imamo kada uđemo u hram. Sveta Liturgija je događaj na kome ne bismo smeli da razmišljamo da li će nam uspeti slika ili snimak i da li ćemo to onda moći da prikažemo u virtuelnom svetu, u svetu koji nije pravi i kome ne bismo trebali da robujemo, na prvome mestu.

Mi smo se danas okupili, kao što su to naši preci vekovima činili, da proslavimo veliki Praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, onoga, kako se to u Svetom Pismu kaže, najvećega od žene rođenog. Okupili smo se da slavimo onoga koji je prethodio samome Bogu, koji je najavljivao Njegov dolazak, okupljao učenike i u svemu pokazivao krajnje smirenje, kako u jelu i piću tako i u svom ponašanju i na kraju je postradao zato što nije hteo da se odrekne onoga što je njemu bilo najbitnije i što je najbitnije za svakoga od nas i naše spasenje. To je vera koju je Gospod predao svojim apostolima, oni dalje ocima koji su je kroz istoriju raširili širom vaseljene i doneli našim slavnim precima koji su na našim prostorima zidali velelepne hramove i u njima se okupljali. Tako je podignut i ovaj sveti hram u Benkovcu, kao zavet i dokaz onoga što im je bilo najvrednije“, rekao je Episkop Nikodim i čestitao svima ovaj veliki praznik, sa željom da se što češće i u što većem broju okupljamo pri svojim crkvama.

IVANJDAN U BALJCIMA

IVANJDAN U MIOČIĆU

IVANJDAN U ZASIOKU

IVANJDAN U STRMICI

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA I RUKOPOLOŽENjE U MANASTIRU KRKI

Na današnjoj Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji (4. 7. 2021.) koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim, Eparhija dalmatinska dobila je novog đakona, kada je u ovaj čin rukopoložen Goran Lukić. Vladika Nikodim od srca je čestitao njemu i njegovoj porodici i poželeo mu da na mnoga i blaga leta bude dostojni naslednik Svetog arhiđakona Stefana.

„Molitvama koje se čitaju pri rukopoloženju mi prizivamo blagodat Božiju, da bude na onome ko se rukopolaže kao što je bila na Svetome arhiđakonu i prvomučeniku Stefanu, na onome koji je bio vrli đakon, koji je iz jerusalimske zajednice izabran da bude sluga i da ta blagodat bude na njemu dokle god traje njegova đakonska služba. U današnjem jevanđelju čuli smo da oni koji su u sveštenome činu treba da privode duše spasenju i da u toj borbi istraju sve do časa u kome će, kao i svi mi, ugledati lice Gospodnje. U tome trenu svi ćemo postati jedno sa Gospodom i videćemo jasno, ne kao na ovome svetu u kome očekujemo dolazak Gospodnji i još uvek Ga vidimo kao u ogledalu, kao u zagoneci, kako to apostol Pavle lepo kaže.

Mi, sveštenici, treba da dočekamo to Carstvo Nebesko kao dostojni služitelji ovoga oltara, kao oni koji su svoj život posvetili svedočenju Reči Gospodnje i prenošenju vere naših otaca, vere koju su nam apostoli predali. To je vera u Boga koji je hodio ovde među nama, zemljom koja je po mnogo čemu slična našoj miloj Dalmaciji i kome treba uvek da ostanemo verni i da se trudimo da dobru trku istrčimo ka Carstvu Nebeskom“, poručio je Episkop dalmatinski i još jednom uputio čestitke porodici Lukić nad čijim je najmlađim članom danas izvršena Sveta tajna krštenja.

U MANASTIRU LAZARICI PROSLAVLjENA SLAVA EPARHIJE DALMATINSKE

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju su služili Njihova Preosveštenstva Episkopi osečkopoljski i baranjski G. Heruvim i dalmatinski G. Nikodim molitveno je otpočela slava Eparhije dalmatinske. Tradicionalni vidovdanski skup u manastiru Lazarici na Dalmatinskom Kosovu i ovaj put je privukao veliki broj vernika koji su se danas (28. 6. 2021.) sabrali na ovom svetom mestu. Današnji dan uveličala je još jedna duhovna radost kada je splitski paroh jerej Milan Kadijević odlikovan činom protojereja.

Nakon Svete Liturgije Vladika Nikodim pozdravio je sve prisutne izrazivši veliku sreću zbog današnjeg sabranja. „Mogu samo da citiram našeg Patrijarha koji je juče više puta ponovio u svojim besedama da smo mi oni koji su slobodni u srcu i u suštini, slobodni smo silom Hristovom. To je upravo ono što su propovedali apostoli, što su nas oci učili i što su nam naši slavni preci vekovima predavali u nasleđe. Oni su dolazili u ovaj sveti manastir i u Gospodu, u radosti i pesmama slavili spomen na mučenike koji su postradali od Kosovskoga boja do danas, koji su svedočili veru u Hrista, nikome je nisu nametali, ali je se nikad nisu odricali.

Želim da se zahvalim Episkopu Heruvimu koji je došao danas ovde, na slavu Eparhije iz koje je potekao, kao neko ko je upisao krčku bogosloviju još kao dečarac, nakon studija se tamo i zamonašio, a kasnije postao i iguman manastira Oćestova i mnogi od vas ga poznaju još iz tog perioda kada se ovde sa nama podvizavao i molio Gospodu. Zahvaljujem mu što je danas ovde sa nama i želim da ga zamolim da nam se obrati i da nas blagoslovi“, rekao je Episkop Nikodim i predao reč Episkopu osečkopoljkom i baranjskom.

„Dragi Vladiko, časno sveštenstvo, dragi narode neka je svima vama srećna i blagoslovena današnja slava slavnog vidovdanskog zaveta koji je kroz istoriju nit koja povezuje naš narod gde god on živeo. Naš Patrijarh je danas na Kosovu, na mestu gde je to mučeništvo dobilo svoju punoću u Vaskrsenju, gde se odigrala ta istorijska bitka koja je sa sobom pronela seme Hristovo, raširila ga po srpskom narodu i usmerila ga na pravi put. Danas ne možemo da se ne setimo tih divnh reči srpskog kneza Lazara koji je rekao da je zemaljsko za malena carstvo, a nebesko večno i doveka. To je dalo kurs našem narodu da je kosovski zavet upravo Hristov zavet i da jedino kroz Hrista i u Hristu možemo biti slobodan narod koji neguje isključivo ljubav, slobodu i jedinstvo. To jedinstvo nam je preko potrebno da bismo bili narod koji u svome biću nosi kosovski zavet koji je put naš ka Carstvu Nebeskome. Bez Hrista, mi smo bezličan narod i to je znao i knez Lazar, to je znao i Sveti Sava, Sveti Simeon svi naši divni preci, da naša Crkva treba da bude temelj i kruna našega života, mesto gde ćemo se poučavati i napajati sa izvora života. Tamo ćemo, kroz bogosluženja, osetiti punoću i lepotu prisustva Božijega, osetićemo da je blagoslov Božiji jedino što nas usmerava u ovome svetu. Naš narod zaista u svome srcu nosi tu čvrstinu vere i tako treba i da ostane, da ostanemo slavan narod koji se saobrazio sa ovom prirodom koja je isto tako kruta, kao što je kruta i čvrstina naše vere. Naša vera pravoslavna treba uvek da nas usmerava ka jedinstvu i ljubavi koju gajimo jedni prema drugima, a tako nas je naša Crkva i usmeravala kroz vekove, jer je ovaj narod od apostolskog perioda na ovim prostorima, davno je čuo reč Jevanđelja koja nas i u najteža vremena krepi i uverava da su sve teškoće prolazne, a da jedino večno su ljubav, jedinstvo i naša sveta Crkva“, poručio je Episkop Heruvim i naglasio da to treba da nam bude misao vodilja i jedina logika u našem životu.

HRAMOVNA SLAVA U UNIŠTIMA

Praznik Pedesetnice - Silaska Sv. Duha na Apostole i proslava hramovne slave hrama Svete Trojice u Obrovcu

DUHOVSKI PONEDELjAK U BISKUPIJI

Veliki broj vernika okupio se danas (21. 6. 2021.) na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji u Hramu Svete Trojice u Biskupiji. Ovaj veliki praznik dodatno je uveličalo rukopoloženje veroučitelja Milana Grubića u čin đakona. Tom prilikom sabranom vernom narodu obratio se Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim koji je novom đakonu poželeo sve najbolje u budućoj službi i čestitao njemu i njegovoj porodici. Vladika je naglasio da je najveći dokaz božanske ljubavi prema nama upravo to što je Gospod dao Sina svoga Jedinorodnog koji je postradao zarad nas i našega spasenja i primivši ljudsku prirodu na sebe, a ostavši pritom Bog, postao je, kao što je govorio sveti otac Justin, Bogočovek Isus Hristos.

„On je primivši našu, ljudsku prirodu unizio sebe, da bi uzdigao nas i da bismo i mi kroz to postali mali bogovi po blagodati. Malo pre nego što se vazneo na nebo, a četrdeset dana nakon Vakrsenja, rekao svojim apostolima da u Jerusalimu sačekaju Duha Utešitelja koji je kroz vekove bio uteha našim slavnim precima, a tako i do dana današnjeg nama. Gospod nam je poslao Njega da nam bude uteha u svakoj muci i nevolji. U Svetom Pismu piše da su pri dolasku Duha Svetoga apostoli bili sabrani i da se začuo huk veliki, a Sveti Duh je sišao u obliku ognjenih jezika i oni su progovorili na raznim jezicima da bi mogli da ih razumeju ljudi u svim mestima gde su išli da misionare i šire Jevanđelje. Tu reč Gospodnju primili su i naši slavni preci koji su se okupljali pri svetim hramovima, kao što smo se mi okupili danas. Oni su tu dolazili da se pomole Gospodu i ostave za sobom sve ono što ih je odvlačilo od Gospoda, da svaku svoju misao posvete Bogu i tako postanu jedno sa Njim. Tako bismo i mi trebali, ne samo na današnji dan, nego i što češće da se okupljamo pri svojim crkvama i manastirima i prinosimo molitve čovekoljubivome Gospodu, te da kroz to budemo, kako dostojni učenici Njegovi, tako i dostojni naslednici naših slavnih predaka“, rekao je Vladika i čestitao svima današnji praznik.

PRAZNIK SILASKA SVETOG DUHA NA APOSTOLE U LIŠANIMA TINjSKIM

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (20. 6. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Lišanima Tinjskim. Okupljenom vernom narodu Vladika Nikodim obratio se sa nekoliko reči o današnjem prazniku.

