Description: F:\MOVIE\web\Images\Eng.gif
ENGLISH PAGES


Description: F:\MOVIE\web\Images\russian.gif
ПОСЛЕДНИ
НОВОСТИ
 

::..::


VODIČ
TOURIST GUIDE

::..::

ПОСЈЕТИТЕ НАС НА
FACEBOOKU
ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА

::..::


Description: F:\MOVIE\web\Images\Manastiri\Krka\Krka5_small.jpg

ВИРТУАЛНА ШЕТЊА ЕПАРХИЈОМ
ДАЛМАТИНСКОМ

::..::

400 година Богословије Света Три Јерарха
у манастиру Крки
Химна богословије

::..::



ПРИЛОЗИ НОВОМ СТРАДАЊУ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 



РЕЧ О НОВИМ

БОГОХУЛНИЦИМА


Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\Foto_arhiv.gif
ФОТО АРХИВ

ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

АПЕЛИ 

::..::

ДИГИТАЛНЕ БРОШУРЕ
ДАЛМАТИНСКИХ МАНАСТИРА

МАНАСТИР КРКА

МАНАСТИР КРУПА

МАНАСТИР ДРАГОВИЋ

::..::


 
св. Сава

БЕСЕДА О ПРАВОЈ ВЕРИ

::..::

 


Description: F:\MOVIE\web\Images\Publikacije\Pilipenda_small.jpg
СИМО МАТАВУЉ

ПИЛИПЕНДА
(приповетка)

::..::



Епископ Фотије
ВАПАЈ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ

МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ У ПОСЕТИ ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије стигао је јуче (25. 12. 2021.) у посету нашој Епархији. Братија манастира Крке заједно са Његовим Преосвештенством Епископом далматинским Г. Никодимом с радошћу га је дочекала, те је том приликом служена доксологија у манастиру Крки.

Владика Никодим и Митрополит Јоаникије служили су данас Свету Архијерејску Литургију у шибенском Храму Светог Спаса. Окупљеним верницима прво се обратио Епископ Никодим који је истакао незавидну ситуацију која последњих година постоји у Црној Гори.

„Њима је посебно тешко, јер се испуњавају јеванђељске речи о Христосу које кажу 'својима дође и своји Га не примише', али можемо да видимо да их не напушта нити вера, нити жеља за страдањем да би опстали у тим крајевима који су јако слични нашим и за које смо и ми били везани вековима. Изузетно сам захвалан Митрополиту Јоаникију који је дошао да буде данас са нама и да види како ми овде живимо и желим да га замолим да нас поучи и благослови“, рекао је Епископ далматински.

„Захвалан сам вам на позиву да посетим далматинске светиње и видим се са браћом и сестрама овде у Далмацији. То ми је велика радост, нарочито данас, на овај дивни празник. У српском народу има тај обичај да се пре Христовог рођења, а у његово име, слави празник мајки, првенствено оних мајки које су биле преци Христови, али и материнства уопште. Велики је данас Божији благослов и обичај од давнина да деца вежу своје мајке и не пусте их док им нешто не дају. Тај нас обичај подсећа да је то везивање у име Онога који је био везан и одведен на страдање да би нама даровао слободу. Када се сећамо својих предака, а посебно када се сећамо Господа који је дошао на овај свет да прими понижење да би нас узвисио, да прими ланце да би нас ослободио, треба да знамо да се везујемо у име свезанога, који је нас одвезао, у име Богомладенца Христа.

Већ смо у том празничном расположењу и унапред се радујемо празнику Рождества Христовог, радујемо се обнови наше душе, вере и мисли, али и нашег заједништва, јер све оно што је лепо, а нарочито Божија милост и благодат, када се дели међу нама, када је заједнички доживљавамо и једни другима чиимо радост, све то обнавља и наше заједништво. Диван је обичај код свих хришћанских народа да за Божић цела породица буде заједно, пре свега у цркви, а када се испунимо Божијом милошћу и правдом онда се све то преноси у наш дом и он постаје мала црква. Он и јесте део неразориве Цркве Божије и зато је породица света и радост празника се претаче у живот и дивне и благословене народне обичаје. Ту радост коју доживљавамо у цркви ми преносимо на читав свет и зато хришћанство и православље имају такву снагу и силину.

И када страдамо и када смо гоњени та снага опстаје, јер да је гоњење могло да уништи Цркву не би је ни било. Након векова гоњења Цркве, она тријумфује, гонитељи се преобраћају и постају њени заштитници. Зато не треба да се љутимо на оне који су неверујући, који не знају, него да смо широкога срца, да им праштамо и волимо их као браћу, јер и они могу, у моменту када се не будемо надали, да се преобразе и све нас задиве својом вером, подвизима и добротом. Добро Божије почива у сваком човеку, Бог је у свакога од нас усадио своју љубав и благодат, једино што је важно је да ли човек живи у складу са тим добром које је у њему.

Нека буде радост ова данашња служба, нека вам на радост дође Рођење Христово“, пожелео је Митрополит и нагласио како је на Епископу далматинском велико бреме да сачува уметничку баштину и далматинске светиње, као што су и они у Црној Гори били принуђени.

„Божији благослов је био да се саберемо око наших светиња, да се ту уједнинимо и тако одбранимо од безбожне власти која је хтела, не само да одузме светиње, него и да нас понизи, да нам обрише памћење и маргинализује нас до нестанка. Када је изгледало да ће им успети Господ нас је окрепио и показао силу и благодат Цркве, тада се народ са својим Епископима и свештеницима објединио око светиња. То је сила која је непобедива, а која никога неће повредити, то је оно оружје које делује спасоносно, то је сила Божије љубави и правде“, поручио је Митрополит Јоаникије и пожелео да нас Богомладенац Христос који долази све обрадује и обнови и дарује нам мир, радост, снагу и здравље.

СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА СКРАДИНСКОГ ХРАМА

Верни народ скрадинског краја окупио се данас (25. 12. 2021.) у Цркви Светог Спиридона како би заједно, у молитвеном сабрању, прославио славу овог светог храма. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим том приликом је служио Свету Архијерејску Литургију, а у својој беседи верном народу честитао је свима овај велики празник.

„Велик је Бог у светима својим, а ми смо се, драга браћо и сестре, данас окупили да бисмо прославили једног дивног светитеља, Светога Спиридона Чудотворца, Епископа тримитунског који је на многе начине значајан управо за нас који живимо у медитеранском крају, у пределу који је посебно леп и благословен и сличан крајевима у којим је живео и сам Господ док је ходио међу људима. Бог нас је даровао разним благословима, виноградима, маслинама, ароматичним биљем и прелепом природом, а највише смо благословени захваљујући овим велелепним храмовима које су наши славни преци градили у славу Божију и посвећивали дивним светитељима наше Свете Цркве, међу којима је и Свети Спиридон Чудотворац.

Он је рођен на острву Кипру, у сиромашној породици, био је јако смирен и читав свој живот је провео у молитви. Био је ожењен и, након што м је жена умрла, он је наставио да помаже сиромашнима и толико се уподобио Господу да га је Он благословио даром чудотворства, исцељивао је болне, истеривао демоне из опседнутих, чинио је велика чудеса. Из тог разлога су га изабрали за Епископа тримитунског и његове мошти се налазе на острву Крфу, а наши славни преци одлазили су тамо, клањали се његовим моштима и молили га да им буде заступник пред престолом Свевишњега. Многи од њих тамо су се исцелили и зато су му посветили ову, једну од најлепших цркава, могао бих да кажем, не само у Далацији, него и на потезу од Трста до Боке Которске. Толико је он био значајан за наше претке да су му посветили, не само овај, већ и стари Храм Светог Спиридона, који ћемо, ако Бог да, ускоро почети да обнављамо. Тако су и нама оставили у аманет да се окупљамо на данашњи дан и молимо Светог Спиридона да буде онај који ће да нас штити и утврђује и који ће у вечности бити наш заступник пред Господом.

Свети Спиридон Чудотворац поставио нам је пример на који треба да се угледамо, да будемо кротки, смиреног срца и да помажемо једни другима, а нарочито онима који су угрожени, напуштени и заборављени. Њима понајвише треба да будемо помоћ и подршка угледајући се на дивне светитеље који су се трудили да буду свакоме раме за плакање и нађу се свакоме човеку у невољи. То је пут који и ми треба да следимо да бисмо кроз њега показали да смо истински ученици Господњи, да смо прави хришћани и достојни наследници својих славних предака“, поручио је Епископ Никодим.

ПАРОХИЈА БЕНКОВАЦ

Помаже Бог драга браћо и сестре,

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Господина Никодима започела је са радом „Школа Српског језика Учимо ћирилицу- Бенковац“. Настава се одвија у просторијама Црквене општине у Бенковцу, тачније у црквеној сали.
У суботу (11. новембра 2021. године) окупило се двадесет и једно дете на првом дружењу. Призивом Светог Духа, који је служио обровачки парох јереј Драган Божић, отпочета је заказана активност. У току наставног дела рада ученици су упознати са предавачима, планом и програмом који треба да обраде и савладају.
Хвала нашим учитељицама Јелени Божић и Момири Савић на труду који су уложиле и који ће наставити улагати у овај пројекат у циљу едукације наше деце. Исказујемо и благодарност мајкама Вероники Врцељ, Татјани Мимић и Жељки Савић, што су се потрудиле и донеле послужење за прве полазнике ове наше мале радионице. Настављамо са активностима сваке суботе у периоду од 16 до 18 часова.
Од новчаних донација урађено је унутрашње уређење сале. Грађевински радови текли су по плану и успела се санирати влага у објекту и поставити изолација. Купљене су и монтиране климе у просторијама адаптираним за полазнике школе. Набављени су столови и клупе за потребе школе и верног народа који ће се ту окупљати и слушати предавања. Потребно је још набавити пропратни инвентар и уредити са вањске стране око прозора и врата.


Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, при Министарству спољних послова Републике Србије, уплатила је 4 239,61 еура. Овим новцем купљена је паметна интеракцијска табла (плоча) за пројекције и писање по њој. Узете су полице за књиге и оформљена је библиотека под називом „Симеон Кончаревић“. У склопу библиотеке уређена је читаоница и од тог новца купљена је гарнитура за седење. Очекујемо обећану донацију од хиљаду књига и пропратни радни материјал за потребе провођења наставе. Купљен је потрошни материјал за радионицу, а остатак новца биће употребљен по потреби, за набавку још неопходног материјала.


За потребе мале дечице узето је пар столова и столица и уређен је њихов кутак. Такође, набаљен је галеријски систем за изложбу слика и радова, на који ће се качити дечији радови и правити разне изложбене поставке.


Обавеза нам је да објавимо све донаторе и све оне који су узели учешћа у овом добром и богоугодном делу, а тако исто и да оправдамо утрошени новац.

Уређење поменуте сале помогли су новчано:
• хуманитарна организација „Срби за Србе“ са 11 165,00 еура;
• добротворна организација „Делије“ са 2 000 еура;
• господин Ненад Раич са 1 000,00 еура;
• госпођа Тамара Гњатовић са 185,00 аустралијских долара;
• господин Роберт и Михаило Масникоса са 700,00 еура;
• господин Горан Гулић са 700,00 еура;
• господин Драган Шарић са 700,00 еура;
• господин Ђорђе Зечевић са 200, 00 еура;
• госпођа Гордана и госпођица Радмила Граовац са 100,00 еура;
• госпођа Тамара Граовац са 70,00 еура;
• господин Радован и госпођа Сандра Зечевић са 100,00 еура;
УКУПНО: 16 848,00 еура.

Свој допринос у раду и залагању дали су:
• господин Дражен Мијак;
• господин Раде Дамјановић;
• господa Милорад и Ђорђе Марчић;
• господин Радован Мандић;
• господин Александар Дрча;
• госпођа Радмила Берић;
• госпођица Сања Лакић;
• госпођица Теодора Новаковић;
• господин Дејан Антић;
• господин Рајко Мимић;
• монахиња Наталија Мандић.

Утрошено је до сада:
• за грађевинске радове 5 515,00 еура;
• набавка и постављање клима 4 245,00 еура;
• столови и клупе 4 698,00 еура;
УКУПНО: 14 458,00 еура.

Хвала свим донаторима и добротворима од срца и Божији благослов нека буде са свима.
Молимо се Господу Богу и свим светима из нашега рода да ова наша радионица опстане и да траје. Тако нам Бог помогао у томе.

протојереј Бојан Савић

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ОЋЕСТОВУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас Свету Архијерејску Литургију у манастиру посвећеном Светој великомученици Недељи у Оћестову. У својој беседи Владика се осврнуо на данашње Јеванђеље и причу о милостивом Самарјанину коју смо данас чули.

„Господ нам је кроз ову јеванђељску причу показао ко су уствари наши ближњи, а то су они који нам помажу, они који виде туђу муку и који умеју да буду људи и учине милост онима који су унижени и повређени. Та љубав према другом човеку је основни предуслов, она је то што морамо да имамо да бисмо могли рећи да смо хришћани и да бисмо достојно носили то славно име. Господ иде још и даље када каже да треба да волимо и непријатеље своје, односно чак и оне који нам не желе добро. То је та највећа љубав по којој нас могу познати да смо ученици Његови, јер је Господ претрпео многе неправде док је ходио по земљи, био је прогањан, мрзели су Га, а на крају и убили. Он је васкрсао управо зарад нашега спасења, да би подигао људе и да бисмо и ми постали, како то каже Свети Атанасије Велики, 'богови по благодати'. Зато увек треба да тежимо ка Царству Небескоме и сваки тренутак нашег живота треба да буде усмерен мишљу како ћемо волети своје ближње и на тај начин се уподобити Господу“, поручио је Епископ Никодим.

ВЛАДИКА НИКОДИМ: ЉУБАВ ЈЕ ПРЕДУСЛОВ СПАСЕЊА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (5. 12. 2021.) Свету Архијерејску Литургију у Ђеврскама. Владика је поздравио присутан верни народ и осврнуо се на причу из данашњег читања Јеванђеља.

„Данас смо чули о два чуда која су описана у јеванђељским причама, једно је исцељење жене која је 12 година боловала, а друго васкрснуће кћери старешине једне синагоге. Када је Господ исцелио ту крвоточиву жену, Он јој је рекао: 'Кћери, не бој се, твоја те је вера исцелила, иди с миром'.

Та вера је вера у Свету Тројицу, у Оца, Сина и Светога Духа, то је вера која је и нама предата, почев од апостола, преко Епископа и свештеника, па до наших славних предака који су је пренели нама. Та вера се одржала код нас у Далмацији упркос свему, она је оно што нас спашава и само она може да нас спаси. Зато треба да живимо ту веру, треба да живимо јеванђељским животом, онако како нам Господ заповеда, јер је вера без добрих дела мртва и не постоји. Та добра дела подразумевају да ми сами себе мењамо, како у односу према себи и свом телу, тако и у односу према другима, јер не можемо да се спасемо једни без других.

За наше спасење такође је важно да долазимо у цркву и да поштујемо њене заповести као што су пост и исповест, а све то подразумева труд и надасве учешће у Светим тајнама. Све ово има за предуслов да имамо љубави једни за друге и да ту љубав исказујемо сваким својим даном, сваким својим дахом и сваким својим делом. Без тога нам нема спасења и на то нас упућује и данашње Јеванђеље, јер смо видели да је и тај старешина синагоге који је био угледан у народу и поред тога што Господ није био прихваћен од Јевреја, имао веру и отишао је код Њега да га замоли за помоћ. Чули смо и како су се сви који су били присутни када је Господ дошао подсмевали томе што је рекао да она није умрла, него само спава, а и ми знамо често да се подсмевамо ономе што нас Црква учи, да се подсмевамо свештеницима, а и једни другима, што је најгоре од свега и да тако показујемо да нисмо онакви какви бисмо требали да будемо као наследници и деца Царства Небескога.

Чули смо како је крвоточива жена била исцељена само тако што је пришла Господу и дотакла хаљине Његове, толика је била та њена вера. Испричао бих вам сада једно своје искуство када сам као свештеник у пратњи Владике Фотија био позван код једног пацијента на неуропсихијатрији. Док смо пролазили тим ходником видели смо све те људе, неприхваћене од нас који се сматрамо нормалним и они су такође прилазили и дотицали нас по рамену. У том тренутку на њиховим лицима видела се истинска радост, а управо то је, драга браћо и сестре, та сила Божија којом Он благосиља и све нас који се налазимо данас овде, а за коју смо често слепи. Ти људи, које сматрамо лудима, видели  су присуство Бога Живога који делује на свим местима и тако су исказали исту веру као жена из данашњег Јеванђеља. За мене је то био доказ да је та вера била толико жива да се пројављује и на местима где је најмање очекујемо“, рекао је Епископ Никодим.

ВЛАДИКА ЈУСТИН: СЛОБОДА ЈЕ БОЖЈИ ДАР КОЈИМ ЗАДОБИЈАМО СПАСЕЊЕ

Његово Преосвештенство Епископ хвостански, викар Патријарха српског, Г. Јустин и Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служили су данас (28. 11. 2021.) заједно Свету Архијерејску Литургију у шибенском Саборном храму. Мноштву окупљених верника обратио се Епископ Јустин тумачећи данашње свето Јеванђеље.
„Размишљајући о јеванђељској причи коју смо данас имали прилике да чујемо падоше ми на памет речи једнога мудрога човека који каже 'човек може у својој врлини толико високо да досегне да му чак и анђели позавиде, а са друге стране, може толико ниско да падне у својим страстима да га се чак и демони постиде'. Дакле, Бог је човеку дао огромну слободу и од тога како је користи зависи да ли ће му анђели завидети или ће га се демони постидети. Слобода не подразумева само став 'ја сам слободан и могу да радим шта год ми је воља'. Управо такво мишљење јесте ропство, јер ако чинимо шта нам је воља без обзира на последице, то не може бити слобода, већ потчињеност греху и страстима.
Треба да схватимо да слобода није у том саможивом и самовољном ставу који често води и до болести, до једне потпуне помрачености и ума и духа када човек, злоупотребљавајући слободу, долази у стање бесомучника, попут овог из данашњег Јеванђеља. Он је толико поробљен страстима да више није људско биће, изгубио је лик Божји у себи и не може чак ни да живи међу људима, него лута по пустим местима како каква звер.
А слобода нам је управо дата као највећи дар, као благослов којим, правилно га користећи, ми задобијамо своје спасење. Тако чак ни смрт, нити било шта у нашем животу, није нека безусловна датост, не морамо ништа да чинимо, јер нам је Бог дао могућност избора и нико не може да чини насиље над нашом слободном вољом, нити да нас натера да нешто чинимо.
Показатељ тога је и данашње Јеванђеље где смо чули како демони моле Господа када их истера из човека да им допусти да уђу у свиње. Свиње су у јеврејском народу биле симбол нечега најнечистијега, али демони моле Господа да им допусти да уђу у та нечиста створења, они чак ни над њима немају власти, а камоли над боголиким бићима какви смо ми, људи.
Права и истинска слобода јесте тамо, како каже Свети апостол Павле, 'где је Дух Свети' и ми користећи своју слободу можемо да постигнемо то да постанемо свети Божји људи. То ћемо учинити у у сусрету са Богочовеком Исусом Христом на Светој Литургији, а мера тога сусрета јесте увек покајање, драга браћо и сестре. Дакле, треба да се кајемо за све оно лоше што учинимо у животу и да се, кроз подвиг и врлински живот који су израз наше слободе, усавршавамо и будемо једни према другима добри, да будемо они који ће доприносити спасењу, а не одмагати кроз мржњу, осуђивање, подсмех и друге страсти које нас, нажалост, тако често опхрвавају.
Све ово свој пуни смисао добија на Светој Литургији на којој смо се овде сакупили и ми све чинимо да бисмо дошли на свету службу у празнични дан, сјединили се са Христом и причестили се Његовим телом и крвљу кроз које нам се дарује опроштај грехова и живот вечни. Литургија и црква у којој се ми налазимо јесу простор апсолутне слободе и то оне слободе којом нас је Христос ослободио за вечни живот и управо такво схватање слободе је оно што ми треба да сведочимо, то је једина утеха и нада за човечанство и овај свет.
Ми, који долазимо у цркву, увек имамо прави избор, а то је опредељење за Богочовека Христа, за врлински живот и за пут наших славних предака“, рекао је Епископ Јустин. На крају своје беседе Епископ је зажелео присутнима сваког благослова од Господа и пренео им поздраве Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, по чијем је благолсову дошао у наше крајеве да са нама подели прве дане Божићног поста.

