Епископ Стефан Б

ВАСИЛИЈЕ
(1692 - 1693)

НИКОДИМ
(Бусовић)
(1693 - 1707)

СТЕФАН (Љубибратић)
(1728 - 1737)

СИМЕОН
(Кончаревић)
(1751 - 1762)

ВЕНЕДИКТ
(Крaљевић)
(1810- 1823)

ПАНТЕЛЕЈМОН (Живковић)
(1839- 1851)

ЈЕРОТЕЈ
(Мутибарић)
(1843 - 1853)

ЈОСИФ
(Рајачић)
(1848-1861)

СТЕФАН
(Кнежевић)
(1853 - 1890)

Др НИКОДИМ
(Милаш)
(1890 - 1911)

ДАНИЛО
(Пантелић)
(1921 – 1927)

Др МАКСИМИЛИЈАН (Хајдин)
(1931 - 1936)

Др ИРИНЕЈ (Ђорђевић)
(1931 - 1952)

НИКАНОР
(Иличић)
(1955 - 1986)

СТЕФАН
(Боца)
(1959-1978)

НИКОЛАЈ
(Мрђа)
(1979-1991)

ЛОНГИН
(1991-1999)

Фотије
(Сладојевић)
(1999-2017)

СТЕФАН (Боца)
(1959-1978)

Рођен је у Јоспидолу 1916. г, срез Огулин где је завршио основну школу и нижу гимназију. Шесторазредну богословију је завршио у Сарајеву, а потом Богословски факултет у Београду. Од 1940. г. до 1955. г. провео је у избеглиштву у Шумадији, где је у Крагујевцу био катихета и парохијски ђакон Епископа шумадијског Валеријана. Године 1955. постаје професор богословије Светог Саве у Београду. Од 1958-59 провео је на постдипломским студијама у Кентерберију – Енглеска. Десетог јула 1959. г. у манастиру Раковици код Београда замонашио га је Његова Светост патријарх српски г.г. Герман. Дванаестог јула 1959. г. рукоположен је за јеромонаха у храму Светих апостола Петра и Павла на Топчидеру, те је ускоро произведен и за архимандрита. Већ на јесен исте године био је изабран за Епископа далматинског. Хиротонија Епископа далматинског Стефана била је 9. августа 1959. године у Саборној цркви у Београду.

Доласком у Епархију далматинску затекао је само девет свештеника, али је врло брзо покренуо црквено – духовни живот у овој мученичкој Епархији. Године 1964. Епископ далматински Стефан оживљава рад древне крчке богословије Света Три Јерарха. Био је велики црквени прегалац, организатор и проповедник. Своје значајне проповеди објавио је у пет томова кнљиге Пазимо на време.

Епископ Стефан се посебно бавио питањима просвете у СПЦ и био је председник Сталног просветног одбора при Светом Архијерејском Синоду СПЦ.

Године 1978. изабран је за Епископа жичког, где се 4. фебруара 2003. г. и упокојио у манастиру Жичи.