„Pre nego što se vazneo na nebo Hristos je svojim apostolima rekao 'idite u Jerusalim i sa radošću čekajte da vam pošaljem Duha Utešitelja' i oni tako i učiniše. Kada je došao pedeseti dan nakon Vaskrsenja Hristovog i ispunila se Reč Gospodnja, sišao je Duh Sveti na apostole i oni su, kako se to kaže u Svetome Pismu, počeli da govore raznim jezicima da bi mogli da svoju misiju prošire po svoj vaseljeni. Kao što smo čuli u današnjim molitvama, oni su propovedali veru u tog Trojičnog Boga, Oca 'koji je tako zavoleo ovaj svet da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Propovedali su veru u Gospoda koji je hodio ovim svetom među nama, zemljom koja je vrlo slična našoj i koja je blagoslovena maslinama, vinogradima i smiljem, kao i drugim biljkama kojima je i nas Bog blagoslovio. Svima je nama poznat zemaljski život našega Gospoda koji je kao krunu imao Vaskrsenje koje je temelj naše vere i nakon koga je došlo Vaznesenje i obećanje Gospodnje da će poslati Duha Utešitelja koji je sišao na apostole u obliku ognjenih jezika. Taj Duh Sveti je onaj koga i mi osećamo kada nam je teško u životu i to je vera koju su propovedali sveti apostoli, a koju su naši slavni preci predali nama. To je vera koja se prenosila kroz vekove pred ovim svetim hramom i koju smo svi mi pozvani da živimo i sledimo i kroz koju ćemo pokazivati ljubav prema svojim bližnjima, a posebno prema onima koji su ugroženi. Na kraju želim još jednom da vam čestitam današnji praznik i poželim vam sve najbolje od Gospoda uz nadu da ćemo se što češće okupljati u ovom našem hramu i na ovom groblju gde nas zovu naši slavni preci da se pomolimo Gospodu za njih“, poručio je Episkop dalmatinski i naglasio da treba da budemo oni koji sa radošću i pesmama proslavljaju Gospoda.

HRAMOVNA SLAVA U ŠIBENKU

Slava šibenskog Hrama Svetog Spasa danas (10. 6. 2021.) je svečano proslavljena Svetom Arhijerejskom Liturgijom na kojoj se uz Njegovo Preosveštenstvo Episkopa dalmatinskog G. Nikodima okupilo mnoštvo vernika iz Šibenika i okoline. Nakon praznične litije Vladika se obratio okupljenima uputivši im čestitke povodom današnjeg praznika.

„Okupili smo se danas da zajedno proslavimo Spasovdan, slavu našeg hrama, za koji slobodno možemo da kažemo, kao i za Saborni hram, da je ukras našeg divnog grada. Isto to možemo reći i za ovo naše groblje, za mesto gde se nalaze duše onih koji su kroz vekove živeli na ovim prostorima, podvizavali se na neki način, svedočili veru i živeli je, što je najvažnije. Tako bismo i mi trebali da budemo naslednici naših slavnih predaka koji su sledili veru u kojoj su rođeni, kojoj su učeni. Oni su sledili veru koju su nam predali apostoli, veru u Boga 'koji je tako zavoleo ovaj svet da je i Sina svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni.' Dao nam je svoga Sina ljubljenoga da se ovaploti od Bogorodice, da postane čovek i primi na sebe ljudsku prirodu ostavši Bog, da unizi sebe da bi uzvisio nas i uzdigao nas da budemo oni koji možemo da nasledimo Carstvo Nebesko i da postanemo mala braća Njegova.

Iz današnjeg čitanja Jevanđelja smo čuli kako su se apostoli vratili u Jerusalim sa velikom radošću sa kojom su svedočili Vaskrsenje, tu veliku tajnu i dar koji je Gospod dao svima nama da bismo i mi postali deca svetlosti. Kao pravoslavni hrišćani i kao ljudi, mi treba upravo da svedočimo tu radost koju ćemo širiti po ovome svetu, jer će nas samo po toj ljubavi poznati da smo učenici Njegovi.

Želim da vam čestitam današnju slavu i da se okupljamo što češće i u što većem broju, da budemo dostojni naslednici svojih slavnih predaka, da se jedni drugima radujemo sa nadom da ćemo se isto tako sastati u Carstvu Nebeskom i da ćemo licem k licu videti našega Gospoda. Posebno bih pozdravio novoizabranog župana g. Marka Jelića koji je došao danas da bude sa nama i uveliča našu radost i koji je često, dok je bio gradonačelnik Knina, dolazio kada smo se tamo okupljali pri našim crkvama. Isto tako, želim da pozdravim i gđu Anju Šimpragu, poslanicu u Skupštini Republike Hrvatske, koja je sa naših prostora i uvek dolazi i brine se o nama i zajedno sa nama radi na tome da se poboljša život našega naroda koji je kroz vekove doprinosio kulturi ovoga grada i naše mile Dalmacije, kako je to govorio veliki Vladika Nikodim Milaš“, rekao je Episkop Nikodim.

SPASOVDAN U CETINI

EPISKOP NIKODIM: SAMO JE GOSPOD TAJ KOJI MOŽE DA NAS UZDIGNE DO CARSTVA NEBESKOG

Hram Svetog Spasa u Šibeniku bio je danas (6. 6. 2021.) mesto na kome su se, na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji, okupili verni ljudi ovoga kraja. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim poučio je prisutne vernike osvrćući se na priču o isceljenju slepog, koju smo imali priliku da čujemo iz današnjeg čitanja Jevanđelja.

„Čuli smo sada kako je naš Gospod Isus Hristos iscelio jednoga čoveka koji je bio slep od rođenja. Kada su Ga apostoli upitali da li je to posledica njegovih greha ili greha roditelja njegovih, Gospod im je odgovorio da ni jedno, ni drugo nije razlog njegovog slepila, već je on tako rođen da bi se na njemu pokazala slava Božija. A mi bismo, draga braćo i sestre, kao ljudi trebali biti oni koji će proslavljati Gospoda u svakome trenutku svoga života i od toga nećemo odustati, kao što nije odustao ni taj slepi čovek koji je isceljen. Kada se pojavio među ljudima koji su znali da je on od rođenja slep i kada su ga oni upitali kako je na čudesan način progledao, on je u nekoliko puta posvedočio da je upravo Gospod onaj koji mu je podario vid. On je tada prvi put video sve ono na šta smo mi navikli, što možda i ne gledamo kao čudo Božije, video je svu tvorevinu i sve ono čime nas je Gospod blagoslovio i ukrasio ovaj svet. Taj čovek nije poklekao pred rečima fariseja i do kraja je svedočio da je njegov iscelitelj upravo Gospod, Spasitelj koji, kao što možemo da vidimo na ikoni Vaskrsenja Hristovog, pruža ruku svima nama i bez čije pomoći ne možemo da se uzdignemo ka Carstvu Nebeskom. Rekavši da veruje u Gospoda pokazao je slavu Božiju koja se na čudesan način nad njim projavila kao svedočanstvo pred svim tim nevernicima da je 'Bog tako zavoleo ovaj svet da je i sina Svoga Jedinorodnoga dao da svako veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Ovaj čovek je do kraja svoga života ostao veran Gospodu i zapovestima Njegovim, a taj primer treba da sledimo i mi, da svakim danom i svakim dahom svojim proslavljamo Gospoda i budemo uvek svesni da je jedino On taj koji može da nam pomogne, da nas uzdigne i samo kada se sa Njim nađemo u zajednici postaćemo deca svetlosti i naslednici Carstva Nebeskog“, poručio je Episkop dalmatinski.

Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sabora

U hramu Svetoga kneza Lazara, u kripti Hrama Svetog Save u Beogradu, održano je redovno zasedanje Svetog Arhijerjskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve, od 24. do 29. maja 2021. godine, pod predsedništvom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija i uz učešće svih eparhijskih arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve, s tim što Episkop šabački g. Lavrentije nije ostao do kraja zasedanja. Sabor je svoje zasedanje započeo služenjem saborne svete Liturgije sa prizivom Svetoga Duha u hramu Svetog Save na praznik svetih Kirila i Metodija, 24. (11.) maja ove godine.

cijeli tekst ovdje

SLAVa HRAMA SVETOG KIRILA I METODIJA U KISTANJAMA

HRAMOVNA SLAVA MANASTIRA CRNOGORCI

Na praznik Svetog Vasilija Ostroškog (12. 5. 2021.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru koji je posvećen ovom velikom svetitelju.

Verni narod okupljen u Crnogorcima Vladika je pozdravio najradosnijim pozdravom: Hristos vaskrse i izrazio veliku radost zbog današnjeg sabranja na ovom svetom mestu.

„Sveti Vasilije Ostroški živeo je u zemlji koja je bila veoma slična našoj, zemlji blagoslovenoj maslinama, smokvama, plavim nebom i morem, gorama i kanjonima kroz koje protiču divne reke, gde su se monasi vekovima podvizavali i Bogu molili. Na takvim mestima podvizavao se i ovaj veliki svetitelj, gde je kao arhipastir vodio povereni mu narod koji je po mentalitetu jako sličan nama. Bio je njihov zastupnik pred vaskrslim Gospodom, mirio ih i podučavao Jevanđelju. Upravo taj jaki metalitet koji naš narod ima očuvao nas je u svim nevoljama koje su nas snalazile kroz vekove“, rekao je Episkop Nikodim i čestitao svima današnji praznik.

PATRIJARH U POSETI EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Porfirije stigao je juče (9. 5. 2021.) u posetu Eparhiji dalmatinskoj. Sa velikom radošću zbog dolaska našeg duhovnog oca dočekao ga je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim sa sveštenstvom, te je služena doksologija u manastiru Krki.

Vladika Nikodim se, tom prilikom, od srca zahvalio Patrijarhu Porfiriju, kako na njegovom dolasku, tako i na trudu kojim je nas, Srbe u Hrvatskoj, vratio na kartu postojanja i učinio da ljudi znaju za nas i da, nakon svih nemilih dešavanja koja su se zbila na ovim prostorima, misle na nas i obilaze nas, kao što je on to sada učinio.

„Hoću da Vam poželim sve najbolje u Vašem radu i da Vas prati svaki blagoslov, da Vi, kao predstojatelj i duhovni otac svih nas, nasledite Carstvo Nebesko i da se svi mi radujemo kada se nađemo zajedno pred licem Gospodnjim“, uputio je Episkop Nikodim svoje želje Patrijarhu, te ga zamolio da nam se obrati i da nas pouči.