ЕПИСКОП ХВОСТАНСКИ Г. ЈУСТИН У ПОСЕТИ ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Његово Преосвештенство Епископ хвостански, викар Патријарха српског, Г. Јустин стигао је јуче (24. 11. 2021.) у манастир Крку где је у његову част служена доксологија. Након службе, а поводом празника Светог Стефана Дечанског, који је крсна слава Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Никодима, приређена је трпеза љубави, те је пререзан славски колач.

Том приликом Епископ Јустин се обратио присутнима честитавши славу Владики Никодиму. „Окупили смо се данас да заједно са нашим братом Епископом далматинским прославимо његову крсну славу, Светог благоверног краља Стефана Дечанског и заиста је велика радост, част и благослов бити у манастиру Крки у овој древној, апостолској Епископији далматинској. Желим пре свега као брат и пријатељ да упутим наискреније честитке Епископу Никодиму и његовој сестри Даници, а онда и као викар Његове Светости Патријарха српског такође, да године његове службе и живота буду благословене и многе. Нека га Господ молитвама његовог небеског заштитника укрепи у подвигу који је и до сада тако храбро и благословено носио и нека његова слава буде иста она која је прославила и Светог Стефана Дечанског, а то је слава Христова, слава крста и васкрсења“, рекао је Епископ Јустин.

ХРАМОВНА СЛАВА У СМИЛЧИЋУ

СЛАВА МАНАСТИРА КРКЕ

Празник Светог архангела Михаила (21. 11. 2021.), заштитника манастира Крке, свечано је прослављен Светом Архијерејском Литургијом коју су служили Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим и игуман Данило из манастира Житомислића. Обративши се присутном верном народу, Владика Никодим честитао је свима овај велики дан и препустио реч игуману Данилу срдачно му захваливши на доласку и доброј вољи.

„Драга браћо и сестре, желим свима да вам упутим захвалност, јер сам имао велики благослов да данас саслужујем на овој Светој Литургији, на овај узвишени дан када прослављамо Светог архангела Михаила и са њим безбројно мноштво небеских сила. Када читамо Симбол вере ми увек кажемо да верујемо у Бога који је Створитељ, Творац неба и земље и свега видљивог и невидљивог. То значи да верујемо у невидљиве силе анђеоске којих је препун овај свет, а како је Бог милостив и добар, Он је тим анђеоским бићима, као и нама, даровао слободу избора. Тако се десио и велики пад међу анђеоским силама, па осим анђела невидљивих постоји и сила демонска, сила зла. Свети архангел Михаило се помиње још у Старом завету као онај који се бори против ђавола и побеђује га, зато га сликамо са мачем као онога који стаје на главу непријатељу. Демонска сила, драга браћо и сестре, је нешто од чега треба бежати, против тога се молимо оном Господњом молитвом да нас избави од злог. Та сила може бити у тренутку јака, али никада за дуго, зато што је побеђена најпре Христовом жртвом на крсту, а онда и уз помоћ и потпору анђеоских сила.

Данас прослављамо Михаила, великог архангела који је заштитник ове свете обитељи. Наши преци који су установили ову свету обитељ дали су је под патронат овом великом војводи анђеоске војске и то је симбол тога да смо сви призвани, и монаси који овде живе и ми који се именом Христовим окрепљујемо, да будемо борци слични њему. Ми монаси, који смо одабрали тај монашки пут, говоримо да ли имамо на себи анђеоски образ, а сви смо као хришћани дужни да подражавамо анђеле у непрекидном трептају пред тајном божанском и непрекидном служењу Богу и једни другима, јер не можемо служити Богу ако не служимо једни другима и тако показујемо савршену хришћанску љубав“, поручио је игуман манастира Житомислића и пожелео да нас Свети архангел Михаило све штити и заклања својим анђеоским крилима.

ХРАМОВНА СЛАВА У ОТИШИЋУ

ХРАМОВНА СЛАВА У ДОБРОПОЉЦИМА

ХРАМОВНА СЛАВА У КОЊЕВРАТИМА

Поводом славе храма у Коњевратима (8. 11. 2021.) посвећеног Светом великомученику Димитрију, верни народ из овога места и околине окупио се на Светој Архијерејској Литургији коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим. Владика је свима њима пожелео срећан празник и нагласио да је изузетно радостан што је на овај дан могао да буде део овог светог сабрања.

„Драга браћо и сестре драго ми је да сам успео да данас будем овде са вама и да се заједно помолимо Господу и заиштемо молитве Светога Димитрија, да он буде заштитник, како овога места, тако и свих нас и онај који, стојећи пред престолом Свевишњег, моли за наше спасење, здравље, радост и све оно чиме нас је Господ благословио у овоме животу. Чули смо у данашњем Јеванђељу да се каже да ми, хришћани, нисмо од овога света и да ћемо бити прогоњени скоро сваког дана нашег живота и да ће наши прогонитељи мислити да Богу службу чине.

Такву жртву је поднео и Свети великомученик Димитрије који је био узвишнога рода, из богате породице. кога је чекала титула војводе солунског. У то време владала је безбожна власт која није признавала хришћанство, већ је прогонила хришћане желећи да нашу веру у потпуности затре. Родитељи Светог Димитрија су били побожни и свог су сина од малих ногу научили да буде хришћанин. Они су се, као и он кад их је наследио, трудили увек да заштите хришћане, нису их прогонили иако су имали такве налоге, већ су помагали да се Црква Христова развија у тим немогућим условима.

Свети Димитрије није хтео да поклекне пред царским наредбама да прогони хришћане, а када је цар то чуо затворио је и њега, мучили су га на разне начине и када се упокојио Бог се прославио кроз њега. Пред његовим чудотворним моштима и дан данас се у Солуну узносе молитве за здравље, радост и спасење свих који са вером у Господа ту долазе надајући се свеопштем васкрсењу“, рекао је Епископ Никодим и додао да и ми, по угледу на Светог Димитрија, треба да чинимо све да одржимо нашу свету веру и обичаје, те да се увек изнова окупљамо око наших храмова у братској љубави и узајамној бризи.

СВЕТИ ЛУКА У ШТИКОВУ

СВЕТИ ЛУКА У ОСТРОВИЦИ

СВЕТИ ЛУКА У МОКРОМ ПОЉУ

ПРОСЛАВА СВЕТЕ ПЕТКЕ У БЈЕЛИНИ

СВЕТА ПЕТКА У КАЊАНИМА

СЛАВА СКРАДИНСКОГ ХРАМА СВЕТЕ ПЕТКЕ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на празник Свете Петке (27. 10. 2021.) Свету Архијерејску Литургију у скрадинском храму посвећеном овој светитељки. Владика је у својој беседи поздравио присутне вернике и честитао им празник изразивши велику радост због овог сабрања. Он се такође осврнуо на јеванђељску причу која се могла чути током Литургије.

„ Данас смо чули причу о мудрим и лудим девојкама, а те девојке нису биле луде у овом нашем, савременом смислу где лудима називамо све људе који су несхваћени, другачији и које смо као хришћани позвани да волимо и прихватамо, већ су једноставно потрошиле то своје кандило вере, нису пазиле на себе и све оно на шта бисмо требали сви да пазимо чекајући други долазак Христов. Управо то и јесте поента ове приче, да бисмо требали да будемо они који ће да пазе на сваки корак свој и сваки тренутак свога живота и да увек волимо Господа, уподобљавамо му се и живимо у Христу, са Христом и по Христу.

Нама је задато да тежимо само ка Царству Небеском, а томе је тежила и Света Преподобна мати Параскева која је била из богате породице, а након смрти родитеља отишла је у Јорданску пустињу и тамо се подизавала читав свој живот. Била је неко ко није био приметан, да тако кажем, управо попут оних неприхваћених и несхваћених. Због тог њеног подвига, након што су њене мошти откривене, Бог је њу прославио и показао је као један од примера великих Божијих угодника који су били мали и несхваћени за овај свет, неприхваћени од људи, али су тежили Царству Небескоме. Господ нам је као дар дао да се угледамо на њу, да се поклонимо њеним светим моштима и кроз то задобијемо благодат Божију.

Њена вера, попут вере мудрих девојака из јеванђељске приче, треба да буде пример свима нама, а тај пример су нам пославили и наши славни преци који ту веру живели, који су се окупљали при нашим светим храмовима и ми их и данас увек спомињемо када се на тим истим светим местима саберемо. Кроз наше сећање они нису изгубљени, ни заборављени, већ су постали они који заједно са нама чекају други долазак Христов. На нама је да наставимо њихову традицију у трудимо се да будемо њихови достојни наследници тако што ћемо се угледати на светитеље Божије“, рекао је Епископ Никодим.

Посебне речи захвалности Владика је упутио скрадинском жупнику дон Дарку, који је дошао да буде са нама на овај дан и истакао да му је драго што се у Скрадину и даље чува обичај да се православни и католички свештеници посећују и буду они који сведоче Господа Исуса Христа кроз то што имају љубави једни према другима и то показују пред својом паством и тако живе јеванђески закон који нас позива на опроштај, помирење и суживот.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

ПОСЈЕТИЛИ СМО ЧУДЕСНИ МАНАСТИР КРКА

ХРАМОВНА СЛАВА У БИТЕЛИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (17. 10. 2021.) Свету Архијерејску Литургију у Бителићу. Храм Покрова Пресвете Богородице био је још једном место сабрања и молитве за верни народ овога краја, а Владика им се свима обратио од срца им честитајући храмовну славу.

„Јако ми је драго што сам данас овде да вам пожелим вам све најбоље од Господа и прославим овај дан заједно са вама. Увек ми је драго када се окупимо на местима на којима се се окупљали и наши преци и надам се да ћемо се исто тако заједно једнога дана наћи пред лицем Господњим и тако наследити Царство Небеско“, поручио је Епископ далматински.

ХРАМОВНА СЛАВА У КНИНУ

У цркви посвећеној Покрову Пресвете Богородице у Книну јуче (14. 10. 2021.) је свечано обележена храмовна слава. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију, а верни народ книнскога краја том приликом се окупио у молитвеном сабрању.

Владика је честитао свима овај велики празник и нагласио да је то дан на који су се наши шреци вековима окупљали у овом светом храму, те данас, по угледу на њих, то чинимо и ми.

„Драго ми је да смо се сабрали у овако великом броју да будемо достојни наследници тих наших славних предака. Јеванђеље које смо данас чули на Светој Литургији говори управо о томе шта бисмо ми требали да изаберемо и шта треба да буде центар нашег живота, а то је сам Господ наш Исус Христос. Чули смо како Господ говори жени која се бринула око трпезе 'Марта, Марта, бринеш се за много, а само је мало потребно'. То мало јесте жеља да и ми седнемо код ногу Христових, како је то учинила Марија, Мартина сестра. Тако можемо учинити када долазимо у наше цркве да се помолимо Богу који је унизио своју божанску природу да би уздигао све нас који желимо да седимо подно ногу Његових свесни тога да смо мали и грешни и да нам мало треба, а то мало је сам Господ.

Позвани смо да тежимо вечном животу и да бидемо спремни да на неки начин себе понизимо тако што ћемо схватити колико смо мали пред Гоподом и молити Га да опрости грехе како нама, тако и нашим ближњима. Тако је себе понизио и Свети Андреј Јуродиви који је у Цариграду био бескућник, један од оних за друштво лудих и неприхваћених, човек који је одлучио у потпуности да одбаци свој живот и посвети га Господу. Зато га је Бог благословио да на једном бдењу види како се небо отвара и Пресвета Богородица долази носећи један покров којим покрива читав свет, окружена многим светима и моли се за спасење свих нас, и оних који верују и оних који не верују у Господа. То је она највећа љубав, то је љубав једне мајке која је гледала страдање свога Сина који је кроз светло Васрсење свима нама донео ту радосну вест и највећи дар, прилику да кроз свеопште Васкрсење постанемо и ми мали богови по благодати.

То треба да буде наш главни циљ и средиште нашега живота, јер смо позвани да живимо у складу са Јеванђељем и да се трудимо да заслужимо Царство Небеско, као што смо ми, свештеници позвани да људе учимо јеванђељској речи са надом да ћемо се једнога дана сви заједно наћи пред лицем Господњим. То је прави начин на који ћемо постати достојни својих славних предака који су слободно ходили овом земљом и нису се стидели свога рода, ни своје вере, већ су увек били поносни на свој идентитет. Ми данас треба да следимо пут који су они зацртали, а исто тако и у односу са онима који су друге народности да увек имамо на уму да је Црква мајка свих нас и да у свој загрљај примамо све људе и да им сведочимо заповест коју нам је Господ дао када је рекао да љубимо ближње своје“, поручио је Епископ далматински.

СЕЋАЊЕ НА СТРАШАН ДАН КАДА ЈЕ ЗНАК МИРА ПОСТАО ЗНАК СТРАДАЊА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (28. 9. 2021.) помен за мештане Варивода који су невино пострадали на посебно нељудски начин, у својим домовима и под белом заставом.

  „Сматрам да на оваквим местима не бисмо требали пуно да говоримо, већ да своје молитве принесемо Господу првенствено за оне који су овде пострадали, а онда и за нас овде присутне, као и за оне који су одсутни из оправданих разлога. Ово је место на коме су људи убијани под знаком мира. Ти старци који су овде пострадали окачили су на своје куће бела платна мислећи да ће их тај знак, који кроз векове никад није имао друго значенње осим мира, заштитити и да ће и даље моћи да остану да живе на овој земљи коју су волели и којој су дали читав свој живот. Нажалост, тај знак мира овај пут није значио оно што је требало, већ је показао где се они налазе и тако су их лакше нашли они који су желели да им нанесу зло. Како је рекао наш Патријарх у Јасеновцу, а може се исто рећи и за ову трагедију, да је на овоме страшном месту тада човек био понижен, а Бог изневерен. Тада се показало да и ми људи можемо да будемо нељуди, да можемо да будемо гори од најгорих животиња и да паднемо толико ниско да не испуњавамо оно за шта нас је сам Бог створио, а то је да будемо они који шире љубав, брину се једни о другима и у другим људима не виде ништа сем добра. То је оно на шта смо позвани, као што смо позвани и да се молимо Господу за ове невине жртве и да нас Бог сачува од оваквих искушења, да нам помогне да будемо достојни наследници Царства Небескога и схватимо да је једини пут ка њему управо љубав према ближњима“, поручио је Епископ далматински.

Свештеници Епархије далматинске посетили су данас и села Гошић и Добропољце, чији су мештани такође пострадали након војне акције „Олуја“ . На овим местима одржан је помен, са жељом и надом да се овакво нешто више никада нигде не догоди.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

РУКОПОЛОЖЕЊЕ У ШИБЕНСКОМ ХРАМУ СВЕТОГ СПАСА

На данашњој Светој Архијерејској Литургији (26. 9. 2021.) коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим, ђакон Стефан Мирковић рукоположен је у чин свештеника. Владика Никодим честитао је новом свештенику и истакао да је ово радостан дан, а да је управо радост једна од главних одлика хришћана.

„Сви бисмо ми требали да се угледамо на децу, јер нам Господ каже да ће управо они који су попут деце наследити Царство Небеско. Не будемо ли радосни као деца, ми не можемо бити сведоци васкрсења, не можемо сведочити Христа, нити Бога Оца који је 'тако заволео овај свет да је и Сина свог Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни'. Ми, људи, смо они који су створени по слици и прилици Божијој, они који су смртни, тварни и пропадљиви, али имамо не само могућност него и задатак да постанемо, како је то Свети Атанасије Велики рекао 'богови по благодати'. По природи то не можемо постати, али кроз уподобљавање Господу и причешће ми можемо постати сапричасници Једнога Тела и кроз то можемо да постанемо богови по благодати.

Зато нам је задатак да се у животу трудимо 'да будемо људи', како је то говорио наш свети Патријарх Павле и кроз тај труд и кроз љубав и бригу о другима допринесемо и сопственом спасењу“, поручио је Епископ Никодим.

СЛАВА СЕЛА НА УБЛИМА

ХРАМОВНА СЛАВА ХРАМА РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ГОРЊИМ БИЛИШАНИМА

Празник Рођења Пресвете Богородице у Стрмици

На празник Рођења Пресвете Богородице у Стрмици свечано и радосно је прослављена друга стрмичка слава.

Сабрали се Стрмичанци на саборовање у своју светињу да узнесу хвалу, славу и молитве Господу Богу, молитве Пресветој Богородици, молитве светима за здравље и спасење. После Свете Литургије, благосиљања и освећења славског жита и колача и  литије око храма, приређена је трпеза љубави за све присутне.

СЛАВА У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋ

Прослава храмовне славе у манастиру Драговић по традицији прославља се у недјељу пред Малу Госпојину. И ове године окупио се велики број вјерника из Далмације али и оних који не заборављају своје светиње гдје год живјели увјек спремни да дођу у загрљај својој родној груди.

Светом Литургијом је началствовао протосинђел Амвросије сабрат Манастира Крке уз саслужење протојереја Милана Кадијевића из Сплита, протосинђела Јована сабрата манастира Драговић и јереја Лазара Пријића пароха врличког. Послије Свете Литургије преломљен је славски колач и освећено жито а потом учињен трократни опход око храма.

