Епископ Стефан

ВАСИЛИЈЕ
(1692 - 1693)

НИКОДИМ
(Бусовић)
(1693 - 1707)

СТЕФАН (Љубибратић)
(1728 - 1737)

СИМЕОН
(Кончаревић)
(1751 - 1762)

ВЕНЕДИКТ
(Крaљевић)
(1810- 1823)

ПАНТЕЛЕЈМОН (Живковић)
(1839- 1851)

ЈЕРОТЕЈ
(Мутибарић)
(1843 - 1853)

ЈОСИФ
(Рајачић)
(1848-1861)

СТЕФАН
(Кнежевић)
(1853 - 1890)

Др НИКОДИМ
(Милаш)
(1890 - 1911)

ДАНИЛО
(Пантелић)
(1921 – 1927)

Др МАКСИМИЛИЈАН (Хајдин)
(1931 - 1936)

Др ИРИНЕЈ (Ђорђевић)
(1931 - 1952)

НИКАНОР
(Иличић)
(1955 - 1986)

СТЕФАН
(Боца)
(1959-1978)

НИКОЛАЈ
(Мрђа)
(1979-1991)

ЛОНГИН
(1991-1999)

Фотије
(Сладојевић)
(1999-2017)

СТЕФАН (Љубибратић)
епископ костајничко-зринопољски
(1728 - 1737)

После смрти епископа Саватија (Љубибратића), јануара 1716. године, управу Православне цркве у Далмацији примио је његов синовац архимандрит Стефан (у свету Вукашин Љубибратић). Архимандриг Стефан је још за живота епископа Саватија 1715. посетио „већину далматинских цркава, и тада већ стекао љубав Далматинаца. Кад је умро Саватије, свештенство и народ сматрали су Стефана природним наследником Саватијевим у управи далматинске цркве, и ту му власт драговољно сви одмах и признаше”. Знајући све ово, генерални провидур Анђело Емо признао је 1. августа 1716. „сва права која је уживао покојни Саватије, и тиме власт да управља далматинском црквом”. За епископа га је хиротонисао у Боки на Сретење 1719. патријарх пећки Мојсије.

Већ исте јесени епископ Стефан је учинио канонску посету храмовима своје епархије. Ова посета је „много узбудила надбискупа задарског и бискупа шибеничког који су предузели кораке да се то спречи пошто пото”. Под утицајем Римске курије Млетачка влада је наредила генералном провидуру Алвизу Моћениго „да уклони из Далмације епископа Стевана Љубибратића. Поводом ове наредбе провидур Моћениго одговорио је Влади, 1. марта 1720... Пре свега, он истиче да акција римокатоличких прелата у Далмацији не потиче толико из верских побуда, него се иза њих крије похлепа за влашћу и јачим материјалним приходима”. Моћениго није извршио наређење те му је Млетачка влада 5. септембра 1720. наредила „да изврши њену наредбу од 25. јуна 1720. и уклони из Далмације „callogero serviano”, Стевана Љубибратића”.

После Моћенига за генералног провидура дошао је М. А. Дијего. На његов предлог сенат је 11. априла 1722. издао дукал на основу којег је епископ Стефан уклоњен из Далмације.

После изгнанства из Далмације епископ Стефан је извесно време пребивао у Лици и у Београдско-карловачкој митрополији. За епископа костајничко-зринопољског изабран је 1. фебруара 1728. Умро је априла 1737. године.