„Velika je radost, i to ne radost kao prosta emocija, nego duhovna, suštinska radost što danas, blagodareći Božijem promislu, ali i ljubavi Vašoj dragi Vladiko imam priliku da dođem u ovu svetu obitelj, na mesto u kome je propovedao i sam apostol Pavle. Radost je još veća činjenicom da dolazimo u atmosferi radosti Vaskrsenja Hristovog. Kad god sam dolazio ranije, a i ovoga puta takođe, osetio sam upravo tu činjenicu da je Gospod naš raspeti i vaskrsli pobedio našeg najvećeg neprijatelja i otvorio put neizmernoj, neopisivoj, beskrajnoj radosti prisustva ljubavi Njegove. Tu istinu, tu radost, svaki put sam osećao, kad god bih došao ovde i evo, hvala Bogu, danas osećam još više nego ranije da tamo gde postoje ljubav, podvig i trud vaskrsavamo i mi, ljudi. Dokaz za to zaista jesu ova svetinja i ova Eparhija koja je kroz istoriju prolazila razna bespuća između Scile i Haribde, iskušenja sa svih mogućih strana, nekada čak i iznutra. Ta iskušenja bila su poziv upravo na krst Hristov, na raspeće i svedočenje vere u Njega, zato je svaki put to stradanje vodilo u Vaskrsenje. Hvala Bogu, to je i danas tako, bez obzira na brojke i procente koji mogu i da zavaraju. Možda nema toliko pravoslavnih na ovim prostorima koliko je bilo ne tako davno, ali ono što je mnogo važnije, tu gde su pravoslavni i koliko god da ih ima, ima zaista i pravoslavlja, tj. ima vere u Hrista i u suštinsku pobedu Crkve Hristove sa Njim i za Njega, a ta pobeda uvek znači pobedu ljubavi.

Ovo je mesto gde nije moguće izbeći da budemo stavljeni na ispit, gde se potvrđujemo da li smo Hristovi, da li pripadamo Crkvi, da li verujemo autentično i na pravoslavni način ili ne. Ja duboko osećam, na svakom koraku to vidim, da naša Crkva ovde ne samo da ima budućnost, nego ima istinsku i pravu perspektivu svedočenja Hristove ljubavi. Da bismo mogli tu ljubav da svedočimo, a to se ovde dešava, najpre mora da dođe do samootkrivanja, samospoznaje i, hvala Bogu, ovde ljudi istinski otkrivaju sami sebe, otkrivaju suštinu i srž svoga postojanja, a to je pravoslavna vera. U tom procesu i u Hristovoj ljubavi dešava se maksimalno otvaranje prema onima koji su tu pored nas, a možda su za nijansu drugačiji, bilo da drugačije veruju ili drugačije gledaju na nas i na našu veru. Isključivo i samo Hristom, a to znači ljubavlju, istinskim mirom i nadom možemo pobediti svakog vraga, svakog neprijatelja, pa i onima koji nas ne poznaju onakvima kakvi jesmo možemo učiniti da nas upoznaju i prihvate kao svoju braću. Svi smo deca Božija i za svakog od nas Gospod naš i Spasitelj došao je u ovaj svet, raspeo se i vaskrsao, za svakog pojedinca nezavisno od toga kako se on postavlja u odnosu na drugoga i na samog Boga.

Velika mi je radost što ovde bogoslovija funkcioniše i na nju će posebno biti usmerena naša pažnja i briga. Smatramo da je veliki blagoslov što je ona obnovljena, jer ovde, na izvorima pravoslavlja, dobro je da se mladi ljudi koji se spremaju za svešteničku službu napajaju čistom, bistrom vodom predanja. Radujem se, zaista neopisivo, i zbog toga što kad god sam dolazio ovde gledajući ovu zemlju i kamen, slušajući cvrkut ptica svaki put sam osećao da je Bog naš živ i koliko je naša vera utkana u svaki pedalj ovih prostora. To je uvek u meni izazivalo, ne samo ljubav prema Dalmaciji i ljudima u njoj, nego me podsticalo na dubinsko razmišljanje o suštini i smislu našega postojanja, sam prostor me upućivao na Boga i na naš život u Njemu“, rekao je Patrijarh Porfirije.

Nakon službe u manastiru Krki Njegova Svetost obišao je šibenske hramove, te svoju posetu završio šetnjom ovim lepim gradom koji je sedište naše Eparhije. Veliko hvala našem Patrijarhu na poseti i podršci koju nam ukazuje i neka smo uvek u njegovim molitvama kao što je on u našim.

PRAVOSLAVLjE U DALMACIJI - MOŽE LI SE U MANTIJI KROZ ŠIBENIK

OKO MAGAZIN: KRUPA - NAJSTARIJI MANASTIR I NAJLEPŠI MOST U DALMACIJI

TOMINA NEDELjA U SPLITU

Verni narod splitskog kraja uzneo je danas (9. 5. 2021.) svoju molitvu Gospodu uz Njegovo Preosveštenstvo Episkopa dalmatinskog G. Nikodima koji je služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju u nedovršenom splitskom hramu posvećenom Svetom Savi. Vladika je pozdravio sve prisutne i poučio ih sa nekoliko reči o današnjem prazniku.
„Iako je bio jedan od apostola Hristovih, Toma nije hteo da poveruje u Njegovo Vaskrsenje dok Ga ne vidi. Mi, kao ljudi ne bismo smeli da budemo takvi, jer smo oni koji su nasledili veru naših otaca i samoga Gospoda koji je predao apostolima, a oni dalje svojim učenicima, Episkopima koji su je proširili širom vaseljene. Ta je vera jedina istina za nas, draga braćo i sestre, jedino novo pod Suncem. Taj Bog, koji je sišao sa nebesa postao je u svemu identičan nama osim u grehu, uzeo je na sebe čitavu našu palu prirodu i uzdigao je. Niče je govorio 'Bog je mrtav', ali taj Bog koji je umro je i vaskrsao i kroz svoje Vaskrsenje uzdigao i nas, ljude i zajedno s nama čitavu tvorevinu. Upravo zahvaljujući veri u tog vaskrslog Gospoda koga nismo videli, ali Ga na svakoj Liturgiji primamo u sebe i mi postajemo mala braća Hristova, postajemo udovi jednoga tela kome je glava sam Hristos. Mi ne možemo postati bogovi po prirodi, ali možemo po blagodati i to kroz učestvovanje u Svetim Tajnama, slušanje svetog Jevanđelja i kroz ljubav koju imamo jedni prema drugima. Za nas, hrišćane, najveće svedočanstvo Vaskrsenja je upravo kada smo radosni, jer Gospod, uz ono što smo više puta čuli 'mir vam' isto tako kada je vaskrsao i izašao je pred svoje učenike rekao im je 'radujte se'. Samo kroz radost mi možemo da svedočimo tu veru u vaskrsloga Gospoda i da budemo oni koji očekuju Carstvo Nebesko i trude se da budu dostojni naslednici Njegovi. Mi, hrišćani, nismo od ovoga sveta i iako moramo da poštujemo njegove zakone, kako to kaže jedan drevni hrišćanski spis, naša je otadžbina na nebu i mi treba da težimo tome da postanemo saučesnici sveopšteg Vaskrsenja“, poručio je Episkop Nikodim.

VAsKRs U BENKOVCU

VASKRS U ZADRU

VeČErnjE LJUBAVI U MANASTIRU KRKI

VASKRŠNJI PONEDJELJAK U ZELENGRADU

VASKRŠNJE VEČERNJE U SVETOUSPENSKOM MANASTIRU KRUPA

VASKRS U HRAMU SVETE TROJICE U OBROVCU

VASKRS U MANASTIRU KRKI

VASKRS U MANASTIRU KRKIVELIKA SUBOTA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Veliku subotu (1. 5. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Verni narod šibenskog kraja okupio se u Hramu Svetog Spasa kako bi u svetom sabranju zajedno proslavili ovaj veliki praznik. Vladika Nikodim tom prilikom je istakao da smo današnjom službom započeli proslavu najvećeg među svim praznicima.

„Ova današnja Liturgija kod naše braće Grka zove se Protopasha, a sa pevanjem ovog velikog prokimena koji smo danas čuli 'Voskrsni Gospode Bože moj' kada smo izašli iz oltara i bacali lišće i cveće, počinje već proslava praznika svetloga Vaskrsenja Hristovog. Isto tako, nakon ove Liturgije treba da izdržimo još malo, da postimo i držimo se pravila koje je odredila naša sveta Crkva, pa da se dostojno pričestimo i sutra sa nadom da ćemo, kao što sad učestvujemo na Vaskršnjoj Liturgiji isto tako učestvovati i u sveopštem Vaskrsenju kada i mi, kao deca svetlosti, dočekamo to Carstvo Nebesko i postanemo u potpunosti svesni Božijeg prisustva. Samo Vaskrsenje Hristovo je centar naše vere, ono čemu treba da težimo i da se nadamo i što možemo zadobiti brinući se jedni o drugima, imajući ljubavi prema bližnjima, pa i onima koji su neprijatelji naši“, rekao je Episkop Nikodim i pritom pozdravio sve prisutne najradosnijim hrišćanskim pozdravom „Hristos Vaskrse“!

JUTRENjE VELIKOG PETKA U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je jutrenje Velikog petka sa čitanjem 12 strasnih Jevanđelja u Hramu Svetog Spasa u Šibeniku, nakon čega je obišao službe u Benkovcu i manastiru Krki.

Vaskršnja poslanica Srpske Pravoslavne Crkve
Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2021. godine

PORFIRIJE

po milosti Božjoj

pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:

Hristos vaskrse!

Dođite na novi rod Vinograda,
na pobožno veselje,
poseban je dan Vaskrsenja;
uđimo u zajednicu Carstva Hristova,
pojući mu kao Bogu u vekove!
(pashalni kanon, prva strofa osme pesme)

Ovim rečima, draga braćo i sestre, slaveći Vaskrsenje Hristovo, Crkva nas poziva i sabira na pobožno pashalno veselje, veselje koje prevazilazi i nadmašuje sva naša ovozemaljska veselja. Pobožno veselje koje nam Gospod ugotovi jeste radost večnog Života, večne pobede Dobra nad zlom i poraza demona. Predivni Jovan Zlatoust u prazničnom ushićenju kliče: „Neka se (danas) niko ne boji smrti, jer nas oslobodi Spasova smrt: ugasi je Onaj Koga je ona držala, zapleni ad Onaj Koji siđe u ad, gorak postade ad primivši telo Njegovo.”
Suština ovog našeg pobožnog vaskršnjeg veselja jeste Sâm Vaskrsli Isus Hristos Koji Sebe Samog daje kao „novi rod vinograda” da Ga pijemo. U velikoj i božanskoj Tajni Tela i Krvi Njegove On nam govori: „Uzmite, jedite, ovo je Telo moje...”, a zatim: „Pijte, ovo je Krv moja Novoga Zaveta...” Gospod ne uspostavlja Novi Zavet na nekim obredima i religijskim ritualima već ga ustanovljava na Sebi Samom kroz večno davanje Sebe kao božanskog Jela i Pića.