Отац Амвросије је пригодном бесједом поучио вјерни народ о празнику Рођења Пресвете Богородице и свима пожелио сретан и благословен празник.

Братство манастира је уз свесрдну помоћ вјерног народа припремило трпезу љубави за све присутне.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СМОКОВИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас Свету Архијерејску Литургију у Смоковићу. У својој беседи окупљеним верницима Владика је истакао да је радостан због данашњег сабрања, посебно зато што је место овог молитвеног окупљања управо његов родни крај.

„Сабрали смо се данас у храму Господњем, тамо где су се окупљали и наши преци, да се једни другима радујемо и заједно узнесемо своју молитву, али није довољно само да се окупљамо, већ треба да слушамо и поштујемо свето Јеванђеље, да имамо љубави једни према другима и бринемо се о онима који су напуштени, заборављени и сами. Управо кроз љубав према ближњима ми показујемо и љубав према Богу и уподобљавамо Му се како би могли бити достојни наследници Вечнога Царства. Ми смо позвани да будемо деца неба, како се каже у једној дивној песми и да са радошћу проповедамо и сведочимо самога Господа нашег Исуса Христа и Његово Васкрсење, тај највећи дар који нам је Бог дао.

Са друге стране, као што смо чули у данашњем Јеванђељу, требало би да будемо они који праштају, који нису попут злог слуге који је тражио да му господар опрости све његове грехе, а онда када је наишао на свог дужника, он њему није опростио и ставио га је у тамницу. После тога му и сам господар каже да је он зли слуга, јер није опростио у маломе оно што је он њему опростио у великоме и исто тако Господ нама даје поуку да треба једни другима да опростимо грехе и кроз то постанемо деца светлости.

Само ако будемо следили ту поуку ми можемо бити достојни наследници наших славних предака који су имали неизмерну љубав једни према другима, као и према своме родном крају. Тако и ми, попут њих, треба да се састајемо око својих светих храмова, а ако смо негде расути по свету да свеједно у својим молитвама помињемо њих и оне људе који овде живе, који желе да проведу живот на својој родној груди“, рекао је Епископ Никодим и нагласио да је јако важно да се при предстојећем попису становништва изјаснимо као православни Срби и на тај начин покажемо да смо поносни на своју веру и порекло.

ПОЧЕТАК НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ У КРЧКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

Нова школска година за ученике богословије „Света Три Јерарха“ у манастиру Крки почела је јуче (1. 9. 2021.). Том приликом служен је призив Светог Духа, а Његово Преосвештенство Епископ Никодим поздравио је ђаке и пожелео им успешну школску годину.

„Данас смо се више пута помолили Господу да нам подари мудрост и разум, а то подразумева не само труд за учење, већ и то да размишљамо једни о другима, молимо се једни за друге и истински следимо Јеванђеље Христово. Да паравфразирам Светог апостола Павла, ако нећемо наследити Царство Небеско узалуд је вера ваша и проповед наша, узалуд је сав труд, све оно што ми улажемо у вас и што ви сами улажете у себе, а исто тако и све што Црква улаже у вас покушавајући да вас направи достојнима тог великог имена хришћана. Још од првих векова хришћанства то име се назива великим, јер смо га добили по ономе који нама треба да буде једино мерило, нада и утеха, а то је Свемилосрдни Господ наш Исус Христос“, рекао је Владика.

ЕПИСКОП НИКОДИМ: ПОЈАЧАЈМО МОЛИТВЕ НАШОЈ НАЈВЕЋОЈ ЗАСТУПНИЦИ ПРЕД ПРЕСТОЛОМ СВЕВИШЊЕГА

На дан када празнујемо Успење Пресвете Богородице (28. 8. 2021.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи. Поводом храмовне славе окупило се мноштво верника који су на овај велики дан желели заједно да заблагодаре Господу у светом сабрању.

Владика Никодим се обратио присутном верном народу са жељом да их поучи о значају овога празника. “Данас смо чули у Јеванђељу како Господ каже 'Марта, Марта бринеш се за много, а само је мало потребно', а то значи, драга браћо и сестре, да је нама, људима, мало потребно да задобијемо Царство Небеско. То можемо само ако, када дођемо у свете храмове, оставимо све бриге које нас оптерећују и сваким даном размишљамо о Господу и о начину на који можемо да задобијемо спасење. Зато је најважније да схватимо да не можемо да се спасемо једни без других и да се бринемо о својим ближњима. Пресвета Богородица је она која је у име свих нас пристала да прими у себе самога Господа нашега Исуса Христа и која је тако увела Богочовека у овај свет, а Он се ради нас унизио да би узвисио људски род и сву творевину за коју смо ми постављени да јој будемо круна. Трпео је за нас разна понижења, на крају и смрт мученичку и након тога подарио нам највећи дар, дар Васкрсења као прилику да и ми уђемо у Царство Небеско. Из тог разлога бисмо требали да се молимо како Господу, тако и Пресветој Богородици, да и нама буде мајка и заштитница, каква је у току свога живота била своме Сину. Као што је пазила на Њега, тако она пази и на све нас и кроз све ове векове остаје наша највећа заступница пред престолом Бога Свевишњега молећи се за све нас и за овај свет који у злу лежи. Зато треба да појачамо своје молитве и будемо достојни њене жртве и заштите“, поручио је Епископ Никодим. На крају своје беседе Владика је нагласио значај предстојећег пописа становништва и позвао људе да се не стиде свог идентитета и да се том приликом изјасне као православни Срби.

ПРОСЛАВА ВЕЛИКЕ ГОСПОЈИНЕ У ПАЂЕНАМА

УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ДРНИШУ

СЛАВА САБОРНОГ ХРАМА У ШИБЕНИКУ

ПРОСЛАВА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ИМОТСКОМ

Потписан уговор о финансирању опремања дјечијег вртића у Бискупији

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Никодим примио је у манастиру Лазарици, народну посланицу у Скупштини Републике Србије Сању Лакић, директора Фонда за избјегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону Душка Ћутила, саборску заступницу у хрватском Сабору Ању Шимпрагу , начелника општине Бискупија Милана Ђурђевића и предсједницу удружења Жене косовске долине Радмилу Берић, при чему је потписан уговор о финансирању опремања дјечијег вртића у општини Бискупија.

Дјечији вртић у Бискупији заједничка је иницијатива и пројекат Епархије далматинске, која је уступила црквено земљиште Општини за потребе овог објекта, цивилног и јавног сектора који су, заједничким снагама, учествовали у обнављању и адаптацији вртића. Након унутрашњег опремања објекта, мјеста у вртићу, по свим педагошким стандардима, биће за групу од преко двадесет малишана, а укључиваће и дјецу сусједних мјеста: Полаче, Цивљана и Цетине која припадају граду Книну.

По ријечима надлежних, током јесени очекује се завршетак унутрашњих радова у објекту, у току истих биће спроведена набавка неопходне опреме за коју је потписан уговор о финансирању , па се очекује да ће већ до краја текуће године најмлађи становници Бискупије имати свој вртићки простор.

Његово Преосвештенство Епископ далматински, поздравио је ову иницијативу и захвалио гостима на исказаној бризи о дјеци.

„Иако ме је, у самом почетку, прво изненадио приједлог начелника општине Бискупија да се на имању које припада цркви изгради вртић, наравно да сам ту идеју радо подржао. Оно што често истичем јесте да ми сви првенствено треба да се бринемо о сиротињи, да бринемо о омладини , о дјеци која су наша будућност. Многи, који нису најбоље упућени у овдашње прилике, често остану изненађени када им кажем да само у Книну имамо око три стотине дјеце која похађају православну вјеронауку. За нас је то показатељ да има будућности, да нас има и да ће нас бити овдје, јер тај број није тренутан већ континуитет који имамо готово двије деценије уназад. Захвалан сам свима вама на помоћи, не само везано за овај вртић већ и за све оно што радите на подручју наше Епархије, јер нам је то уједно и показатељ да нисмо заборављени. Има још много начина и много пројеката гдје ће нам требати помоћ, јер имамо и потенцијала да нашу дјецу усмјеримо на прави пут, да једнога дана поново имамо чувене писце, пјеснике, сликаре из Далмације, као што смо их имали кроз нашу историју и то је задатак свих нас“, рекао је, између осталог, Епископ Никодим, закључивши како је Србима у Далмацији важно да знају да нису заборављени, и да им је често за то довољна макар и лијепа ријеч.

аутор: Васка Радуловић

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

ПРЕОБРАЖЕЊСКИ САБОР У МАНАСТИРУ КРКИ

Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим свечано је започела прослава Преображења Господњег (19. 8. 2021.), празника који сваке године у манастиру Крки сабере православне Далматинце, ма где они живели у току године. Ова лепа и дуга традиција и овај пут начинила је манастирску порту местом радости, поновних сусрета и молитвеног сабрања.

Са великом радошћу у срцу Владика Никодим честитао је свима овај дивни празник и нагласио да му је посебно драго што смо се окупили у овако великом броју.

„Ових пар дана сам више пута размишљао како да започнем данашњу беседу, јер је данашњи празник за нас на неки начин круна свих празновања, свих летњих слава и сабора и окупљања при нашим светим храмовима у које цело лето долазимо да бисмо Господу приносили свој труд и жртву. Желим да кажем да ми је данашња Литургија била једна од најлепших, најрадоснијих и најмирнијих које сам одслужио у току овога лета приносећи сам принос Господу, молећи се као ваш Епископ за читаву заједницу и радујући се на многе начине познатим лицима и томе што видим да смо се данас сви окупили овде у молитвеном расположењу и били достојни наследници наших славних предака. Нама, као православним Србима, Далматинцима, ништа не треба да буде важније од онога што су наши преци установили, да се на данашњи дан сабирамо овде да бисмо Господу узнели молитве и били они који ће се радовати једни другима и Господу, који ће кроз Свету Евхаристију учествовати у тајни овога великога празника. Када су апостоли видели пројављену природу Божију каже се да су од силне светлости попадали, а ми као људи и хришћани кроз Свету Литургију треба да учествујемо у тој незалазној светлости и непролазној радости коју нам је сам Господ подарио. Учествујући у светим тајнама, као они који примају благослов Божији и уздају се у Њега и ми добијамо прилику да постанемо 'Богови по благодати', како је то говорио Свети Атанасије Велики.

У животу треба увек да разумемо да смо мали пред Господом и да се без Његове милости не можемо спасти, а исто тако да смо и једни другима неопходни за спасење, како се то каже у древним изрекама 'Видео си брата свога, видео си Бога свога'. Нама у Далмацији је нарочито потребнао да бринемо једни о другима, посебно онима који су сами, стари и напуштени и да им барем пружимо утеху кроз то што ћемо их посетити када се овде налазимо и кроз ту љубав показати да смо истински ученици Господњи.

На крају бих хтео још да вам се захвалим што сте дошли данас да будете овде са нама сабрани у молитви, а посебну захвалност бих да изразим г. Саши Поздеру за његов труд и помоћ нашој Епархији. Посебна радост овога дана је да је Свети Архијерејски Синод одлучио да г. Сашу одликује Орденом Светога Саве другог степена као нашег великог добротвора и пријатеља, човека који је учинио добро за нашу заједницу и донирао средства да се обнови звоник на Цркви Светога оца Николаја у Братишковцима. Желим да му честитам и пожелим сваког благослова од Господа, љубави и радости у животу“, рекао је Епископ далматински.

ПРЕТПРАЗНИЧНО ВЕЧЕРЊЕ И ИЗЛОЖБА У МАНАСТИРУ КРКИ

Уочи великог празника Преображења Господњег (18. 8. 2021.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је вечерњу службу у манастиру Крки, светом месту на коме се у ове дане традиционално окупља верни народ из разних крајева света. Свима њима, Епископ се обратио благим речима и истакао своју неизмерну радост због великог броја људи који су се сабрали на овом богослужењу.

„Помаже вам Бог, драга браћо и сестре! Окупили смо се вечерас овде по старим обичајима нас Далматинаца, што је показатељ да се враћамо стопама наших предака. Повод доласка на ово свето место не треба да буде окупљање само ради забаве, него првенствено ради молитве, јер је наш манастир Крка увек био и остао место сабрања и молитве у радости. Овим показујемо да смо се окупили око Христа и да смо се ми православни Срби, Далматинци, сабрали на овоме светоме месту, како ми који смо овде читаве године, тако и они који су дошли из дијаспоре, Србије, Босне и Херцеговине, Словеније и других делова света где наш народ живи, а то је традиција коју треба вечно да негујемо и да је никада не заборавимо“, поручио је Владика.

На крају своје беседе Епископ Никодим изразио је захвалност гђи Наташи Булатовић (рођеној Мандић) из Кистања, која се потрудила да културну сцену Далмације уздигне на виши ниво и у манастир Крку довела изложбу Библиотеке града Београда под називом „Толстој и Достојевски у српској култури“ показујући тиме да култура није ограничена само на фолклор.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У ГОЛУБИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у недељу (15. 8. 2021.) Свету Архијерејску Литургију у Голубићу. Поред свете службе, овај дан је додатно увеличало рукоположење новог ђакона, Стефана Мирковића.

Владика је срдачно честитао њему и његовој породици и пожелео да му Господ да снаге да достојно изнесе крст који му је данас поверен угледајући се на Светог архиђакона Стефана чији помен празнујемо. У својој беседи Епископ Никодим је нагласио да смо се окупили у овом храму који је један од најстаријих у нашој Епархији да бисмо се помолили Господу онако како су то чинили и наши преци. „Наши славни преци примили су од свештеника ову исту веру коју и ми данас чувамо, окупљали су се овде, постили, причешћивали се и данас они леже овде на овим, како ја то често кажем, разиграним гробљима и позивају нас да и ми долазимо у свете храмове.

У данашњем Јеванђељу смо чули да Господ каже да ће они који су као деца наследити Царство Небеско. То подразумева, драга браћо и сестре, да ће само они који су у себи сачували дете и умеју да буду радосни заслужити да се нађу у наручју Очевом. Ми смо позвани да будемо истински сведоци вере у Бога који је 'толико заволео овај свет да је и Сина свога Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни'. Зато треба увек да будемо свесни да не можемо да се спасемо без Господа, али ни једни без других, не можемо да задобијемо спасење без ближњих својих. У својим молитвама треба увек да се сетимо и њих, да замолимо Господа да свима нама опрости наше грехе и да увек имамо на уму да нас и сам Господ позива да љубимо и непријатеље наше“, рекао је Епископ Никодим и пожелео свима Богом благословен празник.

ПАРОХИЈА БЕНКОВАЦ

Помаже Бог драга браћо и сестре, драги народе Буковице, Равних Котара, задарског и обровачког краја, По благослову Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Господина Никодима, а у сарадњи са Управама парохија из Задра, Обровца и Смилчића, долази се на идеју о отварању школе српског језика и књижевности, праћено учењем нашег писма ћирилице и упознавањем са великим српским књижевницима. Тиме желимо подстаћи наше младе на очување културног идентитета и баштине српског народа. Адекватан простор за такву врсту окупљања је црквена сала у парохијском дому при храму Рођења Светог Јована Крститеља у Бенковцу. Свјесни својих немогућности обратили смо се за помоћ хуманитарној организацији "Срби за Србе", који су нам несебично прискочили у помоћ и подржали овај пројекат, издвојивши 11 000 еура. Уз њих се прикључила и фондација "Делије" са прилогом од 2000 еура, за шта им неизмерно благодаримо. Пројектом је планирано да се санира влага и спријечи даље њено продирање у унутрашњост објекта. Затим да се поставе клима уређаји којима би се загријавао и по потреби хладио простор. И на крају да се

све опреми столовима и осталим потребним инвентаром. Грађевински дио радова је почео са радом и сада слиједе и друге фазе радова. Потребно нам је 16000 еура да завршимо започети пројекат уређења простора. У току прве фазе акцији придружио се и господин Ненад Раич са 1000 еура. Коме се овом приликом захваљујемо на nовчаном прилогу. Значило би нам, ако има и других заинтересованих, који су у могућности, да се прикључе како бисмо могли прикупити остатак потребног новца и тиме привести крају радове на уређењу сале. Своје новчане прилоге можете уплатити на рачун Црквене општине Бенковац, ИБАН:

HR7624070001100152315, са назнаком "за црквену салу".

За оне који желе уплатити из иностранства SWIFT (BIC) CODE: OTPVHR2X.

Што се тиче саме школе и њене организације планирано је да то буде једном седмично у три групе по два сата. Прва група били би предшколци и за њих би биле организоване едукативно-забавне радионице. Друга група би били основци и ту би била пажња усмјерена на читање и писање праћено са дјечијом књижевношћу. И трећа група би били средњошколци и студенти, гдје би пажња била усмјерена на велике српске књижевнике. Овим путем молимо све родитеље и вас драга дјецо да се информишете преко својих свештеника и да се заједно договоримо и направимо распоред, како би то било приступачно свима у складу са својим обавезама. План је да се у будућности организују предавања и за родитеље. За почетак би то било једном у три мјесеца, а послије и чешће. Почетком августа био је расписан конкурс Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Републике Србије, на који смо се пријавили и очекујемо да они суфинансирају "Школу српској језика Учимо ћирилицу-Бенковац". Тим средствима набавиће се потребна опрема за учионицу (пројектор и платно, лаптоп, прибор за писање, цртање...). Такође, у сарадњи са њима, планирамо набавити око хиљаду књижевних дјела и формирати библиотеку под називом " Симеон Кончаревић". Овим путем захваљујемо се и госпођи Сандри Ратић Зечевић на првој донираној књизи за нашу библиотеку. Цијела школа биће осмишљена и прилагођена могућностима њених полазника. Адекватне просторије, потребне за боравак у њој, постоје и овим путем такође, молимо родитеље да се укључе у саму организацију, а све у циљу лакшег и бољег функционисања и боравка дјеце у школи. Најинтересантнији дио је тај да ће бити организовани и љетни кампови, па ће тако они ученици који буду највише заинтересовани и покажу успјех у току године, бити награђени путовањима. У складу са могућностима биће организоване и разне екскурзије и путовања, као и посјете другој дјеци у нашем окружењу, то јест оваквим школама које већ постоје и раде. Молимо се Господу Богу и свим светима из нашега рода да се оствари ова идеја и заживи и радујемо се сусрету са вама драга дјецо светосавска.

Управа парохије бенковачке

ХРАМОВНА СЛАВА У МАРКОВЦУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СКРАДИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у суботу (7. 8. 2021.) Свету Архијерејску Литургију у Скрадину. Владика Никодим се обратио присутнима пригодном беседом рекавши да смо се овога пута окупили да прославимо име светитеља који је, не само патрон скрадинске цркве, него и заштитник тога града.

