Епископ Пантелејмон

ВАСИЛИЈЕ
(1692 - 1693)

НИКОДИМ
(Бусовић)
(1693 - 1707)

СТЕФАН (Љубибратић)
(1728 - 1737)

СИМЕОН
(Кончаревић)
(1751 - 1762)

ВЕНЕДИКТ
(Крaљевић)
(1810- 1823)

ПАНТЕЛЕЈМОН (Живковић)
(1839- 1851)

ЈЕРОТЕЈ
(Мутибарић)
(1843 - 1853)

ЈОСИФ
(Рајачић)
(1848-1861)

СТЕФАН
(Кнежевић)
(1853 - 1890)

Др НИКОДИМ
(Милаш)
(1890 - 1911)

ДАНИЛО
(Пантелић)
(1921 – 1927)

Др МАКСИМИЛИЈАН (Хајдин)
(1931 - 1936)

Др ИРИНЕЈ (Ђорђевић)
(1931 - 1952)

НИКАНОР
(Иличић)
(1955 - 1986)

СТЕФАН
(Боца)
(1959-1978)

НИКОЛАЈ
(Мрђа)
(1979-1991)

ЛОНГИН
(1991-1999)

Фотије
(Сладојевић)
(1999-2017)

ПАНТЕЛЕЈМОН (Живковић)
епископ темишварски
(1839- 1851)

Епископ Пантелејмон рођен је у Карловцима 1. октобра 1795. Гимназију је учио у Карловцима, философију у Пожуну, а богословију у Карловцима. Течно је говорио јеврејски, латински и грчки. Од 1824/5. до 1820. године заузимао је положај професора богословије у Карловцима. Извесно време био је приватни учитељ деце Петра Чарнојевића, а потом је студирао права у Бечу. На позив митрополита Стефана (Стратимировића) примио је монашки чин у манастиру Раковцу и постављен је за бележника архидијецезалне конзисторије у Карловцима.

На предлог митрополита Стефана (Статимировића) бечки цар је 5. априла 1835. именовао архимандрита раковачког Пантелејмона за епископа далматинског. У то време веома је био жив рад на унијачењу правослвних Срба у Далмацији. Даровити и учени епископ Пантелејмон морао је напустити Далмацију као и његов претходник епископ Јосиф (Рајачић). Свети архијерејски синод изабрао је епископа Пантелејмона 1836. године за епископа будимског. На овом положају остао је до 1839., а тада је премештен за епископа темишварског.

Умро је у Бечу 10. марта 1851., а сахрањен у храму манастира Раковца.