Cijeli tekst ovdje

VELIKI ČETVRTAK U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Veliki četvrtak (29. 4. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom Hramu Svetog Spasa. Okupljenim vernicima Vladika se obratio rekavši da za nas hrišćane naša vera nije ništa drugo nego radost.

„Mi smo pozvani da kroz radost sledimo Jevanđelje i sve zapovesti koje nam je Gospod ostavio, a isto tako i da sledimo Njegov put. Treba da se radujemo, jer smo oni koji su odrastali za Carstvo Nebesko, mi smo oni koji imaju istinsku veru i koji su naslednici samog Gospoda, apostola i učenika njihovih. Mi smo mala braća Hristova čiji je Otac nebeski lekar duša i tela naših i onaj 'koji je toliko zavoleo ovaj svet da je i Sina svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Taj Bog, koji je toliko zavoleo ovaj svet, ostavio je nama da se radujemo kako bi mogli da kroz to nasledimo Carstvo Nebesko, da jedni kroz druge postanemo ta deca svetlosti. Dao nam je i svog Sina koji je na današnji dan ustanovio Svetu Tajnu Evharistije, ustanovio je liturgiju i ostavio nam je da kroz to budemo sapričasnici sa Bogočovekom Isusom Hristom. Približava nam se praznik Vaskrsenja Hristovoga koji je centar naše vere za koji se pripremamo postom i molitvom i koji je najveći dar od Gospoda dat nama koji nosimo veliko ime hrišćana“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo da nas Gospod okrepi u preostale dane posta, te da dostojno dočekamo praznik nad praznicima.

SVETA TAJNA JELEOSVEĆENjA U MANASTIRU KRKI

Na Veliku sredu (28. 4. 2021.) u manastiru Krki sveštenici i monasi Eparhije dalmatinske, na čelu sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom dalmatinskim G. Nikodimom služili su Svetu Tajnu Jeleosvećenja. Vernom narodu koji se na ovaj dan okupio u manastirskoj porti Episkop Nikodim obratio se izrazivši radost što smo se i ove godine sabrali na ovom svetom mestu na kome su se sastajali i naši slavni preci da bi uzneli svoju molitvu Gospodu i bili istinski svedoci vere Hristove.

„Crkva je ustanovila da se na današnji dan služi jedna velika Sveta Tajna prilikom koje smo se svi okupili zajedno sa prezviterima, po ugledu na reči apostola Pavla koji kaže 'ako ima bolnih među vama pozovite sveštenike da dođu da se pomole Gospodu, da proslave ime Gospodnje i da ga pomažu uljem'. Iz istog razloga smo se i mi okupili večeras, da bismo se, mi sveštenici zajedno sa vernim narodom, sa verom u Trojedinoga Boga pomolili kako za sebe i sve bolesti i muke koje nas muče, tako i za naše bližnje i sve one koji su odsutni iz opravdanih razloga, da i njima odnesemo malo ovoga jeleja i pomažemo ih u Slavu Božiju i ime Gospodnje. Osim toga, u svojim molitvama ne treba da mislimo samo na one koji su nam bližnji, srodnici i prijatelji, nego i na one koji su neprijatelji naši, jer kako nas to Jevanđlje uči, samo prema toj ljubavi poznaće nas da smo istinski učenici Njegovi. A svima nama neka Gospod da prema našim zaslugama i neka nam pomogne da nađemo mira, ljubavi i sloge. Neka nam da snage da budemo upravo oni koji se nadaju da ćemo kroz Vaskrsenje Hristovo i mi postati naslednici Carstva Nebeskoga, oni koji učestvuju u sveopštem Vaskrsenju kada ćemo izaći pred lice Gospodnje koje nam neće više biti kao u ogledalu ili u zagonetci, nego ćemo postati svesni Onoga u koga smo verovali i koji se čitavog našeg života borio za nas“, poručio je Episkop dalmatinski i poželeo svima srećne ove praznične dane u kojima se sećamo stradanja Gospoda koji se radi nas unizio, da bismo i mi mogli da postanemo bogovi po blagodati, jer to ne možemo postati po prirodi.

CVETI U ŠIBENIKU

Praznik ulaska Gospoda našeg Isusa Hrista u Jerusalim danas je svečano proslavljen u šibenskoj Sabornoj crkvi, Svetom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim.

Vladika se obratio okupljenim vernicima naglasivši da bismo, kao hrišćani i kao ljudi, trebali da budemo poput dece, jer kako Gospod kaže, samo će takvi naslediti Carstvo Nebesko. „Mi treba da budemo oni koji će govoriti 'Osana sinu Davidovu, onome koji dolazi u ime Gospodnje', a ne smemo biti kao oni koji su Gospoda pri ulasku u Jerusalim dočekali sa slavom, a par dana iza toga vikali 'raspni ga, raspni'. I to ćemo da doživimo i proživimo kroz par dana i da se ponovo u pesmama podsetimo tog događaja i zato moramo da budemo oni koji će da straže nad svojom dušom i svojim životom.

Čuli smo iz jevanđeljske priče o Strašnom sudu kako Gospod govori onima sa svoje leve strane 'gladan bejah, ne nahraniste me; go bejah, ne obukoste me; u tamnici bejah, ne obiđoste me', a oni Ga zapitaše kada su tako učinili. Hristos im je na to odgovorio 'kad ne učiniste jednome od ovih najmanjih, ni meni ne učiniste'. To podrazumeva da u svakom čoveku treba da vidimo Boga i da pomažemo, ne samo svojoj porodici i prijateljima, već i nepoznatima, svakome kome je pomoć potrebna, pa i čak i onima koji nam zlo žele. Kao što je govorio naš veliki Patrijarh Pavle, treba da budemo ljudi, oni koji vole sve i svakoga, čitavu tvorevinu kojom nas je Gospod blagoslovio, jer nas je On postavio da budemo kruna čitave Njegove tvorevine“, poručio je Episkop Nikodim i poželeo da, nakon Strasne nedelje koja nam predstoji, u radosti dočekamo svetli praznik Vaskrsenja Hristovog.

SVETA LITUGIJA U ŠIBENSKOM SABORNOM HRAMU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (18.4.2021.) Svetu Liturgiju u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Šibeniku. Okupljenom vernom narodu Vladika se obratio pozivajući se na reči koje smo mogli čuti iz današnjeg Jevanđelja.

„Danas smo čuli kako Gospod govori jednoj ženi 'idi s mirom, vera tvoja spasla te je'. To je ta vera na koju treba da se ugledamo i koja nam je data od samog Gospoda Isusa Hrista, koja se prenosila preko apostola i njihovih učenika sve do dana današnjeg. Oni su nam predali veru u svetu Trojicu, u Boga Oca, Boga Sina i Boga Duha Svetoga. Ona je put koji treba da sledimo i pomoću nje treba da istrajemo i na svom proputovanju kroz ovaj post dok hodimo ka svetlom Vaskrsenju Hristovom koje je centar naše vere. Kako sveti apostol Pavle kaže 'ako nema Vaskrsenja, uzalud je vera vaša i propoved naša'. Upravo ka tom prazniku treba da težimo i da se, proživljavajući ga ovde, na Zemlji, svake godine i svake nedelje, nadamo sveopštem vaskrsenju kroz koje ćemo naslediti Crastvo Nebesko i postati istinska deca Svetlosti“, rekao je Episkop dalmatinski i poželeo da se uskoro oslobodimo pošasti koja nas je snašla i da se onda da u svetim hramovima okupljamo u što većem broju.

ODRŽANA SEDNICA EPARHIJSKOG SAVETA U MANASTIRU KRKI

U subotu (10. 4. 2021.) u 10 časova u Hramu Svetog Arhangela Mihaila u manastiru Krki služen je priziv Svetoga Duha, nakon čega je održana sednica Saveta eparhijskog Upravnog odbora Eparhije dalmatinske. Članovi Saveta diskutovali o radu Eparhije u protekloj godini, kao i o budućim planovima.

BLAGOVESTI U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (7. 4. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Svetog Spasa u Šibeniku. Okupljenim vernicima Vladika je čestitao današnji praznik istakavši da je on jedan od najlepših koje slavimo u toku bogoslužbene godine.

„Ovaj praznik je, draga braćo i sestre, početak našega spasenja. Čuli smo u današnjem Jevanđelju kako se arhangel Gavrilo obraća Presvetoj Bogorodici i donosi joj tu blagu vest da će se sam Bog, drugo lice Svete Trojice, zadržavši svoju božansku prirodu, ovaplotiti od nje i postati čovek, da će prihvatiti ljudsku prirodu i u svemu postati ravan nama, osim u grehu. Ta najveća radost i najveći blagoslov koji je Bog dao nama ljudima je upravo to da, ako ne možemo da šostanemo bogovi po prirodi, možemo po blagodati, kako kažu sveti oci. Taj blagoslov dat je samo nama, da se kroz nas spasava i čitava tvorevina, životinje, biljke i sve ono čime je Bog ukrasio ovaj svet. Zbog toga je ta vest koju je arhangel Gavrilo uputio Presvetoj Bogorodici jedna od najradosnijih vesti koja postoji, uz ono čemu mi svi težimo, a to je Hristos Voskrese. I mi bismo trebali da se upodobimo Presvetoj Bogorodici koja se složila u ime čitavog ljudskog roda da se Bog useli u njenu utrobu, te da i mi, sledeći nju i verujući u to božanstveno delo, na čudesan način postanemo deca svetlosti i naslednici Carstva Nebeskog“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo da nas molitve Presvete Bogorodice prate u sve dane našega života i da ustrajemo na svom putu kroz ovaj post i dočekamo kako najveći praznik, Pashu Gospodnju, tako i sveopšte Vaskrsenje u koje verujemo i kome težimo.

KRSTOPOKLONA NEDELjA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (4. 4. 2021) Svetu Liturgiju u šibenskom Sabornom hramu. Okupljenom vernom narodu Vladika se obratio prigodnom besedom.