„Наши славни преци су толико поштовали Светог Спиридона Чудотворца да ми у овом нашем лепом граду имамо две цркве које су му посвећене. По његовом благослову ми се на овај дан окупљамо да бисмо се помолили Господу, да бисмо чинили исто што и наши преци, да се на тим сабрањима једни другима радујемо и надасве, када смо на Светој Литургији, молимо се да нам Господ опрости наше грехе и сачува како наше ближње, тако и оне који су нам зло нанели, тј. оне који су нам непријатељи, како се то каже у Јеванђељу. Такође морам да вас подсетим да се, посебно у овим данима, молите за све оне који су пострадали у несрећном рату који се десио на овим просторима. Поред свих страдања која су наш народ задесила ми смо успели да останемо верни православљу и волећи овај свој крај многи су се од нас овде вратили после избеглиштва и данас овде следе наше славне претке који су толико заволели овај штури камен, који ни у оно доба није давао много, али су они и поред тога остајали и опстајали овде. Наша је земља слична оној по којој је ходио Господ наш, као и оној у којој је живео и Свети Спиридон Тримитунски Чудотворац, а то су крајеви благословени маслинама, виноградима и смоквама, ароматичним и лековитим биљем.

Ми смо овде, да цитирам једну лепу песму која се све више међу нашим народом пева, деца неба и као такви треба да се трудимо да живимо у складу са Јеванђељем, да се бринемо једни о другима, а посебно о онима који су унижени, сами и стари, а којих код нас има пуно. Једино кроз љубав коју покажемо своме ближњем ми можемо достићи Царство Небеско, бринући се о онима који са нама овде деле наш подвиг и молећи се за оне који су овде пострадали, који су одавде протерани и са којима ћемо се једнога дана поново видети у наручју Очевом“, рекао је Епископ Никодим и поручио да је ово време када треба да 'ућути свака твар' и да кроз молитву Господу одамо почаст пострадалима и на тај начин покушамо да заслужимо Царство Небеско.

ПАРАСТОС ЖРТВАМА РАТА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (4. 8. 2021.) у манастиру Крки парастос за све невино пострадале у војној акцији "Олуја" и након ње. Овога дана нека наше мисли буду усмерене на њих и њихове породице, а у нашим молитвама нека су они увек присутни.

ХРАМОВНА СЛАВА У ЂЕВРСКАМА

ЕПИСКОП НИКОДИМ: УГЛЕДАЈМО СЕ НА ПЛАМЕНУ ВЕРУ СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ

Велики празник Светог пророка Илије (2. 8. 2021.) окупио је и овај пут мноштво верника на Светој Архијерејској Литургији у заједничкој молитви на челу са Његовим Преосвештенством Епископом далматинским Г. Никодимом. Слава задарског храма посвећеног овом дивном светитељу прослављена је тако у радосном сабрању.

Владика Никодим је том приликом нагласио да смо се данас окупили да Господу принесемо ту умну жртву и да будемо достојни наследници како светих апостола, тако и свих отаца који су широм васељене проширили православну веру, а такође и наших славних предака који су је до данашњег дана очували и предали нама.

„То је вера која нас спасава, вера у Бога који је дао свог јединог Сина да преузме на себе људску природу у свему сем у греху, али и да наше грехе понесе, да нас приведе у наручје Очево и од нас направи своју малу браћу и децу Царства Небеског. На то смо, драга браћо и сестре, позвани, као и да се угледамо на пламену веру Светог пророка Илије, што смо данас чули у Јеванђељу, да је он по данашњој Палестини где год је стигао проповедао реч Божију.

На том свом путу, он је чинио разна чудеса и кроз то људе приводио вери, да би се на крају узнео на небо у пламеној кочији, отишао у наручје Божије и нама показао да и ми, као православни хришћани, треба да следимо његову веру у Тројединога Бога, Оца и Сина и Светога Духа. То је вера која нас је спасавала кроз векове и само ако је следимо можемо се надати спасењу, а то подразумева да имамо љубави једни према другима, да не живимо у страху и да се не стидимо свога идентитета, ни своје вере“, поручио је Епископ Никодим и пожелео да се благодаћу Духа Светога на многа и блага лета сабирамо у нашим светим храмовима и тамо се радујемо једни другима.

СЛАВА У БИЉАНИМА ДОЊИМ

СЛАВА ХРАМА СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ НЕДЈЕЉЕ У РАЗВОЂУ

ХРАМОВНА СЛАВА У КАРИНУ

На дан када празнујемо спомен на Свете мученике Кирика и Јулиту (28. 7. 2021.) свечано је прослављена слава каринске цркве. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим, а велики број верника окупио се данас око овог светог храма.

Владика Никодим је срдачно поздравио све присутне и честитао им данашњи празник. „Када се окупљамо у нашим храмовима ми треба то да чинимо само са једном идејом и разлогом, а то је да бисмо схватили колико смо мали пред Господом и да треба да му се молимо да нам опрости наше грехе и да нам сваког благослова у животу. При читању Јеванђеља често можемо да чујемо да је Господ рекао 'Марта, Марта, бринеш се за много, а само је мало потребно'. То 'мало' што је потребно је управо да долазимо у цркву и молимо се Господу, како је говорио Свети Јован Златоусти, ако не можемо од 168 сати у недељи да посветимо Господу 1 сат, онда нам је узалуд све.

То је разлог због ког се окупљамо у нашим светим храмовима, због кога су се тако окупљали и наши славни преци који су у славу Божију подигли и овај прелепи храм. Осим присуства на богослужењима, такође је важно да свакодневно показујемо љубав једни према другима, јер је и Господ нама људима указао неизмерну љубав када је послао свог јединог Сина да сиђе са небеса и постане у свему једнак нама, осим у греху, да преузме на себе сву нашу палу природу и да себе унизи да би нас уздигао да можемо бити достојни наследници Царства Небескога.

Ми који смо православни хришћани, треба да наставимо да негујемо веру коју су нам оставили наши преци, веру у Тројединога Бога и да му упутимо молитву барем једном дневно и затражимо милост Његову која нам је потребна посебно у ово немило време када је скоро свако од нас на неки начин погођен пандемијом. На то нас позивају и заштитници овог светог храма, велики мученици Свети Кирик и Јулита који су пострадали у древно доба, јер нису хтели да се одрекну Христа и кроз то своје мучеништво су се уписали у књигу вечности. Узалуд нам је све ако се нећемо уписати у ту књигу вечности, ако нећемо бити људи једни према другима овде и сада, јер ћемо само тако постати деца светлости“, поручио је Епископ далматински.

СЛАВА ХРАМА У КОЖЛОВЦУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у недељу (25. 7. 2021.) Свету Архијерејску Литургију у Кожловцу. Мноштво верника из овога краја окупило се у Храму Свете великомученице Недеље да би овога дана свечано обележили и молитвено прославили храмовну славу.

На почетку свога обраћања верном народу Владика Никодим је честитао свима овај велики празник и нагласио да му је изузетно драго што се наши стари обичаји и даље поштују, те се чува и одржава традиција оваквих сабрања.

„Знам да многи од вас не живе овде, али су дошли да храмовну славу прославимо заједно и радује ме што се ти обичаји из давнина чувају и данас. Када сам ја био дете, мајка би нас водила у цркву и углавном су у храм улазиле само жене, док су мушкарци остајали испред у својим причама. Зато се код нас каже да жене иду 'у цркву', а мушкарци 'код цркве'. Мени је драго кад вас видим у толиком броју и надам се да је свако од вас барем у неком тренутку данашње службе ушао у храм и помолио се Господу, а да су се у жамору који је допирао из црквеног дворишта препричавала сећања и приче како о нама који живимо овде током целе године, тако и о онима који су одсутни, али су у мислима и молитвама са нама.

У данашњем Јеванђељу чули смо причу о двојици бесомучника који су сусрели Господа, а били су опседнути демонима и толико су били опаки да нико није могао проћи крај њих. Нажалост, ми људи знамо да паднемо, да постанемо злобни, да се свађамо и оптужујемо једни друге и тада се управо уподобљавамо овој двојици бесомучника. То је понашање недостојно хришћана и не бисмо смели да будемо такви ни према својим непријатељима, а камоли према ближњима, јер смо позвани да будемо смирени и да покушамо, посебно кад се налазимо у храму, да будемо налик на ту двојицу у трену када их је Господ исцелио и из њих истерао демоне. Чули смо да су та два бесомучника гласно повикали и упитали 'шта хоћеш од нас Исусе Сине Божији, зар си дошао амо пре времена да нас мучиш'. Јеванђелист хоће да нагласи да су чак и они, иако демонизовани, знали да је испред њих дошао Син Божији, онај који има сву власт, који ће да заустави владавину демона и немира и који ће да донесе заједницу са Господом и прилику да и ми, људи, наследимо Царство Небеско.

Ти демони, када су схватили да ће бити истерани из људи, отишли су у крдо свиња које је пасло у близини, а свиње су се одмах са брега сурвале у море и утопиле у води. Ту тек можемо да извучемо поуку, драга браћо и сестре, да те свиње нису хтеле да трпе демоне у себи, да су на неки начин имале веће достојанство, иако су неразумне животиње, већ су се бациле у море и кроз то спасиле овај свет од власти демона. Тако су показале да ми, људи, не треба да се ваљамо у блату и да будемо подложни демонским силама, већ да морамо бити изнад свега тога, као достојна деца светлости и наследници Царства Небескога. Након исцељења, та два човека ишла су по свету, сведочили Господа, проповедали реч Његову и веру у Бога који је послао свога Сина да преузме на себе обличје слуге да би нас узвисио, који нам је послао и Духа Утешитеља, а он је и данас у свима нама који се сабирамо око светих храмова и радујемо се једни другима“ поручио је Епископ Никодим.

Владика је истакао да треба да се угледамо на светле примере апостола и светих мученика, као што је Света великомученица Недеља чије име прослављамо и да наставимо рад на обнови овог храма њој посвећеног, како бисмо и њега учинили једним од бисера Далмације и још достојанственије у њему прослављали овај велики празник.

ЕПИСКОП СИЛУАН И ЕПИСКОП ХЕРУВИМ У ПОСЕТИ ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Њихова Преосвештенства Епископи аустралијско-новозеландски Г. Силуан и осечко-пољски и барањски Г. Херувим стигли су јуче (21. 7. 2021.) у посету Епархији далматинској. Тим поводом служена је доксологија у манастиру Крки, а Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим од срца им је захвалио на указаној пажњи.

„Хтео бих да пожелим добродошлицу Господи Епископима, мада је Епископ Херувим овде један од наше сабраће, овај манастир је и његово место подвига. Налазимо се у највећој светињи православне Далмације и зато се надам да ћете се добро осећати са нама и да ћете нам често долазити и кроз то пружити утеху свима нама који овде пребивамо и молимо се Господу. Када долазите да нас обиђете ми осећамо да нисмо сами, да нисмо остављени, нити заборављени“, рекао је Владика Никодим и препустио реч Епископу Силуану.

Владика Силуан срдачно је поздравио све чланове крчког братства, као и све присутне и заблагодарио Епископу Никодиму на његовим лепим речима. „Осећам се веома радосно, јер сам овде у овој светињи која је дала многе вредне људе нашој светој Цркви и која је народ крепила кроз векове. Желим да вам пренесем поздраве и молитве свих људи из моје Епархије који су родом из ових крајева, а има их пуно. Благодарим Господу што сам данас овде, а и када нисам ту у молитвама сам увек са вама“, поручио је Епископ аустралијско-новозеландски.

СВЕТА НЕДЈЕЉА НА МАОВИЦАМА

ВЕЛИКИ САБОР ВЕРНИКА У ОЋЕСТОВУ

На празник Свете великомученице Недеље (18. 7. 2021.) мноштво верног народа традиционално се окупило у оћестовачком манастиру посвећеном овој великој светитељки. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства Епархије далматинске, као и архимандрита Василија (Рожића) из Епархије бихаћко-петровачке и протојереја Слободана Вујасиновића и Ратка Нонковића из Епархије сремске. Владика се том приликом обратио окупљеном народу са великом радошћу због овог светог сабрања.

„Драга браћо и сестре, много ми је драго да смо се данас окупили овде где су се окупљали наши славни преци и вековима прослављали име Господње и, за нас Далматинце, један од већих празника, Свету великомученицу Недељу, која је укорењена у овдашњем народу који је изузетно воли и поштује. Поштујући старе обичаје и ми данас настављамо да се окупљамо при нашим светињама, да се гледамо лицем к лицу и радујемо једни другима, да благодаримо Господу и тако ширимо радост Васкрсења, радост хришћанства и свега онога што нам је заповеђено кроз само Јеванђеље и што нам је задато да постигнемо.

Ова два сата која смо данас стајали на Литургији представљају наш труд да учествујемо у Светим Тајнама, које за хришћане нису ништа друго него само увођење Царства Небескога у овај свет. Чули смо у једној данашњој песми како се каже да сада сваку животну бригу оставимо. То подразумева да, када дођемо у наше храмове, а нарочито на Свету Литургију, треба да заборавимо на све оно што нас оптерећује, на сваку муку и да размишљамо једино о Господу и томе колико смо пред Њим мали и да се без Његовог благослова не можемо спасити. То је такође време у коме треба да размислимо и о томе какви смо једни према другима, јер љубав коју осећамо према својим ближњима и коју треба да осећамо према свакоме човеку, па и према животињама, биљу и свему ономе чиме нас је Господ наградио, управо та љубав је оно што нам сведочи Господ у Јеванђељу. Ми смо позвани да постанемо истинска деца светлости, а то можемо само ако покажемо какво нам је срце наше, како се то каже у Јеванђељу, јер где је срце наше, ту је и Бог наш и кроз то можемо да покажемо да ли смо људи и да ли смо испунили онај завет који нам је оставио наш свети Патријарх Павле.

Ми, хришћани, смо они који се надају у Васкрсење Господње, а то значи да за живота носимо свој крст, што у данашње доба може да буде и сама брига о нашој породици, о томе да обезбедимо услове да живимо животом достојним човека, каквим треба и заслужујемо да живимо. Кроз ту своју борбу ми треба да заслужимо Царство Небеско уздајући се у Господа и у свеопште Васкрсење. У то су се уздали и наши преци који су очували нашу веру до дана данашњег, ту веру чији смо пример видели и у данашњем Јеванђељу коју је показала жена која је размишљала смо о томе да испред себе види самога Господа и помазала му ноге најдрагоценијим уљима и обрисала косом својом. То је вера и Свете великомученице Недеље која до краја свога живота није хтела да одустане од Христа, него је у раној младости храбро исповедила своју веру и због тога мученички пострадала. Њу смо наследили од самог Господа, преко апостола и светих отаца, њу су крвљу својом посведочили свети мученици и очували је наши славни преци, ту веру и ми треба да живимо и да верујемо у Тројединога Бога који је уз нас и који нам увек помаже, па и сада у ово немило време пандемије. Многи од нас су том пандемијом погођени, неки су изгубили драге људе и за све њих ми треба да се молимо благом Оцу који је 'толико заволео овај свет да је и Сина свога Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни', поручио је Епископ Никодим.

На крају своје беседе он је поздравио шибенско-книнског жупана г. Марка Јелића и посланицу у скупштини Републике Хрватске гђу Ању Шимпрагу који увек радо учествују у догађајима важним за српску заједницу, као и представнике локалних власти и сав верни народ без кога оваква сабрања не би била могућа.

Школа српског језика „Учимо ћирилицу“ у Ђеврскама!

Удружење „Жене косовске долине“ заједно са удружењем из Ђеврсака „Наша кућа“ почиње са провођењем Школе српског језика као изванинституционалном активношћу за дјецу која живе у руралном подручју Далмације.

Основна идеја је да гдје год постоји српско дјете покренемо и учионицу српског језика и надамо се да ћемо у наредном периоду успјети доћи до сваког српског дјетета у Далмацији.

Посебну радост доноси чињеница да је и наше свештенство препознало значај ове иницијативе и што имамо подршку наших свештених лица на челу са Његовим Преосвештенством Г. Никодимом.

У Ђеврскама и околним селима имамо преко 40-оро школске дјеце и циљ је да сва та дјеца прођу кроз нашу учионицу српског језика.

Прве сате српског језика у Ђеврскама увеличао је својом посјетом игуман Севастијан који је у свом дружењу са дјецом одржао мудро слово о томе колико су Срби јединствени и посебни зато што познају два писма и двије културе, по томе што имају породичну славу као заштитника коју нитко други нема и колико је важно да његују свој језик, своју културу и своје православље.

„Наша кућа“ је новоосновано удружење у Ђеврскама које покреће живот у својој заједници на начин да ће да се брине о дјеци и да им осигура простор за учење и дружење, да ће да се побрине да се запосле незапослене жене и да свака особа старије животне доби која живи у њиховој заједници добије одговарајућу бригу и пажњу.

Будућност српске заједнице, будућност српске дјеце је у нашим рукама, нас који ту живимо и који смо одлучили да останемо на својим огњиштима. Свима нама треба да буде један заједнички циљ и мисија; а то је да нам свима скупа осигурамо живот без страха, без мржње, испуњен поштовањем,уважавањем, љубављу за себе ,свога ближњега и за сваког свога комшију.

Једино тако ћемо имати сретан,безбрижан и живот испуњен љубављу!

аутор: Радмила Берић

ПЕТРОВДАН НА ПОЛАЧИ

ПЕТРОВДАН У ЖЕГАРУ

ПЕТРОВДАН У ЗЕЛЕНГРАДУ

ВЕЧЕРЊЕ У ЗЕЛЕНГРАДУ

ПЕТРОВДАН У БИОВИЧИНОМ СЕЛУ

На храмовну славу цркве у Биовичином Селу (12. 7. 2021.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у овом светом храму. Поводом празника којим славимо имена светих апостола Петра и Павла, Епископ Никодим се обратио присутним верницима пригодном беседом.

„Данас смо се окупили на овом светом месту да бисмо прославили празник првоврховних апостола који су раширили Реч Божију и јеванђељску науку широм Европе. Они су први донели ту благу вест која је доспела и на наше просторе још у то давно доба, а ми смо је задржали до дана данашњег.

Свети апостол Петар је био риболовац који је живео обичним животом, док је Свети апостол Павле био изузетно учен човек и то нам је управо доказ да Бог, када бира оне који ће сведочити Реч Његову, то чини само по срцу, а не према томе ко је из ког сегмента друштва. Господ је њих изабрао да светом шире Јеванђеље, али и да за њега пострадају. Свети апостол Петар пострадао је на крсту, покушавајући да се саобрази Господу, али је сматрао да није достојан да умре на исти начин као Господ наш Исус Христос, па је разапет наопако, са главом на доле, а Свети апостол Павле је, као грађанин Римскога царства, посечен мачем.