„Draga braćo i sestre, čuli smo u današnjem Jevanđelju kako Gospod kaže da onaj ko hoće da Ga prati treba da uzme svoj krst i krene sa Njim. To podrazumeva da i pored svih briga i toga što živimo u ovom 'svetu koji u zlu leži' treba u svakome trenutku svoga života razmišljamo o Gospodu, da taj svoj krst života u ovome svetu nosimo prema jednome cilju, a to je svetlo Vaskrsenje Hristovo. U ovom postu mi idemo tom stazom na proputovanju ka Carstvu Nebeskome, prema najvećem od svih praznika. Zbog toga je naša sveta Crkva odredila ovu nedelju da se klanjamo i iskazujemo poštovanje časnome krstu, tome znaku koji je bio Jevrejima sablazan, koji je bio čudo za mnogobožce, a za nas hrišćane postao je jedini spasonosni znak kojim se štitimo od svih neprijateljskih sila. Očekujući da nas Gospod zaštiti i mi treba da nosimo taj krst i pomalo učestvujemo u Njegovoj žrtvi, da Mu se upodobljavamo i težimo ka Carstvu Nebeskome. Samo tako možemo da se nadamo da ćemo, kada dođe sveopšte Vaskrsenje, stati pred lice Gospodnje kao oni koji će moći dostojno da Ga pogledaju i da mu kažu ono što On očekuje, a to je da ga prihvatamo i da tražimo milost Njegovu. Da bismo to zaslužili i da bismo bili istinski učenici Njegovi moramo, pre svega, da imamo ljubavi jedni prema drugima i da znamo da ćemo se spasiti samo kroz svoga bližnjega, kako se to kaže u drevnim izrekama 'video si brata svoga, video si Boga svoga', poručio je Episkop Nikodim.

U GLINU STIGLA POMOĆ IZ DALMACIJE

Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. Nikodima, iguman manastira Krke otac Sevastijan odneo je 25. marta pomoć za naše bližnje pogođene zemljotresom.

U Glini ga je dočekao i srdačno primio sveštenik Goran Kalamanda koji će dalje distribuirati ovu donaciju potrebitim ljudima svih nacionalnosti i veroispovesti. Otac Sevastijan je sa svojim domaćinima posetio glinski parohijski dom i Hram Rođenja Presvete Bogorodice koji su oštećeni zemljotresom, te se poklonio mučenicima glinskim, čije se mošti čuvaju u ovom hramu.

Doniranu pomoć obezbedila je Eparhija dalmatinska zajedno sa svojim vernicima koji su preko parohijskih sveštenika dostavili hranu, garderobu i higijenska sredstva.

IN MEMORIAM: MILUTIN DEDIĆ

Akademski slikar i istoričar umetnosti Milutin Dedić preminuo je u 86. godini u Beogradu od posledica korona virusa.

Rođen je 1935. godine u Šibeniku u poznatoj porodici, mlađi brat Arsenije bio je čuveni kompozitor i pevač, a otac Jovan aktivan član Crkvene opštine Šibenik. U rodnom gradu se školovao do 18. godine. Prvi posao bio mu je učiteljski, u mestu Dubravica, a službovao je i u Primoštenu. Dolaskom u Beograd i po završenom fakultetu 1962. godine gradi umetničku zadužbinu srpskoj kulturi i duhovnosti svojim jedinstvenim slikarskim putopisima. Akademik Matija Bećković podseća da je Milutin Dedić dobio ime po srpskom kralju koji je sagradio najviše manastira, a da je Dedić celog života hodoradio ovekovečivši ih svojom umetnošću.

Govorio je da mu je Šibenik u srcu, a Srbija u duši. I doista, najčešći motivi na piturovim slikama su morske pučine, vodenice, manastiri, spomenici krajputaši…lepote Srbije, rodnog Šibenika i Dalmacije. More mu je uvek talasalo u dahu, a čak i kada je postao priznati beogradski boem ćakulao je usred skadarlijskih violina i duvanskog dima. Uredno je beležio i crtao zaustavljene stvari, bogomolje, likove i predele uveren da će to nekada i nekome biti potrebno.

Milutin Dedić - slikar i pisac ostavio je iza sebe 40 knjiga i preko deset hiljada stranica, ispunjenih sa četiri hiljade portreta i tri hiljade crteža. Njegova ostavština sadrži i veliki broj slikarskih radova velikog formata.

POŠTOVANOJ PORODICI DEDIĆ

Kao Episkop, predstojatelj Pravoslavne Crkve u Dalmaciji, ali i kao neizlečeni Dalmatinac (Emir Imamović Pirke), Zadranin i sada Šibenčanin, želim da izrazim saučešće povodom upokojenja brata našeg Milutina Dedića, koji je u svemu bio jedan od poslednjih velikih baštinika i čuvara tradicije i kulture šibenskih Srba.

Imao sam zadovoljstvo i radost u duhu da u našem manastiru Krka ili na kalama (ulicama) zajedničkog nam i voljenog Šibenika, prozborim sa njim o istinama naše svete vere, o umetnosti i estetici, o mestima i ličnostima koje je iznedrilo naše blagorodno podneblje, a koji su obeležili duhovnu i kulturnu istoriju našeg naroda i toga kraja.

Najlepša sećanja na te razgovore su mi vezana upravo za njegova velika i prebogata sećanja i svedočanstva o našoj miloj Dalmaciji (Ep. Nikodim Milaš) iako je on iz nje davno otišao i bez riječi ostavio kuću i luku (Arsen Dedić, Moj brat).

Izražavam najdublju tugu zbog gubitka divnog, nadahnutog sagovornika i čoveka koji će većma ostati u našim sećanjima i molitvama kao neko ko je svoje preveliko znanje i iskustvo bio uvijek voljan da da sve nizašta (Arsen Dedić, Moj brat).

Istovremeno želim da izrazim i veru da će se u Carstvu Nebeskom, tada i sada ne više u nekom rebusu, naći u plejadi onih koji su ostavili i svojim potomcima i svom narodu zdrava i večna semena na njivi Gospodnjoj i da ćemo se i tamo susresti i nastaviti razgovore o Samom Slovu, Koji je Život Večni.

Episkop dalmatinski Nikodim

PROVALjENO U ŠIBENSKI HRAM SVETOG SPASA

U noći izmeću petka i subote (6. 3. 2021.) nepoznati počinilac provalio je u Hram Svetog Spasa u Šibeniku. Tom prilikom razvaljena su ulazna vrata i sve ostale brave u crkvi, a crkveni inventar razbacan, te je pričinjena veća materijalna šteta. Po pozivu nadležnog sveštenstva šibenska policija izašla je na uviđaj, a istraga o ovom nemilom događaju trenutno je u toku.

Ovaj incident izazvao je tugu i žaljenje Šibenčana, kako pravoslavne, tako i onih katoličke veroispovesti koji neretko posećuju ovaj sveti hram radi razgovora i molitve.

EPARHIJA DALMATINSKA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim dobio je juče lekarski nalaz koji potvrđuje da je pozitivan na korona virus. Vladika ima blaže simptome, te je preventivno zadržan u Kliničko-bolničkom centru "Dragiša Mišević" u Beogradu, radi praćenja zdravstvenog stanja.

Ustoličen Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski g. Porfirije

Zvona Sabornog hrama Svetog arhangela Mihaila u Beogradu oglasila su se u 11.25 časova označavajući da je ustoličen 46. predstojatelj Srpske Pravoslavne Crkve, Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski g. Porfirije.

FOTOGALERIJA 1 TANJUG: VIDEO SNIMAK FOTOGALERIJA 2

Svečani čin ustoličenja novoizabranog Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog g. Porfirija započeo je 19. februara 2021. godine sabornom svetom arhijerejskom Liturgijom u Svetoarhangelskom sabornom hramu u Beogradu. Svetom Liturgijom je načalstvovao novoizabrani prvojerarh Srpske Pravoslavne Crkve uz sasluženje otačastvenih arhijereja sabaranih na izbornom Svetom Arhijerejskom Saboru, sveštenstva i vernog naroda.

Sasluživali su ili molitveno prisustvovali Njegovo Blaženstvo Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski g. Jovan, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit dabrobosanski g. Hrizostom, preosvećena gospoda episkopi: sremski Vasilije, banjalučki Jefrem, budimski Lukijan, banatski Nikanor, novogračaničko-srednjezapadnoamerički Longin, kanadski Mitrofan, britansko-skandinavski Dositej, zapadnoevropski Luka, žički Justin, vranjski Pahomije, šumadijski Jovan, braničevski Ignjatije, zvorničko-tuzlanski Fotije, mileševski Atanasije, budimljansko-nikšićki Joanikije, diseldorfski i nemački Grigorije, raško-prizrenski Teodosije, gornjokarlovački Gerasim, istočnoamerički Irinej, kruševački David, slavonski Jovan, austrijsko-švajcarski Andrej, bihaćko-petrovački Sergije, timočki Ilarion, niški Arsenije, buenosajreski i južnocentralnoamerički Kirilo, dalmatinski Nikodim, osečkopoljski i baranjski Heruvim, zahumsko-hercegovački Dimitrije, moravički Antonije, remezijanski Stefan, mohački Isihije, dioklijski Metodije, pološko-kumanovski Joakim, bregalnički Marko i stobijski David; protojereji-stavrofori dr Savo Jović, glavni sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda, dr Zoran Krstić, rektor Bogoslovije Svetog Jovana Zlatousta u Kragujevcu, prof. dr Vladimir Vukašinović, arhijerejski namesnik beogradski, i Petar Lukić, starešina Sabornog hrama Svetog arhangela Mihaila u Beogradu; protojerej Srđan Perić iz Sombora; protođakoni: Radomir Perčević, Stevan Rapajić, Damjan Božić i Ivan Gašić; jerođakoni Siluan sa Svete Gore i Savo (Bundalo) iz Mitropolije zagrebačko-ljubljanske; i đakon Erazmo iz Pravoslavne Ohridske Arhiepiskopije.

Svečanom činu ustoličenja prisustvovali su predsednik Republike Srbije g. Aleksandar Vučić, član predsedništva Bosne i Hercergovine g. Milorad Dodik, predsednica Republike Srpske gđa Željka Cvijanović, predsednik Vlade Republike Srpske g. Radovan Višković, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja gđa Maja Gojković, Njihova Kraljevska Visočanstva princ Filip i princeza Danica Karađorđević, ministarka pravde Maja Popović, ministar unutrašnjih poslova g. Aleksandar Vulin, ministar spoljnih poslova g. Nikola Selaković, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, direktor Bezbednosno-informativne agencije g. Bratislav Gašić, predstavnici Vojske Srbije, direktor Uprave za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama dr Vladimir Roganović, predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, apostolski nuncije g. Lučijano Surijani, nadbiskup beogradski g. Stanislav Hočevar, muftija srbijanski Mustafa ef. Jusufspahić, predstavnici Crkava i verskih zajednica u Srbiji, predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, Matice srpske i drugih prosvetnih i kuturnih institucija, prestavnici diplomatskog kora.

Na kraju svete Liturgije usledio je svečani čin ustoličenja Njegove Svetosti g. Porfirija u najsvetiji tron Arhiepiskopa pećkih, Mitropolita beogradsko-karlovačkih i Patrijaraha srpskih. Patrijaraške insignije Njegovoj Svetosti g. Porfiriju uručili Visokopreosvećeni Mitropolit dabrobosanski g. Hrizostom i Preosvećeni Episkop budimski g. Lukijan.

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je, u pristupnoj besedi, istakao između ostalog:

-Sa dubokim smirenjem i osećajem strahopoštovanja prihvatam činjenicu koja je danas, ovim sabornim služenjem božanstvene službe, savršena u našim očima, umovima i srcima, a to je da sam blagovoljenjem Božijim i blagodatnim saglasjem otačastvenih arhijereja, moje braće u Hristu, uzveden u sveti i božastveni, Bogom podignuti presto svetoga kir Save - kako ga nazivaju nadahnuti srednjevekovni hagiografi - u presto velikog arhijerejstva na kome treba da sedi dostojan saopštnik apostolskoga sedenja!

-Molim se Bogu i molim sve vas da me molitveno i delatno podržite da veliki i odgovorni zadatak koji je ovim sveštenim činom stavljen pred mene iznesem radosno, u poslušanju Svetom Arhijerejskom Saboru! Da kao 46. patrijarh, a 57. poglavar naše Svete Crkve budem makar u najmanjoj meri skromni naslednik mojih velikih i svetih prethodnika! Na prvome mestu, dvanaestorice arhiepiskopa koji su, na čelu sa Svetim Savom, predstojali našoj Svetoj Crkvi od 1219. do 1346. godine. Potom dvanaestorici poglavara, od kojih su čak šestorica udostojeni svetiteljstva, koji su duhovno predstojali srpskim narodom do prvog ukidanja Patrijaršije u Peći. Naslednik sam i velikih obnovitelja Srpske Patrijaršije - Makarija Sokolovića 1557. i Dimitrija Pavlovića 1920. godine. Postavljen sam da čuvam i obnavljam spomen na trud, žrtvu, mnogo puta i mučeničko stradanje za Crkvu Božiju koje su podneli moji sveti prethodnici. Od Gavrila Rajića, preko Lukijana Bogdanovića, Varnave Rosića i Gavrila Dožića, do Vikentija Prodanova. A koliko je tek beskrvno mučeništvo velikih srpskih crkvenih poglavara? Ono je poznato samo Bogu i njima. U duhovno nasleđe svih nas, oci, braćo i sestre, ostavljen je uzvišen životni cilj: da hodimo stopama mudrosti patrijarha Germana, da idemo stazama svetosti patrijarha Pavla i da budemo čeda patrijarha Irineja u velikom podvigu mirotvorstva!, naglasio je Njegova Svetost Patrijarh g. Porfirije.

-Imajući sve to na umu, pred živim Bogom i punoćom Crkve Božije, pred svima vama zajedničari zvanja nebeskoga, iskreno, prema iskonskom iskustvu Svetog Apostola Pavla, ispovedam da se nemam čime pohvaliti osim slabostima i gresima svojim. To me ipak ne ispunjava beznađem, nego smirenom nadom da će se, molitvama i moljenjima svih vas, posebno molitvenim zastupništvom mog duhovnog oca Episkopa bačkog Irineja, i na meni ostvariti duhovna istina u koju nas je uveo ovaj Apostol Naroda. Njega je sam Gospod utešio rekavši mu: Dosta ti je blagodat moja; jer se sila moja u nemoći pokazuje savršena! Te reči i mene ohrabruju da na svoja nemoćna pleća uzmem sveti i teški krst patrijaraške službe i da sa uzdanjem u blagodatnu pomoć večnog Prvosveštenika i Podvigopoložnika počnem uspon uz goru blaženstava Hristovih, obasjanu lučama istinite svetlosti i čistom vedrinom istine. Obuzet sveštenim trepetom pred ovom uzvišenom Tajnom i svestan množine zadataka na koje po poverenoj dužnosti treba zajednički da odgovorimo, znam da će ovaj uspon ublažiti sam Duh Utešitelj koji diše gde hoće i sama sila Jevanđelja Hristovog koji nam daje moć da u njemu činimo sve, poručio je novoustoličeni prvojerarh Srpske Pravoslavne Crkve.

preuzeto sa: www.spc.rs

Ustoličenje Patrijarha srpskog g. Porfirija

Sveta Arhijerejska Liturgija na kojoj će biti izvršen svečani čin ustoličenja Njegove Svetosti g. Porfirija u najsvetiji tron Arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog biće služena 19. ferbruara 2021. godine u beogradskoj Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila sa početkom u 9 časova.

O datumu svečanog uvođenja u tron Patrijaraha srpskih u Pećkoj Patrijaršiji, istorijskom sedištu poglavara Srpske Pravoslavne Crkve, javnost će biti naknadno obaveštena.

preuzeto sa: www.spc.rs

IZJAVA PATRIJARHA SRPSKOG G. PORFIRIJA

preuzeto sa: www.spc.rs

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski (fotogalerija).

Njegovu Svetost Patrijarha srpskog Porfirija daruj Gospode Svojoj Svetoj Crkvi u miru, zdrava i čitava, časna, dugovječna i da pravilno upravlja riječju Istine Tvoje! Dostojan, na mnoge godine!

DOSTOJAN!

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porforije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja.

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih istoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svotog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog. Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju.

preuzeto sa: www.spc.rs

SLAVA BOGOSLOVIJE U MANASTIRU KRKI

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju su služili Njihova Preosveštenstva Episkop bihaćko-petrovački G. Sergije i Episkop dalmatinski G. Nikodim otpočela je slava bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“. Uz verni narod i mnoštvo uvaženih zvanica svečano je proslavljen ovaj veliki praznik, a svima njima Vladika Sergije obratio se prigodnom besedom.

„Danas smo čuli velike Bogonosne reči, blage vesti koje nas svojim mudrim kazivanjem izrečenim iz usta Samoga Gospoda istom Gospodu našem nesebično privode. Kakve su to reči? Reči mudrosti, reči bogopoznanja, reči večne i neprolazne ljubavi Božije: 'Vi ste svetlost svetu, ne može se grad sakriti kad na gori stoji'.

Božanskim promislom ustrojena priroda zemaljska okrenuta je vazda izvoru svoje energije iz kojeg se nepresušno istače sila kola je celokupnu oživotvorava. Ta energija i sila sadrži se u svetlosti Sunčevog izvora i daruje Zemlji život obasjavajući sve. I tako biva saglasnost u međusobnom odnosu između onoga koji daje život i onoga koji život prima i odaje zahvalnost izvoru iz kojeg se život nesebično izliva. Takav izvor beše Sunce i njegova svetlost, tvorevina Božija, koju stvarajući dade Bog da pokaže u kruni svoga stvaranja, samome čoveku kako mu se valja ophoditi prema Tvorcu svome.

Sa velikom pažnjom i usrđem promislimo o ovome. Kada Bog kroz Sunce daruje život prirodi izgleda nam kao da se ona neprestano zahvaljuje i odaje poštovanje onom datom izvoru iz kojeg dobija energiju života. Tako se čitava vegetacija okreće onoj strani odakle dolazi snaga, a životinje i ostala beslovesna bića nalaze utočište u skloništima koja od nje dolaze. Samo kruna stvaranja sveta, onaj kome Bog udahnu duh života, te on postade 'Duša živa' pronalazi utehu u svemu onome što nije Jedini Izvor Života, Sam Bog Svedržitelj. Ako li Bog daje svakom stvorenju po pustinjama i gorama zemaljskim hranu za život, zašto se mi onda plašimo? Zašto se brinemo? Nismo li pretežniji od njih?

'Pogledajte ptice nebeske kako ne siju, ne žanju, niti sabiraju u žitnice, pa Otac vaš nebeski hrani ih'. Sunce i Svetlost Božija nepresušno se izlivaju na sve nas i kazuju nam upravo te reči: 'Vi ste svetlost svetu'. A ukoliko se Nezalazna Svetlost prosijava na nas same nećemo li biti grad koji na gori stoji i ne može se sakriti od očiju sveta?

Upravo takva svetlost obasjala je i trojicu ljubljenih, Vasilija Velikog, u podvigu i ljubavi sijajućeg; Svetog Grigorija, u mudrosti blagoslovstvujućeg i Jovana Zlatoustog, u blagodati slova nepresušnog. Trojica arhijereja postaju 'tri najveća svetila Trosunčanog Božanstva' prosvećujući vaseljenu zracima dogmata božansvenih i naučiše je ljubavi Božijoj. Nije slučajno zašto nas ljubazno Pavle baš danas uči da se setimo starešina svojih, te nas misli odmah vuku ka Trojici Jerarha Božijih, zaštitnika i čuvara sveštenog učilišta Ljubavi Božije u manastiru Krki, jer su oni istinski i savršeni primer ne samo onima koji se uče strahu i ljubavi Božijoj u bogoslovlju, već i svakoj duši koja najpre ište carstvo Božije i pravdu Njegovu“, rekao je Episkop Sergije i poručio da su ove mudre reči apostola posebno značajne danas kada se suočavamo sa iskušenjem pandemije, te da, ugledajući se na veru Trojice od Boga izabranih svetila vaseljene, ne smemo padati u očajanje, već treba da sledimo savršeni primer vere koja je prevashodno Dar Božiji.

Nakon rezanja slavskog kolača okupljenima se obratio i zahvalio na dolasku i Vladika Nikodim. „Želeo bih da zahvalim Vladiki Sergiju što se potrudio da danas bude sa nama i pomoli se s nama Gospodu u slavu i čast zaštitnika krčke bogoslovije. Današnji praznik je, uz Preobraženje i praznik Svetog Arhangela Mihaila, jedan od najvećih povodom kojih se tradicionalno okupljamo na ovom svetom mestu. Zbog okolnosti na koje ne možemo da utičemo, danas smo tu u manjem broju nego inače, ali svakako treba da se setimo svih onih koji su odsutni iz opravdanih razloga, da se za njih pomolimo i prisetimo se radosti koju smo osećali svih ranijih godina kada smo se s njima susretali u našem manastiru kao svedoci onoga što je najvažnije za sve nas, a to je Vaskrsenje Gospodnje. Takođe želim da vas zamolim da pojačate svoje molitve, jer nam dolazi trenutak u kom treba da izaberemo novoga predstojatelja naše svete Crkve, naslednika Svetog Save, onoga ko je otac svima nama i zalog jedinstva za sve nas pravoslavne Srbe koji živimo širom vaseljene. Zato vas molim da svojim molitvama pomognete nama Episkopima da dobro odaberemo i želim sve najbolje od Gospoda vama i vašim porodicama, ali, kako kaže Jevanđelje, i svima onima koji su neprijatelji naši, jer i za njih treba da se molimo poučeni nesebičnom ljubavlju koju je Gospod iskazao prema svima nama i koja jedina može da nas učini naslednicima Carstva Nebeskog“, poručio je Episkop Nikodim.