На периферији Рима постоји један самостан који се зове Три фонтане, јер по предању, ту где је пострадао апостол Павле, на местима где је његова глава три пута дотакла тло настала су три извора која до дана данашњег теку и ја сам имао прилике да се напијем са њих и да се помолим Господу на том великом месту где је пострадао апостол народа, како га зову, који је походио и наше просторе и послао свога ученика Тита у Далмацију да проповеда Јеванђеље Господње. Зато ја често умем да кажем на нашим епископским сабрањима да је наша мила Далмација, ова земља у којој ми обитавамо и чекамо Царство Небеско, једина земља у српскоме народу која је поменута на страницама Библије, драга браћо и сестре. Наши славни преци који су живели на овим просторима на моге начине имају директну линију до самих апостола и вера коју ми данас чувамо сеже чак до тога доба када су апостоли ходили земљом и сведочили Јеванђеље.

Управо због тих наших славних предака ми треба да се трудимо, да им будемо достојни наследници, да често долазимо у цркву и молимо се Господу, да будемо свесни колико смо пред Њим мали и да нам је за све потребна Његова помоћ и утеха. Треба да знамо да је Он онај који, како то каже апостол Петар 'није далеко ни од кога од нас', већ онај који нас воли и та љубав којом нас Бог обасипа и благосиља је разлог због којег је Он дао Сина свога Јединородног да преузме на себе све слабости наше, да за нас пострада и да нас искупи кроз своју жртву, па да и ми постанемо мала браћа Христова. Да бисмо постали и ми деца Господња пресудно је да се бринемо о својим ближњима, јер нам је узалуд и долазак у цркву ако не размишљамо о онима који су унижени и немају никога да се о њима брине, који живе у нашим крајевима сами, јер су им деца далеко.

За нас, хришћане, такође је важно да се молимо и за непријатеље наше, јер та љубав коју можемо да искажемо пред Господом је оно по чему ће нас препознати да смо истински ученици Његови. Најбитније од свега је да будемо људи, како је говорио наш Свети патријарх Павле и да никоме не чинимо зло, јер само тако ћемо моћи достојно да изађемо пред лице Господње.

Данас имамо још једну радост, драга браћо и сестре, а то је рукоположење ђакона Милана Грубића у чин свештеника. Он ће, када за то дође време, постати ђеврсачки парох, онај који ће вам сведочити  Јеванђеље, а вас бих замолио да се, као што смо се данас помолили за њега и даље молите да његов пут буде достојан свих оних свештеника који су служили у овоме светоме храму, да он буде њихов достојан наследник који ће вас учити Речи Господњој“, рекао је Владика Никодим, те пожелео свима срећан празник и честитао породици новог свештеника.

ХРАМОВНА СЛАВА У СИЊУ

ХРАМОВНА СЛАВА У БИОЧИЋУ

ХРАМОВНА СЛАВА У БРОЋАНЦУ

ПРОСЛАВА ПЕТРОВДАНА У ТИШКОВЦУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

ПРОСЛАВА ИВАЊДАНА У БЕНКОВЦУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (7. 7. 2021.) Свету Архијерејску Литургију у Бенковцу. Велики број верника окупио се поводом славе бенковачког храма, како би заједно, у светом сабрању прославили овај дивни празник.

„Драга браћо и сестре, јако сам радостан када дођем међу вас и видим како се поштују наши стари обичаји и то ми је много драже него када видим мобилне телефоне који снимају, јер они представљају оптерећење које не бисмо требали да имамо када уђемо у храм. Света Литургија је догађај на коме не бисмо смели да размишљамо да ли ће нам успети слика или снимак и да ли ћемо то онда моћи да прикажемо у виртуелном свету, у свету који није прави и коме не бисмо требали да робујемо, на првоме месту.

Ми смо се данас окупили, као што су то наши преци вековима чинили, да прославимо велики Празник Рођења Светог Јована Крститеља, онога, како се то у Светом Писму каже, највећега од жене рођеног. Окупили смо се да славимо онога који је претходио самоме Богу, који је најављивао Његов долазак, окупљао ученике и у свему показивао крајње смирење, како у јелу и пићу тако и у свом понашању и на крају је пострадао зато што није хтео да се одрекне онога што је њему било најбитније и што је најбитније за свакога од нас и наше спасење. То је вера коју је Господ предао својим апостолима, они даље оцима који су је кроз историју раширили широм васељене и донели нашим славним прецима који су на нашим просторима зидали велелепне храмове и у њима се окупљали. Тако је подигнут и овај свети храм у Бенковцу, као завет и доказ онога што им је било највредније“, рекао је Епископ Никодим и честитао свима овај велики празник, са жељом да се што чешће и у што већем броју окупљамо при својим црквама.

ИВАЊДАН У БАЉЦИМА

ИВАЊДАН У МИОЧИЋУ

ИВАЊДАН У ЗАСИОКУ

ИВАЊДАН У СТРМИЦИ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

На данашњој Светој Архијерејској Литургији (4. 7. 2021.) коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим, Епархија далматинска добила је новог ђакона, када је у овај чин рукоположен Горан Лукић. Владика Никодим од срца је честитао њему и његовој породици и пожелео му да на многа и блага лета буде достојни наследник Светог архиђакона Стефана.

„Молитвама које се читају при рукоположењу ми призивамо благодат Божију, да буде на ономе ко се рукополаже као што је била на Светоме архиђакону и првомученику Стефану, на ономе који је био врли ђакон, који је из јерусалимске заједнице изабран да буде слуга и да та благодат буде на њему докле год траје његова ђаконска служба. У данашњем јеванђељу чули смо да они који су у свештеноме чину треба да приводе душе спасењу и да у тој борби истрају све до часа у коме ће, као и сви ми, угледати лице Господње. У томе трену сви ћемо постати једно са Господом и видећемо јасно, не као на овоме свету у коме очекујемо долазак Господњи и још увек Га видимо као у огледалу, као у загонеци, како то апостол Павле лепо каже.

Ми, свештеници, треба да дочекамо то Царство Небеско као достојни служитељи овога олтара, као они који су свој живот посветили сведочењу Речи Господње и преношењу вере наших отаца, вере коју су нам апостоли предали. То је вера у Бога који је ходио овде међу нама, земљом која је по много чему слична нашој милој Далмацији и коме треба увек да останемо верни и да се трудимо да добру трку истрчимо ка Царству Небеском“, поручио је Епископ далматински и још једном упутио честитке породици Лукић над чијим је најмлађим чланом данас извршена Света тајна крштења.

У МАНАСТИРУ ЛАЗАРИЦИ ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Светом Архијерејском Литургијом коју су служили Њихова Преосвештенства Епископи осечкопољски и барањски Г. Херувим и далматински Г. Никодим молитвено је отпочела слава Епархије далматинске. Традиционални видовдански скуп у манастиру Лазарици на Далматинском Косову и овај пут је привукао велики број верника који су се  данас (28. 6. 2021.) сабрали на овом светом месту. Данашњи дан увеличала је још једна духовна радост када је сплитски парох јереј Милан Кадијевић одликован чином протојереја.

Након Свете Литургије Владика Никодим поздравио је све присутне изразивши велику срећу због данашњег сабрања. „Могу само да цитирам нашег Патријарха који је јуче више пута поновио у својим беседама да смо ми они који су слободни у срцу и у суштини, слободни смо силом Христовом. То је управо оно што су проповедали апостоли, што су нас оци учили и што су нам наши славни преци вековима предавали у наслеђе. Они су долазили у овај свети манастир и у Господу, у радости и песмама славили спомен на мученике који су пострадали од Косовскога боја до данас, који су сведочили веру у Христа, никоме је нису наметали, али је се никад нису одрицали.

Желим да се захвалим Епископу Херувиму који је дошао данас овде, на славу Епархије из које је потекао, као неко ко је уписао крчку богословију још као дечарац, након студија се тамо и замонашио, а касније постао и игуман манастира Оћестова и многи од вас га познају још из тог периода када се овде са нама подвизавао и молио Господу.  Захваљујем му што је данас овде са нама и желим да га замолим да нам се обрати и да нас благослови“, рекао је Епископ Никодим и предао реч Епископу осечкопољком и барањском.

„Драги Владико, часно свештенство, драги народе нека је свима вама срећна и благословена данашња слава славног видовданског завета који је кроз историју нит која повезује наш народ где год он живео. Наш Патријарх је данас на Косову, на месту где је то мучеништво добило своју пуноћу у Васкрсењу, где се одиграла та историјска битка која је са собом пронела семе Христово, раширила га по српском народу и усмерила га на прави пут. Данас не можемо да се не сетимо тих дивнх речи српског кнеза Лазара који је рекао да је земаљско за малена царство, а небеско вечно и довека. То је дало курс нашем народу да је косовски завет управо Христов завет и да једино кроз Христа и у Христу можемо бити слободан народ који негује искључиво љубав, слободу и јединство. То јединство нам је преко потребно да бисмо били народ који у своме бићу носи косовски завет који је пут наш ка Царству Небескоме. Без Христа, ми смо безличан народ и то је знао и кнез Лазар, то је знао и Свети Сава, Свети Симеон сви наши дивни преци, да наша Црква треба да буде темељ и круна нашега живота, место где ћемо се поучавати и напајати са извора живота. Тамо ћемо, кроз богослужења, осетити пуноћу и лепоту присуства Божијега, осетићемо да је благослов Божији једино што нас усмерава у овоме свету. Наш народ заиста у своме срцу носи ту чврстину вере и тако треба и да остане, да останемо славан народ који се саобразио са овом природом која је исто тако крута, као што је крута и чврстина наше вере. Наша вера православна треба увек да нас усмерава ка јединству и љубави коју гајимо једни према другима, а тако нас је наша Црква и усмеравала кроз векове, јер је овај народ од апостолског периода на овим просторима, давно је чуо реч Јеванђеља која нас и у најтежа времена крепи и уверава да су све тешкоће пролазне, а да једино вечно су љубав, јединство и наша света Црква“, поручио је Епископ Херувим и нагласио да то треба да нам буде мисао водиља и једина логика у нашем животу.

ХРАМОВНА СЛАВА У УНИШТИМА

Празник Педесетнице - Силаска Св. Духа на Апостоле и прослава храмовне славе храма Свете Тројице у Обровцу

ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК У БИСКУПИЈИ

Велики број верника окупио се данас (21. 6. 2021.)  на Светој Архијерејској Литургији у Храму Свете Тројице у Бискупији. Овај велики празник додатно је увеличало рукоположење вероучитеља Милана Грубића у чин ђакона. Том приликом сабраном верном народу обратио се Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим који је новом ђакону пожелео све најбоље у будућој служби и честитао њему и његовој породици. Владика је нагласио да је највећи доказ божанске љубави према нама управо то што је Господ дао Сина свога Јединородног који је пострадао зарад нас и нашега спасења и примивши људску природу на себе, а оставши притом Бог, постао је, као што је говорио свети отац Јустин, Богочовек Исус Христос.

„Он је примивши нашу, људску природу унизио себе, да би уздигао нас и да бисмо и ми кроз то постали мали богови по благодати. Мало пре него што се вазнео на небо, а четрдесет дана након Вакрсења, рекао својим апостолима да у Јерусалиму сачекају Духа Утешитеља који је кроз векове био утеха нашим славним прецима, а тако и до дана данашњег нама. Господ нам је послао Њега да нам буде утеха у свакој муци и невољи. У Светом Писму пише да су при доласку Духа Светога апостоли били сабрани и да се зачуо хук велики, а Свети Дух је сишао у облику огњених језика и они су проговорили на разним језицима да би могли да их разумеју људи у свим местима где су ишли да мисионаре и шире Јеванђеље. Ту реч Господњу примили су и наши славни преци који су се окупљали при светим храмовима, као што смо се ми окупили данас. Они су ту долазили да се помоле Господу и оставе за собом све оно што их је одвлачило од Господа, да сваку своју мисао посвете Богу и тако постану једно са Њим. Тако бисмо и ми требали, не само на данашњи дан, него и што чешће да се окупљамо при својим црквама и манастирима и приносимо молитве човекољубивоме Господу, те да кроз то будемо, како достојни ученици Његови, тако и достојни наследници наших славних предака“, рекао је Владика и честитао свима данашњи празник.

ПРАЗНИК СИЛАСКА СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ У ЛИШАНИМА ТИЊСКИМ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у недељу (20. 6. 2021.) Свету Архијерејску Литургију у Лишанима Тињским. Окупљеном верном народу Владика Никодим обратио се са неколико речи о данашњем празнику.

„Пре него што се вазнео на небо Христос је својим апостолима рекао 'идите у Јерусалим и са радошћу чекајте да вам пошаљем Духа Утешитеља' и они тако и учинише. Када је дошао педесети дан након Васкрсења Христовог и испунила се Реч Господња, сишао је Дух Свети на апостоле и они су, како се то каже у Светоме Писму, почели да говоре разним језицима да би могли да своју мисију прошире по свој васељени. Као што смо чули у данашњим молитвама, они су проповедали веру у тог Тројичног Бога, Оца 'који је тако заволео овај свет да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни'. Проповедали су веру у Господа који је ходио овим светом међу нама, земљом која је врло слична нашој и која је благословена маслинама, виноградима и смиљем, као и другим биљкама којима је и нас Бог благословио. Свима је нама познат земаљски живот нашега Господа који је као круну имао Васкрсење које је темељ наше вере и након кога је дошло Вазнесење и обећање Господње да ће послати Духа Утешитеља који је сишао на апостоле у облику огњених језика. Тај Дух Свети је онај кога и ми осећамо када нам је тешко у животу и то је вера коју су проповедали свети апостоли, а коју су наши славни преци предали нама. То је вера која се преносила кроз векове пред овим светим храмом и коју смо сви ми позвани да живимо и следимо и кроз коју ћемо показивати љубав према својим ближњима, а посебно према онима који су угрожени. На крају желим још једном да вам честитам данашњи празник и пожелим вам све најбоље од Господа уз наду да ћемо се што чешће окупљати у овом нашем храму и на овом гробљу где нас зову наши славни преци да се помолимо Господу за њих“, поручио је Епископ далматински и нагласио да треба да будемо они који са радошћу и песмама прослављају Господа.

ХРАМОВНА СЛАВА У ШИБЕНКУ

Слава шибенског Храма Светог Спаса данас (10. 6. 2021.) је свечано прослављена Светом Архијерејском Литургијом на којој се уз Његово Преосвештенство Епископа далматинског Г. Никодима окупило мноштво верника из Шибеника и околине. Након празничне литије Владика се обратио окупљенима упутивши им честитке поводом данашњег празника.

„Окупили смо се данас да заједно прославимо Спасовдан, славу  нашег храма, за који слободно можемо да кажемо, као и за Саборни храм, да је украс нашег дивног града. Исто то можемо рећи и за ово наше гробље, за место где се налазе душе оних који су кроз векове живели на овим просторима, подвизавали се на неки начин, сведочили веру и живели је, што је најважније. Тако бисмо и ми требали да будемо наследници наших славних предака који су следили веру у којој су рођени, којој су учени. Они су следили веру коју су нам предали апостоли, веру у Бога 'који је тако заволео овај свет да је и Сина свога Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни.' Дао нам је свога Сина љубљенога да се оваплоти од Богородице, да постане човек и прими на себе људску природу оставши Бог, да унизи себе да би узвисио нас и уздигао нас да будемо они који можемо да наследимо Царство Небеско и да постанемо мала браћа Његова.

Из данашњег читања Јеванђеља смо чули како су се апостоли вратили у Јерусалим са великом радошћу са којом су сведочили Васкрсење, ту велику тајну и дар који је Господ дао свима нама да бисмо и ми постали деца светлости. Као православни хришћани и као људи, ми треба управо да сведочимо ту радост коју ћемо ширити по овоме свету, јер ће нас само по тој љубави познати да смо ученици Његови.

Желим да вам честитам данашњу славу и да се окупљамо што чешће и у што већем броју, да будемо достојни наследници својих славних предака, да се једни другима радујемо са надом да ћемо се исто тако састати у Царству Небеском и да ћемо лицем к лицу видети нашега Господа. Посебно бих поздравио новоизабраног жупана г. Марка Јелића који је дошао данас да буде са нама и увелича нашу радост и који је често, док је био градоначелник Книна, долазио када смо се тамо окупљали при нашим црквама. Исто тако, желим да поздравим и гђу Ању Шимпрагу, посланицу у Скупштини Републике Хрватске, која је са наших простора и увек долази и брине се о нама и заједно са нама ради на томе да се побољша живот нашега народа који је кроз векове доприносио култури овога града и наше миле Далмације, како је то говорио велики Владика Никодим Mилаш“, рекао је Епископ Никодим.

СПАСОВДАН У ЦЕТИНИ

ЕПИСКОП НИКОДИМ: САМО ЈЕ ГОСПОД ТАЈ КОЈИ МОЖЕ ДА НАС УЗДИГНЕ ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

Храм Светог Спаса у Шибенику био је данас (6. 6. 2021.) место на коме су се, на Светој Архијерејској Литургији, окупили верни људи овога краја. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим поучио је присутне вернике осврћући се на причу о исцељењу слепог, коју смо имали прилику да чујемо из данашњег читања Јеванђеља.

„Чули смо сада како је наш Господ Исус Христос исцелио једнога човека који је био слеп од рођења. Када су Га апостоли упитали да ли је то последица његових греха или греха родитеља његових, Господ им је одговорио да ни једно, ни друго није разлог његовог слепила, већ је он тако рођен да би се на њему показала слава Божија. А ми бисмо, драга браћо и сестре, као људи требали бити они који ће прослављати Господа у свакоме тренутку свога живота и од тога нећемо одустати, као што није одустао ни тај слепи човек који је исцељен. Када се појавио међу људима који су знали да је он од рођења слеп и када су га они упитали како је на чудесан начин прогледао, он је у неколико пута посведочио да је управо Господ онај који му је подарио вид. Он је тада  први пут видео све оно на шта смо ми навикли, што можда и не гледамо као чудо Божије, видео је сву творевину и све оно чиме нас је Господ благословио и украсио овај свет. Тај човек није поклекао пред речима фарисеја и до краја је сведочио да је његов исцелитељ управо Господ, Спаситељ који, као што можемо да видимо на икони Васкрсења Христовог, пружа руку свима нама и без чије помоћи не можемо да се уздигнемо ка Царству Небеском. Рекавши да верује у Господа показао је славу Божију која се на чудесан начин над њим пројавила као сведочанство пред свим тим неверницима да је 'Бог тако заволео овај свет да је и сина Свога Јединороднога дао да свако верује у Њега не погине, него да има живот вечни'. Овај човек је до краја свога живота остао веран Господу и заповестима Његовим, а тај пример треба да следимо и ми, да сваким даном и сваким дахом својим прослављамо Господа и будемо увек свесни да је једино Он тај који може да нам помогне, да нас уздигне и само када се са Њим нађемо у заједници постаћемо деца светлости и наследници Царства Небеског“, поручио је Епископ далматински.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сaбора

У храму Светога кнеза Лазара, у крипти Храма Светог Саве у Београду, одржано је редовно заседање Светог Архијерјског Сабора Српске Православне Цркве, од 24. до 29. маја 2021. године, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће свих епархијских архијереја Српске Православне Цркве, с тим што Епископ шабачки г. Лаврентије није остао до краја заседања. Сабор је своје заседање започео служењем саборне свете Литургије са призивом Светога Духа у храму Светог Саве на празник светих Кирила и Методија, 24. (11.) маја ове године.

цијели текст овдје

СЛАВА ХРАМА СВЕТОГ КИРИЛА И МЕТОДИЈА У КИСТАЊАМА

ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИРА ЦРНОГОРЦИ

На празник Светог Василија Острошког (12. 5. 2021.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру који је посвећен овом великом светитељу.

Верни народ окупљен у Црногорцима Владика је поздравио најрадоснијим поздравом: Христос васкрсе и изразио велику радост због данашњег сабрања на овом светом месту.

„Свети Василије Острошки живео је у земљи која је била веома слична нашој, земљи благословеној маслинама, смоквама, плавим небом и морем, горама и кањонима кроз које протичу дивне реке, где су се монаси вековима подвизавали и Богу молили. На таквим местима подвизавао се и овај велики светитељ, где је као архипастир водио поверени му народ који је по менталитету јако сличан нама. Био је њихов заступник пред васкрслим Господом, мирио их и подучавао Јеванђељу. Управо тај јаки металитет који наш народ има очувао нас је у свим невољама које су нас сналазиле кроз векове“, рекао је Епископ Никодим и честитао свима данашњи празник.

ПАТРИЈАРХ У ПОСЕТИ ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије стигао је јуче (9. 5. 2021.) у посету Епархији далматинској. Са великом радошћу због доласка нашег духовног оца дочекао га је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим са свештенством, те је служена доксологија у манастиру Крки.

Владика Никодим се, том приликом, од срца захвалио Патријарху Порфирију, како на његовом доласку, тако и на труду којим је нас, Србе у Хрватској, вратио на карту постојања и учинио да људи знају за нас и да, након свих немилих дешавања која су се збила на овим просторима, мисле на нас и обилазе нас, као што је он то сада учинио.

„Хоћу да Вам пожелим све најбоље у Вашем раду и да Вас прати сваки благослов, да Ви, као предстојатељ и духовни отац свих нас, наследите Царство Небеско и да се сви ми радујемо када се нађемо заједно пред лицем Господњим“, упутио је Епископ Никодим своје жеље Патријарху, те га замолио да нам се обрати и да нас поучи.

„Велика је радост, и то не радост као проста емоција, него духовна, суштинска радост што данас, благодарећи Божијем промислу, али и љубави Вашој драги Владико имам прилику да дођем у ову свету обитељ, на место у коме је проповедао и сам апостол Павле. Радост је још већа чињеницом да долазимо у атмосфери радости Васкрсења Христовог. Кад год сам долазио раније, а и овога пута такође, осетио сам управо ту чињеницу да је Господ наш распети и васкрсли победио нашег највећег непријатеља и отворио пут неизмерној, неописивој, бескрајној радости присуства љубави Његове. Ту истину, ту радост, сваки пут сам осећао, кад год бих дошао овде и ево, хвала Богу, данас осећам још више него раније да тамо где постоје љубав, подвиг и труд васкрсавамо и ми, људи. Доказ за то заиста јесу ова светиња и ова Епархија која је кроз историју пролазила разна беспућа између Сциле и Харибде, искушења са свих могућих страна, некада чак и изнутра. Та искушења била су позив управо на крст Христов, на распеће и сведочење вере у Њега, зато је сваки пут то страдање водило у Васкрсење. Хвала Богу, то је и данас тако, без обзира на бројке и проценте који могу и да заварају. Можда нема толико православних на овим просторима колико је било не тако давно, али оно што је много важније, ту где су православни и колико год да их има, има заиста и православља, тј. има вере у Христа и у суштинску победу Цркве Христове са Њим и за Њега, а та победа увек значи победу љубави.

Ово је место где није могуће избећи да будемо стављени на испит, где се потврђујемо да ли смо Христови, да ли припадамо Цркви, да ли верујемо аутентично и на православни начин или не. Ја дубоко осећам, на сваком кораку то видим, да наша Црква овде не само да има будућност, него има истинску и праву перспективу сведочења Христове љубави. Да бисмо могли ту љубав да сведочимо, а то се овде дешава, најпре мора да дође до самооткривања, самоспознаје и, хвала Богу, овде људи истински откривају сами себе, откривају суштину и срж свога постојања, а то је православна вера. У том процесу и у Христовој љубави дешава се максимално отварање према онима који су ту поред нас, а можда су за нијансу другачији, било да другачије верују или другачије гледају на нас и на нашу веру. Искључиво и само Христом, а то значи љубављу, истинским миром и надом можемо победити сваког врага, сваког непријатеља, па и онима који нас не познају онаквима какви јесмо можемо учинити да нас упознају и прихвате као своју браћу. Сви смо деца Божија и за сваког од нас  Господ наш и Спаситељ дошао је у овај свет, распео се и васкрсао, за сваког појединца независно од тога како се он поставља у односу на другога  и на самог Бога.

Велика ми је радост што овде богословија функционише и на њу ће посебно бити усмерена наша пажња и брига. Сматрамо да је велики благослов што је она обновљена, јер овде, на изворима православља, добро је да се млади људи који се спремају за свештеничку службу напајају чистом, бистром водом предања. Радујем се, заиста неописиво, и због тога што кад год сам долазио овде гледајући ову земљу и камен, слушајући цвркут птица сваки пут сам осећао да је Бог наш жив и колико је наша вера уткана у сваки педаљ ових простора. То је увек у мени изазивало, не само љубав према Далмацији и људима у њој, него ме подстицало на дубинско размишљање о суштини и смислу нашега постојања, сам простор ме упућивао на Бога и на наш живот у Њему“, рекао је Патријарх Порфирије.

Након службе у манастиру Крки Његова Светост обишао је шибенске храмове, те своју посету завршио шетњом овим лепим градом који је седиште наше Епархије. Велико хвала нашем Патријарху на посети и подршци коју нам указује и нека смо увек у његовим молитвама као што је он у нашим.

ПРАВОСЛАВЉЕ У ДАЛМАЦИЈИ - МОЖЕ ЛИ СЕ У МАНТИЈИ КРОЗ ШИБЕНИК

 

ОКО МАГАЗИН: КРУПА - НАЈСТАРИЈИ МАНАСТИР И НАЈЛЕПШИ МОСТ У ДАЛМАЦИЈИ

 

ТОМИНА НЕДЕЉА У СПЛИТУ

Верни народ сплитског краја узнео је данас (9. 5. 2021.) своју молитву Господу уз Његово Преосвештенство Епископа далматинског Г. Никодима који је служио Свету Архијерејску Литургију у недовршеном сплитском храму посвећеном Светом Сави. Владика је поздравио све присутне и поучио их са неколико речи о данашњем празнику.

„Иако је био један од апостола Христових, Тома није хтео да поверује у Његово Васкрсење док Га не види. Ми, као људи не бисмо смели да будемо такви, јер смо они који су наследили веру наших отаца и самога Господа који је предао апостолима, а они даље својим ученицима, Епископима који су је проширили широм васељене. Та је вера једина истина за нас, драга браћо и сестре, једино ново под Сунцем. Тај Бог, који је сишао са небеса постао је у свему идентичан нама осим у греху, узео је на себе читаву нашу палу природу и уздигао је. Ниче је говорио 'Бог је мртав', али тај Бог који је умро је и васкрсао и кроз своје Васкрсење уздигао и нас, људе и заједно с нама читаву творевину. Управо захваљујући вери у тог васкрслог Господа кога нисмо видели, али Га на свакој Литургији примамо у себе и ми постајемо мала браћа Христова, постајемо удови једнога тела коме је глава сам Христос. Ми не можемо постати богови по природи, али можемо по благодати и то кроз учествовање у Светим Тајнама, слушање светог Јеванђеља и кроз љубав коју имамо једни према другима. За нас, хришћане, највеће сведочанство Васкрсења је управо када смо радосни, јер Господ, уз оно што смо више пута чули 'мир вам' исто тако када је васкрсао и изашао је пред своје ученике рекао им је 'радујте се'. Само кроз радост ми можемо да сведочимо ту веру у васкрслога Господа и да будемо они који очекују Царство Небеско и труде се да буду достојни наследници Његови. Ми, хришћани, нисмо од овога света и иако морамо да поштујемо његове законе, како то каже један древни хришћански спис, наша је отаџбина на небу и ми треба да тежимо томе да постанемо саучесници свеопштег Васкрсења“, поручио је Епископ Никодим.

ВАСКРС У БЕНКОВЦУ

ВАСКРС У ЗАДРУ

ВЕЧЕРЊЕ ЉУБАВИ У МАНАСТИРУ КРКИ

ВАСКРШЊИ ПОНЕДЈЕЉАК У ЗЕЛЕНГРАДУ

ВАСКРШЊЕ ВЕЧЕРЊЕ У СВЕТОУСПЕНСКОМ МАНАСТИРУ КРУПА

ВАСКРС У ХРАМУ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У ОБРОВЦУ

ВАСКРС У МАНАСТИРУ КРКИ

ВЕЛИКА СУБОТА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Велику суботу (1. 5. 2021.) Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Верни народ шибенског краја окупио се у Храму Светог Спаса како би у светом сабрању заједно прославили овај велики празник. Владика Никодим том приликом је истакао да смо данашњом службом започели прославу највећег међу свим празницима.

„Ова данашња Литургија код наше браће Грка зове се Протопасха, а са певањем овог великог прокимена који смо данас чули 'Воскрсни Господе Боже мој' када смо изашли из олтара и бацали лишће и цвеће, почиње већ прослава празника светлога Васкрсења Христовог. Исто тако, након ове Литургије треба да издржимо још мало, да постимо и држимо се правила које је одредила наша света Црква, па да се достојно причестимо и сутра са надом да ћемо, као што сад учествујемо на Васкршњој Литургији исто тако учествовати и у свеопштем Васкрсењу када и ми, као деца светлости, дочекамо то Царство Небеско и постанемо у потпуности свесни Божијег присуства. Само Васкрсење Христово је центар наше вере, оно чему треба да тежимо и да се надамо и што можемо задобити бринући се једни о другима, имајући љубави према ближњима, па и онима који су непријатељи наши“, рекао је Епископ Никодим и притом поздравио све присутне најрадоснијим хришћанским поздравом „Христос Васкрсе“!

ЈУТРЕЊЕ ВЕЛИКОГ ПЕТКА У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је јутрење Великог петка са читањем 12 страсних Јеванђеља у Храму Светог Спаса у Шибенику, након чега је обишао службе у Бенковцу и манастиру Крки.

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године

ПОРФИРИЈЕ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

Христос васкрсе!

Дођите на нови род Винограда,
на побожно весеље,
посебан је дан Васкрсења;
уђимо у заједницу Царства Христова,
појући му као Богу у векове!
(пасхални канон, прва строфа осме песме)

Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”

Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје...”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета...” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића.

Цијели текст овдје

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Велики четвртак (29. 4. 2021.) Свету Архијерејску Литургију у шибенском Храму Светог Спаса. Окупљеним верницима Владика се обратио рекавши да за нас хришћане наша вера није ништа друго него радост.

„Ми смо позвани да кроз радост следимо Јеванђеље и све заповести које нам је Господ оставио, а исто тако и да следимо Његов пут. Треба да се радујемо, јер смо они који су одрастали за Царство Небеско, ми смо они који имају истинску веру и који су наследници самог Господа, апостола и ученика њихових. Ми смо мала браћа Христова чији је Отац небески лекар душа и тела наших и онај 'који је толико заволео овај свет да је и Сина свога Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни'. Тај Бог, који је толико заволео овај свет, оставио је нама да се радујемо како би могли да кроз то наследимо Царство Небеско, да једни кроз друге постанемо та деца светлости. Дао нам је и свог Сина који је на данашњи дан установио Свету Тајну Евхаристије, установио је литургију и оставио нам је да кроз то будемо сапричасници са Богочовеком Исусом Христом. Приближава нам се празник Васкрсења Христовога који је центар наше вере за који се припремамо постом и молитвом и који је највећи дар од Господа дат нама који носимо велико име хришћана“, рекао је Епископ Никодим и пожелео да нас Господ окрепи у преостале дане поста, те да достојно дочекамо празник над празницима.

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У МАНАСТИРУ КРКИ

На Велику среду (28. 4. 2021.) у манастиру Крки свештеници и монаси Епархије далматинске, на челу са Његовим Преосвештенством Епископом далматинским Г. Никодимом служили су Свету Тајну Јелеосвећења. Верном народу који се на овај дан окупио у манастирској порти Епископ Никодим обратио се изразивши радост што смо се и ове године сабрали на овом светом месту на коме су се састајали и наши славни преци да би узнели своју молитву Господу и били истински сведоци вере Христове.

„Црква је установила да се на данашњи дан служи једна велика Света Тајна приликом које смо се сви окупили заједно са презвитерима, по угледу на речи апостола Павла који каже 'ако има болних међу вама позовите свештенике да дођу да се помоле Господу, да прославе име Господње и да га помажу уљем'. Из истог разлога смо се и ми окупили вечерас, да бисмо се, ми свештеници заједно са верним народом, са вером у Тројединога Бога помолили како за себе и све болести и муке које нас муче, тако и за наше ближње и све оне који су одсутни из оправданих разлога, да и њима однесемо мало овога јелеја и помажемо их у Славу Божију и име Господње. Осим тога, у својим молитвама не треба да мислимо само на оне који су нам ближњи, сродници и пријатељи, него и на оне који су непријатељи наши, јер како нас то Јеванђље учи, само према тој љубави познаће нас да смо истински ученици Његови. А свима нама нека Господ да према нашим заслугама и нека нам помогне да нађемо мира, љубави и слоге. Нека нам да снаге да будемо управо они који се надају да ћемо кроз Васкрсење Христово и ми постати наследници Царства Небескога, они који учествују у свеопштем Васкрсењу када ћемо изаћи пред лице Господње које нам неће више бити као у огледалу или у загонетци, него ћемо постати свесни Онога у кога смо веровали и који се читавог нашег живота борио за нас“, поручио је Епископ далматински и пожелео свима срећне ове празничне дане у којима се сећамо страдања Господа који се ради нас унизио, да бисмо и ми могли да постанемо богови по благодати, јер то не можемо постати по природи.

ЦВЕТИ У ШИБЕНИКУ

Празник уласка Господа нашег Исуса Христа у Јерусалим данас је свечано прослављен у шибенској Саборној цркви, Светом Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим.

Владика се обратио окупљеним верницима нагласивши да бисмо, као хришћани и као људи, требали да будемо попут деце, јер како Господ каже, само ће такви наследити Царство Небеско. „Ми треба да будемо они који ће говорити 'Осана сину Давидову, ономе који долази у име Господње', а не смемо бити као они који су Господа при уласку у Јерусалим дочекали са славом, а пар дана иза тога викали 'распни га, распни'. И то ћемо да доживимо и проживимо кроз пар дана и да се поново у песмама подсетимо тог догађаја и зато морамо да будемо они који ће да страже над својом душом и својим животом.

Чули смо из јеванђељске приче о Страшном суду како Господ говори онима са своје леве стране 'гладан бејах, не нахранисте ме; го бејах, не обукосте ме; у тамници бејах, не обиђосте ме', а они Га запиташе када су тако учинили. Христос им је на то одговорио 'кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте'. То подразумева да у сваком човеку треба да видимо Бога и да помажемо, не само својој породици и пријатељима, већ и непознатима, свакоме коме је помоћ потребна, па и чак и онима који нам зло желе. Као што је говорио наш велики Патријарх Павле, треба да будемо људи, они који воле све и свакога, читаву творевину којом нас је Господ благословио, јер нас је Он поставио да будемо круна читаве Његове творевине“, поручио је Епископ Никодим и пожелео да, након Страсне недеље која нам предстоји, у радости дочекамо светли празник Васкрсења Христовог.

СВЕТА ЛИТУГИЈА У ШИБЕНСКОМ САБОРНОМ ХРАМУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (18.4.2021.) Свету Литургију у Храму Успења Пресвете Богородице у Шибенику. Окупљеном верном народу Владика се обратио позивајући се на речи које смо могли чути из данашњег Јеванђеља.

„Данас смо чули како Господ говори једној жени 'иди с миром, вера твоја спасла те је'. То је та вера на коју треба да се угледамо и која нам је дата од самог Господа Исуса Христа, која се преносила преко апостола и њихових ученика све до дана данашњег. Они су нам предали веру у свету Тројицу, у Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога.  Она је пут који треба да следимо и помоћу ње треба да истрајемо и на свом пропутовању кроз овај пост док ходимо ка светлом Васкрсењу Христовом које је центар наше вере. Како свети апостол Павле каже 'ако нема Васкрсења, узалуд је вера ваша и проповед наша'. Управо ка том празнику треба да тежимо и да се,  проживљавајући га овде, на Земљи, сваке године и сваке недеље, надамо свеопштем васкрсењу кроз које ћемо наследити Цраство Небеско и постати истинска деца Светлости“, рекао је Епископ далматински и пожелео да се ускоро ослободимо пошасти која нас је снашла и да се онда да у светим храмовима окупљамо у што већем броју.

ОДРЖАНА СЕДНИЦА ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА У МАНАСТИРУ КРКИ

У суботу (10. 4. 2021.) у 10 часова у Храму Светог Архангела Михаила у манастиру Крки служен је призив Светога Духа, након чега је одржана седница Савета епархијског Управног одбора Епархије далматинске. Чланови Савета дискутовали о раду Епархије у протеклој години, као и о будућим плановима.

БЛАГОВЕСТИ У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (7. 4. 2021.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Спаса у Шибенику. Окупљеним верницима Владика је честитао данашњи празник истакавши да је он један од најлепших које славимо у току богослужбене године.