PROSLAVA SAVINDANA U SPLITU

Na dan kada praznujemo prvog srpskog Arhiepiskopa i prosvetitelja Svetoga Savu (27. 1. 2021.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u splitskoj kapeli posvećenoj upravo ovom velikom svetitelju. Zajedničkom molitvom verni narod splitskog kraja proslavio je ovaj praznik, a svima njima Vladika Nikodim obratio se rekavši da smo se ovoga dana okupili da proslavimo onoga najvećeg iz našeg roda.

„Kao i svake godine, okupili smo se da odamo počast onome koji je utemeljio našu Crkvu, utvrdio naš narod i iznad svega svakim svojim dahom propovedao jevanđeljsku reč. Mi smo, draga braćo i sestre, kao deca Svetog oca Save, oni koji treba da sledimo njegov primer, da živimo veru koju nam je on ostavio kao zavet i da tako postanemo deca svetlosti. Verujući u Boga Oca, Sina i Svetoga Duha mi treba isto tako da verujemo da je sam Bog 'tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Bog ničim nije bio uslovljen da mora da nas stvori, nego ga je samo ljubav prema nama, koja je jedna od najvećih Njegovih osobina, vodila da stvori čoveka po Svome liku i da nas napravi takvima da težimo jedinstvu sa Njim. Tu veru nam je ostavio Sveti Sava i samo na taj način možemo biti dostojni naslednici, kako Svetoga Save, tako i naših predaka koji su kroz vekove verovali u tu jedinu istinu koja postoji na ovome svetu i samo tako ćemo i mi naslediti Carstvo Nebesko. Da bismo to postigli moramo da se trudimo jedni oko drugih, jer kao bića stvorena za zajednicu možemo da se spasemo samo jedni kroz druge. Mi u Dalmaciji imamo mnogo onih uniženih, povređenih i zaboravljenih, što je najgore, pa upravo kroz to što se brinemo o njima, obilazimo ih i pružamo im radost treba da ispunjavamo zapovesti koje nam je sam Gospod ostavio, a Sveti Sava ih preneo našem narodu“, rekao je Episkop Nikodim i četitao svima današnji praznik sa željom da nas Gospod sve blagoslovi, pre svega zdravljem, u ova nemila vremena.

PROSLAVA SVETOG SAVE U ZADRU

SVETA LITURGIJA U ŠIBENIKU

U nedelju pred Bogojavljenje Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je liturgiju u šibenskom Sabornom hramu.

BOŽIĆ U ŠIBENIKU

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim svečano je proslavljen praznik Rođenja Hristovog. Povodom ovog velikog praznika Vladika se obratio okupljenim vernicima istakavši da je danas najvažnije da znamo da smo svi mi deo jedne zajednice i da niko od nas nije sam, te da uvek treba da se oslanjamo jedni na druge i pomažemo svojim bližnjima, jer je upravo ta ljubav sama suština naše vere.

„Da bismo pokazali svoju ljubav prema Bogu, mi treba svakodnevno da pokazujemo svoju ljubav prema čoveku, jer kako ćemo voleti Boga kojeg ne vidimo, ako ne možemo da volimo čoveka kojeg vidimo? Hristos nas svojim primerom uči da je najvažnija i najveća žrtva ona koja je prineta iz ljubavi i kako je On dao život radi nas i našega spasenja, tako i mi treba da budemo spremni da se žrtvujemo za svoje bližnje i da im uvek pomognemo, koliko god smo u mogućnosti“, poručio je Episkop Nikodim i još jednom pozvao da svoje molitve uputimo svim ljudima koji su pogođeni nedavnim potresima. Svi koji su u mogućnosti i koji žele da pošalju pomoć, mogu se obratiti šibenskim sveštenicima ili doneti paket pomoći u šibenski parohijski dom, a sve što prikupimo biće krajem meseca odneto našim bližnjima na Kordunu i Baniji.

BADNjE VEČE U ŠIBENIKU

Verni narod šibenskog kraja svečano je, uz svoga Episkopa, dočekao Badnje veče i uoči jednog od najvećih praznika, zablagodario Gospodu na večernjoj službi. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim obratio se okupljenim vernicima rekavši da je u ove dane izuzetno važno da razmišljamo o veličini Božije ljubavi, jer je 'Bog tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'.

„U navečerje jednog od najvećih hrišćanskih praznika želim da vam se obratim pozdravom koji znači nadu, mir i ljubav i koji je svima nama, koji smo pravoslavni hrišćani, dobro poznat: HRISTOS SE RODI! Okupili smo se ovde danas, kao i svake godine, da započnemo proslavu praznika Rođenja Gospoda Boga i spasa našeg Isusa Hrista. Drugo lice Svete Trojice, Gospod naš Isus Hristos je ušao na ovaj svet zarad nas i našega spasenja, da bi pružio nadu svima nama koji prebivamo u ovom 'svetu koji u zlu leži'. Taj Gospod, draga braćo i sestre, evo već dve hiljade godina i na današnji dan dolazi da nas uteši, a to nam je naročito potrebno u ova smutna vremena kada smo suočeni sa raznim nevoljama.

Borimo se protiv pandemije i živi smo svedoci ovoga što se dogodilo našim bližnjima, ta nesreća koja ih je zadesila sa zemljotresom poziva nas da umnožimo svoje molitve, da se okupljamo u crkvama i molimo da svemilostivi Gospod pogleda sve nas. Ja sam pre par dana išao sa Mitropolitom Porfirijem i Vladikom Gerasimom da obiđemo te ljude i mogu da kažem da sam se na mnoge načine užasnuo tom nesrećom koja ih je zadesila i to usred zime, ali ne samo tim, već i time kako oni žive i u kojoj sirotinji, sada u 21. veku, kada se i mi nalazimo u Evropskoj uniji. Ipak, jedna stvar me utešila, a to je što sam video pozitivne misli, video sam ljude koji nose to svoje stradanje gledajući u ovaj svet sa nadom. Zato želim da vas pozovem da nikada ne zaboravimo ono što je govorio naš Patrijarh Pavle, da budemo ljudi i da im svako od nas pomogne koliko je to u mogućnosti“, rekao je Episkop Nikodim i dodao da će i naša Eparhija krajem meseca uputiti preko potrebnu pomoć.

BADNJE VEČE U ČISTOJ MALOJ

Božićna poslanica Srpske Pravoslavne Crkve

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o BOŽIĆU 2020. godine

SVETI ARHIJEREJSKI SINOD SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni božićni pozdrav:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

Hristos se rađa – proslavljajte Ga!

Hristos s neba – susrećite Ga!

Hristos na zemlji – uzvisite se!

Pevaj Gospodu, sva zemljo!

Ovim rečima počeo je svoju božićnu besedu sveti Grigorije Bogoslov i njih, od tada, već šesnaest vekova, pevamo na našem bogosluženju. Pevaj Gospodu, sva zemljo, jer se ispunila radost koju su vekovima nagoveštavali starozavetni proroci (Is 2, 2-3; 9, 6; Jer 23, 5-6; Jez 34, 23; Mih 5, 2) i pravednici (1Moj 12, 3; 1Moj 18, 15). Najteži zadatak čovekovog života je da shvati kako ta najavljena, pa ispunjena radost nije ni nalik bilo kojoj ovozemaljskoj radosti već predstavlja samu suštinu života i naše vere. Svaka ovozemaljska radost i veselje su ograničeni vremenom i prostorom, a radost Božića je događaj koji traje osmišljavajući sve naše odnose i sav naš život, i to ovde i sada. Ta se radost pokazala, ona je nastupila, ona nam je već data, po rečima Hristovim: „Radost vašu niko neće uzeti od vas” (Jn 16, 22).

Rođenje Hristovo nam otkriva Tajnu beskrajne ljubavi Božje. Samo je Bog, Koji je Ljubav (Jn 4, 8), mogao sebe poniziti i roditi se kao istiniti Čovek, kao Bogočovek, ne prestajući biti istiniti Bog i Spasitelj od greha kao izvora zla, truležnosti i smrti. U Simvolu vere ispovedamo da se Ovaploćenje zbilo radi nas ljudi i radi našega spasenja, da „Sin Božji postade Sin Čovečji da bi na kraju i čovek mogao da postane sin Božji”, kako je govorio sveti Irinej Lionski. Božić je naročito vreme, kada Crkva silno i moćno slavoslovi tu Blagu Vest rečima: „Danas Bog na zemlju dođe, a čovek na nebesa uziđe. Slava i hvala na zemlji Rođenome, Koji je obožio zemaljsko biće”. Rađajući se, Hristos donosi bogatstvo oboženja, donosi neiskazanu radost u koju Crkva poziva i sve ljude i svu tvar: Pevaj Gospodu, sva zemljo!

Bogosinovstvo je najveći hrišćanski ideal, ideal koji se mora neprestano ostvarivati i dokazivati (1 Jn 3,1-3). Na to nam ukazuje celokupno Jevanđelje, počevši od rodoslova Gospoda Isusa Hrista koje nam svedoči da Sin Božji, ostajući ono što je bio, postaje i ono što nije bio (Mt 1, 1-23). Ostajući istiniti Bog, postaje istiniti Čovek. Time je sve ljude koji u Njega poverovaše i u Njega se krstiše učinio sinovima Božjim. Jer, ako je moguće da Sin Božji postane Sin Čovečji, onda je isto tako moguće da i sinovi čovečji postanu sinovi Božji po daru i kroz usinovljenje. Naše bogosinovstvo je direktna posledica Ovaploćenja Sina Božjeg i pokazuje se kao najviša projava ljubavi Boga Oca prema ljudskom rodu.

Hristovo Rođenje anđeli su pozdravili pesmom: „Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja” (Lk 2, 14). Ta anđeoska pesma postaje životni moto vere i pokreće nas na stvaralaštvo, na izlazak iz pasivnosti, jer su i slavoslovlje Bogu i širenje mira na zemlji duboko i suštinski stvaralačke ljudske aktivnosti. Mir je jedan od najčešćih pojmova koji srećemo u Svetom Pismu (Mt 5, 9; Mk 5, 34; Jn 16, 33; Rm 15, 13). Mirom sve započinje i mirom se sve završava. Gospod je mirom pozdravljao i mirom otpozdravljao. Sa blagoslovom mira se i rastao od Svojih učenika, rekavši im: „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji! (Jn 14, 27-28)”. Apostol Pavle svaku svoju Poslanicu započinje i završava pozdravom mira hrišćanima pojedinih Crkava. Pozivom na mir započinjemo i služenje svete Liturgije. A mir je, draga naša braćo i sestre, stanje srca i duše. Jevanđelski, Hristov mir, kako su to mnogi posvedočili, prepoznali smo u životu i delima blažene uspomene novoprestavljenog prvojerarha naše Crkve, patrijarha Irineja, kao i u životima dvojice vrlih jeraraha naše Crkve, mitropolita Amfilohija i vladike Milutina, koji su se ove godine preselili u Carstvo nebesko. U svesti ljudi i u pamćenju Crkve oni će ostati zapamćeni kao ljudi mira i dobre volje, zapravo kao oni kroz koje se u naše dane najbolje projavljivao Hristov mir, mir prvog i jedinog Kneza mira (Otk 1, 5).