„Овај празник је, драга браћо и сестре, почетак нашега спасења. Чули смо у данашњем Јеванђељу како се архангел Гаврило обраћа Пресветој Богородици и доноси јој ту благу вест да ће се сам Бог, друго лице Свете Тројице, задржавши своју божанску природу, оваплотити од ње и постати човек, да ће прихватити људску природу и у свему постати раван нама, осим у греху. Та највећа радост и највећи благослов који је Бог дао нама људима је управо то да, ако не можемо да шостанемо богови по природи, можемо по благодати, како кажу свети оци. Тај благослов дат је само нама, да се кроз нас спасава и читава творевина, животиње, биљке и све оно чиме је Бог украсио овај свет. Због тога је та вест коју је архангел Гаврило упутио Пресветој Богородици једна од најрадоснијих вести која постоји, уз оно чему ми сви тежимо, а то је Христос Воскресе. И ми бисмо требали да се уподобимо Пресветој Богородици која се сложила у име читавог људског рода да се Бог усели у њену утробу, те да и ми, следећи њу и верујући у то божанствено дело, на чудесан начин постанемо деца светлости и наследници Царства Небеског“, рекао је Епископ Никодим и пожелео да нас молитве Пресвете Богородице прате у све дане нашега живота и да устрајемо на свом путу кроз овај пост и дочекамо како највећи празник, Пасху Господњу, тако и свеопште Васкрсење у које верујемо и коме тежимо.

КРСТОПОКЛОНА НЕДЕЉА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (4. 4. 2021) Свету Литургију у шибенском Саборном храму. Окупљеном верном народу Владика се обратио пригодном беседом.

„Драга браћо и сестре, чули смо у данашњем Јеванђељу како Господ каже да онај ко хоће да Га прати треба да узме свој крст и крене са Њим. То подразумева да и поред свих брига и тога што живимо у овом 'свету који у злу лежи' треба у свакоме тренутку свога живота размишљамо о Господу, да тај свој крст живота у овоме свету носимо према једноме циљу, а то је светло Васкрсење Христово. У овом посту ми идемо том стазом на пропутовању ка Царству Небескоме, према највећем од свих празника. Због тога је наша света Црква одредила ову недељу да се клањамо и исказујемо поштовање часноме крсту, томе знаку који је био Јеврејима саблазан, који је био чудо за многобожце, а за нас хришћане постао је једини спасоносни знак којим се штитимо од свих непријатељских сила. Очекујући да нас Господ заштити и ми треба да носимо тај крст и помало учествујемо у Његовој жртви, да Му се уподобљавамо и тежимо ка Царству Небескоме. Само тако можемо да се надамо да ћемо, када дође свеопште Васкрсење, стати пред лице Господње као они који ће моћи достојно да Га погледају и да му кажу оно што Он очекује, а то је да га прихватамо и да тражимо милост Његову. Да бисмо то заслужили и да бисмо били истински ученици Његови морамо, пре свега, да имамо љубави једни према другима и да знамо да ћемо се спасити само кроз свога ближњега, како се то каже у древним изрекама 'видео си брата свога, видео си Бога свога', поручио је Епископ Никодим.

У ГЛИНУ СТИГЛА ПОМОЋ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Никодима, игуман манастира Крке отац Севастијан однео је 25. марта помоћ за наше ближње погођене земљотресом.

У Глини га је дочекао и срдачно примио свештеник Горан Каламанда који ће даље дистрибуирати ову донацију потребитим људима свих националности и вероисповести. Отац Севастијан је са својим домаћинима посетио глински парохијски дом и Храм Рођења Пресвете Богородице који су оштећени земљотресом, те се поклонио мученицима глинским, чије се мошти чувају у овом храму.

Донирану помоћ обезбедила је Епархија далматинска заједно са својим верницима који су преко парохијских свештеника доставили храну, гардеробу и хигијенска средства.

IN MEMORIAM: МИЛУТИН ДЕДИЋ

Академски сликар и историчар уметности Милутин Дедић преминуо је у 86. години у Београду од последица корона вируса.

Рођен је 1935. године у Шибенику у познатој породици, млађи брат Арсеније био је чувени композитор и певач, а отац  Јован  активан члан  Црквене општине  Шибеник. У родном граду се школовао до 18. године. Први посао био му је учитељски, у месту  Дубравица, а службовао је и у Примоштену. Доласком у Београд и по завршеном факултету 1962. године гради уметничку задужбину српској култури и духовности својим јединственим сликарским путописима. Академик Матија Бећковић подсећа  да је Милутин Дедић добио име по српском краљу који је саградио највише манастира, а да је Дедић целог живота  ходорадио овековечивши их својом уметношћу. 

Говорио је да му је Шибеник у срцу, а Србија у души. И доиста, најчешћи мотиви на питуровим сликама су морске пучине, воденице, манастири, споменици крајпуташи…лепоте Србије, родног Шибеника и Далмације. Море му је увек таласало у даху, а чак и када је постао признати београдски боем ћакулао је усред скадарлијских виолина и дуванског дима. Уредно је бележио и цртао заустављене ствари, богомоље, ликове и пределе уверен да ће то некада и некоме бити потребно.

Милутин Дедић - сликар и писац оставио је иза себе 40 књига и преко десет хиљада страница, испуњених са четири хиљаде портрета и три хиљаде цртежа. Његова оставштина садржи и  велики број сликарских радова великог формата. 

ПОШТОВАНОЈ ПОРОДИЦИ ДЕДИЋ

Као Епископ, предстојатељ Православне Цркве у Далмацији, али и као неизлечени Далматинац (Емир Имамовић Пирке), Задранин и сада Шибенчанин, желим да изразим саучешће поводом упокојења брата нашег Милутина Дедића, који је у свему био један од последњих великих баштиника  и чувара традиције и културе шибенских Срба.

Имао сам задовољство и радост у духу да у нашем манастиру Крка или на калама (улицама) заједничког нам и вољеног Шибеника, прозборим са њим о истинама наше свете вере, о уметности и естетици, о местима и личностима које је изнедрило наше благородно поднебље, а који су обележили духовну и културну историју нашег народа и тога краја.

Најлепша сећања на те разговоре су ми везана управо за његова велика и пребогата сећања и сведочанства о нашој милој Далмацији (Еп. Никодим Милаш) иако је он из ње давно отишао и без ријечи оставио кућу и луку (Арсен Дедић, Мој брат).

Изражавам најдубљу тугу због губитка дивног, надахнутог саговорника и човека који ће већма остати у нашим сећањима и молитвама као неко ко је своје превелико знање и искуство био увијек вољан да да све низашта (Арсен Дедић, Мој брат).

Истовремено желим да изразим и веру да ће се у Царству Небеском, тада и сада не више у неком ребусу, наћи у плејади оних који су оставили и својим потомцима и свом народу здрава и вечна семена на њиви Господњој и да ћемо се и тамо сусрести и наставити разговоре о Самом Слову, Који је Живот Вечни.

Епископ далматински Никодим

ПРОВАЉЕНО У ШИБЕНСКИ ХРАМ СВЕТОГ СПАСА

У ноћи измећу петка и суботе (6. 3. 2021.) непознати починилац провалио је у Храм Светог Спаса у Шибенику. Том приликом разваљена су улазна врата и све остале браве у цркви, а црквени инвентар разбацан, те је причињена већа материјална штета. По позиву надлежног свештенства шибенска полиција изашла је на увиђај, а истрага о овом немилом догађају тренутно је у току.

Овај инцидент изазвао је тугу и жаљење Шибенчана, како православне, тако и оних католичке вероисповести који неретко посећују овај свети храм ради разговора и молитве.

ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим добио је јуче лекарски налаз који потврђује да је позитиван на корона вирус. Владика има блаже симптоме, те је превентивно задржан у Клиничко-болничком центру "Драгиша Мишевић" у Београду, ради праћења здравственог стања.

Устоличен Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије

Звона Саборног храма Светог архангела Михаила у Београду огласила су се у 11.25 часова означавајући да је устоличен 46. предстојатељ Српске Православне Цркве, Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије.

ФОТОГАЛЕРИЈА 1     ТАНЈУГ: ВИДЕО СНИМАК     ФОТОГАЛЕРИЈА 2

Свечани чин устоличења новоизабраног Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Порфирија започео је 19. фебруара 2021. године саборном светом архијерејском Литургијом у Светоархангелском саборном храму у Београду. Светом Литургијом је началствовао новоизабрани првојерарх Српске Православне Цркве уз саслужење отачаствених архијереја сабараних на изборном Светом Архијерејском Сабору, свештенства и верног народа.

Саслуживали су или молитвено присуствовали Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, преосвећена господа епископи: сремски Василије, бањалучки Јефрем, будимски Лукијан, банатски Никанор, новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, канадски Митрофан, британско-скандинавски Доситеј, западноевропски Лука, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, диселдорфски и немачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, горњокарловачки Герасим, источноамерички Иринеј, крушевачки Давид, славонски Јован, аустријско-швајцарски Андреј, бихаћко-петровачки Сергије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирило, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, захумско-херцеговачки Димитрије, моравички Антоније, ремезијански Стефан, мохачки Исихије, диоклијски Методије, полошко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко и стобијски Давид; протојереји-ставрофори др Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода, др Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу, проф. др Владимир Вукашиновић, архијерејски намесник београдски, и Петар Лукић, старешина Саборног храма Светог архангела Михаила у Београду; протојереј Срђан Перић из Сомбора; протођакони: Радомир Перчевић, Стеван Рапајић, Дамјан Божић и Иван Гашић; јерођакони Силуан са Свете Горе и Саво (Бундало) из Митрополије загребачко-љубљанске; и ђакон Еразмо из Православне Охридске Архиепископије.

Свечаном чину устоличења присуствовали су председник Републике Србије г. Александар Вучић, члан председништва Босне и Херцерговине г. Милорад Додик, председница Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, председник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић, потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања гђа Маја Гојковић, Њихова Краљевска Височанства принц Филип и принцеза Даница Карађорђевић, министарка правде Маја Поповић, министар унутрашњих послова г. Александар Вулин, министар спољних послова г. Никола Селаковић, министар здравља др Златибор Лончар, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић, директор Безбедносно-информативне агенције г. Братислав Гашић, представници Војске Србије, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић, представници српског народа у Црној Гори, Хрватској и Северној Македонији, апостолски нунције г. Лучијано Суријани, надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, муфтија србијански Мустафа еф. Јусуфспахић, представници Цркава и верских заједница у Србији, представници Српске академије наука и уметности, Матице српске и других просветних и кутурних институција, преставници дипломатског кора.

На крају свете Литургије уследио је свечани чин устоличења Његове Светости г. Порфирија у најсветији трон Архиепископа пећких, Митрополита београдско-карловачких и Патријараха српских. Патријарашке инсигније Његовој Светости г. Порфирију уручили Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом и Преосвећени Епископ будимски г. Лукијан.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је, у приступној беседи, истакао између осталог:

-Са дубоким смирењем и осећајем страхопоштовања прихватам чињеницу која је данас, овим саборним служењем божанствене службе, савршена у нашим очима, умовима и срцима, а то је да сам благовољењем Божијим и благодатним сагласјем отачаствених архијереја, моје браће у Христу, узведен у свети и божаствени, Богом подигнути престо светога кир Саве - како га називају надахнути средњевековни хагиографи - у престо великог архијерејства на коме треба да седи достојан саопштник апостолскога седења!

-Молим се Богу и молим све вас да ме молитвено и делатно подржите да велики и одговорни задатак који је овим свештеним чином стављен пред мене изнесем радосно, у послушању Светом Архијерејском Сабору! Да као 46. патријарх, а 57. поглавар наше Свете Цркве будем макар у најмањој мери скромни наследник мојих великих и светих претходника! На првоме месту, дванаесторице архиепископа који су, на челу са Светим Савом, предстојали нашој Светој Цркви од 1219. до 1346. године. Потом дванаесторици поглавара, од којих су чак шесторица удостојени светитељства, који су духовно предстојали српским народом до првог укидања Патријаршије у Пећи. Наследник сам и великих обновитеља Српске Патријаршије - Макарија Соколовића 1557. и Димитрија Павловића 1920. године. Постављен сам да чувам и обнављам спомен на труд, жртву, много пута и мученичко страдање за Цркву Божију које су поднели моји свети претходници. Од Гаврила Рајића, преко Лукијана Богдановића, Варнаве Росића и Гаврила Дожића, до Викентија Проданова. А колико је тек бескрвно мучеништво великих српских црквених поглавара? Оно је познато само Богу и њима. У духовно наслеђе свих нас, оци, браћо и сестре, остављен је узвишен животни циљ: да ходимо стопама мудрости патријарха Германа, да идемо стазама светости патријарха Павла и да будемо чеда патријарха Иринеја у великом подвигу миротворства!, нагласио је Његова Светост Патријарх г. Порфирије.

-Имајући све то на уму, пред живим Богом и пуноћом Цркве Божије, пред свима вама заједничари звања небескога, искрено, према исконском искуству Светог Апостола Павла, исповедам да се немам чиме похвалити осим слабостима и гресима својим. То ме ипак не испуњава безнађем, него смиреном надом да ће се, молитвама и мољењима свих вас, посебно молитвеним заступништвом мог духовног оца Епископа бачког Иринеја, и на мени остварити духовна истина у коју нас је увео овај Апостол Народа. Њега је сам Господ утешио рекавши му: Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена! Те речи и мене охрабрују да на своја немоћна плећа узмем свети и тешки крст патријарашке службе и да са уздањем у благодатну помоћ вечног Првосвештеника и Подвигоположника почнем успон уз гору блаженстава Христових, обасјану лучама истините светлости и чистом ведрином истине. Обузет свештеним трепетом пред овом узвишеном Тајном и свестан множине задатака на које по повереној дужности треба заједнички да одговоримо, знам да ће овај успон ублажити сам Дух Утешитељ који дише где хоће и сама сила Јеванђеља Христовог који нам даје моћ да у њему чинимо све, поручио је новоустоличени првојерарх Српске Православне Цркве.

преуѕето са: www.spc.rs

Устоличење Патријарха српског г. Порфирија

Света Архијерејска Литургија на којој ће бити извршен свечани чин устоличења Његове Светости г. Порфирија у најсветији трон Архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског биће служена 19. фербруара 2021. године у београдској Саборној цркви Светог архангела Михаила са почетком у 9 часова.

О датуму свечаног увођења у трон Патријараха српских у Пећкој Патријаршији, историјском седишту поглавара Српске Православне Цркве, јавност ће бити накнадно обавештена.

преузето са: www.spc.rs

Изјава Патријарха српског г. Порфирија

 

преузето са: www.spc.rs

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.

Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски (фотогалерија).

Његову Светост Патријарха српског Порфирија даруј Господе Својој Светој Цркви у миру, здрава и читава, часна, дуговјечна и да правилно управља ријечју Истине Твоје!  Достојан, на многе године!

ДОСТОЈАН!

Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године.

Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је блажене успомене Епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.

На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.

За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфорије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих“, која је признатa као најуспешнији пројекaт за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду 14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епархије бачке.

На тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини.

Чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на Богословском факултету је наследио на катедри Пастирске психологије. Његова предавања, посећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду.

Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова.

Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави spiritus movens Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.

Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције, епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја. 

У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисијa које се баве религијским темама.

Свети Архијерејски Сабор му 2010. године, поверава дa утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.

Своје стручне богословске радове Епископ Порфирије је објављивао у часописима код нас и у свету. Учествовао је у великом броју научних конференција и симпосиона широм света.

Владика Порфирије,  као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница.

Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком,  a његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима.

У трон Митрополита загребачко-љубљанских истоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Свотог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског. Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију.

преузето са: www.spc.rs

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Светом Архијерејском Литургијом коју су служили  Њихова Преосвештенства Епископ бихаћко-петровачки Г. Сергије и Епископ далматински Г. Никодим отпочела је слава богословије „Света Три Јерарха“. Уз верни народ и мноштво уважених званица свечано је прослављен овај велики празник, а свима њима Владика Сергије обратио се пригодном беседом.

„Данас смо чули велике Богоносне речи, благе вести које нас својим мудрим казивањем изреченим из уста Самога Господа истом Господу нашем несебично приводе. Какве су то речи? Речи мудрости, речи богопознања, речи вечне и непролазне љубави Божије: 'Ви сте светлост свету, не може се град сакрити кад на гори стоји'.

Божанским промислом устројена природа земаљска окренута је вазда извору своје енергије из којег се непресушно истаче сила кола је целокупну оживотворава. Та енергија и сила садржи се у светлости Сунчевог извора и дарује Земљи живот обасјавајући све. И тако бива сагласност у међусобном односу између онога који даје живот и онога који живот прима и одаје захвалност извору из којег се живот несебично излива. Такав извор беше Сунце и његова светлост, творевина Божија, коју стварајући даде Бог да покаже у круни свога стварања, самоме човеку како му се ваља опходити према Творцу своме.

Са великом пажњом и усрђем промислимо о овоме. Када Бог кроз Сунце дарује живот природи изгледа нам као да се она непрестано захваљује и одаје поштовање оном датом извору из којег добија енергију живота. Тако се читава вегетација окреће оној страни одакле долази снага, а животиње и остала бесловесна бића налазе уточиште у склоништима која од ње долазе. Само круна стварања света, онај коме Бог удахну дух живота, те он постаде 'Душа жива' проналази утеху у свему ономе што није Једини Извор Живота, Сам Бог Сведржитељ. Ако ли Бог даје сваком створењу по пустињама и горама земаљским храну за живот, зашто се ми онда плашимо? Зашто се бринемо? Нисмо ли претежнији од њих?

'Погледајте птице небеске како не сију, не жању, нити сабирају у житнице, па Отац ваш небески храни их'. Сунце и Светлост Божија непресушно се изливају на све нас и казују нам управо те речи: 'Ви сте светлост свету'. А уколико се Незалазна Светлост просијава на нас саме нећемо ли бити град који на гори стоји и не може се сакрити од очију света?

Управо таква светлост обасјала је и тројицу љубљених, Василија Великог, у подвигу и љубави сијајућег; Светог Григорија, у мудрости благословствујућег и Јована Златоустог, у благодати слова непресушног. Тројица архијереја постају 'три највећа светила Тросунчаног Божанства' просвећујући васељену зрацима догмата божансвених и научише је љубави Божијој. Није случајно зашто нас љубазно Павле баш данас учи да се сетимо старешина својих, те нас мисли одмах вуку ка Тројици Јерарха Божијих, заштитника и чувара свештеног училишта Љубави Божије у манастиру Крки, јер су они истински и савршени пример не само онима који се уче страху и љубави Божијој у богословљу, већ и свакој души која најпре иште царство Божије и правду Његову“, рекао је Епископ Сергије и поручио да су ове мудре речи апостола посебно значајне данас када се суочавамо са искушењем пандемије, те да, угледајући се на веру Тројице од Бога изабраних светила васељене, не смемо падати у очајање, већ треба да следимо савршени пример вере која је превасходно Дар Божији.