Poruka današnjeg praznika Rođenja Sina Božjeg obavezuje i nas da svuda oko sebe gradimo mir. Svi mi znamo šta to znači kada se nemir useli u srce, kada nemir parališe razum, kada čovek počne da beži od drugih i da se zatvara u svoju krhku tvrđavu, izgubljen i nemoćan za svako dobro delo i susret sa drugim. Mi se danas, svakako ne slučajno, pozdravljamo sa: Mir Božji, Hristos se rodi! Ne tražimo kolebljivi, sračunati, često dvosmisleni ljudski mir, već mir Hristov koji nas miri sa Bogom Ocem i jedne sa drugima, mir u savesti, ono istinsko osećanje punoće kao ispunjenje volje Božje. Nasuprot tome, nemir koji zahvata današnje ljude posledica je duhovne praznine i života lišenog radosti Božje blizine.

Proslavljanje Rođenja Sina Božjeg je kod nas praznik prepun običaja koji iskazuju bogatstvo istorijskog postojanja našeg naroda. To posebno ističemo u godini u kojoj obeležavamo vek otkako je u Patrijašijskom dvoru u Sremskim Karlovcima Arhijerejski Sabor ujedinjene Srpske Crkve svečano proglasio vaspostavljanje i obnovu Srpske Patrijaršije. Ipak, neophodno je ukazati na to da se smisao Božića ne iscrpljuje u istorijskom sećanju već da je Događaj koji proslavljamo životno značajan za svaki naraštaj i za svakog čoveka. Naši lepi običaji jesu sastavni deo svakog praznika, njegov kolorit, ali je neophodno i da dopremo do jezgra oko koga se običaji pletu, da oni ne bi postali puko mehaničko izvršavanje određenih radnji lišenih razumevanja. Događa se da se zbog običajâ životodavni smisao i samog ovog Praznika previdi ili zaboravi. Rođenje Sina Božjega treba da u svakom čoveku probudi želju za pokajanjem i da ga kroz pokajanje jasno usmeri ka praktičnom hrišćanskom životu (Mk 1, 15). To konkretno znači naše usmerenje ka vrlinskom životu i naše napredovanje u vrlini, da vera ne bi ostala mrtvo slovo na papiru i postala još jedna u nizu ideologijâ bez životne snage i sile. Pravoslavlje je život po Jevanđelju na osnovu koga ljudi treba da nas prepoznaju (Mt 5, 16). Živeći vrlinskim i svetotajinskim životom, čovek se ohristovljuje tako da njegove reči i dela nađu ispunjenje u Ličnosti Gospoda Isusa Hrista. Iz tog razloga je potrebno da reč o vrlinskom životu počne baš na dan kada Sin Božji postaje Čovek i kada započinje naše spasenje (Jn 1, 14). Božić je početak našeg vaspitavanja za vrline. A njih je mnogo i one zavise od svakog konkretnog čoveka i istorijskog trenutka. Ipak, sve one počivaju na trijadi svevremenih i suštinski važnih vrlina, a to su: vera, nada i ljubav (1Kor 13, 13). One treba da budu temelj na kome se zida naše uzrastanje u meru rasta punoće Hristove (Ef 4, 13).

Na tom temelju ljubavi Hristove koja nas je danas obasjala pozvani smo da i mi takvu ljubav imamo prema svima, i to ne ljubav kao dobro raspoloženje prema nekome ili nečemu. Takva ljubav ne znači mnogo. Mi govorimo o ljubavi kao načinu života. Govorimo, štaviše, o ljubavi koja je način Božjeg postojanja (1Jn 4, 16), a mi, budući bogoliki (1Moj 1, 27), pozvani smo da takvu ljubav imamo jedni prema drugima. Imati takvu ljubav znači da ako želimo život, ako želimo postojanje, onda to možemo imati samo u zajednici slobode i ljubavi sa drugim čovekom. Videti u drugom čoveku Boga, to je Hristov priziv. Njegove su reči da laže onaj ko govori da voli Boga, a pritom ne voli čoveka. Jer, „kako možeš voleti Boga koga ne vidiš ako ne voliš čoveka koga vidiš”? (1Jn 4, 20).

Ozareni tom ljubavlju, i ovog Božića smo zajedno sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, u kolevci našeg naroda. Njihovi razoreni domovi su i naši domovi, njihova spaljena ognjišta su i naša ognjišta, vekovni hramovi koji su porušeni naši su hramovi. Zato se molimo Gospodu da njima i nama podari snage, upućujući im reči ohrabrenja koje je Hristos uputio Svojim učenicima: „Ne boj se, malo stado!” (Lk 12, 32).

Vitlejemski pozdrav upućujemo i svoj punoći našeg bogoljubivog naroda širom sveta, poručujući mu da čuva svoju pravoslavnu veru, svoj jezik i svoje pismo, ma na kojem kontinentu i u kojoj zemlji živeo. Budite ponosni i dostojanstveni! Mi smo drevni hrišćanski narod, koji je kroz krštenje, kirilo-metodijevsko nasleđe i svetosavsku prosvetu postao deo kulture svecelog hrišćanskog sveta.

Ispunjeni tom ljubavlju, ovog Božića se sećamo i svih nevoljnika i stradalnika, svih ljudi kojima je učinjena bilo kakva nepravda, a posebno onih kojih su u ovim teškim danima usled posledica opake bolesti ostali bez svojih milih i dragih. Njima pružamo reči utehe koju nalazimo u Gospodu Isusu Hristu, čije Rođenje proslavljamo, u Gospodu Koji je postao čovek radi nas i radi našega spasenja, Koji je i Sâm prošao put smrti tražeći od Oca da Ga proslavi, što Otac i čini vaskrsavši ga Duhom Svetim iz mrtvih (Jn 12, 28). Zato nam svima Gospod i poručuje da se ne bojimo jer koji su sa Hristom sjedinjeni, ako i umru, živeće (Jn 11, 25).

Ljubav novorođenoga Bogomladenca podseća nas i poziva da u ovim danima velikih iskušenja zablagodarimo lekarima i svemu medicinskom osoblju koje se nesebično trudi da pomogne svakom čoveku, često i po cenu sopstvenog života. Na ovaj način, kroz svoju nesebičnu žrtvu, oni pokazuju da su zaista deca Božja, spremna da čuju i izvrše reč Hristovu da nema veće ljubavi od ove da ko život svoj položi za bližnje svoje (Jn 15, 13).

Ta ljubav i žrtva obavezuju da sve vas, deco naša duhovna, pozovemo i zamolimo da u ovim danima, teškim za svekoliki rod ljudski, čuvate svoje zdravlje i svoj život, kao i da čuvate druge na način kako to preporučuju zdravstvene službe naše matične zemlje i zemalja u kojima živi naš narod, širom sveta. Tako čineći, vi ne pokazujete odsustvo vere ili maloverje već svedočite da poštujete svetinju života, da volite bližnje i da ljubite Gospoda Koji je Sami Život.

Slaveći u takvoj ljubavi Gospoda, zaradujmo se Bogu i Božiću i proslavimo Hrista Bogomladenca kao jedino novo pod suncem (2Kor 5, 17)! A ako nam je, možda, cele godine tuga pritiskala srce, neka se danas rodi radost u njemu jer slavimo Rođenje najveće Radosti, Rođenje Sina Božjeg Isusa Hrista! Ako su nam cele godine mržnja, gordost i zloba trovali srce, izbacimo danas otrov iz njega jer slavimo Rođenje nebeske Ljubavi, ovaploćene u ljudskoj prirodi!

Neka ovaj Božić, deco naša duhovna, unese u vaše domove mir, ljubav, slogu, radost i blagoslov u sve dane vašeg života! Neka nam novorođeni Mladenac Hristos podari pokajanje i spremnost na praštanje! Ukoliko među vama i danas ima onih koji su u svađi, pozivamo ih da u božićnoj radosti jedni od drugih zatraže oproštaj, muž od žene, a žena od muža, deca od roditeljâ, a roditelji od dece, sused od suseda. Moramo zatražiti oproštaj jedni od drugih ako hoćemo da budemo Božji i da nam Božić bude radostan, srećan i blagosloven, i mi u Njemu.

Sa ovim željama i molitvama Bogomladencu Hristu želimo vam svako istinsko dobro u Novoj, 2021. godini, pozdravljajući vas radosnim božićnim pozdravom koji u sebi nosi slavljenje Boga na nebu, na zemlji mir, a među ljudima dobru volju.

Mir Božji, Hristos se rodi!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2020. godine.

Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:

Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM, predsednik Svetog Arhijerejskog Sinoda i mjestobljustitelj trona patrijaraha srpskih

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE

Episkop šabački LAVRENTIJE

Episkop sremski VASILIJE

Episkop banjalučki JEFREM

Episkop budimski LUKIJAN

Episkop banatski NIKANOR

Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN

Episkop kanadski MITROFAN

Episkop bački IRINEJ

Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ

Episkop zapadnoevropski LUKA

Episkop žički JUSTIN

Episkop vranjski PAHOMIJE

Episkop šumadijski JOVAN

Episkop braničevski IGNjATIJE

Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE

Episkop mileševski ATANASIJE

Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE

Episkop diseldorfski i nemački GRIGORIJE

Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE

Episkop zapadnoamerički MAKSIM

Episkop gornjokarlovački GERASIM

Episkop istočnoamerički IRINEJ

Episkop kruševački DAVID

Episkop slavonski JOVAN

Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ

Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE

Episkop timočki ILARION

Episkop niški ARSENIJE

Episkop buenosaireski i južnocentralnoamerički KIRILO

Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN

Episkop dalmatinski NIKODIM

Episkop osečkopoljski i baranjski HERUVIM

Episkop zahumsko-hercegovački DIMITRIJE

Vikarni Episkop moravički ANTONIJE

Vikarni Episkop remezijanski STEFAN

Vikarni Episkop mohački ISIHIJE

Vikarni Episkop dioklijski METODIJE

OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:

Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN

Episkop pološko-kumanovski JOAKIM

Episkop bregalnički MARKO

Vikarni Episkop stobijski DAVID

ENGLISH PAGES