Након резања славског колача окупљенима се обратио и захвалио на доласку и Владика Никодим. „Желео бих да захвалим Владики Сергију што се потрудио да данас буде са нама и помоли се с нама Господу у славу и част заштитника крчке богословије. Данашњи празник је, уз Преображење и празник Светог Архангела Михаила, један од највећих поводом којих се традиционално окупљамо на овом светом месту. Због околности на које не можемо да утичемо, данас смо ту у мањем броју него иначе, али свакако треба да се сетимо свих оних који су одсутни из оправданих разлога, да се за њих помолимо и присетимо се радости коју смо осећали свих ранијих година када смо се с њима сусретали у нашем манастиру као сведоци онога што је најважније за све нас, а то је Васкрсење Господње. Такође желим да вас замолим да појачате своје молитве, јер нам долази тренутак у ком треба да изаберемо новога предстојатеља наше свете Цркве, наследника Светог Саве, онога ко је отац свима нама и залог јединства за све нас православне Србе који живимо широм васељене. Зато вас молим да својим молитвама помогнете нама Епископима да добро одаберемо и желим све најбоље од Господа вама и вашим породицама, али, како каже Јеванђеље, и свима онима који су непријатељи наши, јер и за њих треба да се молимо поучени несебичном љубављу коју је Господ исказао према свима нама и која једина може да нас учини наследницима Царства Небеског“, поручио је Епископ Никодим.

ПРОСЛАВА САВИНДАНА У СПЛИТУ

На дан када празнујемо првог српског Архиепископа и просветитеља Светога Саву (27. 1. 2021.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у сплитској капели посвећеној управо овом великом светитељу. Заједничком молитвом верни народ сплитског краја прославио је овај празник, а свима њима Владика Никодим обратио се рекавши да смо се овога дана окупили да прославимо онога највећег из нашег рода.

„Као и сваке године, окупили смо се да одамо почаст ономе који је утемељио нашу Цркву, утврдио наш народ и изнад свега сваким својим дахом проповедао јеванђељску реч. Ми смо, драга браћо и сестре, као деца Светог оца Саве, они који треба да следимо његов пример, да живимо веру коју нам је он оставио као завет и да тако постанемо деца светлости. Верујући у Бога Оца, Сина и Светога Духа ми треба исто тако да верујемо да је сам Бог 'тако заволео овај свет да је и Сина Свога Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни'. Бог ничим није био условљен да мора да нас створи, него га је само љубав према нама, која је једна од највећих Његових особина, водила да створи човека по Своме лику и да нас направи таквима да тежимо јединству са Њим. Ту веру нам је оставио Свети Сава и само на тај начин можемо бити достојни наследници, како Светога Саве, тако и наших предака који су кроз векове веровали у ту једину истину која постоји на овоме свету и само тако ћемо и ми наследити Царство Небеско. Да бисмо то постигли морамо да се трудимо једни око других, јер као бића створена за заједницу можемо да се спасемо само једни кроз друге. Ми у Далмацији имамо много оних унижених, повређених и заборављених, што је најгоре, па управо кроз то што се бринемо о њима, обилазимо их и пружамо им радост треба да испуњавамо заповести које нам је сам Господ оставио, а Свети Сава их пренео нашем народу“, рекао је Епископ Никодим и четитао свима данашњи празник са жељом да нас Господ све благослови, пре свега здрављем, у ова немила времена.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ЗАДРУ

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

У недељу пред Богојављење Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је литургију у шибенском Саборном храму.

БОЖИЋ У ШИБЕНИКУ

Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим свечано је прослављен празник Рођења Христовог. Поводом овог великог празника Владика се обратио окупљеним верницима истакавши да је данас најважније да знамо да смо сви ми део једне заједнице и да нико од нас није сам, те да увек треба да се ослањамо једни на друге и помажемо својим ближњима, јер је управо та љубав сама суштина наше вере.

„Да бисмо показали своју љубав према Богу, ми треба свакодневно да показујемо своју љубав према човеку, јер како ћемо волети Бога којег не видимо, ако не можемо да волимо човека којег видимо? Христос нас својим примером учи да је најважнија и највећа жртва она која је принета из љубави и како је Он дао живот ради нас и нашега спасења, тако и ми треба да будемо спремни да се жртвујемо за своје ближње и да им увек помогнемо, колико год смо у могућности“, поручио је Епископ Никодим и још једном позвао да своје молитве упутимо свим људима који су погођени недавним потресима. Сви који су у могућности и који желе да пошаљу помоћ, могу се обратити шибенским свештеницима или донети пакет помоћи у шибенски парохијски дом, а све што прикупимо биће крајем месеца однето нашим ближњима на Кордуну и Банији.

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ШИБЕНИКУ

Верни народ шибенског краја свечано је, уз свога Епископа, дочекао Бадње вече и уочи једног од највећих празника, заблагодарио Господу на вечерњој служби. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим обратио се окупљеним верницима рекавши да је у ове дане изузетно важно да размишљамо о величини Божије љубави, јер је 'Бог тако заволео овај свет да је и Сина Свога Јединородног дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни'.

„У навечерје једног од највећих хришћанских празника желим да вам се обратим поздравом који значи наду, мир и љубав и који је свима нама, који смо православни хришћани, добро познат: ХРИСТОС СЕ РОДИ! Окупили смо се овде данас, као и сваке године, да започнемо прославу празника Рођења Господа Бога и спаса нашег Исуса Христа. Друго лице Свете Тројице, Господ наш Исус Христос је ушао на овај свет зарад нас и нашега спасења, да би пружио наду свима нама који пребивамо у овом 'свету који у злу лежи'. Тај Господ, драга браћо и сестре, ево већ две хиљаде година и на данашњи дан долази да нас утеши, а то нам је нарочито потребно у ова смутна времена када смо суочени са разним невољама.

Боримо се против пандемије и живи смо сведоци овога што се догодило нашим ближњима, та несрећа која их је задесила са земљотресом позива нас да умножимо своје молитве, да се окупљамо у црквама и молимо да свемилостиви Господ погледа све нас. Ја сам пре пар дана ишао са Митрополитом Порфиријем и Владиком Герасимом да обиђемо те људе и могу да кажем да сам се на многе начине ужаснуо том несрећом која их је задесила и то усред зиме, али не само тим, већ и тиме како они живе и у којој сиротињи, сада у 21. веку, када се и ми налазимо у Европској унији. Ипак, једна ствар ме утешила, а то је што сам видео позитивне мисли, видео сам људе који носе то своје страдање гледајући у овај свет са надом. Зато желим да вас позовем да никада не заборавимо оно што је говорио наш Патријарх Павле, да будемо људи и да им свако од нас помогне колико је то у могућности“, рекао је Епископ Никодим и додао да ће и наша Епархија крајем месеца упутити преко потребну помоћ.

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ЧИСТОЈ МАЛОЈ

Божићна посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2020. године

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Христос се рађа – прослављајте Га!
Христос с неба – сусрећите Га!
Христос на земљи – узвисите се!
Певај Господу, сва земљо!

Овим речима почео је своју божићну беседу свети Григорије Богослов и њих, од тада, већ шеснаест векова, певамо на нашем богослужењу. Певај Господу, сва земљо, јер се испунила радост коју су вековима наговештавали старозаветни пророци (Ис 2, 2-3; 9, 6; Јер 23, 5-6; Јез 34, 23; Мих 5, 2) и праведници (1Мој 12, 3; 1Мој 18, 15). Најтежи задатак човековог живота је да схвати како та најављена, па испуњена радост није ни налик било којој овоземаљској радости већ представља саму суштину живота и наше вере. Свака овоземаљска радост и весеље су ограничени временом и простором, а радост Божића је догађај који траје осмишљавајући све наше односе и сав наш живот, и то овде и сада. Та се радост показала, она је наступила, она нам је већ дата, по речима Христовим: „Радост вашу нико неће узети од вас” (Јн 16, 22).

Рођење Христово нам открива Тајну бескрајне љубави Божје. Само је Бог, Који је Љубав (Јн 4, 8), могао себе понизити и родити се као истинити Човек, као Богочовек, не престајући бити истинити Бог и Спаситељ од греха као извора зла, трулежности и смрти. У Символу вере исповедамо да се Оваплоћење збило ради нас људи и ради нашега спасења, да „Син Божји постаде Син Човечји да би на крају и човек могао да постане син Божји”, како је говорио свети Иринеј Лионски. Божић је нарочито време, када Црква силно и моћно славослови ту Благу Вест речима: „Данас Бог на земљу дође, а човек на небеса узиђе. Слава и хвала на земљи Рођеноме, Који је обожио земаљско биће”. Рађајући се, Христос доноси богатство обожења, доноси неисказану радост у коју Црква позива и све људе и сву твар: Певај Господу, сва земљо!

Богосиновство је највећи хришћански идеал, идеал који се мора непрестано остваривати и доказивати (1 Јн 3,1-3). На то нам указује целокупно Јеванђеље, почевши од родослова Господа Исуса Христа које нам сведочи да Син Божји, остајући оно што је био, постаје и оно што није био (Мт 1, 1-23). Остајући истинити Бог, постаје истинити Човек. Тиме је све људе који у Њега повероваше и у Њега се крстише учинио синовима Божјим. Јер, ако је могуће да Син Божји постане Син Човечји, онда је исто тако могуће да и синови човечји постану синови Божји по дару и кроз усиновљење. Наше богосиновство је директна последица Оваплоћења Сина Божјег и показује се као највиша пројава љубави Бога Оца према људском роду.

Христово Рођење анђели су поздравили песмом: „Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк 2, 14). Та анђеоска песма постаје животни мото вере и покреће нас на стваралаштво, на излазак из пасивности, јер су и славословље Богу и ширење мира на земљи дубоко и суштински стваралачке људске активности. Мир је један од најчешћих појмова који срећемо у Светом Писму (Мт 5, 9; Мк 5, 34; Јн 16, 33; Рм 15, 13). Миром све започиње и миром се све завршава. Господ је миром поздрављао и миром отпоздрављао. Са благословом мира се и растао од Својих ученика, рекавши им: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји! (Јн 14, 27-28)”. Апостол Павле сваку своју Посланицу започиње и завршава поздравом мира хришћанима појединих Цркава. Позивом на мир започињемо и служење свете Литургије. А мир је, драга наша браћо и сестре, стање срца и душе. Јеванђелски, Христов мир, како су то многи посведочили, препознали смо у животу и делима блажене успомене новопрестављеног првојерарха наше Цркве, патријарха Иринеја, као и у животима двојице врлих јерараха наше Цркве, митрополита Амфилохија и владике Милутина, који су се ове године преселили у Царство небеско. У свести људи и у памћењу Цркве они ће остати запамћени као људи мира и добре воље, заправо као они кроз које се у наше дане најбоље пројављивао Христов мир, мир првог и јединог Кнеза мира (Отк 1, 5).

Порука данашњег празника Рођења Сина Божјег обавезује и нас да свуда око себе градимо мир. Сви ми знамо шта то значи када се немир усели у срце, када немир паралише разум, када човек почне да бежи од других и да се затвара у своју крхку тврђаву, изгубљен и немоћан за свако добро дело и сусрет са другим. Ми се данас, свакако не случајно, поздрављамо са: Мир Божји, Христос се роди! Не тражимо колебљиви, срачунати, често двосмислени људски мир, већ мир Христов који нас мири са Богом Оцем и једне са другима, мир у савести, оно истинско осећање пуноће као испуњење воље Божје. Насупрот томе, немир који захвата данашње људе последица је духовне празнине и живота лишеног радости Божје близине.

Прослављање Рођења Сина Божјег је код нас празник препун обичаја који исказују богатство историјског постојања нашег народа. То посебно истичемо у години у којој обележавамо век откако је у Патријашијском двору у Сремским Карловцима Архијерејски Сабор уједињене Српске Цркве свечано прогласио васпостављање и обнову Српске Патријаршије. Ипак, неопходно је указати на то да се смисао Божића не исцрпљује у историјском сећању већ да је Догађај који прослављамо животно значајан за сваки нараштај и за сваког човека. Наши лепи обичаји јесу саставни део сваког празника, његов колорит, али је неопходно и да допремо до језгра око кога се обичаји плету, да они не би постали пуко механичко извршавање одређених радњи лишених разумевања. Догађа се да се због обичајâ животодавни смисао и самог овог Празника превиди или заборави. Рођење Сина Божјега треба да у сваком човеку пробуди жељу за покајањем и да га кроз покајање јасно усмери ка практичном хришћанском животу (Мк 1, 15). То конкретно значи наше усмерење ка врлинском животу и наше напредовање у врлини, да вера не би остала мртво слово на папиру и постала још једна у низу идеологијâ без животне снаге и силе. Православље је живот по Јеванђељу на основу кога људи треба да нас препознају (Мт 5, 16). Живећи врлинским и светотајинским животом, човек се охристовљује тако да његове речи и дела нађу испуњење у Личности Господа Исуса Христа. Из тог разлога је потребно да реч о врлинском животу почне баш на дан када Син Божји постаје Човек и када започиње наше спасење (Јн 1, 14). Божић је почетак нашег васпитавања за врлине. А њих је много и оне зависе од сваког конкретног човека и историјског тренутка. Ипак, све оне почивају на тријади свевремених и суштински важних врлина, а то су: вера, нада и љубав (1Кор 13, 13). Оне треба да буду темељ на коме се зида наше узрастање у меру раста пуноће Христове (Еф 4, 13).

На том темељу љубави Христове која нас је данас обасјала позвани смо да и ми такву љубав имамо према свима, и то не љубав као добро расположење према некоме или нечему. Таква љубав не значи много. Ми говоримо о љубави као начину живота. Говоримо, штавише, о љубави која је начин Божјег постојања (1Јн 4, 16), а ми, будући боголики (1Мој 1, 27), позвани смо да такву љубав имамо једни према другима. Имати такву љубав значи да ако желимо живот, ако желимо постојање, онда то можемо имати само у заједници слободе и љубави са другим човеком. Видети у другом човеку Бога, то је Христов призив. Његове су речи да лаже онај ко говори да воли Бога, а притом не воли човека. Јер, „како можеш волети Бога кога не видиш ако не волиш човека кога видиш”? (1Јн 4, 20).

Озарени том љубављу, и овог Божића смо заједно са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији, у колевци нашег народа. Њихови разорени домови су и наши домови, њихова спаљена огњишта су и наша огњишта, вековни храмови који су порушени наши су храмови. Зато се молимо Господу да њима и нама подари снаге, упућујући им речи охрабрења које је Христос упутио Својим ученицима: „Не бој се, мало стадо!” (Лк 12, 32).

Витлејемски поздрав упућујемо и свој пуноћи нашег богољубивог народа широм света, поручујући му да чува своју православну веру, свој језик и своје писмо, ма на којем континенту и у којој земљи живео. Будите поносни и достојанствени! Ми смо древни хришћански народ, који је кроз крштење, кирило-методијевско наслеђе и светосавску просвету постао део културе свецелог хришћанског света.

Испуњени том љубављу, овог Божића се сећамо и свих невољника и страдалника, свих људи којима је учињена било каква неправда, а посебно оних којих су у овим тешким данима услед последица опаке болести остали без својих милих и драгих. Њима пружамо речи утехе коју налазимо у Господу Исусу Христу, чије Рођење прослављамо, у Господу Који је постао човек ради нас и ради нашега спасења, Који је и Сâм прошао пут смрти тражећи од Оца да Га прослави, што Отац и чини васкрсавши га Духом Светим из мртвих (Јн 12, 28). Зато нам свима Господ и поручује да се не бојимо јер који су са Христом сједињени, ако и умру, живеће (Јн 11, 25).

Љубав новорођенога Богомладенца подсећа нас и позива да у овим данима великих искушења заблагодаримо лекарима и свему медицинском особљу које се несебично труди да помогне сваком човеку, често и по цену сопственог живота. На овај начин, кроз своју несебичну жртву, они показују да су заиста деца Божја, спремна да чују и изврше реч Христову да нема веће љубави од ове да ко живот свој положи за ближње своје (Јн 15, 13).

Та љубав и жртва обавезују да све вас, децо наша духовна, позовемо и замолимо да у овим данима, тешким за свеколики род људски, чувате своје здравље и свој живот, као и да чувате друге на начин како то препоручују здравствене службе наше матичне земље и земаља у којима живи наш народ, широм света. Тако чинећи, ви не показујете одсуство вере или маловерје већ сведочите да поштујете светињу живота, да волите ближње и да љубите Господа Који је Сами Живот.

Славећи у таквој љубави Господа, зарадујмо се Богу и Божићу и прославимо Христа Богомладенца као једино ново под сунцем (2Кор 5, 17)! А ако нам је, можда, целе године туга притискала срце, нека се данас роди радост у њему јер славимо Рођење највеће Радости, Рођење Сина Божјег Исуса Христа! Ако су нам целе године мржња, гордост и злоба тровали срце, избацимо данас отров из њега јер славимо Рођење небеске Љубави, оваплоћене у људској природи!

Нека овај Божић, децо наша духовна, унесе у ваше домове мир, љубав, слогу, радост и благослов у све дане вашег живота! Нека нам новорођени Младенац Христос подари покајање и спремност на праштање! Уколико међу вама и данас има оних који су у свађи, позивамо их да у божићној радости једни од других затраже опроштај, муж од жене, а жена од мужа, деца од родитељâ, а родитељи од деце, сусед од суседа. Морамо затражити опроштај једни од других ако хоћемо да будемо Божји и да нам Божић буде радостан, срећан и благословен, и ми у Њему.

Са овим жељама и молитвама Богомладенцу Христу желимо вам свако истинско добро у Новој, 2021. години, поздрављајући вас радосним божићним поздравом који у себи носи слављење Бога на небу, на земљи мир, а међу људима добру вољу.

Мир Божји, Христос се роди!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2020. године.

Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ, председник Светог Архијерејског Синода и мјестобљуститељ трона патријараха српских

Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносаирески и јужноцентралноамерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

 

 

 

 

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ КРОВА
МАНАСТИРА КРКЕ

 

 

::..::


Преображење 2015
Манастир Крка

 

::..::

ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

КАЛЕНДАР

ЧАСОПИСИ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 

::..::

Description: F:\MOVIE\web\Images\e-knjige\eknjige_small.jpg


Е-књиге
Епархије далматинске

 

 



ЈАСЕНОВАЦ
НАЈСТРАШНИЈИ ЛОГОР СМРТИ

::..::

Description: F:\MOVIE\web\Images\Ikone\Andrej-rubljov_small.jpg

ЕПАРХИЈСКА РАДИОНИЦА

::..::


 
Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\spc.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\link150.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\hilandar.jpg

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\odbor.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\verujem.jpg

Description: Projekat Rastko

Description: Svetosavlje.org

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\BANER_pravoslavljec.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\zhh.jpg

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\podvorje.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\logo-mk.jpg

 


Description: F:\MOVIE\web\Images\Animation\wallpapers.gif
WALLPAPERS

 

 
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2020. ГОДИНЕ
 
 
 
 
 
 
 


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2011. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2010. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2009. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2008. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2007. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2006. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2005. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2004. ГОДИНЕ

   
 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio